Jump to content

александар живаљев

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Број садржаја

    5048
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    7

Репутација активности

  1. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на Вукашин у Живе речи ТВ: Епископ крушевачки Давид - Савремени човек и савремени свет   
    Добро је било. 
    Видим да је владика Давид оставио доста тема за неко наредно дружење, што ми се свиђа. 
    Митрополита Порфирија зови обавезно  Сјајан човек, занимљив, отворен и непосредан. Лако га је пратити. За владику Давида није лоше имати предзнање, да би могло да се све испрати са разумевањем. Доста оних теза од синоћ се налази у његовим текстовима на сајту епархије. 
    Мало је тешко одгледати 3,5 сата у комаду, због обавеза, али успео сам готово све. 
    Хајде и једна мала замерка, оне поруке преко екрана нису потребне. Ко хоће да их чита има chat room. 
    Генерални утисак је одличан. Успела је пилот епизода. 
     
  2. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на Иван Ц. у Живе речи ТВ: Епископ крушевачки Давид - Савремени човек и савремени свет   
    Драги моји, чудесно вече је иза нас... прва емисија ТВ Живеречи је завршена. Преосвештени Владика Давид је из своје дубоке и пребогате ризнице православног богословља крепио све нас. Не мање чудесно је било и укључење Митрополита Порфирија, ад хок, показавиши своју невероватну енергију да се на један позив и молбу придружи нама. Наравно, Захваљујем и дивном проти Илији Лимбергеру, његовој супрузи Маријани, ђакону Илији и наравно брату Марку на маестралном вођењу емисије. Опет, највећа захвалност свима вама који сте пратили и остављали дивне коментаре која сам укључивао у програм. Надам се да ћемо и даље бити заједно, верујем да ћете и помоћи да ово све буде могуће. Свакако сам сигуран да разумете да све ово није једноставно организовати, али некако на крају буде све како треба. Ако желите да помогнете за одржавање програма и сервера, ако желите да дате допринос вашим учешћем и идејама или на било који други начин, можете да ми се јавите преко приватних порука или на мејл urednik@pouke.org ... Лаку ноћ свима и ускоро се чујемо са новим формама наше прве црквене интернет телевизије Живе речи.
  3. Волим
    александар живаљев got a reaction from АлександраВ in проф. Зоран Радовановић: Стиди се, Кризни штабу   
    Danas, 26. jun 2020.
    Stidi se, Krizni štabu
    Zoran Radovanović
    Saopštenje BIRN-a o državi koja od svojih građana krije brojeve obolelih i umrlih predstavlja medicinsku prevaru međunarodnih dometa i značenja. Po obimu je mamutskih razmera, a po namerama je duboko nečasna. Manimo se gadljivosti, zapušimo nos, pa se primaknimo malo toj truleži.
    Među stručnjacima se već dugo šuškalo da jedna luciferska ruka u Institutu „Batut“ po petoro umrlih svodi na jednog i da je upravo to razlog što se već više od dve nedelje krije mesto boravka svakog takvog, navodno jedino preminulog građanina (kad bi se navelo da je Beograđanin, u Novom Pazaru bi se čudili koja je statistička rupa progutala njihovog zemljaka koga sahranjuju u limenom sanduku). Vispreni niški Amerikanac i tamošnji uspešni naučnik, D. D. Pokrajac, pokazao je koliko je neverovatna raspodela po kojoj tokom tri nedelje 18 puta umre samo po jedna osoba, a tri puta – nijedna. Koji god model da se primeni, očekivalo bi se više nula, po neka dvojka i bar neka trojka. Sve su to bile sumnje, a tek je BIRN kresnuo šibicu u lagumu gde „jakrepe memla davi“.
    Muk iz zvaničnih izvora i po neki nevešti pokušaj pravdanja članova Kriznog štaba pokazatelji su nastale pometnje. Kao da se traga za „dubokim grlom“ i proverava čega su se još domogla ta „novinarska njuškala“.
    Moguća su samo dva scenarija: ili su lekari u Štabu aktivni saučesnici jedne sramne rabote ili su žrtve čudovišne obmane, pogubne po njihovo stručno i ljudsko dostojanstvo. Obe mogućnosti zvuče neverovatno, a jedna mora da je istinita, kako je u sličnoj situaciji Šerlok Holms podučavao doktora Votsona.
    Radi boljeg razumevanja, približimo čitaocima smisao postojanja Kriznog štaba. Suočeni sa odgovarajućom pretnjom, recimo ebolom, stručnjaci u Africi nagnuti su nad generalštabnim mapama. Čiodama različitih glava (žutom, mrkom, crvenom) označavaju mesta sa jednim, pet ili deset obolelih. Iz naselja sa, uzmimo, jednom crvenom i tri žute čiode polaze strelice različite debljine ili boje, ukazujući na pravce kretanja zaraženih. Kod nas bi se očekivalo da se takav proces odvija pred monitorom, uz pomno praćenje svakog žarišta i dinamike zaražavanja. Ogromna je razlika da li je na mapi Srbije uneta 91 novootkrivena zaražena osoba ili ih ima 340, pogotovu kada se taj jaz između „trimovanih“ i realnih podataka ponavlja danima. Razlika vodi pogrešnim procenama, a one pogrešnim odlukama.
    Ako su nas svesno obmanjivali stručnjaci kojima smo toliko verovali i prema čijim podacima o brojevima obolelih i umrlih smo prilagođavali svoje ponašanje, ne očekujemo baš da, poput svojih japanskih kolega, izvrše ritualna samoubistva. Dužni su, međutim, da nam se duboko izvine, objasne svoje motive i ponizno zamole za oproštaj.
    Da li su, s druge strane, članovi Kriznog štaba žrtve organizovane zavere? Neko se usudio da manipuliše telom na čijem su čelu predsednica Vlade i predsednik Republike? Ili su političari u Štabu vodili „duplo knjigovodstvo“ obmanjujući stručnjake?
    Pokušajmo s poređenjem. Da li bi Vrhovni štab lagao Koču Popovića da u proboju ka Zelengori na levom krilu ima samo neprijateljsku četu, a čekao ga je ojačani puk, dok mu je čeono i s desne strane protivnički bataljon, a tamo se krila čitava divizija? Koji bi bio interes rukovodstva da uništi elitnu Prvu proletersku brigadu? Nikakav, naravno, osim ako se neki AVNOJ nije pripremao da bira novog Vrhovnog komandanta.
    Ako je ćutnja priznanje saučesništva, a jeste, poruka lekara iz Kriznog štaba će nam postati jasna koliko danas-sutra. Ispostavi li se da su oni vučeni za nos, nadajmo se da su već poslali medijima izraze svog ogorčenja, uz neopozive ostavke.
    Šta god da je istina, mi ostajemo po ko zna koji put surovo izdani, nakljukani još jednom toksičnom, teško podnosivom dozom poniženosti i bespomoćne uvređenosti. Ovaj autor oseća dodatnu potrebu da se izvini čitaocima. U više desetina članaka i intervjua naivno se držao zvaničnih podataka. Jadno mu je, ali je iskreno opravdanje da nije svesno varao.
     
     
     
       
  4. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на dragisa у Упутство министра Шарчевића које може да доведе до нестанка верске наставе из школа!!!!!   
    ovo je primer kako "demokratična" načela ustvari poništavaju tako promovisanu "različitost" (naravno po potrebi)
  5. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Јанко у Упутство министра Шарчевића које може да доведе до нестанка верске наставе из школа!!!!!   
    Нема везе, видиш да нам врх Цркве заједно са врхом форума каже да нам врх државе ради у најбољем интересу.
    Нема везе што немамо уџбенике за верску ни после 3 године од промене плана и програма, што нисмо запослени на неодређено, што се праве групе за информатику и рачунаре по 11-15 а за верску 25-30...
    Све је то само у вашим главама спорно, истина је да је то у нашем најбољем интересу...
     
    Маран ата...
     
  6. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Драшко у Упутство министра Шарчевића које може да доведе до нестанка верске наставе из школа!!!!!   
    Ово са групама није фер нимало, надам се да ће се дићи глас против овога!
    Одељења ретко имају по 30 ученика и сходно томе није логично да се дељењем броја заинтересованих са 30 (где га нађоше) добије број група!!!
  7. Љут
    александар живаљев је реаговао/ла на Драшко у Упутство министра Шарчевића које може да доведе до нестанка верске наставе из школа!!!!!   
    Двоструки аршини за изборне предмете
    26. јун 2020.   Образовање   6 коментара Стручно упутство о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама у наредној школској години под бројем 610-00-00381/2020-15 објављено је 22. јуна, и достављено 25. јуна свим основним и средњим школама у Републици Србији.
    У Стручном упутству, у одељку који одређује начин формирања група за изборне предмете и програме у основним школама, стоји следеће:
    „Групе за изборне предмете/изборне програме и слободне наставне активности се формирају тако што се укупан број ученика који су се изјаснили за одређени изборни предмет/изборни програм и слободну наставну активност подели са 30 и уколико количник није цео број, заокружи на први већи цео број. Број тако формираних група не може бити већи од броја одељења. Школа прибавља сагласност за формирање већег броја група од броја одељења по истој процедури и у истим роковима као када је реч о формирању одељења. Изузетно број група може бити већи од броја одељења уз сагласност Сектора за основно и предшколско образовање и васпитање.“
    У Стручном упутству, у одељку који одређује начин формирања група за изборне предмете и програме у средњим школама, стоји следеће:
    „Ако наставним планом и програмом, односно планом и програмом наставе и учења за изборни предмет није предвиђена подела одељења на групе, групе се формирају у складу са резултатима анкете на нивоу разреда и број група се одређује тако што се укупан број ученика који се изјаснио за одређени изборни предмет/изборни програм подели са 30 и ако количник није цео број, заокружи на први већи број. Изузетно, број група може бити већи од прописаног, уз сагласност Сектора за средње образовање и васпитање и образовање одраслих.“
    Наведене одредбе нису постојале у стручним упутствима која је министар прописивао претходних година. По одредбама овогодишњег упутства, значајно се смањити број група за верску наставу у свим школама. То ће довести до повећања броја ученика у групама, смањења квалитета саме наставе, и до значајног смањења броја наставника верске наставе и грађанског васпитања, те до нових технолошких вишкова.
    Покушаћемо да на хипотетичком примеру објаснимо шта значе одредбе новог стручног упутства: У једној основној школи у сваком од осам разреда има по четири одељења, и у сваком одељењу по 28 ученика. Од тих 28 ученика, 24 се изјаснило за верску наставу. Пошто у школи има 32 одељења, треба да се формирају 32 групе за верску наставу. Међутим, по новом упутству биће формирано 26 група, што је смањење за готово 20 %. У школама у којима је број ученика опредељених за верску наставу нешто мањи, проценат смањења група се још увећава, све до 30 %.
    Ни у средњим школама стање неће бити боље, иако упутство предвиђа да се формирање група врши на нивоу једног разреда, а не на нивоу школе. На хипотетичком примеру средње школе која на нивоу трећег разреда има 6 одељења са по 25 ученика, од којих се у сваком одељењу 20 определио за верску наставу, по пређашњим правилима би било формирано 6 група за верску наставу. По новим правилима, биће формирано 4 групе, што је опет смањење за 20 %.
    На проблеме у организовању верске наставе по новим правилима, указали су нам данас и сами директори школа. Наиме, ако се од ученика из 6 одељења требају формирати само 4 групе, то у највећем броју школа значи да верска настава и грађанско васпитање, као и изборни предмети не могу бити у редовном распореду, већ морају бити премештени у супротну смену. Важан чинилац у целој ствари је квалитет извођења наставе у групама које броје по готово 30 ученика из различитих одељења. Он ће сигурно бити смањен, упозоравају школски педагози и психолози.
    Овај начин организовања верске наставе, грађанског васпитања и изборних предмета који подразумева повећавање броја ученика у групама, нарочито чуди због чињенице да је општа тенденција смањења броја ученика, подела у групе и слично. Примера ради, пре неколико месеци је министар просвете прописао да ће од следеће године свако одељење у основној школи које броји више од 20 ученика, на часовима информатике или техничког образовања бити дељено у две групе. Дакле, када је настава информатике или техничког у питању, онда групе могу бити и са 11 ученика, а када су у питању верска настава, грађанско васпитање и други изборни предмети у питању, онда група мора имати готово 3 пута више ученика. Сасвим је јасно да су у питању двоструки аршини и ниподаштавање значаја ових предмета.
    На крају, један од значајних ствари је и ангажовање самих наставника верске наставе, грађанског васпитања и наставника који предају изборне предмет и слободне наставне активности. Прва процена јесте да ће примена нових правила утицати на укупан број ангажованих наставника верске наставе, и то између 20 и 30 %. На нивоу целе Србије, садашњи број наставника верске наставе од око 1900 људи, биће смањен за око 450 људи. Ако је у једној школи био ангажован 1 вероучитељ, сада ће тај вероучитељ морати да за пуну норму исти у више школа, што је посебан проблем у малим срединама, јер подразумева рад у више насеља. То ће нарочито погодити наставнике верске наставе оних традиционалних цркава и верских заједница које нису бројне као Српска Православна Црква.
    Стога очекујемо да Министарство просвете, науке и технолошког развоја наведене одредбе Стручног упутства стави ван снаге, те да се врате одредбе које су важиле у свим претходним стручним упутствима: Групе за верску наставу и грађанско васпитање не могу бити мање од 15 нити веће од 30 ученика, што је потпуно у складу са важећим законским прописима.
    Синдикат просветних радника
    Бачка Паланка
     
    Двоструки аршини за изборне предмете | Унија синдиката просветних радника Војводине УСПРВ
    WWW.USPRV.ORG.RS    
  8. Свиђа ми се
    александар живаљев got a reaction from gavrosaurus in проф. Зоран Радовановић: Стиди се, Кризни штабу   
    Danas, 26. jun 2020.
    Stidi se, Krizni štabu
    Zoran Radovanović
    Saopštenje BIRN-a o državi koja od svojih građana krije brojeve obolelih i umrlih predstavlja medicinsku prevaru međunarodnih dometa i značenja. Po obimu je mamutskih razmera, a po namerama je duboko nečasna. Manimo se gadljivosti, zapušimo nos, pa se primaknimo malo toj truleži.
    Među stručnjacima se već dugo šuškalo da jedna luciferska ruka u Institutu „Batut“ po petoro umrlih svodi na jednog i da je upravo to razlog što se već više od dve nedelje krije mesto boravka svakog takvog, navodno jedino preminulog građanina (kad bi se navelo da je Beograđanin, u Novom Pazaru bi se čudili koja je statistička rupa progutala njihovog zemljaka koga sahranjuju u limenom sanduku). Vispreni niški Amerikanac i tamošnji uspešni naučnik, D. D. Pokrajac, pokazao je koliko je neverovatna raspodela po kojoj tokom tri nedelje 18 puta umre samo po jedna osoba, a tri puta – nijedna. Koji god model da se primeni, očekivalo bi se više nula, po neka dvojka i bar neka trojka. Sve su to bile sumnje, a tek je BIRN kresnuo šibicu u lagumu gde „jakrepe memla davi“.
    Muk iz zvaničnih izvora i po neki nevešti pokušaj pravdanja članova Kriznog štaba pokazatelji su nastale pometnje. Kao da se traga za „dubokim grlom“ i proverava čega su se još domogla ta „novinarska njuškala“.
    Moguća su samo dva scenarija: ili su lekari u Štabu aktivni saučesnici jedne sramne rabote ili su žrtve čudovišne obmane, pogubne po njihovo stručno i ljudsko dostojanstvo. Obe mogućnosti zvuče neverovatno, a jedna mora da je istinita, kako je u sličnoj situaciji Šerlok Holms podučavao doktora Votsona.
    Radi boljeg razumevanja, približimo čitaocima smisao postojanja Kriznog štaba. Suočeni sa odgovarajućom pretnjom, recimo ebolom, stručnjaci u Africi nagnuti su nad generalštabnim mapama. Čiodama različitih glava (žutom, mrkom, crvenom) označavaju mesta sa jednim, pet ili deset obolelih. Iz naselja sa, uzmimo, jednom crvenom i tri žute čiode polaze strelice različite debljine ili boje, ukazujući na pravce kretanja zaraženih. Kod nas bi se očekivalo da se takav proces odvija pred monitorom, uz pomno praćenje svakog žarišta i dinamike zaražavanja. Ogromna je razlika da li je na mapi Srbije uneta 91 novootkrivena zaražena osoba ili ih ima 340, pogotovu kada se taj jaz između „trimovanih“ i realnih podataka ponavlja danima. Razlika vodi pogrešnim procenama, a one pogrešnim odlukama.
    Ako su nas svesno obmanjivali stručnjaci kojima smo toliko verovali i prema čijim podacima o brojevima obolelih i umrlih smo prilagođavali svoje ponašanje, ne očekujemo baš da, poput svojih japanskih kolega, izvrše ritualna samoubistva. Dužni su, međutim, da nam se duboko izvine, objasne svoje motive i ponizno zamole za oproštaj.
    Da li su, s druge strane, članovi Kriznog štaba žrtve organizovane zavere? Neko se usudio da manipuliše telom na čijem su čelu predsednica Vlade i predsednik Republike? Ili su političari u Štabu vodili „duplo knjigovodstvo“ obmanjujući stručnjake?
    Pokušajmo s poređenjem. Da li bi Vrhovni štab lagao Koču Popovića da u proboju ka Zelengori na levom krilu ima samo neprijateljsku četu, a čekao ga je ojačani puk, dok mu je čeono i s desne strane protivnički bataljon, a tamo se krila čitava divizija? Koji bi bio interes rukovodstva da uništi elitnu Prvu proletersku brigadu? Nikakav, naravno, osim ako se neki AVNOJ nije pripremao da bira novog Vrhovnog komandanta.
    Ako je ćutnja priznanje saučesništva, a jeste, poruka lekara iz Kriznog štaba će nam postati jasna koliko danas-sutra. Ispostavi li se da su oni vučeni za nos, nadajmo se da su već poslali medijima izraze svog ogorčenja, uz neopozive ostavke.
    Šta god da je istina, mi ostajemo po ko zna koji put surovo izdani, nakljukani još jednom toksičnom, teško podnosivom dozom poniženosti i bespomoćne uvređenosti. Ovaj autor oseća dodatnu potrebu da se izvini čitaocima. U više desetina članaka i intervjua naivno se držao zvaničnih podataka. Jadno mu je, ali je iskreno opravdanje da nije svesno varao.
     
     
     
       
  9. Свиђа ми се
    александар живаљев got a reaction from Рапсоди in проф. Зоран Радовановић: Стиди се, Кризни штабу   
    Danas, 26. jun 2020.
    Stidi se, Krizni štabu
    Zoran Radovanović
    Saopštenje BIRN-a o državi koja od svojih građana krije brojeve obolelih i umrlih predstavlja medicinsku prevaru međunarodnih dometa i značenja. Po obimu je mamutskih razmera, a po namerama je duboko nečasna. Manimo se gadljivosti, zapušimo nos, pa se primaknimo malo toj truleži.
    Među stručnjacima se već dugo šuškalo da jedna luciferska ruka u Institutu „Batut“ po petoro umrlih svodi na jednog i da je upravo to razlog što se već više od dve nedelje krije mesto boravka svakog takvog, navodno jedino preminulog građanina (kad bi se navelo da je Beograđanin, u Novom Pazaru bi se čudili koja je statistička rupa progutala njihovog zemljaka koga sahranjuju u limenom sanduku). Vispreni niški Amerikanac i tamošnji uspešni naučnik, D. D. Pokrajac, pokazao je koliko je neverovatna raspodela po kojoj tokom tri nedelje 18 puta umre samo po jedna osoba, a tri puta – nijedna. Koji god model da se primeni, očekivalo bi se više nula, po neka dvojka i bar neka trojka. Sve su to bile sumnje, a tek je BIRN kresnuo šibicu u lagumu gde „jakrepe memla davi“.
    Muk iz zvaničnih izvora i po neki nevešti pokušaj pravdanja članova Kriznog štaba pokazatelji su nastale pometnje. Kao da se traga za „dubokim grlom“ i proverava čega su se još domogla ta „novinarska njuškala“.
    Moguća su samo dva scenarija: ili su lekari u Štabu aktivni saučesnici jedne sramne rabote ili su žrtve čudovišne obmane, pogubne po njihovo stručno i ljudsko dostojanstvo. Obe mogućnosti zvuče neverovatno, a jedna mora da je istinita, kako je u sličnoj situaciji Šerlok Holms podučavao doktora Votsona.
    Radi boljeg razumevanja, približimo čitaocima smisao postojanja Kriznog štaba. Suočeni sa odgovarajućom pretnjom, recimo ebolom, stručnjaci u Africi nagnuti su nad generalštabnim mapama. Čiodama različitih glava (žutom, mrkom, crvenom) označavaju mesta sa jednim, pet ili deset obolelih. Iz naselja sa, uzmimo, jednom crvenom i tri žute čiode polaze strelice različite debljine ili boje, ukazujući na pravce kretanja zaraženih. Kod nas bi se očekivalo da se takav proces odvija pred monitorom, uz pomno praćenje svakog žarišta i dinamike zaražavanja. Ogromna je razlika da li je na mapi Srbije uneta 91 novootkrivena zaražena osoba ili ih ima 340, pogotovu kada se taj jaz između „trimovanih“ i realnih podataka ponavlja danima. Razlika vodi pogrešnim procenama, a one pogrešnim odlukama.
    Ako su nas svesno obmanjivali stručnjaci kojima smo toliko verovali i prema čijim podacima o brojevima obolelih i umrlih smo prilagođavali svoje ponašanje, ne očekujemo baš da, poput svojih japanskih kolega, izvrše ritualna samoubistva. Dužni su, međutim, da nam se duboko izvine, objasne svoje motive i ponizno zamole za oproštaj.
    Da li su, s druge strane, članovi Kriznog štaba žrtve organizovane zavere? Neko se usudio da manipuliše telom na čijem su čelu predsednica Vlade i predsednik Republike? Ili su političari u Štabu vodili „duplo knjigovodstvo“ obmanjujući stručnjake?
    Pokušajmo s poređenjem. Da li bi Vrhovni štab lagao Koču Popovića da u proboju ka Zelengori na levom krilu ima samo neprijateljsku četu, a čekao ga je ojačani puk, dok mu je čeono i s desne strane protivnički bataljon, a tamo se krila čitava divizija? Koji bi bio interes rukovodstva da uništi elitnu Prvu proletersku brigadu? Nikakav, naravno, osim ako se neki AVNOJ nije pripremao da bira novog Vrhovnog komandanta.
    Ako je ćutnja priznanje saučesništva, a jeste, poruka lekara iz Kriznog štaba će nam postati jasna koliko danas-sutra. Ispostavi li se da su oni vučeni za nos, nadajmo se da su već poslali medijima izraze svog ogorčenja, uz neopozive ostavke.
    Šta god da je istina, mi ostajemo po ko zna koji put surovo izdani, nakljukani još jednom toksičnom, teško podnosivom dozom poniženosti i bespomoćne uvređenosti. Ovaj autor oseća dodatnu potrebu da se izvini čitaocima. U više desetina članaka i intervjua naivno se držao zvaničnih podataka. Jadno mu je, ali je iskreno opravdanje da nije svesno varao.
     
     
     
       
  10. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на gavrosaurus у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Капирам да није то до форума и садржаја већ - мољакања да се да новац за одржавање.
    Неће човек стално да моли јер...па ко то воли, будимо искрени.
    Званичну структуру форум не интересује тј. да да новац за његово одржавање јер делује да их садржај итекако занима али...не би да дају паре.
  11. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на Срђан Шијакињић у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Ово је кључно - без овога нема напретка ни појединца ни заједнице, дубоко верујем. 
  12. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на Aleksandra_A у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    mnogo mi je zao..nisam toliko dugo na forumu, ali me nebrojeno puta izvukao iz nekih licnih ponora, sto zbog raznoraznih tekstova, sto zbog ljudi koji su bili spremni da pruze zivu rec utehe jel sa druge strane, vise puta sam preispitivala sebe zbog nekih stvari koje sam kacila, a koje su ostale tu u "etru" - ima neke poente i u tome da postoji mogucnost da se ukopavamo ako pisemo nesto sto nije bas na korist ni nama ni drugima, ipak to posle drugi procitaju pa je, ko zna, mozda i visestruka odgovornost odjednom na nama..ali mi je ipak sve ovo pozitivno preovladavajuci utisak, i naravno neizmerno mi je drago zbog nagrade koju cete dobiti, oce Ivane, mislim da je zaista na mestu i drago mi je sto cete imati toliku cast hvala vam na svemu, jer mislim da na kraju dana ipak Pouke jesu doprinele mom licnom razvoju, mozda cak bas zbog te raznolikosti ljudi i mogucnosti da se izrazi razlicito misljenje..bila bi steta da se sve ovo izgubi, bar neko da sacuva negde na neki nacin, nisam racunarski edukovana nesto narocito pa ne znam kako to funkcionise, ali se nadam da ipak neka sansa postoji..
  13. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Поуке је уништила реформа правила, постало је отежано па и немогуће изразити се, тако је сајт отишао на вјештачко дисање и постао тежак. Како је ово неки облик новинараства неопходно се држати постулата (догме), иначе све пропада.
    Поуке су биле најбоље мјесто за комуникацију, често у за дијалог без њежности и интелектуални и духовни фулконтакт, права Црквена и народна скупштина и урадиле су велики посао.  Лично изражавам захвалност за сав труд, новинарство као и свештенство је позив, а не тек занимање.
    Поуке сметају јер данашње новинарство постаје кибернетичко обликовање јавног мјења, манипулација свјешћу, управљање масама од мрачњака који се плаше исповјести, којима смета изношење на свјетло дана, јавни дијалог, скупштина, Res publica. Њихове одлуке падају у мраку мозга и сјени непознатог порјекла.
    Поуке су пуштене наивно и потцјењивачки али су постане прејак и преутицајан фактор, плашим се превелика сметња за оно што сљеди, а дуго се спремало.
    Али, ...камење ће проговорити.
  14. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на Justin Waters у Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    11-ta godina. Nesrećan broj, simbol nedovršenosti, destrukcije, ne potpunosti. Da smo ušli bar u 12-tu. Šalim se 😀
    Šteta, zaista šteta. Mislim da nije bilo boljeg ne samo pravoslavnog nego i uopšteno foruma gdje si mogao da pišeš diskutuje sa vrlo dobrom ekipom ljudi. 
    Sramotno je da iz vrlo bogate crkvene kase ne može da se nađe 200 evra koliko treba za softver, ali... Ne rešavaju se mnooogo važniji problemi, pa gdje bi imao podršku jedan običan misionarski sajt.
    Meno je ovaj sajt puno značio. Em sam upoznao neke drage ljude, em mi je oblikovao i vjeru svjetonazor kojeg ću izvjesno držati dok sam živ. 
    Šta da se radi idemo dalje
  15. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на The Godfather у Raskol se zahuktava   
    Bishop Victor on US State Dept Report: We’ll continue to defend UOC rights - UOJ - the Union of Orthodox Journalists
    SPZH.NEWS    
  16. Волим
    александар живаљев got a reaction from Slobodan Milošević in „Politika“ posle 12 godina mora da vrati izgled glave lista – presudio Apelacioni sud   
    „Politika“ posle 12 godina mora da vrati izgled glave lista – presudio Apelacioni sud
    Apelacioni sud u Beogradu je presudio da pod pretnjom zabrane štampanja i novčanom kaznom, izdavač „Politika novine i magazini“ mora da vrati izgled glave istoimenog beogradskog lista kakav je bio pre promene pre 12 godina.
    Piše: Beta 28. oktobra 2019. 16.33      Foto: Stanislav Milojkovic Upravni odbor „Politike novine i magazini“ je 2006. godine odlučio da promeni izgled glave lista „Politika“ i ukloni pravougaonik iz desnog ugla, a oznaku „Politika“ iz levog ugla pomeri na sredinu glave lista, konstatuje se u presudi.
    Sud je presudio da je izdavač tom promenom izgleda glave lista povredio autorska prava tužioca Davorina Darka Ribnikara, prenelo je danas Udruženje novinara Srbije (UNS).
    Presuđeno je da izdavač „Politike“ dužan da Davorinu Darku Ribnikaru nadoknadi troškove postupka u iznosu od 203.200 dinara i objavi presudu u tom listu u roku od 15 dana od dostavljanja presude.
    UNS navodi da je imao uvid u presudu u kojoj je navedeno da je izdavač „neovlašćeno izmenio“ glavu lista „Politika“ tako što je naziv tog lista postavio po sredini naslovne strane, u nazivu novina izmenio slovo „L“, dodavši mu na levom gornjem uglu „kvačicu kakva je postojala samo na slovu ‘A’ „.
    Izmenom izgleda glave tog lista, izdavač je povredio autorska prava osnivača ovog lista Vladislava F. Ribnikara koji je „lično nacrtao, napravio i oblikovao osam slova zaglavlja“ lista, navodi se u presudi.
    Sud dodaje da je ta medijska kuća uz to „neovlašćeno izbacila, odnosno izbrisala pravougaonik i tekst u tom pravougaoniku, koji je postavio Vladislav Sl. Ribnikar“.
    U presudi se navodi da je prvostepeni sud „pravilno zaključio da idejna koncepcija glave lista ‘Politika’ koja se sastoji iz grafičkih i verbalnih elemenata, predstavlja autorsko delo“.
    Po Zakonu o autorskim pravima, navodi sud, „pravo na zaštitu moralnih prava autora u pogledu prava paterniteta, integriteta i sprečavanja nedostojnog iskorišćavanja autorskog dela ne prestaje“, jeste trajno i ne gasi se smrću autora, već ga mogu štititi autorovi naslednici, organizacije, udruženja.
  17. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Branka62 у Da li Amerika klizi u haos   
    Gradjani SAD čine  4,4% svetske populacije.
    Gradjani SAD preminuli od COVID-19 čine skoro 30% ukupno preminulih.
  18. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на florenntina у Da li Amerika klizi u haos   
    Ne znam je li neko vec komentarisao...
    Levicari su nam mozak probusili sa distancama, izolacijama, zabranama setanja cak i po parkovima, cinkarili komsije, presretali penzionere sto izadju da prosetaju psa... Jednom recju krv su nam popili i pri tome urnisali ekonomiju koja je milione ljudi ostavila bez posla!
    Sada, kada treba da pale i zare privatnu imovinu, razbijaju radnje i kradu, vise niko ne spominje virus. Sada im izgleda ne smeta. 
    Ako ova masovna okupljanja po Americi (a i drugim mesta po svetu) ne izazovu drugi talas Corone, to ce biti jasan dokaz da su reakcije vlada sirom sveta bile neprimerene i preterane. Onda ostaje pitanje da li je to radjeno smisljeno uz sve podrsku Svetske Zdravstvene Organizacije. I kad smo vec kod SZO Trampa ima potpuno pravo sto im je ukinuo finansiranje! Instrukcije su im mahom bile pogresne i sva sreca pa ih nije poslusao.
     
     
  19. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Milan Nikolic у Da li Amerika klizi u haos   
    Карта протеста:

  20. Свиђа ми се
    александар живаљев је реаговао/ла на Justin Waters у Da li Amerika klizi u haos   
    Nije nikad ovako bilo u Murici. Nezaposlenost i pad ekonomije neviđen od drugog svjetskog rata, nemiri na ivici rata, i na sve to epidemija još ne jenjava, predsjednik koga više nego ijednog pokušavaju srušiti, a i predsjednik koji ima mogućnost kao Čerčil britansko, da dokrajči "američko carstvo" dok u svim tim izazovima Kina nadire kao sila da stane Americi na put. Kokce su mi u rukama već danima. 
  21. Волим
  22. Радостан
    александар живаљев got a reaction from The Godfather in Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду   
    Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду
    29. маја 2020.     21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и савести како су гласали у октобру 2018. и ту су листу предали декану Зорану Ранковићу. Било је 28 потписа, а поражавајућа је за пучисте била чињеница да су били у потпуном незнању за ову верификацију, што говори колико су 2 групе апсолутно подељене. Више од апсолутне већине је потврдило валидност ННВ. Само 2 гласа су била против, Владан Перишић и Андреј Јефтић. Кисић није дошао због „стомачних проблема“, а Родољуб Кубат је нестао са седнице па су неки помислили да није отишао да се баци у мутно Дунаво! Такође, целокупно Библијско одељење, коме Кубат председава је потписало овај извештај, а пре тога се јавно одрекло Кубатових ставова и његовог бламирања ПБФ у немачким и домаћим медијима. Перишић је поновио мантру да је Савет ПБФ нелегално изабран, али су му казали: 2005/6 ти си интервенисао да се мимо протокола прими твој кандидат и изашли смо ти у сусрет. Зашто не примењујеш иста правила? – Мада, руку на срце, испоставило се да је избор Савета био легалан.
    Богољуб Шијаковић је покушао да игра улогу пис мејкера, али се том бонистичком дискурсу супроставио Владимир Вукашиновић, кога су, како је поменуо, пучисти оцрнили у кампањи за место декана у Блицу и Данасу (који би требало да се зове Јуче), као и у другим медијима. Напоменуо је да је на спорној седници питао 2 пута секретара Војводића и председавајућег да ли је све по закону, и Војводић је казао да су чланови Савета легално изабрани. И то никоме није сметало све док се није десило отпуштање двојице професора, па су онда Перишић, Шијаковић, Кубат и ини направили случај пред Београдским Универзитетом. И тада се кренуло са спином да је Савет нелегитиман. Ту лаж је нарочито форсирао Перишић, па су на последњој седници Савета БУ, управо декан и неки професори са Филозофског били ватрени заговорници против ПБФ. Напомињем и да су ови миротворци подбунили неколико студената да напишу писмо протеста и тако још једном денигрирају ПБФ.
    На жалост пучиста, инспекција Министарства просвете је потврдила у свом извештају да је све на ПБФ урађено легално, па је сада БУ потврдио  декана ПБФ. Дакле, агонија у коју су пучисти увели ПБФ је окончана.
      Мени су најсмешнији и најимпресивнији твитови Родољуба Јат Кубата, који се жали на тужну судбину и издајство својих сабораца. Свакако ће и тај један део бити под присмотром, јер неко од „обраћеника“ то није урадио из племенитих побуда него из каријеристичких разлога. Кубат пише жалопојке, пореди свој случај са прогоном Исуса и Јована Златоустог (исто раде Артемије Радосављевић и Никодим Богосављевић). Вредни нека иду на Кубатов твитер, а лењи нека виде само ова 2:


    Како је враг однео шалу, тј. Сенат Универзитета у Београду је верификовао мандат декана Богословског факултета, група професора (није наведено колика) се жали Етичком одбору и омбудсману, а текст о томе пише прво перо пучиста, Јелена Тасић. Како наводи, за верификацију Ранковићевог мандата гласало је 28 од 41 присутног члана Сената. Против је био само декан Филозофског факултета Миомир Деспотовић, док су остали чланови овог универзитетског тела били уздржани.
    Ректор БУ Иванка Поповић је одбила да се одлаже верификација мандата декану, зато што се Сенат БУ „није одлучио за модел интегрисаног универзитета, него за заједницу независних правних ентитета и мора да се држи важећих прописа“. Горки тонови провејавају на рачун Ректора, коју су до јуче ковали у звезде, јер су били убеђени да ће подржати пучисте, али је и она схватила да мора да се ради по закону па макар сматрала тај закон и лошим. Овај манир одрицања и омаловажавања оних који се дистанцирају је раширен у пучиста, тако да су Игњатија, који се повукао са деканског места, јер су га увукли у овај рат који он није желео, после ти исти, који су му се улизивали док су га кували да подржи њихову ствар, назвали издајником.
    Сада ће морати да се сносе последице за клеветање сопствене установе у којој су радили.
     
    Свештеник Зоран Ђуровић
    ИЗВОР:
    Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
    VIDOVDAN.ORG 21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и...  
  23. Свиђа ми се
    александар живаљев got a reaction from kopitar in Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду   
    Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду
    29. маја 2020.     21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и савести како су гласали у октобру 2018. и ту су листу предали декану Зорану Ранковићу. Било је 28 потписа, а поражавајућа је за пучисте била чињеница да су били у потпуном незнању за ову верификацију, што говори колико су 2 групе апсолутно подељене. Више од апсолутне већине је потврдило валидност ННВ. Само 2 гласа су била против, Владан Перишић и Андреј Јефтић. Кисић није дошао због „стомачних проблема“, а Родољуб Кубат је нестао са седнице па су неки помислили да није отишао да се баци у мутно Дунаво! Такође, целокупно Библијско одељење, коме Кубат председава је потписало овај извештај, а пре тога се јавно одрекло Кубатових ставова и његовог бламирања ПБФ у немачким и домаћим медијима. Перишић је поновио мантру да је Савет ПБФ нелегално изабран, али су му казали: 2005/6 ти си интервенисао да се мимо протокола прими твој кандидат и изашли смо ти у сусрет. Зашто не примењујеш иста правила? – Мада, руку на срце, испоставило се да је избор Савета био легалан.
    Богољуб Шијаковић је покушао да игра улогу пис мејкера, али се том бонистичком дискурсу супроставио Владимир Вукашиновић, кога су, како је поменуо, пучисти оцрнили у кампањи за место декана у Блицу и Данасу (који би требало да се зове Јуче), као и у другим медијима. Напоменуо је да је на спорној седници питао 2 пута секретара Војводића и председавајућег да ли је све по закону, и Војводић је казао да су чланови Савета легално изабрани. И то никоме није сметало све док се није десило отпуштање двојице професора, па су онда Перишић, Шијаковић, Кубат и ини направили случај пред Београдским Универзитетом. И тада се кренуло са спином да је Савет нелегитиман. Ту лаж је нарочито форсирао Перишић, па су на последњој седници Савета БУ, управо декан и неки професори са Филозофског били ватрени заговорници против ПБФ. Напомињем и да су ови миротворци подбунили неколико студената да напишу писмо протеста и тако још једном денигрирају ПБФ.
    На жалост пучиста, инспекција Министарства просвете је потврдила у свом извештају да је све на ПБФ урађено легално, па је сада БУ потврдио  декана ПБФ. Дакле, агонија у коју су пучисти увели ПБФ је окончана.
      Мени су најсмешнији и најимпресивнији твитови Родољуба Јат Кубата, који се жали на тужну судбину и издајство својих сабораца. Свакако ће и тај један део бити под присмотром, јер неко од „обраћеника“ то није урадио из племенитих побуда него из каријеристичких разлога. Кубат пише жалопојке, пореди свој случај са прогоном Исуса и Јована Златоустог (исто раде Артемије Радосављевић и Никодим Богосављевић). Вредни нека иду на Кубатов твитер, а лењи нека виде само ова 2:


    Како је враг однео шалу, тј. Сенат Универзитета у Београду је верификовао мандат декана Богословског факултета, група професора (није наведено колика) се жали Етичком одбору и омбудсману, а текст о томе пише прво перо пучиста, Јелена Тасић. Како наводи, за верификацију Ранковићевог мандата гласало је 28 од 41 присутног члана Сената. Против је био само декан Филозофског факултета Миомир Деспотовић, док су остали чланови овог универзитетског тела били уздржани.
    Ректор БУ Иванка Поповић је одбила да се одлаже верификација мандата декану, зато што се Сенат БУ „није одлучио за модел интегрисаног универзитета, него за заједницу независних правних ентитета и мора да се држи важећих прописа“. Горки тонови провејавају на рачун Ректора, коју су до јуче ковали у звезде, јер су били убеђени да ће подржати пучисте, али је и она схватила да мора да се ради по закону па макар сматрала тај закон и лошим. Овај манир одрицања и омаловажавања оних који се дистанцирају је раширен у пучиста, тако да су Игњатија, који се повукао са деканског места, јер су га увукли у овај рат који он није желео, после ти исти, који су му се улизивали док су га кували да подржи њихову ствар, назвали издајником.
    Сада ће морати да се сносе последице за клеветање сопствене установе у којој су радили.
     
    Свештеник Зоран Ђуровић
    ИЗВОР:
    Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
    VIDOVDAN.ORG 21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и...  
  24. Волим
    александар живаљев је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Здравко Пено: Ко је Христос у Литургији?   
    Тајна новог живота у Царству Божијем извире из нетљеног животворног Тела Христовог. Она се даје већ сада, у овоме веку, тако што Бог прославља оне који су настојали да се целим својим бићем посвете Богу. Као што смрт није могла Господа Христа да држи у својој власти (Дап. 2, 24), тако није могла да разруши тела неких светитеља, који су због изразитог богоугодног начина живота, остварили врло висок степен личног јединства с Христом. Они су свој начин постојања у великој мери усагласили с Божијом вољом (логосом бића), тако да су до те мере задржали божанске енергије Причешћа у себи, да су поред њихових душа које су у близини Божијој и њихова тела сачувана, поставши благовесници бесмртног живота. На преображеним телима светих, већ се сада може видети како Бог дејствује у сили, будући да се нетрулежност не може ничим другим објаснити до присуством божанских енергија (моћи или мошти). Нетљена тела сведоче о Божијој намери да цео свет учини непропадљивим, јер га је с тим циљем саздао. Некима, као св. Василију Острошком код нас, али и многим другим светитељима диљем Православља, Бог је дао да буду и покретни, не само душом, него и телом. Постоје многа сведочанства јављања светих у „другом обличју“, после њихове блажене кончине, а нама су посебно блиска јављања Острошког чудотворца, великог човека Божијег, дивног међу светима (Пс. 67, 36).
     
    Тајна вечера, унутрашња припарата, Студеница, 13. век Тајна Вечера – Литургија која не престаје
     
    При сједињењу Бога и човека, божанске силе преовладају и дејствују у човеку, као што у природи снажније силе не дозвољавају слабијима дејство, него с њима у јединству овладавају. „Пошто није било могуће да се ми успнемо на небо и да постанемо заједничари онога што је Његово, сишао је Он к нама поставши причасник свега што је наше; тако се у потпуности сјединио с оним што је примио на Себе: узвраћајући нам оним што је од нас примио; Он нама Себе дарује, а ми, учествујући у човечанском телу и крви, примамо у своје душе Самога Бога, а исто тако примамо и Тело Божије, и Његову Крв, и душу Божију, и ум, и вољу, и то ништа мање него што примамо човечанску“.[35]
    У Литургији се, дакле, верни причешћују целим Христом, не само Његовим Телом и Крвљу, него и самим Богом, а то значи не само васкрслим Христом, него и оваплоћеним Логосом, не само есхатолошким, него и историјским Христом, јер се историја сагледава у светлу есхатологије, а не одвојено од ње. Деоба на Христа пре Васкрсења и после Васкрсења у колизији је с речима апостола Павла да је Он исти, у прошлости, као и у садашњости, и у вечности (Јевр. 13, 8). Тајна Вечера јесте била историјски догађај, и није само есхатолошка Трпеза. На њој се, према речима о. Георгија Флоровског, открива сакраментални смисао смрти на Крсту, будући да је и пре ње, „у Сионској горњој одаји Сам Спаситељ дао ученицима Своје Тело и Крв“.[36] Христос се тајинствено жртвује, ломи Своје Тело (Мт. 26, 26) и излива Своју Крв (Мт. 26, 28), али Тајна Вечера „није била праобраз, нити само пророчки символ – као што ни Евхаристија није била символичко спомињање“, него истинска тајна коју Христос „савршава као Првосвештеник Новог завета“.[37] То је тајна „неизрецивог преображења, промене тела у храну духовну и прослављену, тела које се ломи, умирући, али које је у самој смрти васкрсавајуће“[38]
    На Велики Четвртак Господ тајанствено уводи апостоле у тајну своје смрти и Васкрсења, и то чини добровољно, идући у сусрет догађајима, а не невољно, повинујући се некаквој неминовности; „не чека принуду од издајника, ни разбојнички напад јудејаца, ни безакони суд Пилата; не чека да њихова злоба буде почетак и узрок општег спасења људи“.[39] „Својим домостројем Он предухитрује њихов напад посредством неизрецивог и необичног свештенодејства, Он самог себе приноси као принос и жртву за нас будући истовремено Свештеник и Јагње Божије које узима грехе света… Понудивши Тело своје за храну, Он је јасно показао да се жртвоприношење Јагњета већ извршило… Јер жртвено тело не би било погодно за јело када би још било живо… Према томе, када је давао ученицима Тело за јело и Крв за пиће, онда је слободном вољом Домостројитеља тајне Тело Његово неизрециво и невидљиво већ било принесено на жртву, а душа је била у оним местима куда ју је пренела власт Домостројитеља, заједно са Божанском силом која је са њом сједињена“.[40]
    Пошто Христово приношење жртве Оцу подразумева победу над смрћу и Васкрсење, то значи да на Велики Четвртак апостоли већ учествују у тајни Крста Христовог и Васкрсења. Премда им није било до краја јасно шта се дешава, када су видели васкрслог Христа, када су им се отвориле очи, као и Христовим сапутницима на путу за Емаус (Лк. 24, 31), схватили су везу између Христове Жртве, Васкрсења и Евхаристије. То искуство и Предање исказује апостол Павле, указујући на смисао евхаристијских сабрања. Он, наиме, подсећа на Христове речи установљења Завета и неопходност њиховог испуњења: кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође (1. Кор 11, 26).
    Зато је, према сведочењу св. Јована Златоустог, свака Евхаристија она иста, прва, вечера која се збила на Велики Четвртак пред Христово Страдање.[41] За хришћане то није историјски последња, већ прва Вечера, која никада не престаје и која ће бити у средишту живота Будућег века. У оној Евхаристији имамо, дакле, све што задобијамо на свакој Литургији у овом времену до Другог Христовог доласка, али и оно што ће бити садржај вечне Евхаристије.
    Православном литургијском богословљу су посве страни доживљај и из њега проистекло уверење својствено тумачењу мисе с полазишта тридентске теологије, сходно којем је у њој присутан читав Христос, уистину, стварно и битно (vere, realiter et substantialiter), али није присутан „у видљивости“ историјски Исус Христос. Такво учење трасирао је Тома Аквински тврдећи да је у Евхаристији Христос присутан in specie sacramenti (у виду сакрамента), али не in propria specie (у личном виду):[42] „присутан је цијели Крист, његова супстанција, али не Исус Крист у својој видљивој и прослављеној тјелесности“.[43] За разлику од схоластичке поделе на сакраменталног и историјског Христа, која је у западној теологији опстала до данас, источни оци су наглашавали да је Тело којим се причешћују верни Христос примио од Свете Дјеве, а да је настало Духом Светим.[44] У Литургији св. Јована Златоустог и св. Василија Великог, ова истина исказана је следећим речима: „Ти, који са Оцем седиш горе и овде си невидљиво са нама удостој нас да нам својом моћном руком предаш пречисто Тело своје и пречасну Крв, а преко нас и свему народу“.[45]
    Следбеници Томе Аквинског и Тридентског концила нису у Евхаристији видели егзистенцијални догађај оприсутњења Христовог живота, које врхуни у победи над смрћу и Васкрсењу, у коме верни имају удела причешћујући се Телом и Крвљу Христовом. Схоластици су тајну Литургије објашњавали на аристотеловски начин; тумачили су је као објекат састављен из материје и облика, а Христове речи установљења (узмите једите, ово је Тијело моје… и пијте из ње сви, ово је Крв моја) разумели су као формулу којом се одређује врста, начин на који материја добија облик, узвисујући се у натприродно стање и задобијајући својство тајне.
     
    Литургија – Тајна свеукупног Божијег домостроја
     
    У Оваплоћењу Логос је примио не само једно савршено тело (Јн. 1, 3), него је „примио тело Цркве (τῆς Ἐκκλησίας σάρκα ἀνέλαβε)“.[46] Када је на Тајној вечери на Велики Четвртак установио нови и вечни Завет, објавио је Царство које је већ дошло са Њим, а које ће у пуноти заблистати када поново дође у слави на крају историје (Мт. 3, 2; 4, 17). У молитви Анамнезе сећамо се и у Духу Светом доживљавамо оно што се збило (Крст, гроб, тридневно Васкрсење…), али и оно што се још није десило – Други Христов Долазак.
    На служби у спомен Христов (Лк. 22, 19),  у великој тајни доласка и присуства Царства Божијег у сили, увек се и изнова задобијају плодови новог живота. Јаз између времена у којем је Христос живео, садашњег и Будућег века премошћује Дух Свети. Да је установљење Евхаристије на Велики Четвртак представљало искључиво историјски догађај и да је засновано на пуком људском сећању, без удела Духа Светог, она би давно или нестала или би била сведена на својеврсну комеморацију, а сећање на њу би избледело, као што је, чињеница је, ишчезла из памћења многих обездуховљених, који себе сматрају хришћанима. Све у вези с Литургијом јесте у садејству с Духом Светим, који се не даје на меру, нити на неко (не)одређено време. Живети Духом Светим са Христом значи доживљавати све што је Логос Божији чинио у Духу Светом, почев од зачећа, рођења, свих чуда, па и чуда промене хлеба и вина у Његово Тело и Крв.
    У светој Литургији се превазилази сваки вид раздељености Бога и човека. Пошто су људи од почетка били одвојени од Бога природом, а, после пада, и грехом и смрћу, желећи да избави човека и са њим целу творевину, Господ Исус Христос је, према учењу св. Николе Кавасиле, одвојеност по природи савладао Оваплоћењем, грех је победио својом смрћу на Крсту, а „последњи преградни зид, односно тиранију смрти (1. Кор. 15, 26), изагнао је потпуно из људске природе својим Васкрсењем“.[47] Ради тога, Евхаристија је незамислива без подсећања на догађај Оваплоћења, будући да Он као Глава Цркве не постоји ни једног трена без Свог Тела. То је логика нове богочовечанске реалности којој је почетак у Оваплоћењу Христовом.
    Оваплоћење Христово води ка Стра­да­њу, јер и сам Господ каже: зато дођох за овај час (Јн. 12, 27), а Страдање и уводи у тајну Васкрсења.[48] Та веза се види и у песмама посвећеним Христовом погребењу на Велику Суботу: „Од Очевих недара остао си неодвојив, Милосрдни и изволео си да постанеш човек, и у Ад сишао си, Христе“.[49] У Евхаристији се у ипо­ста­сном сје­ди­ње­њу оваплоћеног Ло­го­са и човека испуњује Бо­жи­ји Про­ми­сао, а Бо­жи­ји Суд се по­ка­зу­је у тај­ни Христових жи­во­твор­ног Стра­да­ња. Бо­жан­ски про­ми­сао у животима верних се огледа у њиховом при­че­шћу Те­лом Го­спод­њим, а суд се оства­ру­је у при­че­шћу Кр­вљу Го­спод­њом.[50]
    Он Који је, према учењу св. Максима Исповедника, пре свог Оваплоћења по­сред­ством ло­го­са би­ћа, у ко­ји­ма се на не­из­ре­цив на­чин скри­ва, живео у свету као у неком великом телу,[51] примио је наше тело да бисмо ми имали удела у Његовом Телу. Христос је и „пострадао ради нас, исцељујући наше страсти; ради нас je и васкрсао и вазнео се, припремајући наше Васкрсење у бесконачном веку“.[52] Учествујући у Евхаристији, верни показују да целим својим бићем састрадавају с Господом, односно с ближњима (Мт 25, 35–40).
    Уко­ли­ко би  у При­че­шћу не­до­ста­ја­ло, би­ло Те­ло Го­спод­ње било Ње­го­ва Крв, то би зна­чи­ло да у Ев­ха­ри­сти­ји ни­је при­сут­на це­ло­куп­на бо­жан­ска Ико­но­ми­ја. Тајна надумног ипостасног јединства Божанства и човечанства јесте блажени циљ према којем је усмерено свеукупно Божије стварање и назначење света, „јер ради Христа, односно ради тајне по Христу, сви векови и све што је у тим вековима садржано, примили су и почетак и свршетак свога постојања. Пре векова замишљено је јединство […] Творца и творевине […] а то јединство, остварено у Христу, пројавило се на концу времена“.[53] Пошто Оваплоћење Христово ничим није могло бити условљено, па ни прародитељским грехом,[54] то је и Причешће незамисливо без Тела Христовог.
    Немогућа је супституција Тела Крвљу, и обрнуто, Крви Телом, јер Божија Икономија укључује и Промисао и Суд. Св. Максим Исповедник говори да се логос Промисла и логос Суда допуњују, али и да се тајна Причешћа не може до краја исказати, она остаје недоступна људском уму. Логос – Творац свих бића је приликом Оваплоћења „донео природне логосе свих и видљивих и умом појмивих бића, заједно с непостиживим појмовима Свог Божанства“ […] „Тело Логоса је истинска врлина, Крв је незаборавно знање, а кост је непричасно богословље“.[55] То значи да се причешћујемо „само“ Телом и Крвљу,[56] и да у Причешћу Христос „не даје кости, односно надумне логосе о Божанству, који су постојано бесконачно далеко од сваке створене природе, пошто природа бића не поседује никакву могућност остваривања заједништва са њима“.[57] Ове речи великог Исповедника у складу су с библијским поимањем Христовог Страдања, о коме сведочи св. Јован Богослов (Јн. 19, 36) у свом опису Исусовог Распећа: Кост његова неће се преломити (Јн. 19, 36; Упор. 2. Мојс. 12, 46; Пс. 34, 20). Тајна Христовог Божанства, дакле, остаје изван људског расуђивања, нарочито изнад домашаја непосвећених у тајну Његовог Страдања.
    Свођење Причешћа само на Тело или на Крв, представља умањивање присуства Логоса у животима верних. При­че­шћи­ва­ње Те­лом Го­спод­њим, ко­је би ис­кљу­чи­ва­ло при­че­шћи­ва­ње Кр­вљу Хри­сто­вом, значило би од­ла­га­ње и не­ис­пу­ње­ње ло­го­са Су­да и за­не­ма­ри­ва­ње Хри­сто­вих ре­чи: Са­да је суд ово­ме сви­је­ту (Јн. 12, 31). Спа­се­ње се не може од­лагати, не­го се од­ви­ја не­пре­ста­но у Цр­кви, ов­де и са­да: Ево сад је нај­по­год­ни­је ври­је­ме, ево сад је дан спа­се­ња (2. Кор. 6, 2). Оно се не од­но­си на не­ку бу­ду­ћу по­де­лу на­гра­да и ка­зни, о че­му го­во­ри западна „те­о­ло­ги­ја су­да“, ко­ја је као каква пошаст преплавила и наш „убоги пук“. По­ла­зећи с ју­ри­дич­ких по­зи­ци­ја, њени заступници спа­се­ње доживљавају одво­јеним од сва­ко­днев­ног му­ко­трп­ног уми­ра­ња ста­рог чо­ве­ка и ра­ђа­ња но­вог, одвојеним од ев­ха­ри­стиј­ско-аскет­ског на­чи­на жи­во­та.
    Тајна Вечера, као суштина новог и вечног Завета између Господа Христа и оних који верују у Њега јесте тајна нетљеног и бесмртног живота у оваплоћеном и страдалном Богу, Који је ради нашег спасења испунио целокупни Божији домострој спасења. Он, кога смрт није могла држати под својом влашћу, даровао је избављење од трулежности своме роду (Дап. 17, 28). Као зрно пшенично, зашавши у недра земље, Христос је узвратио пребогат клас, васкрснувши људе који су од Адама,[58] а све који су се родили у Њему као Новом Адаму, увео је у заједницу са Собом, која ce никада неће завршити, јер, како каже св. Никола Кавасила, од Евхаристије, као најузвишеније тајне овог и Будућег века, „немамо куда даље да идемо – ту треба да се зауставимо и да покушамо да потражимо средства помоћу којих ћемо бити у стању да до краја очувамо Ризницу добара“.[59] Тако се показује да све што има почетак у Христу нема краја.
    Бити у јединству с Господом који је Алфа и Омега (Откр. 1, 8; 21, 6; 22, 13) значи постојано држати вечни Завет установљен у Његовом Телу и Крви и сећати се Христових речи: Ово чините за мој спомен (Лк. 22, 19). У духу ове Христове заповести треба се изнова подсећати речи апостола Павла: Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај. Јер ако ми гријешимо хотимице и после примљеног познања истине, ту више нема жртве за гријехе, него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике. Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три свједока, има да умре без милости; замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијег, и крв Завјета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вријеђа? Јер знамо Онога који рече: Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ. И опет: Господ ће судити народу свом. Страшно је пасти у руке Бога живога (Јевр. 10, 25–31).
     
    На дан св. апостола и јеванђелиста Јована Богослова, 2020. године
    Здравко Пено
     
     
    [1] Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, ’Επιστολή 16, PG 91, 577 C.
    [2] Свети Максим Исповедник, О разним недоумицама, 111, Беседа, Нови Сад 2017, 334. Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Περὶ διαφόρων ἀποριῶν, ЕПЕ, 14 Е΄, Θεσσαλονίκη 1993, 52–54.
    [3] У 12. анатематизму св. Кирило Александријски каже: „Ако неко не исповеда да je Бог Логос страдао телом и распет телом и да je смрт окусио телом те да je постао првенац из мртвих, тако да je Он Живот и Творац живота и Бог, нека буде анатема (проклет)“. Упор. Κυρίλλου Ἀλεξανδρείας, Ἐπίλυσις τῶν δώδεκα κεφαλαίων, PG 76, 312 ВС.
    [4] Друга статија на Јутрењу Велике Суботе (стих 108).
    [5] Беседа еп. Јоаникија на Благовести 2013. године.
    [6] Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Περὶ τῶν πραχθέντων ἐν τῇ πρώτῃ αὐτοῦ ἐξορίᾳ, PG 90, 165 A: „Πᾶς ἄνθρωπος ἁγιάζεται διά τῆς ἀκριβοῦς ὁμολογίας τῆς πίστεως“.
    [7] На Картагинском сабору, 426. године, на коме су били окупљени епископи западне Африке, међу њима и Августин Хипонски, прихваћено је учење о разоваплоћењу Христовом.
    [8] В. М. Лурје, Историја византијске философије, Сремски Карловци – Нови Сад 2010, 184.
    [9] Мисли се на теологе окупљене око Карла Великог (768–814) на његовом двору у Ахену.
    [10] Синаксар на Велику Суботу.
    [11] Видети: Служебник, Свети архијерејски синод СПЦ, Београд 2008,  86.
    [12] Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, 3, 27 (71), Београд–Никшић 2001, 294.
    [13] У полемици у вези с употребом „топлоте“ учествовали су св. Никита Ститат и римски кардинал Хумберт, који ниje разумео, па ни прихватао литургијско Предање Истока.
    [14] Видети: Здравко Пено, Кратко изложење православне вере – Христологија, књ. 2, Београд 2013, 248.  О овој теми опширније видети: З. Пено, нав. дело, 234–249.
    [15] Упор. Thomas Aquinas, Summa Theologiae, I, 12, 9.
    [16] Тома је, заједно с другим схоластицима, веровао да човек не може остварити потпуну заједницу с Богом у овом веку. „Створена бића не могу видети Бога у Његовој суштини, осим ако се то биће не одвоји од смртног живота“. Упор. Summa Theologiae, I, 12, 11.
    [17] Упор. Summa Theologiae, I, 12, 2; I, 12, 7. Блаженство, према Томи Аквинском, je „нешто створено у блаженим бићима, али je у Богу…нестворено“. Упор. I, 26, 3.
    [18] Свети Максим Исповедник, О разним недоумицама, 27.  Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Περὶ διαφόρων ἀποριῶν, PG 91, 1052 B.
    [19] Јулијанове присталице су назване фантастици, јер су, слично докетима, сматрали да je Христос страдао само „по фантазији“, „по замисли“, привидно.
    [20] Особеност Севировог учења je у његовом схватању трулежности као неопходног својства људске природе, без кога ce људско не може сматрати људским, a плот Христова не може сматрати једносуштном нама. Видети: В. М. Лурје, нав. дело 178.
    [21] В. М. Лурје, нав. дело 179. Један огранак афтартодокета je добио назив актистити (ἀκτιστίτες), јер су сматрали да je Христово тело нетварно. Тумачећи речи апостола Павла да je Христос постао човјек у свему осим у гријеху (Јевр. 4, 15), Јулијан Халикарнаски био је уверен да je прародитељски грех својство људске природе, a пошто Богочовек није имао греха, због тога Он није примио пропадљиву људску природу. Нетрулежност Христовог тела Јулијан je објашњавао безгрешношћу Сина Божијег од тренутка Оваплоћења, a не чињеницом сједињења Његове плоти са Божанством. Упор. Β. Μ. Лурје, нав. дело 179–180. Из овога је следио закључак да су сви они који су трулежни од часа зачећа уједно и грешни. Међутим, општеприхваћени став отаца Цркве јесте да je грех лични акт (καθ’ αἵρεσιν γνωμικῶς, ἀλλ’ οὐ φυσικῶς; Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Εἰς τὴν προσευχήν τοῦ Πάτερ ἡμῶν, PG 90, 905 А. Видети и: Ἰωάννου Χρυσοστόμου, Ἑρμηνεία εἰς τὴν πρὸς Ρωμαίους ἐπιστολὴν, 10, PG 60, 474.), а наслеђивање греха није могуће, јер је већ у Књи­зи по­но­вље­них за­ко­на за­пи­са­но: Не­ка не ги­ну оче­ви за си­но­ве, ни си­но­ви за оче­ве; сва­ки за свој гри­јех не­ка ги­не (5. Мојс. 24, 16). Не наслеђује се прародитељски грех, него његове последице. Библијско и светоотачко учење потврђује чињеницу да je грех увек везан за личност, a не за природу. Св. Фотије чак иде тако далеко да каже да je веровање у грех природе јерес; Φωτίου Κωνσταντινουπόλεως, Βιβλιοθήκη, Β. L. R Непгу, Paris 1960, 177.
    [22] Свети Атансије Велики, О Очовечењу Логоса, Беседа, Нови Сад 2003, 138. Упор. Μ. Ἀθανασίου, Перὶ ἐνανθρωπήσεως τοῦ Λόγου, 9, ΕΠΕ 1, Θεσσαλονίκη 1973, 246. Ову мисао св. Атанасија понавља Севир у Беседи на Вазнесење: „Тело (Христово) било je природно способно за труљење, али будући да je припадало Ономе који je no природи нетрулежан, оно такође није искусило грех и, чак окусивши смрт, није видјело труљење (Пс. 15, 10). Упор. Β. М. Лурје, нав. дело, 175.
    [23] Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Πρὸς Μαρίνον, PG 91, 268 Β.
    [24] Β. Μ. Лурје, нав. дело, 133.
    [25] Свети Атанасије Велики, О Очовечењу Логоса, 132.
    [26] Κυρίλλου ’Αλεξανδρείας, Επιστολή 41, PG, 77, 212 Β.
    [27] Упор. Ίωάννου Δαμασκηνού,”Εκδοσης ἀκριβής τῆς ὀρθοδόξου πίστεως, 3, 21, (65), PG 94, 1084 Β-1085Α.
    [28] „Kao живоносан, од Раја дивнији, истински ce као блиставији од сваке царске одаје показа Христе, гроб Твој, извор нашег Васкрсења“. Видети: Служебник, 120.
    [29] Свети Јован Дамаскин, Тачно иложење православне вере, 3, 72, 294–295.
    [30] Упор. Πρόκλου Κωνσταντινουπόλεως, Εἰς τὴν ἐνανθρώπησιν τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ, PG 65, 698 Β. Видети: Τ. Ј. Šagi-Bunić, Kristologija Prokla Carigradskog, Zagreb 2009, 88.
    [31] Упор. Mansi IX, 377.
    [32] Велика Субота: Јутрење, Стихови на Другу песму.
    [33] Синаксар на Велику Суботу. Συναξάριον Μέγα Σάββατον, Τριώδιον, ἐν Ἀθήναις 1994, 981: „φθορὰν μὲν τὸ Κυριακὸν Σῶμα ὑπέστη, ἥτις ἐστὶ διάζευξις ψυχῆς ἀπὸ σώματος, διαφθορὰν δέ, ἤτοι διάλυσιν σαρκός, καὶ μελῶν τελείαν ἀφάνισιν, οὐδαμῶς“.
    [34] Велика Субота: Јутрење, Стихови на Пету песму.
    [35] Свети Никола Кавасила, О животу у Христу, Беседа, Нови Сад 2002, 130. Упор. Νικολάου Καβασίλα, Перὶ τῆς ἐv Χριστῷ ζωῆς, 4, PG 150, 593 АВ.
    [36] Протојереј Георгије Флоровски, „О смрти на Крсту“, Теолошки погледи, 1–3, 90, 81.
    [37] Исто.
    [38] Исто.
    [39] Γρηγορίου Νύσσης,  Λόγοι  εἰς τὸ ἅγιον Πάσχα, 1, PG 46, 612 С.
    [40] Γρηγορίου Νύσσης,  Λόγοι  εἰς τὸ ἅγιον Πάσχα, 1, PG 46, 612 СD.
    [41] „Верујте стога да је чак и данас то та иста Вечера, за којом седи Он Сам. Јер ова вечера ни у ком смислу није различита од оне прве“. Упор. Ἰωάννου Χρυσοστόμου, Ὑπόμνημα εἰς τὸν ἅγιον Ματθαῖον τὸν Εὐαγγελιστὴν, 50, 3, PG 58, 508.
    [42] Thomas Aquinas, Summa Theologiae III, 73, 5.
    [43] Ivica Raguž, „O teologiji štovanja relikvije Predragocjene Krvi Kristove“, Obnovljeni život, 71, 2, (2016), 211–212.
    [44] „Господ је за себе и у себи Духом Светим саздао тело од Свете Богородице“. Упор. Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, IV, 86, Никшић 1997, 315–316.
    [45] Служебник, САС, Београд 1986, 112 и 171.
    [46] Ἰωάνου Χρυσοστόμου, Ὁμιλία πρὸ τῆς ἐξορίας, 2, PG 52, 429.
    [47] Свети Никола Кавасила, О животу у Христу, 3, Беседа, Нови Сад 2002, 107. Упор. Νικολάου Καβασίλα, Перὶ τῆς ἐv Χριστῷ ζωῆς, 3, PG 150, 572 D.
    [48]  Νικολάου Λουδοβίκου, Εὐχαριστιακή ὀντολογία, Δόμος, Ἀθήνα 1992, 145. Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Περὶ διαφόρων ἀποριῶν, PG 91, 1149 B.
    [49] Друга статија на Јутрењу Велике  Суботе (стих 117).
    [50] Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Πρὸς Θαλάσσιον, PG 90, 681 D.
    [51]  Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Περὶ διαφόρων ἀποριῶν, PG 91, 1285 C–1288 A, по­себ­но PG 91, 1285 CD.
    [52] Γρηγορίου Παλαμᾶ, Ὁμιλία 21, PG 151, 277 AB.
    [53] Свети Максим Исповедник, Одговори Таласију, 60, Бесесда, Нови Сад 2018, 133. Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Πρὸς Θαλάσσιον, 60, PG 90, 621 ВС; Видети и: Одговори Таласију, 54, 49: „У слову о божанственом Оваплоћењу садржан је постанак векова и свега што векови садрже и продужавање надвечног благодатног живота до неодређености“. Упор. PG 90, 532 ВС.
    [54] Теологију условљености Оваплоћења, заступао је блажени Августин, о чему говори његов став: „Да се човек није изгубио, Син Човечији не би дошао“. Упор. Aurelii Augustini, Sermo CLXXIV, 2, PL 38, 940.
    [55] Свети Максим Исповедник, Одговори Таласију, 35, Беседа, Нови Сад 2018, 163. Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Πρός Θαλάσσιον, 35, ΕΠΕ 14 Β΄, 226.
    [56] Када се верни причешћују Телом, имају удела у логосима чулног, а када примају Крв Христову, имају удела у логосима умног, али се не причешћују и костима, јер оне указују на надумно и неистраживо поимање божанства Христовог.  Упор. Свети Максим Исповедник, Одговори Таласију, 35, 163–164.
    [57] Свети Максим Исповедник, Одговори Таласију, 35, 164. Упор. Μαξίμου Ὁμολογητοῦ, Πρός Θαλάσσιον, 35, ΕΠΕ 14 Β΄, 226.
    [58] Прва статија на јутрењу Велике Суботе (29. стих).
    [59] Свети Никола Кавасила, О животу у Христу, 4, 118. Упор. Νικολάου Καβασίλα, Перὶ τῆς ἐv Χριστῷ ζωῆς, PG 150, 581 Β.
  25. Волим
    александар живаљев got a reaction from PredragVId in Трећи међународни фестивал православног филма у Крушевцу   
    Крушевац ће бити домаћин Трећег међународног фестивала православног филма у Србији под називом „Снажни духом“ од 25. до 28. септембра 2017. године.
    Фестивал има конкурсна и ванконкурсна приказивања играних, документарних и анимираних филмова из многобројних земаља света.
    Главе награде фестивала су диптих са иконом Светог кнеза Лазара (Гран при фестивала), Светог Николаја Чудотворца („за најбољи играни филм“). Светог Василија Острошког („за најбољи документарни филм“) , Светог Саве Српског („награда за симпатије гледалаца“). Предвиђене су такође допунске награде омладинског жирија и новинарског жирија.
    Фестивал има традицију од 2015. године када је покренут уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, а организатори су Kрушевачка епархија Српске православне цркве, град Крушевац и компанија „Вифсаида“. Фестивал се одржава при подршци Српске православне цркве, амбасаде Србије у Русији, Српског одељења Међународног друштвеног Фонда јединства православних народа, Координационог савета руских сународника, који живе у Србији, при финансијског подршци „Православне иницијативе“.
    Извор: епархија крушевачка
    Аудио прилог о фестивалу:https://hearthis.at/fjrbd7ft/otac-dragi-krusevac/

    View full Странице
×
×
  • Креирај ново...