Jump to content

александар живаљев

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Content Count

    4981
  • Joined

  • Days Won

    7

Reputation Activity

  1. Зачуђен
    александар живаљев reacted to stevanjuric in Владика Игнатије браничевски посланица за Божић 2019   
    "Зато и јеванђелисти и хроничари описују овај догађај, и стављају га у тачно време, дакле, за четрнаесте године владавине Августа императора римскога, и за време Ирода цара, који је владао у Јудеји."
    Јеванђелист Матеј вели да је рођење Христово било у дане Ирода цара (Мт. 2,1) а јеванђелист Лука да је било за владавине императора Августа, и за К(в)иринијевог управљања Сиријом (Лк. 2, 1-2). Кириније је два пута управљао Сиријом, а наука ни до данас није утврдила тачну хронологију догађаја које помиње библијска повест о рођењу Христа.  Дакле, јеванђелисти га не стављају у тачно време. Одакле му ова четрнаеста година Августове владавине?
  2. Волим
    александар живаљев got a reaction from Рисбо in Интервју владике Максима "Данас"   
    Видим да наши коментатори исказују благи оптимизам гледе одјека  максимовских спорења на пролећном Сабору. У томе им се придружујем, уз напомену да многи други актуелни догађаји могу да дођу у први план дневног реда.
    Оно што мене више забрињава јесте утицај спољашњих фактора на наш епископат. Јасне су две линије раздеобе:
    1) проруска (заокружио је епископ Бачки у интервју Печату) и профанарска ( сада је легитимизовао +Максим у Данасу) и 
    2) провучићевска и опозициона.
  3. Збуњен
    александар живаљев got a reaction from farisejski.bukvojed in Интервју владике Максима "Данас"   
    Видим да наши коментатори исказују благи оптимизам гледе одјека  максимовских спорења на пролећном Сабору. У томе им се придружујем, уз напомену да многи други актуелни догађаји могу да дођу у први план дневног реда.
    Оно што мене више забрињава јесте утицај спољашњих фактора на наш епископат. Јасне су две линије раздеобе:
    1) проруска (заокружио је епископ Бачки у интервју Печату) и профанарска ( сада је легитимизовао +Максим у Данасу) и 
    2) провучићевска и опозициона.
  4. Свиђа ми се
    александар живаљев got a reaction from Ćiriličar in Интервју владике Максима "Данас"   
    Видим да наши коментатори исказују благи оптимизам гледе одјека  максимовских спорења на пролећном Сабору. У томе им се придружујем, уз напомену да многи други актуелни догађаји могу да дођу у први план дневног реда.
    Оно што мене више забрињава јесте утицај спољашњих фактора на наш епископат. Јасне су две линије раздеобе:
    1) проруска (заокружио је епископ Бачки у интервју Печату) и профанарска ( сада је легитимизовао +Максим у Данасу) и 
    2) провучићевска и опозициона.
  5. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Bokisd in Интервју владике Максима "Данас"   
    Daj Boze da je tako, kao vrlo inteligentan i pronicljiv covek , nadam se da je dovoljno dobro prosudio, da je najbolje da bude nesto kao nereseno  u celoj ovoj prici i da zaista zeli da bude neko smiravanje situacion,..... videcemo , mozda ce vec ovaj Sabor u onu daleku ameriku da pokaze kako ide sve to ....
  6. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to HOA+ in Интервју владике Максима "Данас"   
    Не мислим да је овај интервју почетак помирења, напротив наговештај нове буре. Сабор су заказали на летовалишту кад су цене прескупе, и авио карте и хотели, а делегати сами себи треба да плаћају трошкове. Још им они наплаћују неки ручак тамо и учешће. Сабор су требали заказати у Чикагу где је већина делегата. Сабор је намерно заказан у последњем дану и последњем тренутку пред рок који им је Синод дао, тако да ће ту да буде прави парти.
    И ја се слажем са неким Максимовим ставовима, изреченим, али како сам имао прилике да сарађујем и са њим и са Иринејем, моје искуство је да је Иринеј попустљивији, иако је и он као слон у стакларској радњи, макар саслуша, и ако му се не свиђа прави се да није чуо, трља очи, и видећемо, можда итд
    Максим је од Атанасија покупио "ја па ја и само ја" сви остали су глупи немају појма итд, и то га чини тешким за сарадњу. Он је емотивнији и блажи него Иринеј, али само ако си у групици и дуваш у исту тикву, а ако си изван онда је управник концентрационог логора. Иринеј је за њега Мајка Тереза.
    Његове мисли јесу конфузне и језик тежак, али његова недореченост није случајна, него Фанариотска. Као што се са нама играју сада и праве блесави да не знају да ли славимо 800 година аутокефалије или хиротоније светог Саве, па да ли нам је аутокефалија у авнојевској Србији 1879 или није, тако су и Русима након 300 година рекли, да ми смо вама дали право да рукополажете и бирате Кијевског Митрополита, али не и територију, што формално јесте тачно, али је само по себи дебилно.
    Тако су и Максимове идеје намерно скројене, да за 300 дана буду, па да ја сам тад то тако рекао, а ви нисте видели јер сте глупи.
  7. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Жељко in Интервју владике Максима "Данас"   
    Искрено ја сам од тих владика ерцеговачких очекивао унутрашњу мисију СПЦ. Барем су се тако дојмили на почетку. Имао сам поверења и у Тасу по том питању. Али се Таса '90. расплинуо у политичким водама, прво везујући се за Вука манитога па потом одвезујући се од њега и критикујући све одреда. Ок, није било критика во времја жутих, то заиста нисам видео, вероватно су им били онако никакви по вољи.
    Ово за мигранте, зна се, то је Сорошевска прича и прича дип стејта, клитониста. Чиме заправо Максим показује којој политичкој опцији у Америци је наклоњен, мада ситну књигу везе госн Трампу да се Срби не досете да су Власи.
    Ово око Украјине, просто нема решења сем да Вратоломије призна да је погрешио. Како Максим замишља да ће у скорије време доћи до позитивног решења на радост свих православних хришћана заиста не знам. Можда има неку дојаву из дип стејта.
    То око ПБФ се може окарактерисати као сујета. Наставак приче око Дарвинизма, није ништа друго до шлихтање либерашким круговима за које је већ давно преминули дарвинизам нека врста догмата њихове либерашке религије. Заправо је Максим више на том пољу синкретиста него помињањем далекоистичњачких мудролија.
    Што се тиче помирљивог става, тако је звучао и на пролеће 2019. па видесмо циркуса потом.
    Искрено се надам да ће се ови проблеми у СПЦ превазићи, да ће свако узети да буде максимално одговоран за своје поступке и писанија, и да ће пролећни Сабор протећи у најбољем реду и миру уместо да дође до непотребних раскољавања.
    Увлачење НАТО-у би имало смисла када би се могло утицати да та организација(коју приде Трамп ни мало не цени) утиче на режим у ЦГ да спусти лопту око овог јакобинског закона о отимању верске слободе СПЦ.
    Дакле, на жалост не верујем да ће +Максим спустити лопту. Поготово је то јасно из приче о црквеној послушности као о нечему што је погрешно и идеологизовано у последње време. Код +Максима се примети та осцилација у ставовима и наступима. Повремено делује као да ће попустити и повиновати се одлукама Синода и патријарха, па онда делује као да ће направити неку дарвинистичку православну секту. Те осцилације су заправо одраз несигурности у сопствене ставове и могућности. Свестан је и сам да не може против одлука патријарха, док опет не може да се помири са тим одлукама, не толико због устројства СПЦ у Америци, колико због повређене сујете. Управо тај сукоб између жеља и могућности резултира овим наизглед сервилиним односом према Синодалцима и патријарху, мада се иза сваке речи крије заједљивост и повређеност.
    У суштини +Максим се показао као слаб човек, недоречен, повређен, сервилан, сујетан, но чак и такав је бољи од оног дела епископа који увек ћуте и гледају да се ствари заврше па да тад одлуче на чију ће страну стати. Јер ма колико да се не слажем са +Максимом, морам му признати да је имао макар толико храбрости да покуша, мада неспретно, да истера мак на конац. Иначе, са једним делом његових ставова се слажем од почетка али му управо замерам ту непослушност, као и бившем владики Артемију. За Артемија сам 80% ствари могао потписати да се слажем, ономад када су га черечили, али то за непослушност нисам могао а то је било пресудно.
     
     
  8. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Ćiriličar in Интервју владике Максима "Данас"   
    Читао сам интервју. Почео сам читати са зебњом и одбојношћу због претходних заврзлама, а и тенденциозног наслова који је Данас накачио...интервју је по мени добар, иако се не слажем са неким стварима. Владика је интелигентан човек, и бриљантно зна да релативизује ствари...не бих анализирао детаље, углавном ово је (осим онога о ПБФ-у где помиње преседане у историји, овој и оној, што је хипербола на квадрат) прилично умерено. Увелико прича исту причу, али је поириљиво...нисте у праву али свако има своје мишљење и идемо даље. наравно, да је оправдао сваки свој поступак...можемо то тумачити као сујету или шта већ, али му је тешко пало види се. Тако да мислим да има и тај фактор, поред других, да жели да да неки лајт епилогу ове приче.
    Мораћу још једном оно око учења погрепног и сабора...нисам разумео из текста да ли ће се то питање покретати поново. Мислим да је боље за све, па и за владику наравно - јер Сабор ће ићи за одлукама Синода - да се ту стави тачка. Углавном, сматрам интерву помирљивим.
    Оно што ми се уопште не свиђа код владике Максима је нека "мегаломанија", грижење превеликих залогаја. Мигрантско питање уопште везе нема са мисијом Српске Цркве. Дотакао се свих пријашњих тема, и свакој дао оправдање за пређашња деловања, а све то онда заједно усмерио на неку васељенскост. Он делује из перспектив помесне Цркве, али увек отвара та велика питања...и то је, да је и најбоља намера, преабициозно. Као да СПЦ "сном мртвијем спава" и никога нема до њега да је разбуди. Не улазим зашто тако ради, алине свиђа ми се то. Почиње се увек од свога прага, а покретати питања која само утопијски, уз целокуну сагласност свих Црква могу да се реше за пола века, мислим да је бесмислено...и то где, у једном Данас-у.
    Оно што ми је драго је то, да ми се чини, да је интервју баш осенчен помирљивим тоном...у односу на доста бучан епилог свега.
  9. Волим
    александар живаљев reacted to Жељко in Интервју владике Максима "Данас"   
    Мало шлихтања патријарху. Лепо, лепо.
    Таман кад се помислило да патријарх у СПЦ уопште није битан испаде пребитан.

  10. Волим
    александар живаљев got a reaction from Milan Nikolic in Емир Кустурица: Има Бога   
    Емир Кустурица
    Има Бога
    06.01.2020.
    Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа, спустила се на улице, а Црна Гора је претворена у позорницу највећих хришћанских литија које су до сада виђене. Десило се оно чега су се глобалисти највише прибојавали, и то у вријеме када у свијету већ увелико траје сукоб цивилизација које је историчар Хантингтон предвидио још деведесетих. Он је тада написао да глобализам неће бити у стању да универзалне западне вриједности примјени на читав свијет, да западна Европа неће више постојати, биће јудеохришћанска Америка, између осталих, будизам, ислам, навео је да још и православни хришћани остају цивилизација за себе. Сигурно је да за југоисточну Европу није могуће примјенити свјетске дијагнозе, али симптоми за такву тврдњу су видљиви.

    Чудо се десило у Црној Гори. Чега је то све збир? Да ли је у доношењу Закона о вјероисповјести било пресудно слабо познавање корјена властите културе, недостатак интуиције, пуко извршавање наредбе или ароганција! Ко је могао да повјерује да ће црква и њени вјерници који су већ 800 година на своме пристати да им неко украде мит и да то неће изазвати гњев?! Или је Војна алијанса планирала Олују, попут оне у Хрватској? Видјећемо! Неко је игнорисао стару истину да у историји дође вријеме када народу вјера постаје важнија од хљеба, када се у људима пробуде магнетне олује припадности, када страхове стрпају под кућни праг, па заједно, обједињени вјером то осјећање претварају у слободу!
    Мистична маса трпи свашта, а њено буђење дуго траје. У случају Црне Горе постоји читаво књиговодство примјена глобалистичког рецепта на становништво које се није опирало западним вриједностима, али је православље постало камен спотицања војној стратегији Drang nach Osten (продор на Исток). На том путу нису спорне примјене нама недостајућих састојака западне дисциплине, поштовања секуларне хијерархије и чега још све не, али се, како је недавно истакао амерички генерал Френклин Бен Хоџис, православље показало као препрека. Чему? Цивилизацији сигурно није, јер без Бизанта и Јустинијана, нема ни Римског права, без Константинопољских грађевина, нема ни узора за италијанске ренесансне градове. Дакле, није ријеч о проблему цивилизацијске природе, па по томе не би требало да постоји проблем ни са западним хришћанством. Много мање него што се у први мах чини! Још мање него што је источно хришћанство трпило од западне цркве у најцрње доба великих сукоба.
    У вријеме када је глобализација конформизовала свијет и када је умјесто да његује културне различитости, како је у почетку обећано, малим народима успјела да наметне тек сексуалне разноликости, листа српских културолошких губитака у Црној Гори се повећавала. Народ ове драматичне земље од давнина практикује да у божићне празнике и свадбе испали више бојевих метака него војске у великим офанзивама. Када је на дневни ред 2006. године дошло одвајање Црне Горе од Србије и Црне Горе, није опалила ниједна пушка. И нека није. Била је то вјештина Мила Ђукановића, али и пристанак важних представника српске вјере. Био је то избор секуларних Срба који су се прилагодили државности која је већ једном постојала. Сви су повјеровали да тако мора бити и да њихова култура може бити сачувана. Онда се промјенило све. Огромне инвестиције, црно-бијели новац је стизао, љубав са Русима, па непријатељство према њима. Углавном, уљепшани су градови, путеви, мостови, и на крају је стигао НАТО, али и закони који су промјенили српски језик у „матерњи“, латиница је замјенила ћирилицу, историјске књиге су поново написане црногорским језиком, али и увелико промјењеном фактографијом.
    Све је то прошло уз магичну моћ капитала и шансама које су сви приграбили намјеравајући да не буду само пекари, инжењери, доктори, зубари него и богати становници Црне Горе. Само што је у то коло среће упала велика мањина. Гдје су ови што им није пошло за руком да уђу у прижељкивану класу? То је споменута мистична маса која је у секуларној форми већ шетала Црном Гором. Ова сада носи иконе и њен настанак је у корјену осјећања која су је извела на позорницу. Неизмјериво је подручје емоција које, још увијек, не могу да контролишу аналитичари, компјутери, банкари и државни чиновници, полицајци, сјецикесе и маркетиншки стратези и, што је најчудније, ту престаје да игра улогу новац као највећи социјални мотив данашњице. Има Бога!
    Када је у низу покушаја да се понизе Срби у Црној Гори, послије свега, у скупштини, под бизарним околностима прошао Закон који наговјештава национализацију православних богомоља и црквене метохије, православни свијет је схватио да не може да опстане без онога у шта вјерује да му је најважније. Све је послије хапшења посланика ДФ-а изгледало као да су бркатог мачка сатјерали у чошак, свештена лица као тужни гаврани су захтјевали разговоре. Наједном, на улицама као да је неко посредовао филмским триком, умјесто бркатог кућног љубимца угледали смо друштвену звјер која кривуда градовима.
    Револт православних Срба у Црној Гори је утицао на Београд сигурно у једној ствари. У матици српске културе, тешко да ће у будућности бити изговорена реченица коју је рекао председник САНУ Владимир Костић: „Једина политичка мудрост је на који начин, са неким елементима достојанства напустити Косово.” Послије литија у Црној Гори, извјесно је да ће се о достојанству Косова и Метохије говорити на други начин и да ће се у блиској будућности стара нова власт, ако помисли да призна Косово, сударити са још већим незадовољством грађана од овог које траје у Црној Гори!
    Емир Кустурица   Има Бога | ИСКРА
    ISKRA.CO Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања...
    View full Странице
  11. Волим
    александар живаљев reacted to Страле in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    У складу је са српском средњовековном праксом, да. Али Србија је тада била монархија, што јасно говори нешто. Тада се и могло говорити о оној беспоговорној послушности власти из тог специфичног односа државе и Цркве, некад више налик симфонији, некад какофонији. Али у републици, томе места нема. Мада, неко би можда и хтео бити  монарх. 
     
  12. Волим
    александар живаљев reacted to Ronald in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    Ja se sa njim dosta slazem, bas je detaljno odvezao isprepletan odnos izmedju Vucka i Mila, kao i odnos Amfilohija s tim u vezi. Jedino mi nije jasno resenje jer znamo da se vjernici mogu spasiti i ako stradaju.
    Procitao sam sad detaljno, i ne vidim nacin sta vjernici mogu da rade kad postoje opasne trzavice u SPC, kao i citavom pravoslavlju. Ranije sam napisao USA je odlicno primjetila u zadnjih 10-15 godina kako moze uticati na drzave preko religije i pokazala kako je pravoslavno hriscanstvo i ovaj model autokefalija i ostalih podjela nestabilan u globalnom svijetu, kao i kod stvaranja novih drzava.
  13. Волим
    александар живаљев reacted to Ćiriličar in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    @logdanov Ма ок. Нисам никога знао лично, али пратио сам то све, тада незрелији него сада (мада никад нисмо трели), али осећао се прави секташки ментлитет....онај Николај и компанија можда имају и неког ревновања не по разуму, али онај што је збрисао у Грчку не знам је ли и веровао у Бога.
    Знам и да им се попуштало пола деценије, а свка опомена уместо покајања производила је јаче затезање са Артемијеве стране.
    Углавном, разлог да се сви уплашимо, и да не верујемо много себи и својим убеђењима, него да се држимо увек саборност, па што они који су од Бога изабрани одлуче, свиђало нам се или не да следимо. Нажалост видесмо у задње време и неке методе које Црква не познаје. Земљак Владике Николаја, чедо Јустина, доктор и епископ да се то деси, за опомену свима нама. Само бих додао, да је тада почела нова методологија међу нашим владикама. Тада је неко Јефремово писмо пустио у јавност...Атанасије једва дочекао....на страну је ли или није теолошки исправно, кренуло се тада са опасним методама које се и данас користе. Лично верујем да су артемијевци то искористили да терају своје...срећа Јефрем је остао прибран и није им успело, па иако ни до данас није то изглађено између Бањалуке и Требиња, пренело се и на Григоријево време,  ипак су у Сабору.
     
  14. Волим
    александар живаљев reacted to logdanov in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    @Ćiriličar Имао сам пријатеље који су се били везали за Артемија и Николаја. Што су се више везивали, разговор о темама које њих не интересују постајао је све тежи. У почетку су помињали владике који се шишају и теолошке недоумице у вези са бесмртношћу душе. Касније су тврдили да су ће један епископ остати црква ако сви остали оду у јерес, да би последњих пар година Артемијевог епископовања пред сваки сабор истицали да ћемо ускоро видети да ли смо једно.
    Мислим да је сваки потез водио истом исходу.
  15. Волим
    александар живаљев reacted to Ćiriličar in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    @Zoran Đurović Чворовић је, по мени, направи одличну и непристрасну, здраву анализу стања доле, не штедећи никога.
    Не слажем се само са "нијансирањем" око Вучића, мада и ту, вероватно, један део је истинит. Оно што ме изненадило је да каже да је Иларион донео предлог да се СПЦ тзв. децентрализује, на више архиепископија.
    Нисам баш нешто њега пратио па да схватим где вуче...мало на Стање С., а мало и на Артемија...мада се и ја питам и данас, зер је баш дотле и тако морало бити са Артемијем.
  16. Зачуђен
    александар живаљев reacted to Zoran Đurović in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    Да, рекао је: Не може два фладика да буде у Риму!  - Ја бих се забринуо кад би он имао позитивно мишљење о мени.
  17. Волим
    александар живаљев reacted to Ćiriličar in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    З. Чворовић: Део клира у Митрополији склон је компромису са монтенегринским идентитетом
    05.01.20. 13:10   Једном речју, упадице „сензационалних инсајдера“ да је све што се догађа у Црној Гори тобоже обична фарса, од користи су само онима који би да сломе вољу за отпором и деморалишу Србе. Вратимо се сада на питање о томе колико је реално да Митрополија Црногорско-приморска једноставно постане канонска Црногорска православна црква?   Балкански клуб „Руске народне линије“ наставља са анализирањем црногорске црквено-државне кризе. Српско јавно мњење је уочи Нове године било узнемирено иступањем у емисији ТВ „Хепи“ једног политичара прозападне орјентације, који је митрополита Амфилохија оптужио, ни мање ни више, да је изрежирао узроке који су довели до кризе. Овај провокативни испад је могао да се игнорише, да није и међу српским патриотима раширено мишљење како митрополит Амфилохије и председник Мило Ђукановић тобоже играју „договорене утакмице.“ Притом, православно-патриотски конспиролози, за разлику од прозападног политичара који је иступио у телевизијској емисији, изражавају погледе различитих унутарцрквених фракција у СПЦ. Ми не желимо да ширимо такве гласине, али би, истовремено, било неразумно да останемо у „зони прећуткивања“. Пошто код руских патриота и данас постоји мутна представа балканске стварности, а један од наших задатака је да покушамо да формирамо трезвени однос према збивањима, који је изграђен на рационалној контекстуализацији догађаја.
    Са српским правником и професором Зораном Чворовићем разговара помоћник главног уредника „Руске народне линије“ Павел Вјачеславович Тихомиров.
    Поштовани господине Чворовићу, у Русији са забринутошћу пратимо процесе у Црној Гори, коју све чешће сумњичаво називамо Републиком Montenegro. Црквено-државна криза је предмет интересовања не само православних верника, већ и политичара који нису црквени људи. Ови драматични догађаји се по правилу тумаче тражењем аналогије са развитком „украјинске кризе“. Притом се не ради само о аналогији са ситуацијом која је настала после Мајдана, већ и са догађајима који су се одиграли непосредно након рушења СССР. Ради се о томе да су после Горбачовљеве рехабилитације Украјинске грко-католичке цркве, као и након активирања црквених структура које су окупиле у састав УАПЦ (тзв. Украјинска аутокефална православна црква, под вођством самозванца Макарија Малетича, прим. З. Ч.) антируски део украјинске дијаспоре, практично сви „политички Украјинци“ напустили Руску православну цркву и отишли под окриље наведених расколничких структура. С тим у вези, чули су се тада гласови о томе „како су изашли сви који су хтели да оду из Руске цркве, па зашто онда и даље играти опасну игру са формирањем Украјинске православне цркве (у оквиру Московске патријаршије, прим. З. Ч.)? Зар није паметније оставити све како је и било, односно задржати на територији сада независне Украјине Кијевско-галицијски егзархат РПЦ?“ Ипак је формирана УПЦ (Московске патријаршије, прим. З. Ч.) и у њој је одмах започело кокетирање са „меким“ формама украјинског национализма. Све је резултирало тиме да су се верници у Украјини после тридесет година навикли на то да нису Руси.
    С тим у вези намеће се следеће питање:
    Упоредо с гледиштем које се заснива на безусловном разумевању митрополита Амфилохија, постоји и такво гледиште које, грубо говорећи, почива на уверењу да све што се догађа представља једноставно фарсу, „заједничку игру Ђеда и Мила“, чији је циљ формирање „канонске НЕСРПСКЕ цркве у Црној Гори“ којој патријарх, наравно, неће бити секташ Мираш.
    Чиме су мотивисани они који заступају ово гледиште? Не питам то из пуке знатижеље, не због сензационализма у духу „жуте штампе“, већ ради тога да би донекле осветлили различите ставове који постоје у српској православној заједници.
    — Одговор на Ваше питање може да буде објективан, трезвен и добронамеран само ако се бавимо феноменима, а не појединим људима.
    Заиста не мислим да било ко у Митрополији црногорско-приморској СПЦ, а посебно митрополит Амфилохије, који је после деценија најстрашнијег комунистичког прогона толико учинио на обнови Цркве у Црној Гори, тајно ради на брисању српског идентитета и успостављању некакве црногорске аутономне цркву. Оптуживати данас лично митрополита Амфилохија, значи директно помагати Ђукановићу у разбијању јединственог српског и православног фронта у Црној Гори.
    Морамо да будемо свесни да јавним нападима на митрополита Амфилохија, омогућавамо Александру Вучићу да стави под потпуну контролу Србе у Црној Гори. Јер, опште је познато да је митрополит Амфилохије огорчени противник садашњег председника Србије још од противуставних Бриселских споразума.
    Реч је о споразумима који су довели до ликвидације ефективне суверености Србије на територијама „северних општина Косова и Метохије“. Државне институције Србије (Заједница српских општина, судови, полиција) интегрисане су тада у правни систем сепаратистичке „Републике Косово.“ Срби добијају статус држављана „Републике Косово“ и постају национална мањина.
    — Вучић, као и сви његови претходници када их је Запад третирао као „гаранте мира и стабилности на Балкану“ (нпр. Слободан Милошевић од Дејтонског мировног уговора 1995. па до краја 1997. године), има задатак да контролише и пацификује Србе у региону. Пошто се у Србији на власт долази уз подршку Запада, онда се и на власти остаје све док се успешно уверава Запад да се Срби ван Србије налазе под делотворном контролом прозападног Београда, који има обавезу да спречи појаву било каквог аутентичног српског националног покрета.
    Уколико Вучић успе да стави под потпуну контролу Цркву у Црној Гори и Србе у Црној Гори, онда ће због велике блискости и сарадње која постоји између Мила Ђукановића и Вучића, главни добитник Вучићеве пацификације Срба у Црној Гори бити Мило Ђукановић. Вучић има намеру да и у Црној Гори формира странку налик косовској „Српској листи“, која ће колаборирати са антисрпским властима у Подгорици.
    Зато најављену посету Вучића северу Црне Горе на Бадњи дан не треба тумачити као подршку Србима у Црној Гори да одбране своја права, већ као помоћ Ђукановићу да Србе стави под контролу. Истовремено, треба знати да је и интерес опозиције у Србији да покаже Западу како Вучић не контролише Србе у региону и тиме не оправдава поверење и мандат ЕУ и НАТО.
    Сви ови интереси су присутни и испреплетени у црквеној кризи у Црној Гори. Обесправљени српски народ у Црној Гори има против себе тиранију која ужива снажну подршку НАТО-а, а истовремено је суштински обезглављен, пошто његове духовне и световне вође не могу, а неке и не желе, да се снађу на терену који је у обавештајном смислу потпуно „избушен“ од стране обавештајних служби, са локалним квазиелитама спремним да раде увек за оног ко више плати.
    Једном речју, упадице „сензационалних инсајдера“ да је све што се догађа у Црној Гори тобоже обична фарса, од користи су само онима који би да сломе вољу за отпором и деморалишу Србе. Вратимо се сада на питање о томе колико је реално да Митрополија Црногорско-приморска једноставно постане канонска Црногорска православна црква?
    — Пре него што пређемо на то питање, неопходно је да укратко укажемо на главне фазе у односима државе и Цркве у Црној Гори.
    Ти односи су неодвојиви од међусобних односа конкретних људи: митрополита Амфилохија и Мила Ђукановића. На изборима 1997. године митрополит Амфилохије је подржао Ђукановића, што је било пресудно за Ђукановићеву победу над социјалистом Момиром Булатовићем. Митрополит Амфилохије је уживао огромни огромни углед међу српским патриотама, а српске партије су у Скупштини Црне Горе помогле Ђукановићу да обезбеди већину. Потом је 2006. године Црна Гора иступила из уније са Србијом и стекла пуну независност.
    — После осмостаљивања Црне Горе, 2006. године, Ђукановићева власт није одмах започела са отвореним прогоном Митрополије црногорско-приморске. Односи су почели да се заоштравају од 2010. године.
    Тада је започео отворени прогон Митрополије од стране Ђукановићевог режима, који је у Црној Гори желео Црногорску цркву, а не епархије јединствене СПЦ. Наравно да Ђукановићево бављење црквеним питањем није било мотивисано личним религиозним разлозима, пошто је он некрштени атеиста.
    Те 2010. године започела је завршна фаза територијалног цепања, кадровског слабљења и урушавања јавног угледа СПЦ, као једине преостале националне установе која окупља Србе у свим државама бивше Југославије, и која је као таква чувар свести о националном јединству, али и гарант будуће обнове српског државног јединства.
    Зашто је та фаза започела баш 2010. године? Који догађаји се могу сматрати пресудним?
    — Запад је одлучио да крене у коначно уништење последње српске јединствене националне установе, тек после руске демонстрације непослушности униполарном свету у виду заштите Јужне Осетије и Абхазије од грузијске НАТО интервенције (2008. г.) и чувеног минхенског Путиновог говора (2007. г.). Требало је под хитно пацификовати Балкан разарањем и последњих предуслова за обнову српског јединства, чиме се спречавао будући повратак Русије у слободну и консолидовану српску оазу усред Европе. Нова фаза разарања СПЦ започела је прогоном, речју ондашњег америчког амбасадора, „некооперативног“ владике Артемија и монаштва са територије тзв. Републике Косово.
    Прогон бившег епископа Артемија био је почетак нове етапе у разбијању СПЦ. Како је у том тренутку изгледала СПЦ?
    — Већ после проглашења независности Црне Горе, Митрополија црногорско-приморска покушава да се прилагоди раду у условима независне државе, па Сабор СПЦ већ 2006. године формира Епископски савет Православне цркве у Црној Гори, кога чине четири епископа чије се епархије простиру на територији ове државе. Оправдање да епископски савет није формиран само у Црној Гори, већ и у БиХ и Хрватској, с једне стране, говори у прилог тезе о свеопштој конфедерализацији СПЦ, под оправдањем модернистичког угледања на митрополитански систем ране Цркве; с друге стране, опасности које постоје у Црној Гори због постојања лажног црногорског националног идентитета и тежње за аутокефалношћу, чине ову црквену установу у Црној Гори неупоредиво опаснијом него у БиХ и Хрватској. Митрополит црногорско-приморски 2006. године добија титулу архиепископа цетињског.
    Овде морамо да пружимо једно објашњење нашим читаоцима. у Српској цркви, за разлику од Руске цркве, титулу архиепископа има само првојерарх СПЦ – архиепископ београдско-карловачки и патријарх српски.
    — Ова титула је још један израз својеврсне тенденције конфедерализацију у СПЦ. У административном општењу епархија и црквених општина у Црној Гори се користе печати на којима нема имена СПЦ.
    Исто је и у Украјини, где се званично нема никакве УПЦ Московске патријаршије, већ само УПЦ.
    — У условима непријатељског држања Ђукановићевог режима према српском идентитету епархија СПЦ у Црној Гори, започело се и у Митрополији (нпр. о. Гојко Перовић ректор Цетињске богословије) са компромисним прихватањем лажног црногорског националног идентитета и форсирањем некаквог тобожње дуалног идентитета – Црногорци су Срби, али су и посебна нација. Иначе, са овом тезом су Брозови комунисти започели 1944. године процес формирања посебне црногорске нације, да би на крају тај процес резултирао тезом да Црногорци уопште нису Срби.
    Под утицајем Митрополије, и српске странке у Црној Гори не истичу захтев за формирање посебне српске персоналне и територијалне аутономије према белгијском уставном моделу, који је у Црној Гори могуће спровести, јер ни једна национална заједница нема апсолутну већину. Оваква позиција се оправдава, с једне стране, аргументом да се не жели мањински статус Срба у сопственој држави, док се, с друге стране, полаже нада у пораст броја Срба у будућности уколико се међу браћом, и то буквално, не повуку јасне националне границе.
    Пракса показује да је таква стратегија погрешна, јер упоређивање података пописа становништва од 2003. и 2011. године показује смањење броја оних који се изјашњавају као Срби. То се свакако не може упоредити са катастрофалном украјинском дерусификацијом, јер у односу на Русе – Срби су у неупоредиво већем степену сачували свој национални идентитет. Како због „инаџијске“, тако и због „помирљиво-братске“ наше сопствене пропаганде, а такође и због непостојања националне политике у самој Руској Федерацији, удео Руса у Украјини није више 25%, као што је било пре 25 година, већ се свео на жалосне проценте националне мањине и то после Бугара, Румуна, Мађара и Татара.
    — У условима економске кризе и постојања привредно-партијских монопола, Ђукановићев режим успешно уцењује становништво мале Црне Горе.
    Разумљиво. У државној служби могу да раде само они који се изјасне као „Монтенегрини“. Осим тога, током пописа становништва појединци су се изјашњавали као „Монтенегрини“ продајући своје српство за чувених 20 евра. Које још сличности са процесима у Русији могу да се уоче у Црној Гори?
    — Тражећи модел за опстанак у новој независној и притом антисрпској држави Монтенегро, клир Митрополије, али и један број владика у СПЦ, анализирао је устројство Руске цркве (са аутономним националним црквама у границама бивших федералних јединица СССР). Такав предлог је на Цетиње донео, 2011. године, митрополит Иларион (Алфејев), а за његову реализацију створени су правни основи у новом предлогу устава СПЦ, који је повећао број архиепископа на територијама бивших југословенских република, повећао самосталност епархија, а релативизовао у имену Цркве национални идентитет СПЦ. Уз Божију помоћ, и јавни отпор верног народа, овај предлог устава није разматран на Сабору СПЦ 2018. године. То је само привремени тактички предах главних промотера доношења новог устава СПЦ.
    Митрополит Амфилохије је члан Комисије СПЦ за писање устава.
    — Са основаношћу се може претпоставити да је данас, уместо митрополита Илариона, главни промотер предлога о конфедерализацији СПЦ у Црној Гори постао Фанар.
    Питање орјентације различитих група унутар Митрополије црногорско-приморске, као и у целој СПЦ, биће тема нашег наредног разговора. Сада бих хтео да изведемо закључак овог разговора.
    — Када се анализира садашња ситуација у Црној Гори морају се узети у обзир свео ове „уводне чињенице“, а оне говоре да је процес компромисног прихватања лажног црногорског идентитета међу клиром у епархијама СПЦ у Црној Гори отишао, чини се, исувише далеко.
    Никакви компромиси са „Монтенегринима“, никакав конфедерални модел организације СПЦ, ни цариградски патријарх, нити римски папа, не могу да помогну православним Србима да сачувају Српску цркву.
    Увек и свуда, па и у данашњој Црној Гори, Цркву може да сачува само снажна и бескомпромисна вера у Свету Тројицу и у Светитеље Божије Небеске Србије. Притом је распад видљивог земаљског тела националних помесних цркава само израз наше унутрашње издаје Господа нашег Исуса Христа.
    З. Чворовић: Део клира у Митрополији склон је компромису са монтенегринским идентитетом - Нови Стандард
    WWW.STANDARD.RS Део клира у митрополији је склон да подржи идеју конфедерализације СПЦ и да направи компромис са монтенегринским идентитетом  
  18. Волим
    александар живаљев reacted to Ђорђе Р in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    Ово је тако залетање... Цео део потпуно нелогичан, конфузан, супротан здравом разуму.
    Зато што нас Хрвати нападају, Мило и Вучко нису у дилу!? Где ту има логике? Па Вучко је у дилу са Харадинајем и компанијом, у коалицији су. Очигледно је да је у дилу и са Хрватима, међусобно су дизали тензије како би скретали пажњу са локалних афера, то и са албанцима ради...
    Сви су у дилу, а национализам им је покриће, скретање пажње.
  19. Волим
    александар живаљев reacted to Ćiriličar in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    @Zoran Đurović 
    Ето, ја сам за вл. Максима погрешио, било све супротно...везано за ово, мислим да ће Господ све да стави на место. Истовремено са обновом духовноси у ЦГ, текао је процес националног расрбљавања.
    Спочитава се митрополиту то око Мила и референдума - човек је жив, свако погреши - али, читамо у Старом Завету да Господ каже за фараона(!): Подигох слугу свога. Па у Књизи о Јову каже: Изађоше синови Божији пред Господа, а међу њима и непомјаник (парафразе, да не тражим). Ја то томучим, да нити је фараон идолопоклоник икакав слуга Богу; нити је нечастиви икакав син, него да првог Господ користи као оруђе (не дирајући му слободу до одређене мере) како би остварио свој непојмљиви план спасења; а и овог другог, а то "синовство" је само показатељ да је Господ Творац.
    Шта хоћу рећи (на страну како библисти преводе, ипак се ту користе похвалне именице)? Каже Владика Николај, да је правда милост Божија. Нема друге правде апсолутне. Дакле, Бог и јесте Бог - Добри (кад говори оном младићу Господ: Самоје је један Добри) - јер све окреће на добро. Да ли у ближој или даљој историјској перспективи за нас, то је друга ствар. На крају, и сама смрт је "оруђе" Васкрсења.
    Дакле, узимајући све ово у обзир, за мене се подразумева да ће Бог истинског слугу Божијег, нашаг митрополита, и сву његову жртву, цео живот, искористити на његово и опште добро. Све оно што је урадио и ради, а и оне погрешке, на добро окренути. Јер, и велики Павле је имао свога жалца (истина у телу). Нема великог човека, Божијег човека, да нема неког жалца, јер иначе где би му био крај? Него "се сила Божија у немоћи показује".
    Ма колико ми, ико, митрополиту приписаивали, у најгорем случају, да је током духовне обнове српског народа доле, пропустио да се избори са гушењем националног идентитета тог народа (који је уско везан са вером, тај национални идентитет јер "Срб је Христов, смрти се не боји" - Авакум, и милиони примера) - все ће то Господ окренути на добро.
    А ево зашто мислим да хоће. Није ово ствар црногорска, него ствар свих нас. Први су Ратко Дмитровић, а после Раковић научно потврдили ону народну "потурица гори од Турчина". Конвертитсво је више зла нанело српском нроду него скоро сви његови други непријатељи. Николај пише опширно у "Српски народ као Теодул" о српској сервилности. О Србима који су се асимилирали од Православне Русије до Трста и католичке Италије. Није Светосавље слулајно настало у Православљу, као јединствено. Светосавље је непогрешиви кантар који чува Србина да не буде етнофилетиста и да не буде фашиста.
    Не може се српски народ духовно обновити тако што ћеш му одузети, потирати, национални идентитет. Муслиман са простора српских земаља може а и не мора да буде Србин, али Православац са простора српских земаља не може а да не буде Србин. Зато ми немамо другог пута. Немањићи су рођени на простору данашње Црне Горе. Али они су основали Србију, као државу и српску Цркву. Нема средњег пута у том националном бићу. Или да Срби, сви постану Црногорци, или да Црногорци буду Срби што и јесу.
    Све друго је шизофренија у националном бићу напег народа. Зато ја верујем, дубоко и надам се, да то митрополит зна, и да ће упркос неким омашкама - јер је тада мислио да тако треба - учинити све да се та шизофренија на верском и националном бићу напег народа зацели. Јер...ово је јединствен случај у историји Срба, да се конвертитсво покушава поистоветити са нашом вером.
    Не објапњава отац Гојко, надам се, Милу, ко је Свети Сава, него онима који се сматрају Православним а Црногорцима, који одричу Српство. Та "опција" је још и некако добра. Она је добра тек толико да се браћа не побију. Али и она је шизофрена за национални идентитет напег народа.
    Зато ја верујем да се, падре, твоје нака прдвиђања (а сви се тога плашимо) неће остварити. Сви смо ми имали неке погрешке - грешке великих људи, имају веће последице. Ово што се дешава у ЦГ, ипак је под благословом митрополита, сав овај народ. Али, зна митрополит да они и знају и осећају ко су; да колико верују у те светиње и Свеце које бране, исто толико бране и свој национални идентитет - иако им је благослов да га не истичу, иако скоро и сада не смеју рећи да су Срби...ето, да не би повредили болесну, шизофрену сујету своје заблуделе браће.
     
     
     
     
  20. Свиђа ми се
  21. Волим
    александар живаљев reacted to logdanov in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    @Ćiriličar Извињавам се што се убацујем са мишљењем, а нисам питан.
    Ситуација је лоша, али је далеко боља од оне на коју су рачунали режисери и протагонисти овог замешатељства у ЦГ. Нису рачунали да ће баш цео Израиљ да прави литије око Јерихона и нису рачунали да то може да буде опасно по зидине. Сада већ ситуација на терену не личи на оно што је писало у сценарију, јер је обичан свет, назовимо их Србима, препознао ово као своју борбу за сопствени идентитет и опстанак. Чак и ако је завера добро испланирана и улоге подељене, може се лако десити да се јаве прелетачи. Уствари, извесно је да ће се појавити.
  22. Волим
    александар живаљев reacted to Ćiriličar in Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!   
    Ma...ne bojim se ja polemike sa tobom - jer nisam toliko glup da ulazim u stvari koje ne poznajem, drž'o bi ja tebe na "svom" terenu - nego...nisam odoleo. I ja sam samo živ čovek. Pusti malo da se i ja istresem na tebe, ne skaći odmah.
    To je je konstatacija...pa i sam si je potvrdio. A kako i ne bi, zar bi ja mogao biti u krivu ('vako skroman i smiren). Reko' da podvučem - i to je to.
    Ajde sad jedno pitanje (pa ću posle nešto da kažem što ne iziskuje komentar): Šta ćeš ako se tvoja predviđanja ne ostvare? Mislim, situacija je stravično loša - politička i nacionalno-identiteska među Srbima u CG - i lako možeš, tako oštrouman, da zakukuljiš nešto tipa "preventiva" i to (ne daj Bože da bude kako smatraš da bi moglo biti). Jer nikakvog otcepljenja neće biti. Neće dozvoliti ni narod ni Sabor, a ni mitropolit to neće. Ili ajde ovako: navedi epilog(e) po tebi.
    Jesi čitao Poslanicu mitropolitovu? Naravno da on voli Njegoša, ali jesi video kako je mudro ugradio "o kukavno srpstvo ugašeno" u nju?
  23. Хахаха
  24. Волим
    александар живаљев reacted to Nikola Stojanovic in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    ,,Ono što doista voliš to ostaje,
    sve drugo je krš
    Ono što doista voliš niko ti oteti neće
    Ono što doista voliš pravo je nasleđe tvoje
    Čiji je svet, moj ili njihov
    ili ničiji?
    Prvo su bila viđena, opipljiva zatim
    Jelisejska polja, mada u predvorju pakla.
    Ono što doista voliš pravo je nasleđe tvoje,
    Ono što doista voliš niko ti oteti neće
    Mrav je kentaur u svom zmajevskom svetu
    Sruši taštinu svoju, nije čovek
    Stvorio hrabrost, stvorio red, stvorio milost,
    Sruši taštinu svoju, sruši je, velim.
    Od zelenog sveta nauči gde bi ti bilo mesto,
    U smislenom traženju ili pravoj veštini,
    Sruši taštinu svoju,
    Paken, sruši je!
    Zeleni šlem nadmaši tvoju gizdavost.
    „Savladaj sebe, pa će te drugi trpeti.“
    Sruši taštinu svoju
    Jer si na kiši prebijeno pseto,
    Podbula svraka u prevrtljiv dan,
    Pola crna, pola bela
    Ne znaš gde ti je krilo gde rep
    Sruši taštinu svoju
    Kako su niske tvoje mržnje
    U laži začete,
    Sruši taštinu svoju
    Brz u ništenju, škrt u milosrđu,
    Sruši taštinu svoju,
    Velim, sruši je.
    Ali učiniti nešto umesto ne učiniti
    To nije taština
    Zakucati, pristojno, na vrata
    Koja će Blant neki otvoriti
    Prikupiti, u vazduhu, živo predanje
    Il iz plemenitog starog oka nepobeđeni plamen
    To nije taština.
    Ovde u nečinjenju sav je greh,
    Sav u snebivanju, sav u oklevanju."
     
  25. Радостан
    александар живаљев reacted to Feniks. in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Joooj,izviniiii...potpuno si u pravu.
    Omaklo mi se nerazmišljanje....
    dragoceni ste nam i vi...vi ste naša razumna stanica, kad zauflamo ...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...