Jump to content

Поуке.орг инфо

САЈТ АДМИНИСТРАТОР
  • Број садржаја

    4392
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    6

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Поуке.орг инфо got a reaction from александар живаљев for a Странице, Информативна служба Епархије бачке: Нова замена теза на nova.rs   
    У немогућности да призна своју грешку за неистинито извештавање и конструисање непостојећег проблема обнове Владичанског двора у Новом Саду, а све у недостатку ваљаних аргумената, портал NOVA.RS наставио је своју прљаву кампању против Епископа бачког др Иринеја. Објављивањем свог најновијег памфлета и директним и бесмисленим оптуживањем епископа Иринеја за тобожње угрожавање безбедности новинара, изгубљена је и последња нада да ће се овај медиј придржавати макар основних цивилизацијских норми, ако већ није у стању да прихвати и примени основе новинарске етике и буде у служби истине.
    Прва подвала у овом памфлету јесте да су се Епархија бачка и епископ Иринеј огласили саопштењем о актуелној обнови Владичанског двора. То је потпуно нетачно јер такво саопштење не постоји. 
    Друга замена теза лежи у оптужби да је у том (непостојећем) саопштењу објављен приватан број телефона новинара Милованчевића. Ово је посебно занимљиво јер је у нашем тексту (Информативне службе, а не епископа Иринеја или Епархије бачке) објављен ПДФ електронског писма којим овај новинар доставља своја питања Епархији бачкој. У заглављу тог електронског писма, по правилу, стоје службени подаци: меморандум портала, службена електронска адреса и службени број телефона на које се могу дати одговори. Дакле, на нашем интернет-сајту није објављен ничији приватни број телефона него службени контакт који јесте јавни податак. Уосталом, зашто би било који новинар службеним путем давао свој лични телефонски број за контакт са Епархијом бачком?
    Трећа и најопаснија замена теза јесте да је епископ Иринеј угрозио безбедност новинара. То се никада није догодило нити се може догодити. Свима је добро знано да Преосвећени Епископ бачки др Иринеј, као један од најугледнијих и најобразованијих српских епископа – познат у црквеној и академској јавности широм света – као члан Светог Архијерејског Синода и портпарол Српске Цркве, скоро свакодневно има контакте са новинарима и другим медијским посленицима и до сада се нико није жалио да му је са његове стране угрожена безбедност. Поред тога, ни епископ Иринеј нити Епархија бачка нису аутори објављеног текста са службеним подацима новинара реченог портала. Ако се прихвати логика NOVA.RS, онда се неминовно долази до закључка да је због њиховог неистинитог извештавања и вишемесечне медијске кампање још више угрожена безбедност епископа Иринеја и његових сарадника. Коме они могу да се обрате за помоћ због узнемиравања истом врстом телефонских позива као и новинар наведеног портала? Епархија бачка, њен епископ, као и наша Информативна служба осуђују сваки облик насиља и свакодневно проповедају мир и љубав међу свим људима. Посебно наглашавамо да је епископ Иринеј у многим ситуацијама позивао на мир и ненасиље. Навешћемо само пример када је стао у одбрану и заштиту права припадника Исламске заједнице у нашој земљи после погрома на Косову и Метохији, и тако даље и томе слично. Њега оптуживати за угрожавање било чије безбедности је право морално посрнуће у амбис клевете и лажи.
    Свако ко је читао актуелне и многе друге текстове против епископа Иринеја нема потребу за додатним анализама апсурда у који су загазили њихови аутори. Очигледне су и клевете и дезинформације, као што су очигледне и све чешће замене теза из те медијске кухиње.
    Да подсетимо: У тексту наше Информативне службе СТАРЕ МЕТОДЕ НА NOVA. RS објавили смо преписку новинара овог портала и секретара Епархије бачке и јасно показали и доказали да је Епархија бачка одговорила на сва постављена питања и да је новинар у својим извештајима свесно обмануо и дезинформисао јавност.
    Ако је неко угрожен, онда су то истина и право свих грађана да буду благовремено информисани, а не дезинформисани. Коме они да се жале?
    Информативна служба Епархије бачке
    Извор: Епархија бачка
  2. Волим
    Поуке.орг инфо got a reaction from александар живаљев for a Странице, Реч св. Ап. Јована о двема врстама греха – Саборска и Отачка тумачења & Савремено огледање на истоj теми   
    ЕПИСКОП КРУШЕВАЧКИ ДАВИД
     
    Реч св. Ап. Јована о двема врстама греха –
    Саборска и Отачка тумачења
    &
    Савремено огледање на истоj теми
     
    (Др Владети Јеротићу, гледаљу и укрепитељу људских душа у спомен)
    „Види ли ко брата својега где чини грех који није на смрт,
    нека иште, и даће му живот –
    онима који чине грех што није на смрт.
    Има грех што је на смрт;
    за њ не велим да се моли.
    Свака је неправда грех.
    А постоји грех који није на смрт.“
    (1. Јованова Посланица 5,16-17).
     
    ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ НА ЗВАНИЧНОМ САЈТУ ЕПАРХИЈЕ КРУШЕВАЧКЕ
  3. Волим
    Поуке.орг инфо got a reaction from александар живаљев for a Странице, Епископ Еиринаиос: Богохулно је плашити се Светог Причешћа   
    „Сигурно је да је велико богохулство бојати се Светог Причешћа, које је света тајна Живота“, казао је епископ Еиринаиос еуменијски.
    Из храма Светог Нектарија у Едеси, где је служио и проповедао божанску Реч, осврнуо се на питање Светог Причешћа. Подвукао је да су „у прошлости верници у сваком великом искушењу и епидемији трчали у своје једино уточиште: Цркву, свете мошти и свете иконе.“
    Додао је: „Данас се види супротно, јер се покушава терорисати народ. Али прави хришћанин се ничега не плаши, јер са собом увек има Исуса Христа, победника смрти и ђавола, Кога прима тим Светим Причешћем “.
    Са енглеског превела Редакција ЧУДО
  4. Волим
    Поуке.орг инфо got a reaction from Нифада for a Странице, Епископ Еиринаиос: Богохулно је плашити се Светог Причешћа   
    „Сигурно је да је велико богохулство бојати се Светог Причешћа, које је света тајна Живота“, казао је епископ Еиринаиос еуменијски.
    Из храма Светог Нектарија у Едеси, где је служио и проповедао божанску Реч, осврнуо се на питање Светог Причешћа. Подвукао је да су „у прошлости верници у сваком великом искушењу и епидемији трчали у своје једино уточиште: Цркву, свете мошти и свете иконе.“
    Додао је: „Данас се види супротно, јер се покушава терорисати народ. Али прави хришћанин се ничега не плаши, јер са собом увек има Исуса Христа, победника смрти и ђавола, Кога прима тим Светим Причешћем “.
    Са енглеског превела Редакција ЧУДО
  5. Волим
    Поуке.орг инфо је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Саопштење Инфо-службе Епархије бачке: Како Прелевић обмањује јавност?   
    Дневне новине Danas, у свом броју од уторка, 29. септембра 2020. године, пренеле су изјаву београдског адвоката Боже Прелевића, у којој он наводи да је прочитао саопштење Канцеларије Епископа бачког, погрешно га наводећи као саопштење епископа Иринеја, и да ниједном у емисији Pregled dana на TV Nova S није поменуо име епископа бачког, већ само ,,онај заштитник свог зла у Цркви”, те да не зна како се владика пронашао у тим речима.

     
    У наведеној емисији од 21. септембра 2020. године (видео снимак овде), господин Прелевић је јавно и директно изговорио следеће речи које данас у Danas-у покушава да прикрије:
    Постоје и они који се баве политиком, који су заштитници педофилије, заштитници свог зла у Цркви. Имате једног занимљивог бачког, који је апсолутно заштитник свог зла у Цркви.
    Из приложеног видео снимка овог дела емисије и наведеног цитата јасно је да се владика Иринеј није препознао у наводима Прелевића, како овај сада кукавички прикрива своје недело, него да је био директно прозван и оклеветан, што је, уосталом и био разлог да се Канцеларија Епископа бачког обрати јавности Саопштењем. Судећи према реакцији Прелевића, наводи у Саопштењу су истинити и одмерени и не остављају му простор нити могућност за одбрану његовог бахатог понашања на телевизији Nova S.
    Најбоље би било и за Прелевића — и за целокупно наше друштво и јавни простор — да се остави неистина и ситних подметања и да свога клијента  брани валидним правним средствима и истинитим аргументима и путем закона и надлежних институција земље у којој сви живимо, како би се на крају дошло до истине и правде. Сигурно је да то неће постићи клеветањем угледног архијереја, Његове Светости Патријарха српског и читаве Српске Православне Цркве.
     
    Информативна служба Епархије бачке
  6. Свиђа ми се
    Поуке.орг инфо got a reaction from obi-wan for a Странице, Епископ Еиринаиос: Богохулно је плашити се Светог Причешћа   
    „Сигурно је да је велико богохулство бојати се Светог Причешћа, које је света тајна Живота“, казао је епископ Еиринаиос еуменијски.
    Из храма Светог Нектарија у Едеси, где је служио и проповедао божанску Реч, осврнуо се на питање Светог Причешћа. Подвукао је да су „у прошлости верници у сваком великом искушењу и епидемији трчали у своје једино уточиште: Цркву, свете мошти и свете иконе.“
    Додао је: „Данас се види супротно, јер се покушава терорисати народ. Али прави хришћанин се ничега не плаши, јер са собом увек има Исуса Христа, победника смрти и ђавола, Кога прима тим Светим Причешћем “.
    Са енглеског превела Редакција ЧУДО
  7. Волим
    Поуке.орг инфо got a reaction from Вилер Текс for a Странице, Епископ Еиринаиос: Богохулно је плашити се Светог Причешћа   
    „Сигурно је да је велико богохулство бојати се Светог Причешћа, које је света тајна Живота“, казао је епископ Еиринаиос еуменијски.
    Из храма Светог Нектарија у Едеси, где је служио и проповедао божанску Реч, осврнуо се на питање Светог Причешћа. Подвукао је да су „у прошлости верници у сваком великом искушењу и епидемији трчали у своје једино уточиште: Цркву, свете мошти и свете иконе.“
    Додао је: „Данас се види супротно, јер се покушава терорисати народ. Али прави хришћанин се ничега не плаши, јер са собом увек има Исуса Христа, победника смрти и ђавола, Кога прима тим Светим Причешћем “.
    Са енглеског превела Редакција ЧУДО
  8. Волим
    Поуке.орг инфо је реаговао/ла на Иван Ивковић за a Странице, Парабола о неправедном управитељу (Лк 16,1–13)   
    Парабола о неправедном управитељу (Лк 16,1–13) налази се само у Еванђељу по Луки. Реч је о једној параболи која је увек изнова будила позорност тумача Еванђеља. О томе колико је тешко разумети и тумачити овај необични текст говори и чињеница да се он од различитих тумача различито тумачи и да не постоји, као код доброг броја библијских текстова, ни најмања сагласност у погледу тога како треба разумети ову причу.
    Многа питања се отварају приликом читања овога текста: ко је „господ“ у Лк 16,8? Да ли је то Господ Исус Христос који похваљује једно наочиглед неморално дело и чак позива своје ученике да следују овом обрасцу понашања или је пак управитељев богати „господар“ са почетка приче тај који похваљује управитеља што га је на лукав начин финансијски оштетио? Како се односи део текста 16,8–13 са претходно испричаном параболом? Коначно, каква треба да буде поука овог текста за Христове следбенике?
    Литерарни контекст
    У 16. глави Еванђеља по Луки приповедају се две приче, две параболе. Обе приче су фиктивне, односно излажу могуће, замисливе, али не и стварне догађаје. Њихов циљ није да известе о нечему што је било или јесте, него да поуче кроз пример. Овакве приче се у библијским студијама називају поучне приче. Обе почињу следећим речима: „Човек неки беше богат …“ (Лк 16,1–7; 19–31). Између ове две параболе Исус тумачи прву (Лк 16,8–13), при чему се ово тумачење претаче у један општи говор о опхођењу са новцем и значају Торе за употребу новца (Лк 16,14–17). Лк 16,18 где се говори о браку и прељуби чини се да нарушава ову тематску целину. У Лк 16,19 почиње парабола о богаташу и Лазару чија је централна тема, као и у параболи о неправедном управитељу, опхођење са новцем. Параболу о неправедном управитељу треба дакле читати и разумевати најпре у њеном ужем контексту (16. глава), а потом и у ширем контексту Еванђеља по Луки, па и Дела апостолских, у коме се социјалне теме, попут богатства и сиромаштва и односа према новцу често јављају.
    Парабола
    Управитељ из Лк 16,1 је у ствари економ, нека врста пословође. На самом почетку он сазнаје да ће бити отпуштен због наводног расипничког односа према господаревом новцу. Неко га је оклеветао код господара да расипа новац (16,1) и он бива отпуштен (16,2). Међутим, отпуштање није моментално, пошто он успева да размисли шта му је чинити и користи последњу прилику да себи обезбеди извесну будућност после губитка посла: обрисаће део дугова господаревим дужницима и тако их учинити својим дужницима у будућности (16,3–4). Он у свом послу има одрешене руке, слободан је да службу која му је поверена врши самостално, о чему и сведоче његови поступци у стиховима 6 и 7. Овакве врсте послова су у римском царству углавном обављали способни и поверљиви робови. Један од разлога је свакако тај што су економи често сумњичени да поткрадају богате газде, а робови су могли због тога бити сурово кажњавани, док слободни људи не. Чини се, међутим, да управитељ из параболе није роб, пошто може да планира своју будућност од момента када буде отпуштен. Роб би у таквим случајевима био сурово кажњен, продат или присиљен на неку другу врсту посла. У ст. 3 управитељ размишља о томе да не жели да ради тешке послове или да проси: „Копати не могу, просити стидим се“. Стога он одлучује да превари господара: већ сада, док има прилику, обезбедиће себи будући живот тако што ће отписати дугове господаревим дужницима, за које сматра да ће га потом као повратну услугу примити у домове своје (ст. 4). Он на тај начин крши закон, те се одговарајуће и назива „неправедним“ (ст. 8 и 10). На који закон се тачно мисли – Тору (иако из параболе није јасно да ли су учесници радње Јевреји или незнабошци), римске законе, локално законодавство – није јасно. У сваком случају његов поступак је противан свим наведеним законима, а господареве сумње у њега, изражене у 1. стиху („а овај би оклеветан код њега да му расипа имање“) бивају оправдане: показује се да клевете можда и нису биле клевете.
    Отписивање дугова
    Дугови који се наводе су огромни: сто мера уља и сто врећа жита. Примера ради сто мера уља је укупно 36,5 хектолитара. Важно питање за разумевање параболе је да ли је оволика количина дуга уопште могућа у античким условима. Искључено је да је у питању породични дуг, пошто су количине превелике за једну породицу. Међутим, замисливо је да је богати господар откупио, односно унапред платио, извесне количине уља и жита од произвођача, а да су наведен количине дуг који су они обавезни да доставе до одређеног тренутка. Богати господар је дакле замислив као трговац робом на велико који активно учествује у интензивном трговачком ланцу римског царства. Управитељ тајно отписује дугове, наносећи финансијску штету господару и чинећи велику услугу дужницима, разрачунавајући се са прошлошћу и градећи нову будућност. Покушаји да се управитељево отписивање дугова господаревим дужницима (једнима пола, другима петину) представи као поступак који би могао имати своје оправдање у старозаветним забранама узимања камате, нису на линији намере параболе да прикаже управитеља као неправедног. У параболи управитељ је „неправедан“, како према свом господару, тако и у погледу закона. Управитељева замисао да ће путем отписивања дугова обезбедити сигурну будућност потпуно је реалистична у античком свету. Пословни пријатељи, повезани заједничким интересима, брижно су се старали једни о другима.
    Несагласност тумача
    Код тумача не постоји сагласност када се парабола завршава, а када почиње њено тумачење. Неки сматрају да се она завршава са стихом 7, дакле без даљих излагања о исходу управитељеве преваре, што би онда значило да у ст. 8 Исус (κύριος) почиње да тумачи параболу. Ако би стих 8 био интегрални део параболе онда би реченица из тог стиха могла бити приписана богатом господару (κύριος) који хвали неправедног управитеља. У оба случаја постоји чудна ситуација: или Исус хвали један наочиглед неморални поступак, или господар хвали управитеља који га је лукаво оштетио за озбиљну суму новца.
    ________________________________________
    Употреба новца смислена је онда када се „неправедни мамон“ обесмишљава тако што му се одузима његово својство да ствара неправду, већ се ставља у службу стицања пријатеља, дакле за јачање међуљудских односа, које мамон по себи по правилу разара.
    Традиционално се парабола о неправедном управитељу (Лк 16,1–13) тумачи на следећи начин: прича говори о управитељу који је преварио свога господара, али који бива похваљен за своју мудрост. Управитељев поступак јесте морално проблематичан, у смислу да он вара свога господара, али је истовремено и мудар пошто њиме обезбеђује будућност. Христови ученици се позивају да у светлости долазећег века опонашају не превару неправедног управитеља, већ његову сналажљивост и мудрост у опхођењу са материјалним добрима, односно новцем.
    Овакво тумачење није једино које се среће у историји интерпретације нашег текста. Постоје и другачија виђења параболе. Као што смо раније нагласили тумачење читаве параболе суштински зависи од тога да ли се „господар“ (κύριος) из ст. 8 разуме као господар из параболе или Господ Христос. Нека тумачења у ст. 8 виде наставак параболе и идентификују „господара“ из ст. 8 са превареним богатим човеком који хвали свога управитеља. Једно од њих је да параболу треба разумети алегоријски, односно христолошки. Управитељ би у том случају био сам Господ Христос који бива оправдан отпуштањем грехова грешницима. Исус у ствари изговара ову параболу као одговор онима који га у Лк 15,1 осуђују што заједничари са грешницима. Потешкоће у овом тумачењу су очигледне: оно занемарује средишни моменат у причи, а то је опхођење са новцем у циљу планирања будућности. С друге стране, из ст. 11–13 се јасно види да су ученици ти који треба да се идентификују са управитељем, а не онај који изговара причу. Коначно, Исус Христос је проповедао свеукупно, а не делимично опроштење грехова, чему не одговара управитељев поступак да дужницима отпусти један део дугова.
    Друго тумачење полази од увида да ова парабола није о неправедном управитељу, већ о (часном) богатом господару. Ово је дакле прича о човеку који признаје сопствену грешку коју је начинио отпуштајући управитеља и тако бива изложен јавној срамоти (Лк 16,1–2.8). Наиме, тамо где се очекује да богати господар осуди и казни неправедног управитеља он делује потпуно супротно, пошто га, увидевши његову мудрост и сналажљивост, јавно похваљује. Похваљујући неправедног управитеља господар се одриче сопствене части, у једном друштву у коме су част и срамота гаранти социјалног статуса. Прича дакле жели да поручи да хришћанска вера подразумева спремност на одрицање од сопствене части као статусног симбола. Ово тумачење такође поседује извесне слабости, пошто фигура која носи радњу параболе није господар, већ управитељ. Носилац радње је управитељ, а у средишту приче је његова будућност.
    Потешкоће у разумевању ове приче тумаче су увек изнова подстицале да трагају за одређеним алегоријским елементима. За разлику од једног целовитог алегоријско-христолошког тумачења које смо управо навели, постоји и покушај да се алегорија делимично примени на тумачење параболе, односно да се примени само на нека места. У овом случају богати господар је метафора за Бога који у ст. 8 хвали своје следбенике, мудрост управитеља наглашава потребу за разборитошћу Исусових ученика, док предусретљивост управитеља према дужницима изображава небески пријем оних који следују Богу. Приликом промишљања оваквих, делимичних алегорија ст. 8 представља Исусово, а не господарево, обраћање и тумачење приче. У сваком случају средиште приче, управитељево опхођење са новцем у циљу обезбеђивања будућности, приликом овако опрезне и парцијалне примене алегорије може јасније доћи до изражаја.
    Постоје тумачења која параболу о неправедном управитељу покушавају да читају у ширем контексту Еванђеља по Луки. Сходно таквим приступима парабола о неправедном управитељу има за главну тему управо ону која доминира и у осталим причама: похвала покајаног и укор непокајаном. Овде су нарочито значајне приче о безумном богаташу (Лк 12,16–20) и блудном сину (Лк 15,11–32). Неправедни управитељ би био једна комбинација главних јунака из ове две приче: неправедни управитељ је супротност блудном сину који је парадигма покајника, али и сличан безумном богаташу који је непокајан. Проблем са оваквим сагледавањем неправедног управитеља – као непокајане особе – је ст. 8 у коме он бива похваљен. За ову потешкоћу поједини тумачи нуде једно креативно, али проблематично решење. Наиме, сматра се да читава забуна у вези са параболом о неправедном управитељу потиче од њеног погрешног превода са арамејског језика, језика којим је Христос говорио, на грчки. Ст. 8 би на претпостављеном арамејском изворнику гласио: „Да ли је за очекивати да господар похвали неправедног управитеља за његову мудрост?“ То би било једно реторичко питање на које би имплицитни одговор гласио: свакако да не! Када би то било тако парабола би добила следећи смисао: реч је о управитељу који и поред тога што је укорен да расипа имање, наставља са својим грешним поступцима варајући господара. Уместо да се покаје, он покушава да сопственом мудрошћу реши проблем у коме се нашао. Парабола би дакле говорила о потреби покајања и поверења у милост Божију, уместо ослањања на сопствену мудрост. Поред све креативности овог тумачења оно се заснива на непостојећем тексту, односно на хипотетичкој реконструкцији текста.
    Још два примера из историје тумачења Лк 16,1–13 заслужују нашу пажњу. Прво сматра да парабола илуструје оштар контраст између ригидне искључивости (на пример познате јудејске секте есена из периода Христове делатности који се у сопственим списима називају „синови светлости“) и способности прилагођавања датим околностима која треба да буде карактеристична за Христове ученике. У том смислу би „синови светлости“ из ст. 8 били есени, а синови овога света незнабошци који би требало да представљају парадигму за Христове ученике: „јер су синови овога века мудрији од синова светлости у своме нараштају“. Есенски ригоризам и морална чистота могу довести до отупљивања способности за опстанак и тако бити препрека за остваривање предности уочи долазећег века, док способност прилагођавања (мудрост) неправедног управитеља показује да необичне и наизглед неморалне праксе могу донети вишеструку корист за будућност. Проблем овог тумачења је што покушава да релативизује неморалност чина опраштања туђих дугова. Једно новије тумачење сагледава параболу о неправедном управитељу као иронију или сарказам. У ст. 8 Исус, а не богати господар, је тај који хвали неправедног управитеља. Али да ли је то могуће? Како Исус може да хвали једног преваранта и да позива ученике да се угледају на њега? Могуће објашњење је да је у питању иронија. Неправедни управитељ је у ствари неуспешан у томе што преваром покушава да задобије бољу будућност. Он пропада исто као и блудни син из претходне приче. Сходно томе он не може представљати пример за Христове ученике. Христове речи хвале из ст. 8 треба разумети као иронију. Оне у ствари изобличавају оне који покушавају да своју будућност обезбеде кроз савез са неправедним мамоном. Само одбацујући неправедног мамона, може се рачунати на небеску будућност. Стога је Христова похвала неправедног управитеља у ст. 8 иронична и подсећа ученике на остале приче у којима се савез са мамоном показује као погубан (безумни богаташ, блудни син). Иронија би могла гласити овако: „Начини себи пријатеље новцем и види хоћеш ли наследити вечни живот! Види да ли ће ти ’пријатељи’ моћи да те приме у своје ’вечне’ домове!“ Проблем овог тумачења је у томе што сам текст не сигнализује никакву иронију током радње. Видели смо да је прича реалистична и замислива у античком свету. С друге стране, похвала неправедном управитељу не мора бити упућена његовом преварантском чину. Чини се пре да је похвала упућена његовој мудрости (φρόνημα), а не неправедности. Неретко и сам, можемо рећи неприкладан, (под)наслов који се у штампаним издањима Новога Завета даје овој параболи („О неправедном управитељу“) заводи читаоце, односно прејудицира њихово разумевање текста који читају.
    После кратког осврта на историју тумачења параболе о неправедном управитељу (Лк 16,1–13), враћамо се традиционалном схватању ове параболе: прича дакле говори о управитељу који је преварио свога господара, али који бива похваљен за своју мудрост. Иако је управитељев поступак морално проблематичан, пошто он вара свога господара, он је истовремено и мудар пошто њиме обезбеђује преко потребна будућа пријатељства. Христови ученици се позивају да у светлости долазећег века опонашају не превару неправедног управитеља, већ његову сналажљивост и мудрост у опхођењу са материјалним добрима, односно новцем.
    Исус је дакле параболу о управитељу који вара свога господара у циљу обезбеђивања будућности ставио у службу поуке о разборитом опхођењу са новцем. Хришћани се позивају да поступају слично: ако је управитељ показао толико мудрости у опхођењу са новцем да би уз помоћ стечених пријатеља обезбедио своју земаљску будућност, колико би тек ученици Христови требало да покажу исту врсту мудрости у погледу небеске будућности која предстоји.
    Господар (κύριος) из ст. 8 је Господ (κύριος) Христос који тумачи претходно испричану причу. Исус хвали неправедног управитеља пошто је његово понашање на неки начин образац који хришћани треба да следе када је реч о опхођењу са новцем: новац је сам по себи извор неправде („неправедни мамон“), али се може ставити у службу циљева који оправдавају његову употребу, у нашој причи конкретно стицања будућих пријатеља. Управо о овоме је реч у параболи: приступ новцу није сам по себи предност, ако се он не употребљава мудро, а мудра употреба новца огледа се у нечијој способности да стекне пријатеље, тј. обезбеди будуће односе. Тако, није сваки детаљ параболе подложан тумачењу, већ само они детаљи који се тичу опхођења са новцем и стицања пријатеља. Поставља се питање може ли се ова констелација ствари изнесена у параболи историјски конкретизовати?
    Узајамна помоћ и економска солидарност били су од кључног значаја за опстанак младе хришћанске заједнице. О томе Еванђелист Лука извештава у Делима апостолским. „А мноштво верујућих беше једно срце и једна душа; и нико не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. И апостоли са великом силом сведочаше о васкрсењу Господа Исуса Христа, а благодат велика беше на свима њима. Јер нико међу њима не беше у оскудици, пошто сви који су имали њиве или куће продавали су и доносили новац од продатога и полагали пред ноге апостолима; и давано је свакоме према потреби коју је имао“ (Дап 4,32–34). Овим речима Лука описује стање у јерусалимској заједници која је после Христовог вазнесења „била постојана у науци апостолској, у заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама“ (Дап 2,42), пружајући тако упечатљив пример и сведочанство окружењу које је на хришћане све више гледало са симпатијама (Дап 2,47). Начин живота јерусалимске заједнице, њено богослужење и међуљудски односи („све им беше заједничко“: Дап 2,44) остављало је утисак на Јерусалимљане који су се у све већем броју крштавали и постајали чланови Цркве (Дап 2,41; 5,14–16). Један моменат који је свакако био запажен је социјална правда унутар хришћанске заједнице, односно узајамна помоћ и економска солидарност. Делећи своја материјална добра хришћани су стицали пријатеље, односно постајали су пријатељи једни другима.
    У контексту ових излагања могуће је сагледати и причу о неправедном управитељу. Употреба новца смислена је онда када се „неправедни мамон“ обесмишљава тако што му се одузима његово својство да ствара неправду, већ се ставља у службу стицања пријатеља, дакле за јачање међуљудских односа, које мамон по себи по правилу разара. Ранохришћанска заједница практикује ово начело у несебичном заједништву са другима кроз равноправну поделу материјалних добара. Тако су синови светлости и васкрсења (Лк 20,36) верни у маломе и у ставу према неправедном мамону (Лк 16,10–12) који припада „овоме свету“ који је њима суштински стран (ст. 12). Став према „неправедном мамону“ који је и даље део „овога света“ у коме се живи и опстаје формира се кроз есхатолошку перспективу, кроз будући век који долази. Господ ће своје верне примити у вечна обиталишта (ст. 9), и биће верни у „великом“ које ће им бити поверено (ст. 10–11).
    Причу о неправедном управитељу треба схватити као још једну у низу Лукиних радикалних критика богатства и неправедне употребе новца која разара међуљудске односе. Стога је треба читати и разумевати у контексту 16. главе Еванђеља, целокупног Лукиног књижевног дела (Еванђеља и Дела апостолска) и читавог канона Новога Завета. Блаженства која Христос изговара у Еванђељу односе се недвосмислено на сиромашне, гладне, несрећне и Њега ради маргинализоване (Лк 6,20–23). Црква је првенствено заједница у коју су призвани сиромашни и несрећни (Лк 14,21). Бог уздиже понижене: „Збаци силне са престола и подиже понижене“ (Лк 1,52). С друге стране, богатима се у будућности не пише добро, пошто су они своју утеху примили већ у земаљском животу (Лк 6,24). Илустративна је загробна судбина безосећајног богаташа који се за живота није осврнуо на сиротог Лазара (Лк 16,25).
    Парабола о неправедном управитељу чини од једног корумпираног службеника из света богатих образац за понашање оних који следују Христу. Исусови ученици треба да расположиве економске изворе користе за остваривање пријатељских веза. Под тиме се не подразумева само давање милостиње, већ радикално одустајање од приватне својине. Ученици ће „осиромашени“ бити примљени у вечна обиталишта (Лк 16,9), а њихово осиромашење треба да буде последица одрицања од сопствених материјалних добара ради других.
    Коначно, поставља се питање шта хришћани као „синови светлости“ и „синови васкрсења“ могу да науче од поступка неправедног управитеља који је син „овога века“ (Лк 16,1–13). Укратко формулисана поука приче гласи: новац треба користити да би се стекли пријатељи – у овом свету и са Богом, у овоме и у будућем веку. Једино тако се праведно превазилази датост неправедног мамона.
    Не треба, међутим, изгубити из вида да је текст о коме је реч вишедимензионалан и да се појединости увек изнова могу актуелизовати за разне животне ситуације. Централна порука која је формулисана у нашем тумачењу може се посматрати као средиште око кога могу и треба да круже бројна друга и другачија тумачења.
    Извор : „Православље“
  9. Волим
    Поуке.орг инфо је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Презвитер Никола Мићаковић - нови посленик Винограда Господњег   
    Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је у недељу, 20. септембра 2020. године, Свету архијерејску Литургију у Храму Светог Пантелејмона у београдском насељу Миријево, а Црква Христова постала је овога дана богатија за новог посленика на Њиви Господњој - Свјатјејши Патријарх је овом приликом у чин свештеника рукоположио ђакона Николу Мићаковића.
    Звучни запис беседе
    Након Великог входа, отац Никола је положио свештеничку заклетву у којој се поред осталог истиче да ће делима сведочити Јеванђеље из кога ће поучавати своју заједницу, и сам учити. "Aксиос!" – клицала је многобројна парохијска заједница оцу Николи који њој служи дуже од године, потврђујући да је достојан примљеног чина.
    Његова Светост Патријарх Иринеј је у беседи на Јеванђелску причу поучио да је сваки недељни дан слика Васкрсења, темеља наше вере, за који су пострадали апостоли и многобројни хришћани кроз време.
    Патријарху су саслуживали свештеници Јован Јефтeнић, Боривоје Петрић, Вукашин Теофиловић и Стеван Вукић, протођакон Стевица Рапајић који је читао Јеванђеље, новорукоположени отац Никола Мићаковић, ђакон Милојко Топаловић, у молитвеном присуству свештеника Зорана Радојевића старешине храма, као и ђакона Драгана Симикића, уз појање храмовног мешовитог и дечјег хора и певнице, за којом су били дипломирани теолози г. Томислав Крчмар, г. Миодраг Ото, појци г. Војислав Ћирковић и г. Драган Јанковић, као и одговарање многобројног верујућег народа.
    После Свете архијерејске Литургије уприличена је, у крипти овога светог храма у изградњи, трпеза љубави, припремљена заслугом братства и благочестиве заједнице коју красе чланови свих узраста, међу којима су многобројне младе породице са пуно деце.
    За трпезом је Патријарх српски Иринеј пожелео новорукоположеном свештенику Николи да му благодат Божја, коју је добио чином рукоположења, буде на помоћ да испуни све оно што Господ и Црква Божја желе од њега. Подсетивши да је свештеничка служба одговорна пред Богом и народом, али и да "имамо велике узоре", као и да је "тешко следити примере" али и да је то "једини начин и пут да наставимо мисију", Патријарх је додао: "Поље је велико, посла је много, нас има колико нас има, али смо сви дужни да учинимо потребно да испунимо своју службу" (део обраћања је на крају).
    Отац Никола Мићаковић је заблагодарио Господу, Његовој Светости Патријарху, потом свештеном братству на љубави, као и монахињама Манастира Враћевшница крај којих је растао, сетивши се блажене успомене игуманије Евдокије, као и садашње игуманије Ксеније, потом је заблагодарио на подршци и љубави пријатељима и породици, супрузи Јовани са којом има два сина, Петра и Лазара. Отац Никола је казао да ће се трудити да узраста у најважнијем, пребивању у Љубави, са Богом и ближњима, по речима Апостола, да "буде свима све" (део обраћања је на крају).
    * * *
    Свештеник Никола Мићаковић саслужитељ је Олтара храма Светог Пантелејмона од 2019. године. Тог лета Господњег, на Благовести, 7. априла, рукоположен у ђаконски чин од руке Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја  током Свете архијерејске Литургије у београдском катедралном храму Светог архангела Михаила – Саборној цркви, где је службовао од 2010. године као помоћник свештеника, а од 2014. као појац, препознатљивог, ванредног гласа. Завршио је Богословију у Крагујевцу (генерација уписана 2004. године) и Православни Богословски факултет Универзитета у Београду. Родом је из Шумадије, село Коњуша код Горњег Милановца, околина Манастира Враћевшнице, уз чије је сестринство духовно узрастао. У свету тајну брака са Јованом, у којој је 2018. године добио сина Петра, а две године касније сина Лазара, увео га је 2016. године у београдској Саборној цркви Преосвећени Епископ нишки Г. Арсеније, тадашњи викар Његове Светости. Као што је у парохијској заједници Саборне цркве отац Никола био веома цењен од стране братства и верног народа, тако је и сада поштован од свештенства и многобројних парохијана миријевског Храма Светог Пантелејмона.
     
    Извор: Радио Слово љубве
  10. Свиђа ми се
    Поуке.орг инфо got a reaction from Степекс for a Странице, Реаговање: Двадесет четири минута неукуса   
    „А сада нешто сасвим другачије“- је реченица коју су у 70-тим годинама прошлог вијека често користили водитељи британске телевизије BBC, како би најавили наредни прилог у емисији као нешто што се радикално разликује од претходног, иако стварна разлика практично није ни постојала. Касније ће ову фразу на саркастичан начин користити комичари из групе Монти Пајтон. Другачијост хумора пајтоноваца, између осталог, се огледала и у исмијавању ауторитета. У својим скечевима су на авангардан начин приказивали све оно што је сачињавало темељ тадашњег британског друштва, тако да од њихових шала није била поштеђена ни хришћанска вјера. То се нарочито види у њиховом филму „Житије Брајаново“, у којем се на ироничан начин приказује вријеме и друштво у периоду Христове проповиједи у Јерусалиму. Но, захваљујући политичкој коректности коју је Ник Кејв ових дана назвао најнесрећнијом религијом у свијету, оваквог хумора у британским медијима већ дужи низ година више нема. Зато се он успјешно извози у тзв. земљама у транзицији. Године пред распадом СФРЈ сведоче о популарности сарајевске групе Топ листа надреалиста. Распаду државне заједнице СЦГ претходиле су, између осталог, и веома гледане емисије на РТЦГ цетињске групе The Books of Knjige. А у наше вријеме је актуелна на једној од београдских телевизија емисија “24 минута“ водитеља Зорана Кесића. Оно што разликује ову емисију у односу на претходно побројане је форма која је готово пресликана од сличних емисија које се емитују на америчким комерцијалним телевизијама, док је њена суштина у пајтоновској побуни против ауторитета. Наиме, у њој се, поред свега осталог, исмијава традиционалност и сваки облик патриотизма. Подразумијева се да од често неумјесних налета сарказма и ироније у ранијим епизодама ове емисије није била поштеђена ни Црква, тј. њено свештенство и вјерници. Но,чини се да је у последњој емисији Кесић отишао и корак даље, будући да се у једном њеном дијелу вријеђају и најинтимнија осјећања вјерника. Наиме, у одјељку који се на друштвеним мрежама може наћи под називом „Како је Василије Острошки победио Мила“, Зоран Кесић, коментаришући резултате избора у Црној Гори, истиче да Свети Василије из оправданих разлога није могао да гласа али је зато, како он каже „исцимао свога P.R.-а митрополита Амфилохија“. Сувишно је и говорити шта у души сваког православног хришћанина који живи на овим поднебљима изазива сам помен Светог Василија Острошког. Такође, непотребно је и напомињати какву нелагоду у свијести једног вјерника изазива оваква квалификација једног угледног архијереја. Но, оно на шта посебно треба обратити пажњу јесу осјећај и увјерење који нас наводе на помисао да је овај скеч смишљен у периоду прије црногорских избора. Наиме, тада је у појединим круговима у Црној Гори, а како видимо и шире, преовладавало предвиђање да ће митрополит непосредно прије гласања, крај моштију Светог Василија, са крстом у руци проклети све оне који гласају неку од партија које су изгласале антицрквени закон. Међутим, митрополит је намјесто тога, баш као и владика Јоаникије, позвао народ да масовно изађе на изборе и тако потврди своје противљење безбожном закону. Тако је Кесићева и онако лоша шала још више изгубила на значају. Међутим, Кесић и његов тим, будући да су им за ову епизоду очито биле неопходне митрополитове клетве, овдје нису стали. Наиме, они проналазе једну митрополитову бесједу изговорену прије више година и емитују је у овој емисији. У њој се, између осталог каже да ако неко од Црногораца и Брђана одступи од наде у једнородну и једновјерну Русију „да Бог да јаки те од њега живога меса отпадало“. Оно што је Кесић намјерно избјегао да каже јесте да у овом дјелу своје бесједе митрополит Амфилохије, заправо, цитира Светог Петра Цетињског. Толико о објективности овог водитеља.
    „Ја нисам болестан. Ја само немам идеја.“- рефрен је пјесме једног новосадског панк-рок састава. Склони смо да вјерујемо да је овдје ријеч управо о томе. Након више од двјеста емитованих епизода, код Зорана Кесића и екипе која му пише сценарио емисије, изгледа да је дошло до ауторске кризе. Ово одсуство идеја ће се све више компензовати честим нападима на Цркву и православну вјеру како би се задржала публика и, ништа мање важни финансијери. Нама само преостаје да се надамо да се у наредним епизодама бар неће вријеђати најтананија осјећања вјерника. Но, оно што је свакако сигурно јесте чињеница да су нам, поред ријалити програма, претходне суботе преко последње Кесићеве емисије, црногорски кабловски оператери понудили додатних 24 минута неукуса и неоригиналности.
    Ђакон Павле Љешковић,
    професор Богословије Светог Петра Цетињског и ђакон при цркви Свете Тројице у Старом граду Будви
  11. Волим
    Поуке.орг инфо је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Емисија о богослужбеним особеностима Начала индикта – Црквене нове године   
    Творче и Сведржитељу свега видљивог и невидљивог, благослови венац доброте Твоје!   Ново издање емисије Богослужбене особености великих празника посвећено је празнику Начала индикта или Црквене нове године, као и дану васколике творевине Божје.   Црквена нова година означава почетак годишњег богослужбеног круга, који чине празници чији спомен свештено савршавамо у току године. Круг великих празника почиње празником Рождества Пресвете Богородице, а завршава се свештеним споменом на празник Успенија Пресвете Богородице.   Христе Боже наш, ти си мудро све створио, и из непостојања у постојање привео. Благослови венац нове године, и сачувај без штете наша села и градове. Благоверни народ наш силом твојом обрадуј, и победу над противницима му даруј, и ради Богородице подари свету велику милост (Друга стихира на стиховње).   Од 1989. године, 1/14. септембар се обележава и као Дан твари Божје, односно свега од Бога сазданог. Васколики православни и хришћански свет је позван да се у овај дан моли Саздатељу света, узносећи благодарне молитве на великом дару створеног света, као и молитве за његову заштиту и очување. Евхаристија чини да људи учествујући у Телу Христовом могу учествовати у животу Свете Тројице, а у Светом Духу она може са Христом принети творевину њеном Творцу: Твоје од Твојих, Теби приносећи ради свих и за све, подсећа нас текст Анафоре. Празник Црквене нове године прилика је да размислимо о природној средини, о оним стварима које је наш дивни Бог, када их је први пут створио и видео све што је учинио, објавио: беше веома добро (Постање 1, 31). Овај дан нам пружа прилику да продубимо своје знање и ојачамо своју веру у Бога размишљајући о многоструким благословима творевине.   Слава Ти што си ме створио! Слава Ти, што си ми показао лепоту васељене! Слава Ти, што си ми отворио небу и земљу као странице књиге вечне мудрости! Слава Ти за сваки корак животног хођења, за сваки тренутак славе! Слава Ти, Боже, од векова до векова! (Благодарне химне Акатиста Слава Богу за све)   Аутор емисије: катихета Бранислав Илић  
          Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  12. Волим
    Поуке.орг инфо је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Деценија од упокојења патријарха Павла   
    Вече патријарха Павла, поводом 10-годишњице упокојења, одржано је 18. септембра 2019. године у Центру за културу Раковица. О животу и раду "свеца који хода" говорили су протођакон Љубомир Ранковић, Слободан Радуловић - аутор књиге Вујански крст патријарха Павла и академик Славко Каравидић, рецензент. Водитељ трибине био је ђакон Александар Аздејковић.     -Недокучиве су мистерије Божјег промисла, рекао је протођакон др Љубомир Ранковић. Њихова логика несхватљива је људском разуму. Често апсурдна и парадоксална. Живот патријарха Павла је очевидно сведочанство вечног неспоразума неба и земље. Патријарх Павле рођен у Кућанцима, био је, како је нагласио др Ранковић, „највећи бескућник целог живота, убоги сиромах земаљским а пребогат небеским благом”. -Онај кога је Господ пре зачећа предодредио да буде духовни отац српског народа, остао је без оца још у колевци, казао је Ранковић.    -Онај који је био првојерах Српске Цркве, мајке православног српског народа, своју мајку није ни видео ни запамтио, рекао је протођакон Ранковић и додао: -Цео живот патријарха Павла био је Голготско распеће. Он је патријарх великомученик. Његов избор за патријарха пун је симболике. Изабран је у деветом кругу гласања на Архијерејском Сабору. Време његовог патријарховања од 1990. до 2009. године било је девети круг пакла за њега и његов народ.    -Данте Алгијери тај круг описује као место неслоге, издаја, раскола и распадања. Распала се Југославија у крвавом грађанском и верском рату. Срби су протерани са вековних огњишта са западних простора државе коју су платили сваком трећом главом својих најбољих синова. Србија се завадила са вековним савезницима и бомбардована од алијансе деветнаест западних земаља. Црна Гора одвојила се од Србије а Косово прогласило независност. Народном животом, у то доба, по Ранковићевим речима, „завладала је похлепа, неслога и страначка завада и подела”. Христос је на Голготски крст прикован са четири клина. Патријарх Павле примио је стотине клинова у душу и срце, од бола и туге над злосрећним удесом свога народа. Иако тешко рањен, никада није губио веру у васкрсење и наду у Божју помоћ и боље сутра. Био је ходајућа Библија, живо Јеванђеље и непрекидно литургијско богослужење, којим је причешћивао свој народ.    -Пред крај живота, истакао је Ранковић,”све земно и телесно ишчилело је из њега и он се на крилима духа винуо у Царство небеско међу свете Србе.” Подсећајући присутне, да није довољно светитеље само славити и поштовати речима и обредима, него треба следити њихов пример, цитирао је речи Светог владике Николаја: "Више бих волео да ме Господ избрише из Књиге живота, него да ме неко поштује и слави а да не држи ништа моје: Ни моју веру, ни моје речи, ни моја дела".    -Патријарх Павле целога живота поручивао је: "Будимо људи!", а својим животом цео један век сведочио је личним примером шта значи бити човек. Висока, али не и недостижна мета, завршио је протођакон Ранковић своје казивање о патријарху Павлу у препуној сали Центра за културу у Раковици.     Извор: Новости
  13. Волим
    Поуке.орг инфо је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Најава: УЖИВО из Цетињског манастира молитва Светом Петру Цетињском и емисија /Живе речи/, 9. септембра од 20:00ч   
    Ново издање емисије "Живе речи" на програму "Живе речи ТВ" уживо из Цетињског манастира биће емитована у среду 9. септембра 2020. Лета Господњег од 20:00ч.     Благословом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г, Амфилохија, емисија ће почети молитвом Светом Петру, првом Митрополиту и чудотворцу Цетињском.          Специјални гост емисије: презвитер Игор Балабан, парох цетињски   Уметнички гост: Николина Ковачевић, проф. философије и песникиња из Никшића   Модератор емисије: катихета Бранислав Илић
  14. Волим
    Поуке.орг инфо је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Одложено суђење Владици Јоаникију и свештеницима   
    Рочиште главног претреса, које је Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком Г. Јоаникију и осморици никшићких свештеника, било заказано за 4. септембар 2020. у Основном суду у Никшићу, биће одложено.   Како је саопштио адвокат Сава Костић, један од правних заступника одбране, судија Игор Ђуричковић је оправдано одсутан, а о термину следећег рочишта биће достављени позиви.   Преосвећеном владици Јоаникију и никшићким свештеницима: Слободану Јокићу, Драгану Крушићу, Василију Брборићу, Жељку Ројевићу, Данилу Зиројевићу, Остоји Кнежевићу, Николи Маројевићу и Мирку Вукотићу на терет се ставља кршење здравствених мјера о спречавању ширења заразних болести, поводом традиционалне Световасилијевске литије, која је 12. маја текуће године прошла улицама Никшића.   Владику и свештенике полиција је, увече, на празник Светог Василија Острошког, славе града Никшића, покушала насилно да приведе у Центар безбједности, покушавајући, на тај начин, да понизи угледног Архијереја СПЦ и наше свештенослужитеље, уз то и да испровоцира окупљени народ и доведе у питање мир и стабилност Црне Горе. Они су, тада, у притвору провели 72 сата. По изласку из притвора Владика Јоаникије и свештеници су дочекани пред Основним судом у Никшићу величанственим народним сабрањем.   Прво рочиште главног претреса било је заказано за 19. јун, а одложено је јер се свештеник Слободан Јокић, један од окривљених, налазио на болничком лијечењу због здравствених проблема.     И наредно рочиште главног претреса, које је било заказано за 16. јул, такође, је одложено због епидемиолошке ситуације, а и ово, најављено за петак, 4. септембар 2020. године, одложено је, како смо обавјештени од адвоката Костића, због тога што је судија Игор Ђуричковић оправдано одсутан.     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  15. Волим
    Поуке.орг инфо је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом бачким господином др Иринејем - први део   
    Поводом имендана и јубилеја Епископа бачког господина др Иринеја – тридесет година архијерејске службе, у реализацији Информативне службе Епархије бачке снимљен је вишеделни интервју са Преосвештеним владиком бачким, који је, том приликом, говорио о многим значајним богословским, духовним и другим актуелним темама из живота наше свете Цркве. У наведеном видео запису можете погледати први део интервјуа са Епископом бачким господином др Иринејем.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  16. Свиђа ми се
    Поуке.орг инфо got a reaction from александар живаљев for a Странице, Митрополија црногорско-приморска: Насиље против Исламске заједнице у Пљевљима – велика људска срамота за његовог починиоца   
    Изјава Митрополита Амфилохија
    Цетиње, 2. септембар 2020.
    Посљедњи у низу вандалски чин насиља у Пљевљима усмјерен против тамошње Исламске заједнице је велика људска срамота за његовог починиоца. Нечасно је и кукавички под окриљем ноћи чинити овакве ствари, без обзира на то какве мотиве има главни актер овог догађаја.
    Не можемо се отети утиску да се ради о намјерној провокацији која има за циљ да поремети односе између грађана Пљеваља и цијеле Црне Горе по основу вјерске припадности. Нећемо да изводимо преурањене закључке, али чињеница да већ више инцидената остају нерасвијетљени, наводи на помисао да се овдје не ради о аутентичном облику испољавања вјерске мржње и нетрпељивости и хулиганству, већ о осмишљеном плану подизања тензија због исхода избора, који, нажалост, већ даје своје резултате, што смо могли јуче да видимо у Рожајама.
    Не заборавимо да је полиција у претходном периоду у року од неколико сати проналазила и приводила људе који су анонимно писали по друштвеним мрежама или сликали тробојке, тужилаштво их експресно кажњавало, а сад се суочавамо са тим да се насилнички изгреди не ријешавају ни приближно истом ефикасношћу.
    Ко год да су починиоци ових недјела и какве год да су њихове намјере, свакако нису доброжелатељи ниједном грађанину Црне Горе и треба да одговарају за своја непочинства. Напад на пљеваљске муслимане је напад и на сваког пљеваљског хришћанина и на сваког грађанина Црне Горе. Пљеваљски манастир је посвећен Светој Тројици, Богу Љубави, а ко шири мржњу, себе удаљује од те Божије Љубави и благослова Божијег.
  17. Волим
    Поуке.орг инфо got a reaction from александар живаљев for a Странице, Изјава Епископа бачког др Иринеја поводом јубилеја Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја   
    Поводом обележавања јубилеја – 90 година од рођења Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј дао је интервју Телевизији Храм. У наведеном видео запису можете погледати део интервјуа, у којем Преосвештени владика Иринеј говори о личности Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.
     

  18. Свиђа ми се
    Поуке.орг инфо got a reaction from mario beloti for a Странице, Изјава Епископа бачког др Иринеја поводом јубилеја Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја   
    Поводом обележавања јубилеја – 90 година од рођења Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј дао је интервју Телевизији Храм. У наведеном видео запису можете погледати део интервјуа, у којем Преосвештени владика Иринеј говори о личности Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.
     

  19. Волим
    Поуке.орг инфо је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Живе речи ТВ: Прота Никола Пејовић - Момишићки мученици су дивни свједоци васкрслог Христа и Његове вјечне незалазне свјетлости!   
    У навечерје празника Светог пророка Михеја, 26. августа 2020. лета Господњег благословом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, из подгоричког Светогеоргијевског храма у Момишићима, емитовано је уживо једанаесто издање емисије "Живе речи". Специјални гост  емисије био је протопрезвитер Никола Пејовић, настојатељ ове подгоричке светиње и главни и одговорни уредник васељенског радија Светигора. Музички део емисије милозвучним појањем украсили су полазници веронауке под уметничким руководством Марије Јовићевић, дипломираном црквеном музичком уметницом. Модератор емисије био је катихета Бранислав Илић.     Филм о страдању Момишићких мученика - Свјетлост Христова просвећује све     Овонедељна емисија почела служењем акатиста Светим новомученицима Момишићким у храму на подгоричкој момишићкој гори у којем се чувају мошти светих новомученика Момишићких - двојице свештеника учитеља и њихових четрдесет ђака. Акатист је пред моштима служио настојатељ храма протопрезвитер Никола Пејовић, уз ангелско појање деце са веронауке која су овом приликом актуализовала речи псаламског стиха: Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу! (Пс. 8, 3)     У оквиру првог дела емисије прота Никола је казивао о почецима свог духовног живота, о првом сусрету са Светим Василијем Острошким, као и о путу ка свештеничкој служби. Обитељ манастира Дајбабе била је за мене Бања Витезда благодарећи којој сам осетио Божји призив којим сам кренуо, а који ме је довео до узвишене свештеничке службе која је велики дар љубави Божје, нагласио је наш гост, стављајући акценат на ослушкивању и корачању путем призива Божјег на узвишено свештенослужење.        Овај храм у подгоричком насељу Момишићи мален је по димензима, али је духовно велики јер се у њему чувају мошти Светих новомученика Момишићких, истакао је отац Никола говорећи о овој подгоричкој светињи. Свети Момишићки новомученици, двојица свештеника учитеља и четрдесеторо ученика, живели су током седамнаестога века у месту Момишићи, које и данас постоји као предграђе Подгорице. У време тешког страдања српскога рода, при храму момишићком, двојица свештеника, чија су имена Богу позната, основаше школу у којој истини Христовој учаше благочестиву децу својих парохијана (према предању њих четрдесеторо), преносећи им у срца љубав према истинитој вери и своме роду. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 17. маја 2012. лета Господњег прибројани су лику светих.      Упознајући нас са богатим духовним животом у окриљу кивота момишићких новомученика, отац Никола је говорио о значају веронауке коју при храму руководи вероучитељица Зорка Пејовић, руководећи младе христочежњиве духе ка радости Царства небеског. Поред богатог богослужбеног живота и делатне катихезе, при момишићкој парохији делује и удружење добровољних даваоца крви које за духовне патроне има новомученике Момишићке. У плану је да се у порти храма сагради први православни вртић за дјецу, гдје ће поред општег васпитања дјечица моћи духовно да узрастају у окриљу овог светог мјеста, нагласио је настојатељ храма у Момишићима.     Будући да се налази на послушању главног и одгворног уредника васељенског Радија Светигора, прота Никола је говорио и о значају медија који су посебно у нашем времену од изузетног значаја за мисију Цркве. Како су медији већ одавно постали „свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова“, то је обавеза Цркве да буде дио тих токова и да на тој „пијаци богова“, како је говорио преподобни Јустин Ћелијски, понуди и ријеч Јеванђеља Христовог, да би се у људима, слушајући и читајући проповиједи, рађала вјера, јер „Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повјероваше? Како ли ће поверовати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника?“ (Рим. 10,14.), поучио је отац Никола Пејовић.      Наша улога је да вршимо мисију Цркве, да искористимо оно што су плодови људског достигнућа и да их ставимо у службу Божију. Оно што не може увијек свештеник, епископ, то чини Црква Православна путем медија. Улази у сваки дом, болницу, затвор, канцеларију, аутомобил и проповиједа Ријеч Божију. А она је путоказ ногама нашим, многима утјеха, укрепљење, поука, пут до истинског Богопознања, рекао је наш саговорник који нас је упознао са историјатом и богатим информативно-катихетским програмом васељенског радија Светигора, искористивши прилику да похвали све медијске делатнике овог најстаријег црквеног радија на територији Српске Православне Цркве.      Полазници веронауке су својим дивним појањем улепшали емисију и посведочили да се Господ најлепше велича кроз славопој који се произноси са дечијих усана и из дечјег срца. Међу дечицом која су под уметничким водством Марије и Милене Јовићевић појала у славу Бога, била је и мала Уна која у дечјем узрасту не само песмом и молитвом, већ и делатним примером сведочи да Господ призива све у радост свог небеског Царства које већ овде и сада предокушавамо животом у Цркви Његовој.      Пред крај емисије отац Никола је упутио пастирску поруку указавши на значај празника Успенија Пресвете Богомајке у чијем се претпразништву налазимо, позвавши све да останемо у молитвеним мислима једни са другима, следујући речима Апостола Павла да чинимо добро да нам не досади.    Приредио: Катихета Бранислав Илић   Фото: Срећко Радовић
    Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  20. Свиђа ми се
  21. Волим
  22. Тужан
    Поуке.орг инфо got a reaction from александар живаљев for a Странице, Уснуо у Господу отац Јован игуман Манастира Тресије   
    У Господу се упокојио отац Јован (Маричић) дугогодишњи игуман Манастира Тресије, потврдио је Радију Слово љубве јеромонах Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава. Света Заупокојена Литургија биће служена у суботу, 8. августа од 9 часова. Служиће архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, јеромонах Петар (Драгојловић), као и многобројно свештенство. Монашко опело и сахрана биће истога дана у 15 часова, а служиће Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован. Господ нека подари оцу Јовану вечан спомен у Царству Небеском.

    Архимандрит Јован (Владислав Маричић) рођен је 1929. у Неменикућу као јединац у дому мајке Борике и оца Ђорђа Маричића.Знаменити Космајац, од 1956. више од пола века је монах манастира Светих архангела Михаила и Гаврила - Тресије; активно је учествовао у изградњи и обнављању овог манастира и новог конака; од 1972. је старешина манастира Тресије; године 1996. у Саборном храму у Крагујевцу добио је чин архимандрита.

    Фото и животопис: портал "Младеновчани" који је свејевремено објавио на својој страници интервју са оцем Јованом (на линку: https://mladenovcani.com/jovan-maricic-1929/ )
    Извор: Радио „Слово љубве“
  23. Волим
    Поуке.орг инфо got a reaction from Predrag.Kovacevic for a Странице, Уснуо у Господу отац Јован игуман Манастира Тресије   
    У Господу се упокојио отац Јован (Маричић) дугогодишњи игуман Манастира Тресије, потврдио је Радију Слово љубве јеромонах Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава. Света Заупокојена Литургија биће служена у суботу, 8. августа од 9 часова. Служиће архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, јеромонах Петар (Драгојловић), као и многобројно свештенство. Монашко опело и сахрана биће истога дана у 15 часова, а служиће Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован. Господ нека подари оцу Јовану вечан спомен у Царству Небеском.

    Архимандрит Јован (Владислав Маричић) рођен је 1929. у Неменикућу као јединац у дому мајке Борике и оца Ђорђа Маричића.Знаменити Космајац, од 1956. више од пола века је монах манастира Светих архангела Михаила и Гаврила - Тресије; активно је учествовао у изградњи и обнављању овог манастира и новог конака; од 1972. је старешина манастира Тресије; године 1996. у Саборном храму у Крагујевцу добио је чин архимандрита.

    Фото и животопис: портал "Младеновчани" који је свејевремено објавио на својој страници интервју са оцем Јованом (на линку: https://mladenovcani.com/jovan-maricic-1929/ )
    Извор: Радио „Слово љубве“
  24. Волим
    Поуке.орг инфо је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Монах др Павле Кондић: Патријарх Гаврило је одиграо значајну улогу у уједињењу Црне Горе и Србије!   
    Патријарх Гаврило је одиграо значајну улогу у уједињењу Црне Горе и Србије, састрадавао је својим народом и тако послужио Богу и роду своме, истакао је монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске у документарном филму “Век уједињења - патријарх Гаврило”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм. Поред монаха Павла сабрата стањевићке светиње, о патријарху Гаврилу Дожићу говорили су протопрезвитер др Александар Средојевић и мср Растко Ломпар. 
  25. Волим
    Поуке.орг инфо got a reaction from PredragVId for a Странице, Изјава Свештеног Синода Руске Православне Цркве у вези са одлуком турских власти да преиначе статус цркве Свете Софије   
    На заседању Свештеног Синода Руске Православне Цркве 16. и 17. јула 2020. године усвојена је следећа изјава у вези са одлуком турских власти да преиначе статус цркве Свете Софије.
    Свештени Синод Руске Православне Цркве дубоко жали због одлуке државних власти Турске да Светој Софији одузме музејски статус и преда је у богослужбену  употребу муслиманске заједнице.
    Поменута одлука донесена је без узимања у обзир молби и јасно израженог става предстојатеља и јерарха православних помесних Цркава, представника страних држава, многобројних међународних друштвених и правних организација, свештенства различитих религија и религијских традиција. Она вређа религијска осећања милиона хришћана широм света, што може довести до нарушавања међурелигијске равнотеже и међусобног разумевања између хришћана и муслимана, не само у Турској, већ и у другим местима.
    У условима када је хришћанство прогоњена религија у многим местима на планети, када се наставља егзодус хришћана са Блиског истока, ова одлука турских власти наноси посебан бол. Аја Софија је саграђена у славу Христа Спаситеља, а у сазнању милиона хришћана и даље је храм. За Православну Цркву овај храм има посебан историјски и духовни значај.
    Надамо се да ће турске власти уложити потребне напоре како би сачувале чудесно преживеле непроцењиве хришћанске мозаике и омогућиле хришћанским поклоницима приступ њима.
    Обраћајући се сестринским помесним Црквама, са посебном тугом констатујемо да овај догађај, тако тужан за свету Православну Цркву, затиче данашњи православни свет разједињеним, а то је непосредна последица антиканонске легализације раскола у Украјини, чиме су ослабљене наше могућности да се заједнички одупремо новим духовним претњама и цивилизацијским изазовима. Данас, у доба растуће хришћанофобије и појачаног притиска секуларног друштва на Цркву, јединство је још неопходније него што је било пре. Позивамо  сестринске помесне Цркве да заједнички, у духу мира и љубави у Христу, тражимо излаз из кризе.
    Изражавајући наду у даље очување и јачање узајамног поштовања и међусобног разумевања између верника различитих светских религија, такође апелујмо на светску заједницу да пружи сву могућу помоћ у одржавању посебног статуса цркве Свете Софије, која има трајни значај за све хришћане.
    Извор: Patriarchia.ru (с руског Информативна служба СПЦ)
×
×
  • Креирај ново...