Jump to content

александар живаљев

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Број садржаја

    5056
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    7

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Milan Nikolic у Da li Amerika klizi u haos   
    Карта протеста:

  2. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Justin Waters у Da li Amerika klizi u haos   
    Nije nikad ovako bilo u Murici. Nezaposlenost i pad ekonomije neviđen od drugog svjetskog rata, nemiri na ivici rata, i na sve to epidemija još ne jenjava, predsjednik koga više nego ijednog pokušavaju srušiti, a i predsjednik koji ima mogućnost kao Čerčil britansko, da dokrajči "američko carstvo" dok u svim tim izazovima Kina nadire kao sila da stane Americi na put. Kokce su mi u rukama već danima. 
  3. Волим
  4. Радостан
    александар живаљев got a reaction from The Godfather in Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду   
    Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду
    29. маја 2020.     21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и савести како су гласали у октобру 2018. и ту су листу предали декану Зорану Ранковићу. Било је 28 потписа, а поражавајућа је за пучисте била чињеница да су били у потпуном незнању за ову верификацију, што говори колико су 2 групе апсолутно подељене. Више од апсолутне већине је потврдило валидност ННВ. Само 2 гласа су била против, Владан Перишић и Андреј Јефтић. Кисић није дошао због „стомачних проблема“, а Родољуб Кубат је нестао са седнице па су неки помислили да није отишао да се баци у мутно Дунаво! Такође, целокупно Библијско одељење, коме Кубат председава је потписало овај извештај, а пре тога се јавно одрекло Кубатових ставова и његовог бламирања ПБФ у немачким и домаћим медијима. Перишић је поновио мантру да је Савет ПБФ нелегално изабран, али су му казали: 2005/6 ти си интервенисао да се мимо протокола прими твој кандидат и изашли смо ти у сусрет. Зашто не примењујеш иста правила? – Мада, руку на срце, испоставило се да је избор Савета био легалан.
    Богољуб Шијаковић је покушао да игра улогу пис мејкера, али се том бонистичком дискурсу супроставио Владимир Вукашиновић, кога су, како је поменуо, пучисти оцрнили у кампањи за место декана у Блицу и Данасу (који би требало да се зове Јуче), као и у другим медијима. Напоменуо је да је на спорној седници питао 2 пута секретара Војводића и председавајућег да ли је све по закону, и Војводић је казао да су чланови Савета легално изабрани. И то никоме није сметало све док се није десило отпуштање двојице професора, па су онда Перишић, Шијаковић, Кубат и ини направили случај пред Београдским Универзитетом. И тада се кренуло са спином да је Савет нелегитиман. Ту лаж је нарочито форсирао Перишић, па су на последњој седници Савета БУ, управо декан и неки професори са Филозофског били ватрени заговорници против ПБФ. Напомињем и да су ови миротворци подбунили неколико студената да напишу писмо протеста и тако још једном денигрирају ПБФ.
    На жалост пучиста, инспекција Министарства просвете је потврдила у свом извештају да је све на ПБФ урађено легално, па је сада БУ потврдио  декана ПБФ. Дакле, агонија у коју су пучисти увели ПБФ је окончана.
      Мени су најсмешнији и најимпресивнији твитови Родољуба Јат Кубата, који се жали на тужну судбину и издајство својих сабораца. Свакако ће и тај један део бити под присмотром, јер неко од „обраћеника“ то није урадио из племенитих побуда него из каријеристичких разлога. Кубат пише жалопојке, пореди свој случај са прогоном Исуса и Јована Златоустог (исто раде Артемије Радосављевић и Никодим Богосављевић). Вредни нека иду на Кубатов твитер, а лењи нека виде само ова 2:


    Како је враг однео шалу, тј. Сенат Универзитета у Београду је верификовао мандат декана Богословског факултета, група професора (није наведено колика) се жали Етичком одбору и омбудсману, а текст о томе пише прво перо пучиста, Јелена Тасић. Како наводи, за верификацију Ранковићевог мандата гласало је 28 од 41 присутног члана Сената. Против је био само декан Филозофског факултета Миомир Деспотовић, док су остали чланови овог универзитетског тела били уздржани.
    Ректор БУ Иванка Поповић је одбила да се одлаже верификација мандата декану, зато што се Сенат БУ „није одлучио за модел интегрисаног универзитета, него за заједницу независних правних ентитета и мора да се држи важећих прописа“. Горки тонови провејавају на рачун Ректора, коју су до јуче ковали у звезде, јер су били убеђени да ће подржати пучисте, али је и она схватила да мора да се ради по закону па макар сматрала тај закон и лошим. Овај манир одрицања и омаловажавања оних који се дистанцирају је раширен у пучиста, тако да су Игњатија, који се повукао са деканског места, јер су га увукли у овај рат који он није желео, после ти исти, који су му се улизивали док су га кували да подржи њихову ствар, назвали издајником.
    Сада ће морати да се сносе последице за клеветање сопствене установе у којој су радили.
     
    Свештеник Зоран Ђуровић
    ИЗВОР:
    Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
    VIDOVDAN.ORG 21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и...  
  5. Свиђа ми се
    александар живаљев got a reaction from kopitar in Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду   
    Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду
    29. маја 2020.     21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и савести како су гласали у октобру 2018. и ту су листу предали декану Зорану Ранковићу. Било је 28 потписа, а поражавајућа је за пучисте била чињеница да су били у потпуном незнању за ову верификацију, што говори колико су 2 групе апсолутно подељене. Више од апсолутне већине је потврдило валидност ННВ. Само 2 гласа су била против, Владан Перишић и Андреј Јефтић. Кисић није дошао због „стомачних проблема“, а Родољуб Кубат је нестао са седнице па су неки помислили да није отишао да се баци у мутно Дунаво! Такође, целокупно Библијско одељење, коме Кубат председава је потписало овај извештај, а пре тога се јавно одрекло Кубатових ставова и његовог бламирања ПБФ у немачким и домаћим медијима. Перишић је поновио мантру да је Савет ПБФ нелегално изабран, али су му казали: 2005/6 ти си интервенисао да се мимо протокола прими твој кандидат и изашли смо ти у сусрет. Зашто не примењујеш иста правила? – Мада, руку на срце, испоставило се да је избор Савета био легалан.
    Богољуб Шијаковић је покушао да игра улогу пис мејкера, али се том бонистичком дискурсу супроставио Владимир Вукашиновић, кога су, како је поменуо, пучисти оцрнили у кампањи за место декана у Блицу и Данасу (који би требало да се зове Јуче), као и у другим медијима. Напоменуо је да је на спорној седници питао 2 пута секретара Војводића и председавајућег да ли је све по закону, и Војводић је казао да су чланови Савета легално изабрани. И то никоме није сметало све док се није десило отпуштање двојице професора, па су онда Перишић, Шијаковић, Кубат и ини направили случај пред Београдским Универзитетом. И тада се кренуло са спином да је Савет нелегитиман. Ту лаж је нарочито форсирао Перишић, па су на последњој седници Савета БУ, управо декан и неки професори са Филозофског били ватрени заговорници против ПБФ. Напомињем и да су ови миротворци подбунили неколико студената да напишу писмо протеста и тако још једном денигрирају ПБФ.
    На жалост пучиста, инспекција Министарства просвете је потврдила у свом извештају да је све на ПБФ урађено легално, па је сада БУ потврдио  декана ПБФ. Дакле, агонија у коју су пучисти увели ПБФ је окончана.
      Мени су најсмешнији и најимпресивнији твитови Родољуба Јат Кубата, који се жали на тужну судбину и издајство својих сабораца. Свакако ће и тај један део бити под присмотром, јер неко од „обраћеника“ то није урадио из племенитих побуда него из каријеристичких разлога. Кубат пише жалопојке, пореди свој случај са прогоном Исуса и Јована Златоустог (исто раде Артемије Радосављевић и Никодим Богосављевић). Вредни нека иду на Кубатов твитер, а лењи нека виде само ова 2:


    Како је враг однео шалу, тј. Сенат Универзитета у Београду је верификовао мандат декана Богословског факултета, група професора (није наведено колика) се жали Етичком одбору и омбудсману, а текст о томе пише прво перо пучиста, Јелена Тасић. Како наводи, за верификацију Ранковићевог мандата гласало је 28 од 41 присутног члана Сената. Против је био само декан Филозофског факултета Миомир Деспотовић, док су остали чланови овог универзитетског тела били уздржани.
    Ректор БУ Иванка Поповић је одбила да се одлаже верификација мандата декану, зато што се Сенат БУ „није одлучио за модел интегрисаног универзитета, него за заједницу независних правних ентитета и мора да се држи важећих прописа“. Горки тонови провејавају на рачун Ректора, коју су до јуче ковали у звезде, јер су били убеђени да ће подржати пучисте, али је и она схватила да мора да се ради по закону па макар сматрала тај закон и лошим. Овај манир одрицања и омаловажавања оних који се дистанцирају је раширен у пучиста, тако да су Игњатија, који се повукао са деканског места, јер су га увукли у овај рат који он није желео, после ти исти, који су му се улизивали док су га кували да подржи њихову ствар, назвали издајником.
    Сада ће морати да се сносе последице за клеветање сопствене установе у којој су радили.
     
    Свештеник Зоран Ђуровић
    ИЗВОР:
    Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
    VIDOVDAN.ORG 21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и...  
  6. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Здравко Пено: Ко је Христос у Литургији?   
    Тајна новог живота у Царству Божијем извире из нетљеног животворног Тела Христовог. Она се даје већ сада, у овоме веку, тако што Бог прославља оне који су настојали да се целим својим бићем посвете Богу. Као што смрт није могла Господа Христа да држи у својој власти (Дап. 2, 24), тако није могла да разруши тела неких светитеља, који су због изразитог богоугодног начина живота, остварили врло висок степен личног јединства с Христом. Они су свој начин постојања у великој мери усагласили с Божијом вољом (логосом бића), тако да су до те мере задржали божанске енергије Причешћа у себи, да су поред њихових душа које су у близини Божијој и њихова тела сачувана, поставши благовесници бесмртног живота. На преображеним телима светих, већ се сада може видети како Бог дејствује у сили, будући да се нетрулежност не може ничим другим објаснити до присуством божанских енергија (моћи или мошти). Нетљена тела сведоче о Божијој намери да цео свет учини непропадљивим, јер га је с тим циљем саздао. Некима, као св. Василију Острошком код нас, али и многим другим светитељима диљем Православља, Бог је дао да буду и покретни, не само душом, него и телом. Постоје многа сведочанства јављања светих у „другом обличју“, после њихове блажене кончине, а нама су посебно блиска јављања Острошког чудотворца, великог човека Божијег, дивног међу светима (Пс. 67, 36).
     
    Тајна вечера, унутрашња припарата, Студеница, 13. век Тајна Вечера – Литургија која не престаје
     
    При сједињењу Бога и човека, божанске силе преовладају и дејствују у човеку, као што у природи снажније силе не дозвољавају слабијима дејство, него с њима у јединству овладавају. „Пошто није било могуће да се ми успнемо на небо и да постанемо заједничари онога што је Његово, сишао је Он к нама поставши причасник свега што је наше; тако се у потпуности сјединио с оним што је примио на Себе: узвраћајући нам оним што је од нас примио; Он нама Себе дарује, а ми, учествујући у човечанском телу и крви, примамо у своје душе Самога Бога, а исто тако примамо и Тело Божије, и Његову Крв, и душу Божију, и ум, и вољу, и то ништа мање него што примамо човечанску“.[35]
    У Литургији се, дакле, верни причешћују целим Христом, не само Његовим Телом и Крвљу, него и самим Богом, а то значи не само васкрслим Христом, него и оваплоћеним Логосом, не само есхатолошким, него и историјским Христом, јер се историја сагледава у светлу есхатологије, а не одвојено од ње. Деоба на Христа пре Васкрсења и после Васкрсења у колизији је с речима апостола Павла да је Он исти, у прошлости, као и у садашњости, и у вечности (Јевр. 13, 8). Тајна Вечера јесте била историјски догађај, и није само есхатолошка Трпеза. На њој се, према речима о. Георгија Флоровског, открива сакраментални смисао смрти на Крсту, будући да је и пре ње, „у Сионској горњој одаји Сам Спаситељ дао ученицима Своје Тело и Крв“.[36] Христос се тајинствено жртвује, ломи Своје Тело (Мт. 26, 26) и излива Своју Крв (Мт. 26, 28), али Тајна Вечера „није била праобраз, нити само пророчки символ – као што ни Евхаристија није била символичко спомињање“, него истинска тајна коју Христос „савршава као Првосвештеник Новог завета“.[37] То је тајна „неизрецивог преображења, промене тела у храну духовну и прослављену, тела које се ломи, умирући, али које је у самој смрти васкрсавајуће“[38]
    На Велики Четвртак Господ тајанствено уводи апостоле у тајну своје смрти и Васкрсења, и то чини добровољно, идући у сусрет догађајима, а не невољно, повинујући се некаквој неминовности; „не чека принуду од издајника, ни разбојнички напад јудејаца, ни безакони суд Пилата; не чека да њихова злоба буде почетак и узрок општег спасења људи“.[39] „Својим домостројем Он предухитрује њихов напад посредством неизрецивог и необичног свештенодејства, Он самог себе приноси као принос и жртву за нас будући истовремено Свештеник и Јагње Божије које узима грехе света… Понудивши Тело своје за храну, Он је јасно показао да се жртвоприношење Јагњета већ извршило… Јер жртвено тело не би било погодно за јело када би још било живо… Према томе, када је давао ученицима Тело за јело и Крв за пиће, онда је слободном вољом Домостројитеља тајне Тело Његово неизрециво и невидљиво већ било принесено на жртву, а душа је била у оним местима куда ју је пренела власт Домостројитеља, заједно са Божанском силом која је са њом сједињена“.[40]
    Пошто Христово приношење жртве Оцу подразумева победу над смрћу и Васкрсење, то значи да на Велики Четвртак апостоли већ учествују у тајни Крста Христовог и Васкрсења. Премда им није било до краја јасно шта се дешава, када су видели васкрслог Христа, када су им се отвориле очи, као и Христовим сапутницима на путу за Емаус (Лк. 24, 31), схватили су везу између Христове Жртве, Васкрсења и Евхаристије. То искуство и Предање исказује апостол Павле, указујући на смисао евхаристијских сабрања. Он, наиме, подсећа на Христове речи установљења Завета и неопходност њиховог испуњења: кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође (1. Кор 11, 26).
    Зато је, према сведочењу св. Јована Златоустог, свака Евхаристија она иста, прва, вечера која се збила на Велики Четвртак пред Христово Страдање.[41] За хришћане то није историјски последња, већ прва Вечера, која никада не престаје и која ће бити у средишту живота Будућег века. У оној Евхаристији имамо, дакле, све што задобијамо на свакој Литургији у овом времену до Другог Христовог доласка, али и оно што ће бити садржај вечне Евхаристије.
    Православном литургијском богословљу су посве страни доживљај и из њега проистекло уверење својствено тумачењу мисе с полазишта тридентске теологије, сходно којем је у њој присутан читав Христос, уистину, стварно и битно (vere, realiter et substantialiter), али није присутан „у видљивости“ историјски Исус Христос. Такво учење трасирао је Тома Аквински тврдећи да је у Евхаристији Христос присутан in specie sacramenti (у виду сакрамента), али не in propria specie (у личном виду):[42] „присутан је цијели Крист, његова супстанција, али не Исус Крист у својој видљивој и прослављеној тјелесности“.[43] За разлику од схоластичке поделе на сакраменталног и историјског Христа, која је у западној теологији опстала до данас, источни оци су наглашавали да је Тело којим се причешћују верни Христос примио од Свете Дјеве, а да је настало Духом Светим.[44] У Литургији св. Јована Златоустог и св. Василија Великог, ова истина исказана је следећим речима: „Ти, који са Оцем седиш горе и овде си невидљиво са нама удостој нас да нам својом моћном руком предаш пречисто Тело своје и пречасну Крв, а преко нас и свему народу“.[45]
    Следбеници Томе Аквинског и Тридентског концила нису у Евхаристији видели егзистенцијални догађај оприсутњења Христовог живота, које врхуни у победи над смрћу и Васкрсењу, у коме верни имају удела причешћујући се Телом и Крвљу Христовом. Схоластици су тајну Литургије објашњавали на аристотеловски начин; тумачили су је као објекат састављен из материје и облика, а Христове речи установљења (узмите једите, ово је Тијело моје… и пијте из ње сви, ово је Крв моја) разумели су као формулу којом се одређује врста, начин на који материја добија облик, узвисујући се у натприродно стање и задобијајући својство тајне.
     
    Литургија – Тајна свеукупног Божијег домостроја
     
    У Оваплоћењу Логос је примио не само једно савршено тело (Јн. 1, 3), него је „примио тело Цркве (τῆς Ἐκκλησίας σάρκα ἀνέλαβε)“.[46] Када је на Тајној вечери на Велики Четвртак установио нови и вечни Завет, објавио је Царство које је већ дошло са Њим, а које ће у пуноти заблистати када поново дође у слави на крају историје (Мт. 3, 2; 4, 17). У молитви Анамнезе сећамо се и у Духу Светом доживљавамо оно што се збило (Крст, гроб, тридневно Васкрсење…), али и оно што се још није десило – Други Христов Долазак.
    На служби у спомен Христов (Лк. 22, 19),  у великој тајни доласка и присуства Царства Божијег у сили, увек се и изнова задобијају плодови новог живота. Јаз између времена у којем је Христос живео, садашњег и Будућег века премошћује Дух Свети. Да је установљење Евхаристије на Велики Четвртак представљало искључиво историјски догађај и да је засновано на пуком људском сећању, без удела Духа Светог, она би давно или нестала или би била сведена на својеврсну комеморацију, а сећање на њу би избледело, као што је, чињеница је, ишчезла из памћења многих обездуховљених, који себе сматрају хришћанима. Све у вези с Литургијом јесте у садејству с Духом Светим, који се не даје на меру, нити на неко (не)одређено време. Живети Духом Светим са Христом значи доживљавати све што је Логос Божији чинио у Духу Светом, почев од зачећа, рођења, свих чуда, па и чуда промене хлеба и вина у Његово Тело и Крв.
    У светој Литургији се превазилази сваки вид раздељености Бога и човека. Пошто су људи од почетка били одвојени од Бога природом, а, после пада, и грехом и смрћу, желећи да избави човека и са њим целу творевину, Господ Исус Христос је, према учењу св. Николе Кавасиле, одвојеност по природи савладао Оваплоћењем, грех је победио својом смрћу на Крсту, а „последњи преградни зид, односно тиранију смрти (1. Кор. 15, 26), изагнао је потпуно из људске природе својим Васкрсењем“.[47] Ради тога, Евхаристија је незамислива без подсећања на догађај Оваплоћења, будући да Он као Глава Цркве не постоји ни једног трена без Свог Тела. То је логика нове богочовечанске реалности којој је почетак у Оваплоћењу Христовом.
    Оваплоћење Христово води ка Стра­да­њу, јер и сам Господ каже: зато дођох за овај час (Јн. 12, 27), а Страдање и уводи у тајну Васкрсења.[48] Та веза се види и у песмама посвећеним Христовом погребењу на Велику Суботу: „Од Очевих недара остао си неодвојив, Милосрдни и изволео си да постанеш човек, и у Ад сишао си, Христе“.[49] У Евхаристији се у ипо­ста­сном сје­ди­ње­њу оваплоћеног Ло­го­са и човека испуњује Бо­жи­ји Про­ми­сао, а Бо­жи­ји Суд се по­ка­зу­је у тај­ни Христових жи­во­твор­ног Стра­да­ња. Бо­жан­ски про­ми­сао у животима верних се огледа у њиховом при­че­шћу Те­лом Го­спод­њим, а суд се оства­ру­је у при­че­шћу Кр­вљу Го­спод­њом.[50]
    Он Који је, према учењу св. Максима Исповедника, пре свог Оваплоћења по­сред­ством ло­го­са би­ћа, у ко­ји­ма се на не­из­ре­цив на­чин скри­ва, живео у свету као у неком великом телу,[51] примио је наше тело да бисмо ми имали удела у Његовом Телу. Христос је и „пострадао ради нас, исцељујући наше страсти; ради нас je и васкрсао и вазнео се, припремајући наше Васкрсење у бесконачном веку“.[52] Учествујући у Евхаристији, верни показују да целим својим бићем састрадавају с Господом, односно с ближњима (Мт 25, 35–40).
    Уко­ли­ко би  у При­че­шћу не­до­ста­ја­ло, би­ло Те­ло Го­спод­ње било Ње­го­ва Крв, то би зна­чи­ло да у Ев­ха­ри­сти­ји ни­је при­сут­на це­ло­куп­на бо­жан­ска Ико­но­ми­ја. Тајна надумног ипостасног јединства Божанства и човечанства јесте блажени циљ према којем је усмерено свеукупно Божије стварање и назначење света, „јер ради Христа, односно ради тајне по Христу, сви векови и све што је у тим вековима садржано, примили су и почетак и свршетак свога постојања. Пре векова замишљено је јединство […] Творца и творевине […] а то јединство, остварено у Христу, пројавило се на концу времена“.[53] Пошто Оваплоћење Христово ничим није могло бити условљено, па ни прародитељским грехом,[54] то је и Причешће незамисливо без Тела Христовог.
    Немогућа је супституција Тела Крвљу, и обрнуто, Крви Телом, јер Божија Икономија укључује и Промисао и Суд. Св. Максим Исповедник говори да се логос Промисла и логос Суда допуњују, али и да се тајна Причешћа не може до краја исказати, она остаје недоступна људском уму. Логос – Творац свих бића је приликом Оваплоћења „донео природне логосе свих и видљивих и умом појмивих бића, заједно с непостиживим појмовима Свог Божанства“ […] „Тело Логоса је истинска врлина, Крв је незаборавно знање, а кост је непричасно богословље“.[55] То значи да се причешћујемо „само“ Телом и Крвљу,[56] и да у Причешћу Христос „не даје кости, односно надумне логосе о Божанству, који су постојано бесконачно далеко од сваке створене природе, пошто природа бића не поседује никакву могућност остваривања заједништва са њима“.[57] Ове речи великог Исповедника у складу су с библијским поимањем Христовог Страдања, о коме сведочи св. Јован Богослов (Јн. 19, 36) у свом опису Исусовог Распећа: Кост његова неће се преломити (Јн. 19, 36; Упор. 2. Мојс. 12, 46; Пс. 34, 20). Тајна Христовог Божанства, дакле, остаје изван људског расуђивања, нарочито изнад домашаја непосвећених у тајну Његовог Страдања.
    Свођење Причешћа само на Тело или на Крв, представља умањивање присуства Логоса у животима верних. При­че­шћи­ва­ње Те­лом Го­спод­њим, ко­је би ис­кљу­чи­ва­ло при­че­шћи­ва­ње Кр­вљу Хри­сто­вом, значило би од­ла­га­ње и не­ис­пу­ње­ње ло­го­са Су­да и за­не­ма­ри­ва­ње Хри­сто­вих ре­чи: Са­да је суд ово­ме сви­је­ту (Јн. 12, 31). Спа­се­ње се не може од­лагати, не­го се од­ви­ја не­пре­ста­но у Цр­кви, ов­де и са­да: Ево сад је нај­по­год­ни­је ври­је­ме, ево сад је дан спа­се­ња (2. Кор. 6, 2). Оно се не од­но­си на не­ку бу­ду­ћу по­де­лу на­гра­да и ка­зни, о че­му го­во­ри западна „те­о­ло­ги­ја су­да“, ко­ја је као каква пошаст преплавила и наш „убоги пук“. По­ла­зећи с ју­ри­дич­ких по­зи­ци­ја, њени заступници спа­се­ње доживљавају одво­јеним од сва­ко­днев­ног му­ко­трп­ног уми­ра­ња ста­рог чо­ве­ка и ра­ђа­ња но­вог, одвојеним од ев­ха­ри­стиј­ско-аскет­ског на­чи­на жи­во­та.
    Тајна Вечера, као суштина новог и вечног Завета између Господа Христа и оних који верују у Њега јесте тајна нетљеног и бесмртног живота у оваплоћеном и страдалном Богу, Који је ради нашег спасења испунио целокупни Божији домострој спасења. Он, кога смрт није могла држати под својом влашћу, даровао је избављење од трулежности своме роду (Дап. 17, 28). Као зрно пшенично, зашавши у недра земље, Христос је узвратио пребогат клас, васкрснувши људе који су од Адама,[58] а све који су се родили у Њему као Новом Адаму, увео је у заједницу са Собом, која ce никада неће завршити, јер, како каже св. Никола Кавасила, од Евхаристије, као најузвишеније тајне овог и Будућег века, „немамо куда даље да идемо – ту треба да се зауставимо и да покушамо да потражимо средства помоћу којих ћемо бити у стању да до краја очувамо Ризницу добара“.[59] Тако се показује да све што има почетак у Христу нема краја.
    Бити у јединству с Господом који је Алфа и Омега (Откр. 1, 8; 21, 6; 22, 13) значи постојано држати вечни Завет установљен у Његовом Телу и Крви и сећати се Христових речи: Ово чините за мој спомен (Лк. 22, 19). У духу ове Христове заповести треба се изнова подсећати речи апостола Павла: Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај. Јер ако ми гријешимо хотимице и после примљеног познања истине, ту више нема жртве за гријехе, него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике. Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три свједока, има да умре без милости; замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијег, и крв Завјета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вријеђа? Јер знамо Онога који рече: Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ. И опет: Господ ће судити народу свом. Страшно је пасти у руке Бога живога (Јевр. 10, 25–31).
     
    На дан св. апостола и јеванђелиста Јована Богослова, 2020. године
    Здравко Пено
     
     
    [1] Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, ’Επιστολή 16, PG 91, 577 C.
    [2] Свети Максим Исповедник, О разним недоумицама, 111, Беседа, Нови Сад 2017, 334. Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Περὶ διαφόρων ἀποριῶν, ЕПЕ, 14 Е΄, Θεσσαλονίκη 1993, 52–54.
    [3] У 12. анатематизму св. Кирило Александријски каже: „Ако неко не исповеда да je Бог Логос страдао телом и распет телом и да je смрт окусио телом те да je постао првенац из мртвих, тако да je Он Живот и Творац живота и Бог, нека буде анатема (проклет)“. Упор. Κυρίλλου Ἀλεξανδρείας, Ἐπίλυσις τῶν δώδεκα κεφαλαίων, PG 76, 312 ВС.
    [4] Друга статија на Јутрењу Велике Суботе (стих 108).
    [5] Беседа еп. Јоаникија на Благовести 2013. године.
    [6] Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Περὶ τῶν πραχθέντων ἐν τῇ πρώτῃ αὐτοῦ ἐξορίᾳ, PG 90, 165 A: „Πᾶς ἄνθρωπος ἁγιάζεται διά τῆς ἀκριβοῦς ὁμολογίας τῆς πίστεως“.
    [7] На Картагинском сабору, 426. године, на коме су били окупљени епископи западне Африке, међу њима и Августин Хипонски, прихваћено је учење о разоваплоћењу Христовом.
    [8] В. М. Лурје, Историја византијске философије, Сремски Карловци – Нови Сад 2010, 184.
    [9] Мисли се на теологе окупљене око Карла Великог (768–814) на његовом двору у Ахену.
    [10] Синаксар на Велику Суботу.
    [11] Видети: Служебник, Свети архијерејски синод СПЦ, Београд 2008,  86.
    [12] Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, 3, 27 (71), Београд–Никшић 2001, 294.
    [13] У полемици у вези с употребом „топлоте“ учествовали су св. Никита Ститат и римски кардинал Хумберт, који ниje разумео, па ни прихватао литургијско Предање Истока.
    [14] Видети: Здравко Пено, Кратко изложење православне вере – Христологија, књ. 2, Београд 2013, 248.  О овој теми опширније видети: З. Пено, нав. дело, 234–249.
    [15] Упор. Thomas Aquinas, Summa Theologiae, I, 12, 9.
    [16] Тома је, заједно с другим схоластицима, веровао да човек не може остварити потпуну заједницу с Богом у овом веку. „Створена бића не могу видети Бога у Његовој суштини, осим ако се то биће не одвоји од смртног живота“. Упор. Summa Theologiae, I, 12, 11.
    [17] Упор. Summa Theologiae, I, 12, 2; I, 12, 7. Блаженство, према Томи Аквинском, je „нешто створено у блаженим бићима, али je у Богу…нестворено“. Упор. I, 26, 3.
    [18] Свети Максим Исповедник, О разним недоумицама, 27.  Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Περὶ διαφόρων ἀποριῶν, PG 91, 1052 B.
    [19] Јулијанове присталице су назване фантастици, јер су, слично докетима, сматрали да je Христос страдао само „по фантазији“, „по замисли“, привидно.
    [20] Особеност Севировог учења je у његовом схватању трулежности као неопходног својства људске природе, без кога ce људско не може сматрати људским, a плот Христова не може сматрати једносуштном нама. Видети: В. М. Лурје, нав. дело 178.
    [21] В. М. Лурје, нав. дело 179. Један огранак афтартодокета je добио назив актистити (ἀκτιστίτες), јер су сматрали да je Христово тело нетварно. Тумачећи речи апостола Павла да je Христос постао човјек у свему осим у гријеху (Јевр. 4, 15), Јулијан Халикарнаски био је уверен да je прародитељски грех својство људске природе, a пошто Богочовек није имао греха, због тога Он није примио пропадљиву људску природу. Нетрулежност Христовог тела Јулијан je објашњавао безгрешношћу Сина Божијег од тренутка Оваплоћења, a не чињеницом сједињења Његове плоти са Божанством. Упор. Β. Μ. Лурје, нав. дело 179–180. Из овога је следио закључак да су сви они који су трулежни од часа зачећа уједно и грешни. Међутим, општеприхваћени став отаца Цркве јесте да je грех лични акт (καθ’ αἵρεσιν γνωμικῶς, ἀλλ’ οὐ φυσικῶς; Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Εἰς τὴν προσευχήν τοῦ Πάτερ ἡμῶν, PG 90, 905 А. Видети и: Ἰωάννου Χρυσοστόμου, Ἑρμηνεία εἰς τὴν πρὸς Ρωμαίους ἐπιστολὴν, 10, PG 60, 474.), а наслеђивање греха није могуће, јер је већ у Књи­зи по­но­вље­них за­ко­на за­пи­са­но: Не­ка не ги­ну оче­ви за си­но­ве, ни си­но­ви за оче­ве; сва­ки за свој гри­јех не­ка ги­не (5. Мојс. 24, 16). Не наслеђује се прародитељски грех, него његове последице. Библијско и светоотачко учење потврђује чињеницу да je грех увек везан за личност, a не за природу. Св. Фотије чак иде тако далеко да каже да je веровање у грех природе јерес; Φωτίου Κωνσταντινουπόλεως, Βιβλιοθήκη, Β. L. R Непгу, Paris 1960, 177.
    [22] Свети Атансије Велики, О Очовечењу Логоса, Беседа, Нови Сад 2003, 138. Упор. Μ. Ἀθανασίου, Перὶ ἐνανθρωπήσεως τοῦ Λόγου, 9, ΕΠΕ 1, Θεσσαλονίκη 1973, 246. Ову мисао св. Атанасија понавља Севир у Беседи на Вазнесење: „Тело (Христово) било je природно способно за труљење, али будући да je припадало Ономе који je no природи нетрулежан, оно такође није искусило грех и, чак окусивши смрт, није видјело труљење (Пс. 15, 10). Упор. Β. М. Лурје, нав. дело, 175.
    [23] Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Πρὸς Μαρίνον, PG 91, 268 Β.
    [24] Β. Μ. Лурје, нав. дело, 133.
    [25] Свети Атанасије Велики, О Очовечењу Логоса, 132.
    [26] Κυρίλλου ’Αλεξανδρείας, Επιστολή 41, PG, 77, 212 Β.
    [27] Упор. Ίωάννου Δαμασκηνού,”Εκδοσης ἀκριβής τῆς ὀρθοδόξου πίστεως, 3, 21, (65), PG 94, 1084 Β-1085Α.
    [28] „Kao живоносан, од Раја дивнији, истински ce као блиставији од сваке царске одаје показа Христе, гроб Твој, извор нашег Васкрсења“. Видети: Служебник, 120.
    [29] Свети Јован Дамаскин, Тачно иложење православне вере, 3, 72, 294–295.
    [30] Упор. Πρόκλου Κωνσταντινουπόλεως, Εἰς τὴν ἐνανθρώπησιν τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ, PG 65, 698 Β. Видети: Τ. Ј. Šagi-Bunić, Kristologija Prokla Carigradskog, Zagreb 2009, 88.
    [31] Упор. Mansi IX, 377.
    [32] Велика Субота: Јутрење, Стихови на Другу песму.
    [33] Синаксар на Велику Суботу. Συναξάριον Μέγα Σάββατον, Τριώδιον, ἐν Ἀθήναις 1994, 981: „φθορὰν μὲν τὸ Κυριακὸν Σῶμα ὑπέστη, ἥτις ἐστὶ διάζευξις ψυχῆς ἀπὸ σώματος, διαφθορὰν δέ, ἤτοι διάλυσιν σαρκός, καὶ μελῶν τελείαν ἀφάνισιν, οὐδαμῶς“.
    [34] Велика Субота: Јутрење, Стихови на Пету песму.
    [35] Свети Никола Кавасила, О животу у Христу, Беседа, Нови Сад 2002, 130. Упор. Νικολάου Καβασίλα, Перὶ τῆς ἐv Χριστῷ ζωῆς, 4, PG 150, 593 АВ.
    [36] Протојереј Георгије Флоровски, „О смрти на Крсту“, Теолошки погледи, 1–3, 90, 81.
    [37] Исто.
    [38] Исто.
    [39] Γρηγορίου Νύσσης,  Λόγοι  εἰς τὸ ἅγιον Πάσχα, 1, PG 46, 612 С.
    [40] Γρηγορίου Νύσσης,  Λόγοι  εἰς τὸ ἅγιον Πάσχα, 1, PG 46, 612 СD.
    [41] „Верујте стога да је чак и данас то та иста Вечера, за којом седи Он Сам. Јер ова вечера ни у ком смислу није различита од оне прве“. Упор. Ἰωάννου Χρυσοστόμου, Ὑπόμνημα εἰς τὸν ἅγιον Ματθαῖον τὸν Εὐαγγελιστὴν, 50, 3, PG 58, 508.
    [42] Thomas Aquinas, Summa Theologiae III, 73, 5.
    [43] Ivica Raguž, „O teologiji štovanja relikvije Predragocjene Krvi Kristove“, Obnovljeni život, 71, 2, (2016), 211–212.
    [44] „Господ је за себе и у себи Духом Светим саздао тело од Свете Богородице“. Упор. Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, IV, 86, Никшић 1997, 315–316.
    [45] Служебник, САС, Београд 1986, 112 и 171.
    [46] Ἰωάνου Χρυσοστόμου, Ὁμιλία πρὸ τῆς ἐξορίας, 2, PG 52, 429.
    [47] Свети Никола Кавасила, О животу у Христу, 3, Беседа, Нови Сад 2002, 107. Упор. Νικολάου Καβασίλα, Перὶ τῆς ἐv Χριστῷ ζωῆς, 3, PG 150, 572 D.
    [48]  Νικολάου Λουδοβίκου, Εὐχαριστιακή ὀντολογία, Δόμος, Ἀθήνα 1992, 145. Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Περὶ διαφόρων ἀποριῶν, PG 91, 1149 B.
    [49] Друга статија на Јутрењу Велике  Суботе (стих 117).
    [50] Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Πρὸς Θαλάσσιον, PG 90, 681 D.
    [51]  Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Περὶ διαφόρων ἀποριῶν, PG 91, 1285 C–1288 A, по­себ­но PG 91, 1285 CD.
    [52] Γρηγορίου Παλαμᾶ, Ὁμιλία 21, PG 151, 277 AB.
    [53] Свети Максим Исповедник, Одговори Таласију, 60, Бесесда, Нови Сад 2018, 133. Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Πρὸς Θαλάσσιον, 60, PG 90, 621 ВС; Видети и: Одговори Таласију, 54, 49: „У слову о божанственом Оваплоћењу садржан је постанак векова и свега што векови садрже и продужавање надвечног благодатног живота до неодређености“. Упор. PG 90, 532 ВС.
    [54] Теологију условљености Оваплоћења, заступао је блажени Августин, о чему говори његов став: „Да се човек није изгубио, Син Човечији не би дошао“. Упор. Aurelii Augustini, Sermo CLXXIV, 2, PL 38, 940.
    [55] Свети Максим Исповедник, Одговори Таласију, 35, Беседа, Нови Сад 2018, 163. Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Πρός Θαλάσσιον, 35, ΕΠΕ 14 Β΄, 226.
    [56] Када се верни причешћују Телом, имају удела у логосима чулног, а када примају Крв Христову, имају удела у логосима умног, али се не причешћују и костима, јер оне указују на надумно и неистраживо поимање божанства Христовог.  Упор. Свети Максим Исповедник, Одговори Таласију, 35, 163–164.
    [57] Свети Максим Исповедник, Одговори Таласију, 35, 164. Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Πρός Θαλάσσιον, 35, ΕΠΕ 14 Β΄, 226.
    [58] Прва статија на јутрењу Велике Суботе (29. стих).
    [59] Свети Никола Кавасила, О животу у Христу, 4, 118. Упор. Νικολάου Καβασίλα, Перὶ τῆς ἐv Χριστῷ ζωῆς, PG 150, 581 Β.
  7. Волим
    александар живаљев got a reaction from PredragVId in Трећи међународни фестивал православног филма у Крушевцу   
    Крушевац ће бити домаћин Трећег међународног фестивала православног филма у Србији под називом „Снажни духом“ од 25. до 28. септембра 2017. године.
    Фестивал има конкурсна и ванконкурсна приказивања играних, документарних и анимираних филмова из многобројних земаља света.
    Главе награде фестивала су диптих са иконом Светог кнеза Лазара (Гран при фестивала), Светог Николаја Чудотворца („за најбољи играни филм“). Светог Василија Острошког („за најбољи документарни филм“) , Светог Саве Српског („награда за симпатије гледалаца“). Предвиђене су такође допунске награде омладинског жирија и новинарског жирија.
    Фестивал има традицију од 2015. године када је покренут уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, а организатори су Kрушевачка епархија Српске православне цркве, град Крушевац и компанија „Вифсаида“. Фестивал се одржава при подршци Српске православне цркве, амбасаде Србије у Русији, Српског одељења Међународног друштвеног Фонда јединства православних народа, Координационог савета руских сународника, који живе у Србији, при финансијског подршци „Православне иницијативе“.
    Извор: епархија крушевачка
    Аудио прилог о фестивалу:https://hearthis.at/fjrbd7ft/otac-dragi-krusevac/

    View full Странице
  8. Волим
    александар живаљев got a reaction from Н И Н Е in Шта је то депресија?   
    Мени је, ипак, охрабрујуће то што су људи изнели у овој теми став да је јако важно да се депресивно стање не доживљава као трајно, да ће и оно проћи уз подршку. Јер у депресији, сад то говорим из личног искуства, присутан је тај страх, осјећај немогућности излаза, што даље доприноси "зачараном кругу" болести... То бих сасвим непрофесионално назвао "параноидним елементом" депресије (стари клиничари су говорили да је код параноика само "прва карика" у процесу логичког закључивања искривљена, све остало може да буде очувано, у Цркви имамо нажалост тај примјер архимандрита Никодима Богосављевића, који је у стању да напарави књиге, даје интервјуе итд, али му је "прва карика" очита као "равна земља"). Дакле, бремена једни другима, хвала Господу, можемо да носимо и овдје на форуму. Идеално би било да то даје подстрек и породици као домаћој Цркви и парохијској заједници и здравственом систему (и васпитном, јер је добро васпитање најбоља превенција, а терапија и није много више од преваспитања - измјене неадекватних васпитних образаца и породичних модела реаговања).
    Е, сад се ту појављује проблем неких "упутстава" извађених из контекста читавог православног опита душевног и духовног живота, зарад инстант замјене за лијечење. Јако је битно схватити улогу мајке у развоју праповјерења- вјере у науци и искуству Цркве, па заступништво Мајке Божије, па оно тако једноставно, конгенијално преведено на словенски Кирие елеисон - Господи помилуј, које не значи само "спаси" него и "зацјели" (зато сам ја против предлога за смањење броја јектенија на Литургији), и многа друга својства светотајинског живота.
  9. Волим
    александар живаљев got a reaction from Н И Н Е in Шта је то депресија?   
    @Жељко је као сви духовити људи кандидат за депресију и на вријеме је покренуо тему
    Не ваља му једино што избјегава љекара (психијатра, психолога, психотерапеута). Јелена011 је објаснила много ствари значајних за тему, понешто бих придодао. Код "депресије" ради се о читавом спектру поремећаја од неуротичних до психотичних. То могу да буду повремене анксиозности (о страху је овдје мало писано, а он је врло битан), панични напади и фобије, карактеропатије, поремећаји у склопу хормонских промјена (40% жена у перименопаузи или менопаузи има депресију), до потпуне радне онеспособљености, некада и самоубиства ( некада само један "психотични шуб(епизода)" депресије којој ништа није претходило може да доведе до самоубиства, најчешће су таква "ђачка самоубиства"). Разлика између неуротичне и психотичне депресије није у поријеклу (етиологији) већ само у "квалитету", интензитету поремећаја.
    Сада знамо да се ради не само о недостатку серотонина код депресије, мада је и он присутан, већ о читавом спектру можданих промјена у дјеловима задуженим за наше расположење. Оне су и полигенетске и посљедица раног одвајања од мајке ("сепарациони страх" у 8-9 мјесецу живота), а "окидачи" могу да буду најразличитији, од класичног губитка вољене особе до све чешћег насиља на послу (мобинга). Ако сте социопата, мала је вјероватноћа да ћете обољети од депресије, штавише лакше ћете се уклопити у "би хепи" савремену културу.
    По мени, погрешно је изједначавати депресију и "униније". Тачно је да цјеловитог зацјељења нема без духовног, литургијског причешћа Христом, али за претходно  отклањање душевне патње (која често има и тјелесне манифестације, главобоља и др) напходна је и фармако и психотерапија и окупационо-радна терапија.
    Због тога је јако добра иницијатива која се успјешно спроводи, нажалост само у Београду, постојање Пастирско-православног саветодавног центра у коме раде заједно и духовници и разни специјалисти. У парохијским заједницама би од присиљавања депресивца на "самокритику" што раде неискусни духовници, много корисније било организовати за њих осим молитвеног и радна послушања (у којима би учествовали равноправно и "здрави").
  10. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Desiderius Erasmus у ЛГБТ активисти и у Белорусији оптужују Цркву да је "извор заразе"   
    Jel' imaš neke egzaktne podatke za liturgijske hrišćane ili... ?
  11. Тужан
    александар живаљев је реаговао/ла на stevanjuric у 70 година од упокојења Патријарха Гаврила   
    Нажалост, у години у којој прослављамо стогодишњицу од васпостављања наше Патријаршије, на црквеним медијима нема садржаја о трећем по реду патријарху након обновљења Патријаршије. Чак ни спомињања. 
  12. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на stevanjuric у 70 година од упокојења Патријарха Гаврила   
    Патријарх Гаврило Дожић, изабран 8. фебруара 1938. године. Рођен је 17. маја 1881. године у Врујцима, Доња Морача. Као државни питомац Србије, 1905. године се уписује на Богословски факултет Атинског универзитета, где је и докторирао. За време Другог светског рата био је заробљен најпре у манастиру Раковица, у Војловици, а потом је, заједно са владиком Николајем, одведен у злогласни логор Дахау. У земљу се вратио 1946. године. Умро је 7. маја 1950. године, а сахрањен је у Саборној цркви у Београду између кнежева Милоша и Михаила Обреновића. 
  13. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на stevanjuric у 70 година од упокојења Патријарха Гаврила   
    На јучерашњи дан, 7. маја, навршило се 70 година од упокојења блажене памјати Патријарха српског Гаврила (Дожића. 

  14. Љут
    александар живаљев got a reaction from Благовесник in Фридом хаус: Србија у категорији хибридних режима   
    Фридом хаус: Србија у категорији хибридних режима
    Америчка невладина организација "Фридом хаус" оценила је да Србија, као и Црна Гора, нису више делимично консолидоване демократије, како су претходно окарактерисане, већ их је сврстала у категорију хибридних режима.
    То је објављено у извештају "Земље у транзицији" у којем је истражен и описан начин управљања у 29 држава бившег Совјетског Савеза и Источне Европе.
      Појам "хибридни режим" подразумева државе у којима су демократске институције крхке и у којима постоје значајни изазови у одбрани политичких права и грађанских слобода.
    Власт у Србији и Црној Гори заснована је, наводи "Фридом хаус", на ауторитаризму као последици непотпуне демократске промене.
    У извештају те организације оцењује се да се Србији бележе негативни показатељи у демократским реформама и методама владавине током последњих пет година.
    Каже и да су власти у Приштини и у Скопљу напредовале и да је Приштина једина која је бележила константан напредак. 
    "Фридом хаус" наводи ову оцену уз резерву у оба случаја јер, како кажу, "недавна дешавања изазивају сумњу у погледу будућег напретка".
    На основу свих наведених промена, у групи делимично консолидованих демократија тако је сада, након новог извештаја, у региону остала још само Хрватска.
    Положај Босне и Херцеговине остао је непромењен, односно у категорији хибридних режима.
    Србији се замера лоша политичка клима и недемократски принципи, те, како се наводи то да владајућа странка систематски ограничава могућности опозиције да буде укључена у управљање државом, пракса је да се закони усвајају по хитном поступку...
    Извештај се посебно бави утицајем Кине која, како се констатује, показује сличне афинитете као Русија, и истиче да је Србија увела "Хуавеи "систем безбедносног видео-надзора препознавања лица и регистарских таблица возила.
    У контексту безбедносне сарадње, "Фридом Хаус" подсећа и на заједнички рад полиције Кине и Србије.
    Та партнерства ова организација види као разлог за забринутост да би све већи утицај Кине могао, како тумаче, да ојача ауторитарно настројене лидере у региону, да доприносе "додатно репресији, смањењу демократског управљања и утицаја цивилног друштва".
    Фридом хаус: Србија у категорији хибридних режима
    WWW.RTS.RS Америчка невладина организација "Фридом хаус" оценила је да Србија, као и Црна Гора, нису више делимично консолидоване демократије, како су претходно окарактерисане, већ их је...  
  15. Свиђа ми се
    александар живаљев got a reaction from gavrosaurus in Фридом хаус: Србија у категорији хибридних режима   
    Фридом хаус: Србија у категорији хибридних режима
    Америчка невладина организација "Фридом хаус" оценила је да Србија, као и Црна Гора, нису више делимично консолидоване демократије, како су претходно окарактерисане, већ их је сврстала у категорију хибридних режима.
    То је објављено у извештају "Земље у транзицији" у којем је истражен и описан начин управљања у 29 држава бившег Совјетског Савеза и Источне Европе.
      Појам "хибридни режим" подразумева државе у којима су демократске институције крхке и у којима постоје значајни изазови у одбрани политичких права и грађанских слобода.
    Власт у Србији и Црној Гори заснована је, наводи "Фридом хаус", на ауторитаризму као последици непотпуне демократске промене.
    У извештају те организације оцењује се да се Србији бележе негативни показатељи у демократским реформама и методама владавине током последњих пет година.
    Каже и да су власти у Приштини и у Скопљу напредовале и да је Приштина једина која је бележила константан напредак. 
    "Фридом хаус" наводи ову оцену уз резерву у оба случаја јер, како кажу, "недавна дешавања изазивају сумњу у погледу будућег напретка".
    На основу свих наведених промена, у групи делимично консолидованих демократија тако је сада, након новог извештаја, у региону остала још само Хрватска.
    Положај Босне и Херцеговине остао је непромењен, односно у категорији хибридних режима.
    Србији се замера лоша политичка клима и недемократски принципи, те, како се наводи то да владајућа странка систематски ограничава могућности опозиције да буде укључена у управљање државом, пракса је да се закони усвајају по хитном поступку...
    Извештај се посебно бави утицајем Кине која, како се констатује, показује сличне афинитете као Русија, и истиче да је Србија увела "Хуавеи "систем безбедносног видео-надзора препознавања лица и регистарских таблица возила.
    У контексту безбедносне сарадње, "Фридом Хаус" подсећа и на заједнички рад полиције Кине и Србије.
    Та партнерства ова организација види као разлог за забринутост да би све већи утицај Кине могао, како тумаче, да ојача ауторитарно настројене лидере у региону, да доприносе "додатно репресији, смањењу демократског управљања и утицаја цивилног друштва".
    Фридом хаус: Србија у категорији хибридних режима
    WWW.RTS.RS Америчка невладина организација "Фридом хаус" оценила је да Србија, као и Црна Гора, нису више делимично консолидоване демократије, како су претходно окарактерисане, већ их је...  
  16. Свиђа ми се
    александар живаљев got a reaction from Н И Н Е in Фридом хаус: Србија у категорији хибридних режима   
    Фридом хаус: Србија у категорији хибридних режима
    Америчка невладина организација "Фридом хаус" оценила је да Србија, као и Црна Гора, нису више делимично консолидоване демократије, како су претходно окарактерисане, већ их је сврстала у категорију хибридних режима.
    То је објављено у извештају "Земље у транзицији" у којем је истражен и описан начин управљања у 29 држава бившег Совјетског Савеза и Источне Европе.
      Појам "хибридни режим" подразумева државе у којима су демократске институције крхке и у којима постоје значајни изазови у одбрани политичких права и грађанских слобода.
    Власт у Србији и Црној Гори заснована је, наводи "Фридом хаус", на ауторитаризму као последици непотпуне демократске промене.
    У извештају те организације оцењује се да се Србији бележе негативни показатељи у демократским реформама и методама владавине током последњих пет година.
    Каже и да су власти у Приштини и у Скопљу напредовале и да је Приштина једина која је бележила константан напредак. 
    "Фридом хаус" наводи ову оцену уз резерву у оба случаја јер, како кажу, "недавна дешавања изазивају сумњу у погледу будућег напретка".
    На основу свих наведених промена, у групи делимично консолидованих демократија тако је сада, након новог извештаја, у региону остала још само Хрватска.
    Положај Босне и Херцеговине остао је непромењен, односно у категорији хибридних режима.
    Србији се замера лоша политичка клима и недемократски принципи, те, како се наводи то да владајућа странка систематски ограничава могућности опозиције да буде укључена у управљање државом, пракса је да се закони усвајају по хитном поступку...
    Извештај се посебно бави утицајем Кине која, како се констатује, показује сличне афинитете као Русија, и истиче да је Србија увела "Хуавеи "систем безбедносног видео-надзора препознавања лица и регистарских таблица возила.
    У контексту безбедносне сарадње, "Фридом Хаус" подсећа и на заједнички рад полиције Кине и Србије.
    Та партнерства ова организација види као разлог за забринутост да би све већи утицај Кине могао, како тумаче, да ојача ауторитарно настројене лидере у региону, да доприносе "додатно репресији, смањењу демократског управљања и утицаја цивилног друштва".
    Фридом хаус: Србија у категорији хибридних режима
    WWW.RTS.RS Америчка невладина организација "Фридом хаус" оценила је да Србија, као и Црна Гора, нису више делимично консолидоване демократије, како су претходно окарактерисане, већ их је...  
  17. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Vasilije. у Аутошовинистичка хистерија против Цркве   
    Давне 1941. Гестапо у Београду није знао шта више да ради са српским цинкарењем.
  18. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на JESSY у Da li ćete se prijaviti za 100 evra? (ANKETA)   
    nego šta...!
  19. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на Natasa. у Da li ćete se prijaviti za 100 evra? (ANKETA)   
    Svejedno, DAJ!
  20. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на JESSY у Da li ćete se prijaviti za 100 evra? (ANKETA)   
  21. Хахаха
    александар живаљев је реаговао/ла на mario beloti у Da li ćete se prijaviti za 100 evra? (ANKETA)   
    број за 100 еврића

  22. Хахаха
    александар живаљев је реаговао/ла на PredragVId у Da li ćete se prijaviti za 100 evra? (ANKETA)   
    Свако ће добити своје паре. Само сутра.
  23. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Снежана у Da li ćete se prijaviti za 100 evra? (ANKETA)   
    јок нећу, пријавићу и покојну бабу која је из гроба гласала за њега 
  24. Хахаха
    александар живаљев је реаговао/ла на БанеЛ у Da li ćete se prijaviti za 100 evra? (ANKETA)   
    Чули ме, Нато, или не чули, 
    неко ће на крају бити у були. 
  25. Хахаха
    александар живаљев је реаговао/ла на Рапсоди у Da li ćete se prijaviti za 100 evra? (ANKETA)   
    Мислим да је  гледао највише ону,  када крече   флоросцентном бојом  стан (за аеродромске писте), а онај јада што је ушао по кречењу  моментално ослепео.   
×
×
  • Креирај ново...