Jump to content

александар живаљев

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Број садржаја

    5028
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    7

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Ćiriličar у ЗДРАВКО ПЕНО: Тајна Причешћа и прелест вирусоманије   
    Ovo boldovano - mislim da si malo hiperbolisao ovde, ali slažem se, Peno je dobar teolog i ljudi kao on su potrebni Crkvi.
    Ja poštujem vladiki Ignatija (ne samo po Činu, nego i kao profesora) ali mislim da je korisnije Crkvi da on episkopuje i bavi se izdavaštvom - pored mnogo toga, posebno je za pohvalu sabrana dela Florovskog. Malo se vladika i umorio, a mnogo je furana ta Zizjulas-priča, mislim da bi Peno na katedri za dogmatiku na PBF-u u Beogradu bio odličan potez Crkve. Posebno sada kada fakultet prolazi kroz krizu. Kad već to pominjem, ne bi škodilo da malo i sam programski sadržaj pretresu.
  2. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Протомајстор у ЗДРАВКО ПЕНО: Тајна Причешћа и прелест вирусоманије   
    Па овде сам прочитао, на форуму је пренето, одмах на почетку, пре месец дана. Први је иступио јавно да се не може заразити путем Причешћа и оставио је свој лични број телефона да га свако ко жели зове да га он лично посети кући и причести.
  3. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Протомајстор у ЗДРАВКО ПЕНО: Тајна Причешћа и прелест вирусоманије   
    Одличан текст! 
    Пено је наш водећи догматски теолог већ годинама, а овај напис га кандидује и за сам врх читавог православља.
    Истина, овде се као и обично може препознати критика његовог колеге са београдске катедре.
    Рачунајући и оно што смо слушали од о. Дарка Ђога, фочански ПБФ показује колективни имунитет на "прелест вирусоманије", чини ми се.
    (или су Босанци већи верски фанатици )
     
  4. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на mario beloti у ЗДРАВКО ПЕНО: Тајна Причешћа и прелест вирусоманије   
    Хвала уредништву за ово. Надамо се да га подржавају из Синода и да су се њему обратили да ово напише. Проблем је што имамо владике које мисле потпуно другачије, пишу километраски како кушамо Господа, ниподатавамо италијанске пензионере, да смо дрски итд и онда ту Синод не може много да помогне. 
  5. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Ćiriličar у ЗДРАВКО ПЕНО: Тајна Причешћа и прелест вирусоманије   
    Peno dobar kao i uvek....i ugavnom mu se stavovi podudaraju sa Saborom i Sinodom...treba da reče koju, oslušnu oni. Eno ga Sinod traži od drzave...najgore je kad neki advokati(!) nepozvani uče Sinod šta da radi.
     
  6. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на mario beloti у ЗДРАВКО ПЕНО: Тајна Причешћа и прелест вирусоманије   
    Одлично. Због овога Епископи дају благослов да се уписује на теологију, да буду после ти теолози уз народ и Цркву и да има верни народ од њих неке користи. Надам се да аутор има благослов свог Владике јер ако Владике не стоје иза теолога које су школовали не пише нам се добро. Зато брине да није објављено на неком епархијском гласилу него преко интернет портала.
  7. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на mario beloti у Саопштење Светог Архијерејског Синода о предлогу укидања забране кретања за Васкрс   
    Мало су закаснили из Синода. Требало је још пред РК ускрс да се тражи, овако ће бити тешко са неверницима из струке и власти, мада искрено требало је да РК и протестанти  траже за себе, ко им је крив.
     
  8. Волим
  9. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у ЗДРАВКО ПЕНО: Тајна Причешћа и прелест вирусоманије   
    Ограничавање или онемогућавање народа Божијег да присуствује службама, представља насилно увођење „новог уског пута који води у Живот“, а којим могу да ходе искључиво одабрани, тј. клирици. И није ни довољно, а ни у најмањем утешно изналазити за лаос прикладне речи којима се стварност замагљује, изражава нада да ћемо се ускоро поново састати, те препоручује  „умрежавање“ посредством модерних техничких решења, како би заједница опстала. Чак и када се „виртуелна Божија служба“ оправдава привременим трајањем или сурогат решењем, неопходно је сачувати свест о томе да у Евхаристији нема привилегованих опуномоћеника, нити се ико ко је крштен сме зауставити пред вратима цркве или пред капијом црквене порте. Сваки православни хришћанин, активни учесник литургијског живота, или онај који је у овим данима кризе осетио потребу да „духовно оживи“, има право да се нађе на Сабрању светих. Изолације и удаљавања од литургијског живота почетак су духовне смрти, сходно древнохришћанској изреци: „Unus chri­sti­a­nus, nul­lus chri­sti­a­nus“ – је­дан хри­шћа­нин (је) ни­је­дан хри­шћа­нин.
    Опасно је, црквеном Предању посве страно, и промовисање идеје „домаће цркве“ (κατʼοἶκον ἐκκλησία), као супституције за парохијску заједницу која се сабира на богослужењу. Реч је о својеврсном заговарању индивидуализма, макар под копреном породичног окупљања. Наиме, идеја породице као домаће цркве, која се врло често, чак и преко сваке мере, помиње у проповедима многих „богословских недоучки“ није правилно схваћена. Израз апостола Павла: домаћа Црква (Римљ. 16, 4; 16, 23), нема значење „породичне цркве“,[viii] већ Цркве једног места, у конкретном случају Рима, чијим се хришћанским житељима (који су се окупљали на богослужењима у кући Акиле и Прискиле), Апостол обратио посланицом. Јован Зизјулас је својевремено јасно образложио да се прихватањем наведеног појма доводи у питање одређење помесне Цркве у географском смислу.[ix] Ради се, дакле, о погрешном, не тек другачијем, биолошком и социолошком поимању Цркве, будући да се парохијска заједница верних замењује породицом. Црква није антипородична заједница, али је важно имати на уму да управо у њој, као новом сабрању верујућих у Господа Христа, породични, биолошки и сви други односи добијају прави смисао. У Цркви долазе до пуног изражаја Христове речи: Ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан, и ко љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан (Мт. 10, 37).[x] Тако се у животима верних испуњавају речи Апостола Павла: Господ Христос да буде у свему први (Кол. 1, 18).
    Ванредна ситуација, појачана увођењем „полицијског часа“, који је у нашим условима најпре покривао време служења и учешћа на недељној, а потом и суботњој Литургији, пуни је погодак за непријатеље Цркве. И ова додатна мера је на институционалном црквеном нивоу остала обавијена муклом тишином. Чини се и да аргументима поткрепљени захтеви да се одлазак на службу мора преиспитати и изузети од забране кретања, одјекују друштвеним мрежама као глас вапијућег у пустињи. Црквени врх још увек није успео да верном народу издејствује право несметаног одласка на Литургију. Неумесно је, па ипак нужно подсећање да су привилегију изласка у трајању забране кретања, без утицајних заступника својих права пред државним моћницима, добили власници кућних љубимаца и кућни љубимци.
    Казненом мером војно-полицијске државе којом се спречава учешће верног народа на богослужењима, удара се у само средиште нашег хришћанског бића. Нису у праву они који мисле да су властодршци били необавештени и да нису знали да се Евхаристија служи и мимо недеље. С последњом проглашеном мером забране кретања од петка до понедељка, ускраћени смо чак и за „сурогат“ предност – суботњу Литургију.
    Но, горак би био укус такве „победе“, јер бисмо у својој самодовољности заборавили да је Причешће неодвојиво од прослављања Христовог Васкрсења: Не варајте се: зли разговори кваре добре нарави (1. Кор. 15, 33), или, ако би се Апостолове речи примениле на нашу ситуацију, могли бисмо рећи: „Зле уредбе кваре добре обичаје“ (одласка у Цркву). Не ради се тек о томе да ли ћемо се причестити или не, већ да ли ћемо моћи да евхаристијски прославимо Васкрсење Христово. Ниједна Литургија није независна од Васкрса, будући да је свака недељна Евхаристија подсећање на васкршњу, као што је и прослављање сваког празника прослављање славног Христовог Васкрсења. Не може се недеља заменити суботом! Било би то кретање у супротном смеру од оног у којем је делао Господ Христос, који је потиснуо празновање суботе, васкрснувши у први дан Недјеље (Мк. 16, 2). Као хришћани тако и треба да бројимо дане, почев од недеље која је први, уједно и Осми дан невечерњег Царства Христовог.
    Плод компромиса, проистекао из плиткоће вере, богословских искривљења, која подстичу антицрквени или псеудоцрквени индивидуализам или колективизам, јесте и прећутно саглашавање с најавом „слављења Васкрса код куће“, по „моделу“ „породичног“ божићног празника, још једног нонсенса који се упорно, из године у годину, пласира преко средстава српског јавног информисања. Слављење Христовог рођења, такође је саборни догађај Цркве, зато што Син Божији није примио тек неко индивидуално тело, него је, према учењу Светог Јована Златоустог, „примио тело Цркве“.[xi] У средишту евхаристијског славља и на овај празник јесте Црква, чији је почетак управо догађај Христовог Оваплоћења.[xii]
    Сходно богословљу отаца, сви догађаји из живота Христовог, Πресвете Богородице и светих јесу превасходно догађаји Цркве. Тим пре је Васкрсење Христово „Празник над празницима“, који почиње у Лазареву Суботу. Прослављање васкрсења пријатеља Господњег Лазара, у историји Цркве није никада сматрано породичним догађајем, у којем су главни актери биле Лазареве сестре – Марија и Марта. Лазарево васкрсење доживљено је као праобраз свеопштег Васкрсења, другог Доласка Христовог.
    Не треба веровати онима који врше замену теза, те породицу стављају на место Цркве, а „настале околности“ и „ванредне мере“ оправдавају говорећи да се над небом Цркве Христове наднело краткотрајно искушење, које се може занемарити. „Лакмус папир вере“ показује одсуство базичности и присуство киселости у животу верних, а амбивалентни став иде у прилог овом другом стању духа.  Равнодушност рађа реалнију претњу по живот Цркве, опаснију него било који, мање или више, убојити вирус. Стратези „new age“ религиозности ће изнова и изнова проналазити лажна покрића за духовну млакост и отровни рационализам, којом је оправдавају.
    И заиста је пројекат „Васкрс код куће“ највећи парадокс који су хришћанима могли сервирати вирусом страха од смрти заражени умови. Гуруи духовног релативизма су се убрзали у ширењу инфекције инфериорности, којој су сами одавно подлегли. Они не само да нису у контролисаној самоизолацији, него све агресивније насрћу на здравe чланове Тела Христовог, како би их, у наступајуће и спасоносне дане Христовог Страдања, у време које захтева највећу духовну будност, увели у насилну духовну хибернацију и обамрлост. С тако постигнутим циљем „побожно слављење“ Васкрса уз ТВ пријемнике, линкове и друге виртуелне медије многима ће се, нажалост, заиста учинити као адекватна замена за дочек и радосно слављење Пасхе Господње у освит зоре Новога Дана, у којем одјекује свепобедни поздрав из многих уста и једног срца: Христос воскресе! Ваистину воскресе!
    Пошто се, на глобалном нивоу, науми „синова овога века“ не могу остварити без подршке значајних црквених инсајдера, надајмо се да још увек није дошло то време да се гнусоба опустошења устоличи на светом месту (Мт. 24, 15). О околностима које ће претходити том догађају говорио је још велики првојерарх Цркве, Свети Јован Златоусти, указујући да ће пропаст стићи и на све предстојатеље који „уводе у Цркву лукаве људе, прикривене јересијархе“, тако да „неће бити потребно ђаволу много труда, када је њих посадио у сред (Цркве)“.[xiii] Многи пастири ће, према речима истог Светитеља, пасти у руке антихристу (τῷ ἀντιχρίστῳ περιπεσοῦνται),[xiv] и постати лак плен ненавиднику људског спасења. О апостасији началства Цркве, као предуслову зацарења антихриста говорио је и Свети Јован (Шангајски): „У време Антихриста доћи ће до масовног отпадништва од вере. Многи епископи ће застранити у вери и правдаће се тренутним добрим положајем Цркве. Спремност на компромисе постаће карактеристична особина људи. Нестаће правог исповедања вере. Људи ће вешто оправдавати своје отпадништво, а зло ће подржавати такво опште расположење. Људи ће се навикнути на лаж и на сладост компромиса и греха“.[xv]
    Ако ово знамо, онда је крајњи час да се тргнемо из сна духовне анестезије, да се сви скупа запитамо какви смо хришћани ако свој идентитет мењамо од једне до друге невоље? Они који се руководе рецептом: „змију глади испод ње се вади“, за све учињено и неучињено у име Христово могу наћи оправдање, па и убедити себе да службу Богу чине (Јн. 16, 2), премда стварног „кредита“ пред Господом немају. Преиспитивање сопственог односа према истинама вере и окружењу у којем Црква живи увек се и изнова показује нужним.
    Дошло је изненада време у којем се показује „ко је вера, а ко невера“. Још од апостолског доба хришћани су поучени да се Богу треба већма покоравати него људима (Дап. 5, 29), те да смо „дужни да се признатој земаљској власти повинујемо све док она не захтева од нас оно што Бог забрањује, и док не забрањује оно што Бог заповеда“, како је говорио Свети Филарет Московски. Траже се, дакле, пастири који ће, попут Великог Пастира, показати спремност да душу своју положе за поверено им духовно стадо, који ће будно стражити и никада олако, без борбе, јагањце не препустити вуковима, препознајући на време и „вукове у јагњећој кожи“ (Мт. 7, 15).
    Господ нам је рекао да не верујемо онима који ће за Њега говорити: Ево, овдје је… или ондје… Ево га у собама (Мт. 24, 23–26). Знамо да ће Христос поново доћи на Литургији, где га једино можемо препознати и где правим оком видимо и себе и друге. У атмосфери евхаристијског сабрања, а не у некој кућној варијанти, сједињени са Сином Божијим, можемо задобити залог вечног живота, јер је „Спаситељ увек и на сваки начин уз оне који у Њему живе“.[xvi] Он је Почетак нашег живота, Он је и Пут и свршетак Пута. „Ми смо чланови (Тела), Он је Глава. Када се треба борити, Он се бори заједно са нама. Када треба почаст да примимо, Он је Тај који је уручује. Када побеђујемо, Он је истински Венац славе“.[xvii]
    Остаје нада да ће тугу, која је стигла и пре Великог Петка, заменити радост сабрања на првој васкршњој Литургији, на вечерњу Велике Суботе, и да ћемо под црквеним или небеским сводом окупљени чути и ове Пасхе стихове вас­кр­сног ка­но­на, којим нас позива Свети Јован Дамаскин: „Уста­ни­мо ра­но у зо­ру и уме­сто ми­о­ми­ри­са, пе­сму при­не­си­мо Вла­ди­ци (Христу)“, те да ћемо се изнова уверити да нема ништа „бла­го­сло­ве­ни­је не­го хи­та­ти на мо­ли­тву у освит зо­ре и при­но­си­ти Твор­цу сла­во­сло­вља и пе­сме“.
    Аутор: Здравко Пено
     
     
     
    ___________________________________________
     Епископ Николај, „Молитве на језеру“, Сабрана дела, књига V, Шабац 2013, 130.
    [ii] Свети Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, Манастир Хиландар 1991, 106 – 107.
    [iii] Νικολάου Καβασίλα, Περὶ τῆς ἐν Χριστῷ ζωῆς,  PG 150, 597 B.
    [iv] Εἰρηναίου Λουγδουνού,  Ἔλεγχος καὶ ἀνατροπὴ τῆς ψευδωνύμου γνώσεως, 4, 18, 5, PG 7, 1028 A.
    [v] Νικολάου Καβασίλα, Περὶ τῆς ἐν Χριστῷ ζωῆς, PG 150, 500 А.
    [vi] Cassianus, De Institutis, renuntiantim, lib. IV. cap. 35.
    [vii] Да ли је потребно подсетити да је човеку мера Христос, на ту меру постојања и узрастања је призван (Ефес. 4, 13), и чему се нада онај ко живог човека своди на квадратну меру предвиђену за покојника?
    [viii] Упор. Канон 59. Петошестог васељенског сабора – Да се не врши Крштење у богомољи у кући, Свештени канони Цркве, (прев. епископ Атанасије Јевтић) Београд 2005, 172.
    [ix] Јован Зизјулас, Јединство Цркве у Светој Евхаристији и Епископу у прва три века (прев. са грчког: с. Јакшић), “Беседа”, Нови Сад, 1997.
    [x] Чувена је изрека Светог Кипријана Картагинског: „Не може назвати Бога Оцем, онај који нема Цркву за мајку“. Упор. Cyprianus Carthaginensis, De unitate Ecclesiae, 6, PL 4, 502.
    [xi] Ἰωάνου Χρυσοστόμου, Ὁμιλία πρὸ τῆς ἐξορίας, 2, PG 52, 429.
    [xii] Да празновање Божића има изразито еклисијални садржај види се и по томе што се у старини овај догађај прослављао заједно с Богојављењем Христовим. Зато, нема места теологији „свете Породице“, коју, како се погрешно тумачи, чине праведни Јосиф, Богородица и мали Исус, јер то није породица у уобичајеном смислу. Сходно Предању Цркве, свету породицу чине не они који су окупљени око новорођеног Христа, него праведни Јоаким и Ана, и из њиховог брака рођена Марија (Богородица). Христова породица је Црква, будући да је Он њена Глава и да је Оваплоћењем примио тело Цркве (према речима Светог Јована Златоустог). Под утицајем римокатоличке побожности, и код нас су се почеле јављати иконе праведног Јосифа с малим Христом у наручју. Господ Христос има предвечни идентитет од Бога Оца и не замењује га новим идентитетом, проистеклим од Његове Мајке, нити од праведног Јосифа. Као предвечни Логос, Он њима даје свој идентитет, и мада као човек одраста уз њих, Христос не задобија ново „ја“, јер је исти јуче и данас и у вијекове (Јевр. 13, 8).
    [xiii] Ἰωάννου Χρυσοστόμου, Εἰς τὸν κατὰ Ματθαίον, PG 58, 476.
    [xiv] Ἰωάνου Χρυσοστόμου, Εἰς τὴν πрὸς Ἑβραίους ἐπιστολήν, PG 63, 226.
    [xv] Св. Јован (Максимович), „Страшни суд“, Свети Кнез Лазар, 1997, 1 (17), 160.
    [xvi] Νικολάου Καβασίλα, Περὶ τῆς ἐν Χριστῷ ζωῆς, PG 150, 500 С.
    [xvii] Νικολάου Καβασίλα, Περὶ τῆς ἐν Χριστῷ ζωῆς, PG 150, 429 D–500 D:  „Στέφανος ἐκεῖνος εὐθύς  (Mox Corona est)“.
     
    ВИДОВДАН
  10. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    Манастир Тумане уживо. Хвала игуману Димитрију за линк! У току је беседа.
     
  11. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    Pusti to sad. Bogu hvala. Na TV Sojuz još uvek traje Sveta Liturgija. Trenutno je oko 6.800 ulogovanih.
  12. Волим
  13. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    Пренос на грчком са странице сајта ecclesiaTV.gr
     
     
  14. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    Манастир Свете Јелисавете у Минску, Белорусија
     
  15. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    Зашто постављати све ове линкове? Питаће неко. Прошле недеље имали смо проблем да се улогујемо на страницу ТВ Храм а на званичом тв каналу није било сигнала баш за овај канал. Такође, и интернет страница радио станица патријаршије Слово љубве била нам је недоступна. Разлог, неки ће и погодити, били су велики број оних желе да се конектују. И, у кући, изгубили смо прилично време не би ли се досетили да нађемо било какав линк преноса Свете Литургије. Знам да ће те и ви, који ово будете (на време) ово читали, имати исти проблем. Хвала на издвојеном времену и пријатно гледање, односно молитва. Мада уз помоћ штапа и канапа. На жалост. Надам се да ће ми на Васкрс још неко помоћи у постављању преноса. Поздрав онима који тему прате ван Србије и свима сретан празник!!
    ____________________
    Зачем размещать все эти ссылки? Кто-то спросит. На прошлой неделе у нас была проблема с доступом к страницам, которые передают священную литургию. Причиной, как многие догадаются, было большое количество тех, кто хотел подключиться И в доме мы потратили немало времени, пытаясь придумать какую-либо ссылку для передачи Святой Литургии.  Я знаю, что у вас, кто читает это вовремя, будет та же самая проблема. Спасибо за ваше время и приятный просмотр или молитву. Хотя с помощью палки и веревки. К сожалению. Надеюсь, кто-то еще поможет мне организовать трансфер на Пасху. Приветствую тех, кто следит за темой за пределами Сербии и с праздником всех!
     
  16. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    И наравно, пренос на нашој званичној телевизији ТВ Храм почиње у 9 сати:
    TV Hram / Televizija Hram / Naslovna
    WWW.TVHRAM.RS  
     
  17. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    Црква Момишићких новомученика, Подгорица
     
  18. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    Храм светог пророка Илије у Миријеву, Београд
     
  19. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    ПРЕНОС СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ ПОЧИЊЕ ОД 9 САТИ
    Храм Христа Спаситеља у Москви. Служи његова светост, патријарх целе русије г.г. Кирил.
     
  20. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    Света Успењска Почајевска лавра, Украјина уживо:
     
  21. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    Уживо из Одесе. Манастир Успења Пресвете Богородице.
     
  22. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, Цвети - Уживо на Поукама   
    Света Литиргија из Дивијева. Уживо.
     
  23. Волим
    александар живаљев got a reaction from Tristatri in РАДИО ЖИВ(ОТ)ОПИСИ - биографске и документарне драме   
    Љубиша Вићановић - РУКОПИСИ НИКАД НЕ ГОРЕ -- МИХАИЛ БУЛГАКОВ

    Улоге: Драган Вујић, Бранка Пујић, Миодраг Милованов, Владан Живковић и Дејан Чавић

    Редитељ: Зоран Рангелов

    Производња: Драмски програм Радио Београда, октобар 2010. године
     
  24. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на Поет у Само на „јавну“ РТЦГ: Умјесто литургије – бесплатан „курс“ безбједног дрогирања   
    Konacno odlicna tema. Nemoj slucajno da su mi privirili oni pacijenti sto ga palamude tamo na ostalim tema, Corona ima da bude limunadica , sta ce da im sledi !
     
  25. Збуњен
    александар живаљев је реаговао/ла на Trifke у Prvi put posle 2000 godina pashano jagnje može biti žrtvovano na hramovnoj gori u Jerusalimu   
    Za one koji sumnjaju u istinitost vesti evo i iz drugogo izvora
    Thanks to Trump: Pascal Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years - Breaking Israel News | Latest News. Biblical Perspective.
    WWW.BREAKINGISRAELNEWS.COM The Sanhedrin emphasized that the plan to bring the altar to the Temple Mount was entirely consistent with President Trump’s...  
×
×
  • Креирај ново...