Jump to content

Поуке.орг инфо

САЈТ АДМИНИСТРАТОР
  • Број садржаја

    2334
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    2

Последњи трофеј

Поуке.орг инфо је имао/ла садржај са највише реакција!

О Поуке.орг инфо

  • Ранг
    Помоћ у невољи

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Contact Methods

  • Facebook
    https://www.facebook.com/zruportal
  • Twitter
    https://twitter.com/pouke_org

Скорашњи посетиоци профила

25089 посетилаца
  1. Поуке.орг инфо

    Ваш омиљени парфем?

    Мој парфем за кишу
  2. Поуке.орг инфо

    Ваш омиљени парфем?

    Твоја фотка??? Браво, браво! Опет сам се вратим Fahrenheitu, плус сам узео Absolute Једно време нисам могао да га смислим, сад је опет ту... У последње време откривам niche парфеме, тако да ми је поред Kurkdjiana, odlican Franck Boclet и Jo Malone.
  3. Поуке.орг инфо

    Симон Вејл: Празнина и надокнада

    Жеља да се види ближњи како пати од истога од чега и ми патимо. Управо зато, изван раздобља друштвених нестабилности, кивност сиромашних се усмерава против њима сличних. То је један од чинилаца друштвене стабилности. Склоност да се патња пребацује ван себе. Ако због превелике слабости не можемо ни побудити милост према себи, нити нанети зло ближњем, наносимо зло слици света у нама. Свака лепа и добра ствар тада је као увреда. Чинити зло ближњем значи нешто добити. Шта? Шта се добило (и за шта ће се, ако буде требало, платити) када се нанело зло? Прерасло се. Растегло се. Испупила се у себи празнина тиме што се стварала у ближњем. Моћи некажњено наносити зло ближњем – на пример, испразнити свој гнев на потчињеном, који мора ћутати – јесте поштедети себе трошења енергије, издатка који овај мора да утроши. Исто је с недозвољеним задовољењем неке жеље. Енергија која се на тај начин уштеди, одмах се деградира. Главобоље. Овакав тренутак: бол је мањи када се пребаци на свемир, али свемир је тада искривљен; бол је много јачи када се поново своди на своје место, али нешто у мени већ не пати и остаје у контакту с неискривљеним светом. Слично поступати са страстима. Снижавати их, сводити на једну тачку и престати се за њих занимати. Тако се односити особито према свакоме болу. Забранити му да се ближи стварима око мене. Они којима су уништили град и које су одвели у ропство, више нису имали ни прошлости ни будућности: чиме су могли испунити своју мисао? Лажима, и то најситнијим, најжалоснијом прождрљивошћу можда пре спремни да се дају распети за крађу пилета него раније да умру у одбрану свога града. Чак и сигурно, јер када би било другачије, не би морали доживљавати своја стравична мучења. У супротном требало би умрети или умети поднети празнину у мисли. Да би се имало снаге за посматрање несреће кад је човек несрећан, био би потребан натприродни хлеб. Механизам преко кога нас превише тешка ситуација понижава у томе је што енергија какву нам пружају узвишена осећања – уопште – јесте ограничена; ако ситуација тражи да идемо даље него та граница, треба имати извор у ниским осећањима (страх, похлепа, воља за рекордима, жеља за спољним почастима) која су богатија енергијом. То ограничење је кључ за многа скретања. Трагедија оних који су, ступивши из љубави према добру на неки пут где је ваљало патити, стижу после неког времена до своје границе и пропадају. Камен на путу. Бацити се на камен као када би при неком појачању жеље требало да престане постојати. Или ићи као да сам ниси постојао. Жеља садржи у себи апсолут, и ако не успемо да га задовољимо (пошто се исцрпе енергија), апсолут се претвара у препреку. Стање душе побеђених, потлачених. Вољено биће које нас разочарава. Написала сам му. Немогуће је да не одговори речима које сам ја себи већ рекла у његово име. Људи су нам дужни онолико колико замишљамо да треба да нам дају. Ослободити их тога дуга. Сложити се да су другачији него творевине наше маште, значи опонашати одрицање од Бога. И ја сам другачија него што замишљам. То знати, значи опростити. Извор: Simone Weil, La Pesanteur et la grâce, Paris: Plon, 1988. Превод: Петар Вујичић
  4. Немогуће је опростити некоме ко нам је учинио зло, ако нас то зло понижава. Треба мислити да нас није понизило, него да нам је открило наш прави ниво. Жеља да се види ближњи како пати од истога од чега и ми патимо. Управо зато, изван раздобља друштвених нестабилности, кивност сиромашних се усмерава против њима сличних. То је један од чинилаца друштвене стабилности. Склоност да се патња пребацује ван себе. Ако због превелике слабости не можемо ни побудити милост према себи, нити нанети зло ближњем, наносимо зло слици света у нама. Свака лепа и добра ствар тада је као увреда. Чинити зло ближњем значи нешто добити. Шта? Шта се добило (и за шта ће се, ако буде требало, платити) када се нанело зло? Прерасло се. Растегло се. Испупила се у себи празнина тиме што се стварала у ближњем. Моћи некажњено наносити зло ближњем – на пример, испразнити свој гнев на потчињеном, који мора ћутати – јесте поштедети себе трошења енергије, издатка који овај мора да утроши. Исто је с недозвољеним задовољењем неке жеље. Енергија која се на тај начин уштеди, одмах се деградира. Главобоље. Овакав тренутак: бол је мањи када се пребаци на свемир, али свемир је тада искривљен; бол је много јачи када се поново своди на своје место, али нешто у мени већ не пати и остаје у контакту с неискривљеним светом. Слично поступати са страстима. Снижавати их, сводити на једну тачку и престати се за њих занимати. Тако се односити особито према свакоме болу. Забранити му да се ближи стварима око мене. Они којима су уништили град и које су одвели у ропство, више нису имали ни прошлости ни будућности: чиме су могли испунити своју мисао? Лажима, и то најситнијим, најжалоснијом прождрљивошћу можда пре спремни да се дају распети за крађу пилета него раније да умру у одбрану свога града. Чак и сигурно, јер када би било другачије, не би морали доживљавати своја стравична мучења. У супротном требало би умрети или умети поднети празнину у мисли. Да би се имало снаге за посматрање несреће кад је човек несрећан, био би потребан натприродни хлеб. Механизам преко кога нас превише тешка ситуација понижава у томе је што енергија какву нам пружају узвишена осећања – уопште – јесте ограничена; ако ситуација тражи да идемо даље него та граница, треба имати извор у ниским осећањима (страх, похлепа, воља за рекордима, жеља за спољним почастима) која су богатија енергијом. То ограничење је кључ за многа скретања. Трагедија оних који су, ступивши из љубави према добру на неки пут где је ваљало патити, стижу после неког времена до своје границе и пропадају. Камен на путу. Бацити се на камен као када би при неком појачању жеље требало да престане постојати. Или ићи као да сам ниси постојао. Жеља садржи у себи апсолут, и ако не успемо да га задовољимо (пошто се исцрпе енергија), апсолут се претвара у препреку. Стање душе побеђених, потлачених. Вољено биће које нас разочарава. Написала сам му. Немогуће је да не одговори речима које сам ја себи већ рекла у његово име. Људи су нам дужни онолико колико замишљамо да треба да нам дају. Ослободити их тога дуга. Сложити се да су другачији него творевине наше маште, значи опонашати одрицање од Бога. И ја сам другачија него што замишљам. То знати, значи опростити. Извор: Simone Weil, La Pesanteur et la grâce, Paris: Plon, 1988. Превод: Петар Вујичић View full Странице
  5. Поуке.орг инфо

    Ваш омиљени парфем?

    @Broken Voyageur mi nije na listi top 10, ali kad god posegnem za njim, iznova se oduševim. Trenutno mi je svakodnevni Molecules 01, a uveče Franck Boclet Icon
  6. Поуке.орг инфо

    Ваш омиљени парфем?

    Hoću, nema frke
  7. Поуке.орг инфо

    Ваш омиљени парфем?

    Staviš Amouage interlude...i oteraju te sa svadbe jer previše dominiraš
  8. @Нифада Ал наслов "иза кулиса"... хахахаха којих кулиса? Блиц новинари свакако не изненађују својим начином описивања догађаја
  9. @Вукашин Ковачевић @cloudking Свака наредна спам порука ће бити санкционисана. Ако сте неспособни да се држите теме, оставите је. Овде су многи форумаши изнели изузетно важна запажања и поставили докторки многа питања на која очекујемо одговор. Коме тема смета, нека је заобиђе.
  10. @Juanito без патетике... Боље узми и постави питање. Нигде уредништво није рекло да се слаже са ставовима које износи др Јована, али да има много оних који се слажу, то је истина. Најбоље у духу здравог дијалога питај и не учитавај Администрацији оно што нигде није речено. Овде смо да разговарамо а не да дајемо коначна решења.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×