Jump to content

Nevena Milošević

Члан
  • Број садржаја

    20
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

1 Пратилац

О Nevena Milošević

  • Рођендан 07/28/1993

Profile Information

  • Пол :
    Женско
  • Локација :
    Kruševac

Contact Methods

  • Website URL
    http://klasicnaromanticna.blogspot.com

Скорашњи посетиоци профила

13310 посетилаца

Nevena Milošević's Achievements

  1.  
    Planiram vam samo reći, onako među nama, da se plašim. Plašim se da će ga neke sile odvojiti od mene kao onda kad su ga sa mnom spojile, iznenada, da ne znam šta me snašlo.
  2.  

  3. Novi post, 100 činjenica koje niste znali o meni ! LINK

    1. Ayla

      Ayla

      Daj 10 ključnih...ko će čitat sve, sestro draga?

       

    2. Natasa.

      Natasa.

      36. Moj dečko se preziva isto kao i ja.

      Zanimljivo 

      :)

  4. Novi post je na blogu ! <3 LINK:)
     
    Naravno, oni koji još nisu, moju prvu knjigu možete skinuti u PDF-u klikom na KNJIGA !
     
    Čitamo se, :* .
    1. Nebojš.a

      Nebojš.a

      Voleti nesavršenog čoveka onom silinom kojom treba voleti Boga je svojevrsno izdajstvo; je svojevrstan promašaj. Sva ta čula duše jesu kreirana za ljubav prema Bogu, za čežnju prema Bogu. Ne treba ih zloupotrebljavati. Kao što i piće isprva donosi neku radost, pa super radost, pa euforičnu radost, pa onda neki tihi nemir, pa glasniji, pa još glasniji itd; i na kraju bolesti i iznutra i spolja - tako i ovo.

  5. Nevena Milošević

    Post broj 3

    Previše lično shvatam ovo nedostajanje tebe. I kao i sve drugo što shvatamo lično, boli nas, proganja, muči, ne da nam da spavamo, ne da nam da živimo! Ove rečenice, tako glatko prolaze ispod mojih prstiju. Tragovi ovih slova ostaće još dugo na tastaturi, nego... Moram ti reći. Srazmerno tome koliko mi je lepo sa tobom, bez tebe mi je užasno! Ma, odavno ne brojim dane. Znam samo da ima više onih koji treba da prođu od onih koji su prošli. Znam, tuga. Danas nisam jaka. I oprosti, verovatno ću ovako besna reći mnogo toga što ne mislim. I ne, nećeš ti biti kriv za oluju u meni. Samo, osećam kako dogorevam, u želji, daleko od tvojih ruku da me grle i usana da me ljube. Postalo je nepodnošljivo. Postalo je previše svega. Osećam se loše, osećam se dobro. Ne znam, zavisi kako sunce pada na moju terasu. Ujutru je užasno. Podne jedva preguram. Dobro sam. Samo me, eto, ponekad žacne u predelu grudi. Boli što nisi ovde, što ja nisam tamo, što nismo negde zajedno. Nismo ni na polovini ovog iskušenja, a meni dođe da vrištim. U redu je, ne mogu više, pustite me! Ali, niko ne sluša. Hiljadu i jedna loša okolnost koja nas pored kilometara razdvaja. Ne volim kad sam nemoćna. Ne volim kad ne mogu nešto da preduzmem. Ne, nije mi lakše. Ali eto, sve sam ti rekla.
  6. Nevena Milošević

    Post broj 2

    Šta ću kad volim, vedra i bosa da se ušuškam u tvoje snove... U svetlo plavoj, tvojoj košulji. I volim tako, nasmejana i lepa, da budem tvoja mala čupavica. Šta ću kad volim da te provociram kako ne možeš da me podigneš. A ti me onda nosiš iz jedne sobe u drugu, samo da mi pokažeš da si jak. Govoriš mi da sam luda jer se glasno smejem, jer sam derište jedno veliko... Vrtiš me, i pitaš hoću li već jednom odrasti. A ja se držim jako za tvoja ramena i šapućem ti da neću nikada. Buniš se, ali kažeš da me voliš tako luckastu. Spusti me! Obećavam ti da ću biti mirna. a onda se, čim me spustiš, nežno obesim o tvoj vrat podižući se na prste. Ljubim te svuda, u obraz, bradu, vrat, kao dete, brzo. Gledaš me, onim pogledom u kojem čitam da sam nadrljala. A onda me podižeš na rame i spuštaš na krevet. Pokušavam da se izmigoljim i pobegnem. Jer, golicaćeš me zar ne? Ne. Spuštaš glavu na moje grudi, grliš me oko struka. Raznežim se, poljubim te u slepoočnicu. Smejemo se. Pitaš me hoću li sada biti mirna? Neću. Nikada. Ali spokojna, da.
  7. Nevena Milošević

    Post broj 1

    Odlazi! Da. Dobro si čuo. I nemoj slučajno da se okreneš da me pogledaš. Pola mene se raspada dok ovo pišem, druga polovina nestaće kad zatvoriš vrata. Evo. Uzmi. Ponesi i ovo. Zašto me tako gledaš? To su uspomene. Ne misliš valjda da bez tebe nešto vrede? Ništa nemoj da govoriš. Nijedno ali neće pomoći da se predomislim. Pobogu, ne dodiruj me. Biće mi teže. Idi pre no što kiša počne. Taman će za tobom isprati sve. Ostavi me sada. Danas. Nemoj. Ne želim zagrljaj. Ni on nema smisla više. Ali... Rekla sam ti. Nema ali. Ova priča nema srećan kraj. Šta to radiš sada? Zašto mi pokazuješ na tu fotelju, sto, i tepih? Ne želim ničeg da se sećam. Naravno da se sećam. Na toj fotelji smo prvi put sedeli kad smo pobegli od pljuska. Ušunjali smo se stepenicama, gore, u potkrovlje. Grlili smo se dugo gledajući se u ogledalo, posmatrali smo kako pada kiša. Bila sam tako srećna! Ne, neću se sećati tog stola! Ali, da... sećam se. Bili smo ludi. Bili smo željni jedno drugog. Strast je bila u nama, a u meni neka druga ja koju si ti probudio. Bila sam tako srećna! Nemoj. Ne prilazi. Ne tresem se, malo je hladno. Nema trideset stepeni napolju! Ooo, nemoj da me ubeđuješ više. Na tom tepihu sam htela da nam napravim piknik. Samo ti i ja. Htela sam da sedimo do ujutru zagrljeni, sa čašama vina. Htela sam da planiramo budućnost. Htela sam... Ne, ne mogu to i dalje ! Zašto? Pa, ne znam. Plašim se. Ne možeš ništa da uradiš. Jesam, luda sam. Zar se nisi zbog toga zaljubio u mene? Volim te. Ne znam zašto plačem. Ne znam šta hoću. Nemoj da me grliš. Plašim se. O, da, zagrli me. Stegni me jače. I idi. Ili ostani zauvek. Dugačije ne mogu.
  8. Šta ću kad volim, vedra i bosa da se ušuškam u tvoje snove... 

  9. Novi post je na blogu ! <3
     
    Evo. Uzmi. Ponesi i ovo. Zašto me tako gledaš? To su uspomene. Ne misliš valjda da bez tebe nešto vrede?
     
  10. Novi post! <3 #klasičnaromantična 

     

    Ti želiš da budem tu da te podsećam koliko vrediš. Nešto kao, bajalica pred spavanje. Ja nisam poruka za dobro jutro, i nisam nešto što će te odvesti u dubok san. Ja dišem. Ja volim. Ja se borim. A ti? Šta tebe čini čovekom?

    large.jpg

  11. "Nije kukavica čovek koga nosi nesavladiv vir velike reke, nego onaj koji – iako ima snage da se spasi – to ne iskoristi."

  12.  
     
     
    Da si rekao da pođem sa tobom, da si samo pružio svoju ruku ka meni, krenula bih i ne bih pitala čak ni to kuda idemo. Ali ti si me ostavio da čekam. <3
  13.  
    Uhvati me za ruku pa privuci ka sebi. Zagledaj se u ove oči. Sećaš se ? U njima si bio heroj! A sad...
  14.  
     
    Ulažemo napor u zaborav, ali ne zaboravljamo. Uvek smo birali kraj, ali nismo i nove početke. Bili smo odlučni, ali bi se lako pokolebali. Nikada nije trebalo mnogo... Dodir, pogled, reč... Lakše je bilo plakati zajedno, nego se truditi da uspemo. Lakše je bilo prećutati nego vrisnuti svoja osećanja. Koliko smo puta jedno drugo ubili zbog toga? :)
    1. Rassoban

      Rassoban

      Novi početak, stav u životu, hrabrost za odluke koje donosimo, ne stiditi se pokazati osjećanja, samo su lekcije koje u životu treba da naučimo da bismo zaradili najljepšu titulu u životu, titulu zvanu "čovjek"! ;)

×
×
  • Креирај ново...