Jump to content

александар живаљев

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Content Count

    4995
  • Joined

  • Days Won

    7

Reputation Activity

  1. Волим
    александар живаљев reacted to Sanja Т. in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Предивне сестре! Драгоцене!
    Злата вредне- што и јесте! 
    Шта рећи на све, а да не потпишем сваку твоју реч- овде је достојан само загрљај 
    Кад сретне човек душу, као што си ти ( и још  нека девојка овде), може да се понаша само као у радњи драгоцених стаклених сувенира. Брижљиво да чува танану душу.....драгоцену!  
  2. Волим
    александар живаљев reacted to Milica Bajic in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Ово нема везе са сајтом, ово је до нас самих. 
    Баш као што кажеш, с'обзиром да је свима доступна Кана, требало би да се подразумева да је овде комуникација слободнија, не мора одмах да значи, ако неко симпатише неког, да има неке намере и сл. Мени лично је много слатко оно твоје ,,кокетирање" са Камичком скоро на фотографијама. Било би супер да смо сви опуштенији, нико неће никог да поједе 
     
     
     
  3. Радостан
    александар живаљев reacted to Поет in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Znao sam da sam rodjedan i predodredjen da budem monah. To e tako ocigledno i lako zakljucivo bilo, fala sto ste mi pomogli da utemeljim odluku. Mnogo ste fini.
     
  4. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Anika in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Red tuge, red bijesa zbog SMS-a
    tvoje dusevno stanje je poput lazanje
    zar na tebi da stedi, da te tako uvrijedi
    crven u licu gnjecis limenku piva

    Njen sori po Vuku i smajli na ekranu
    idu ruku pod ruku kao sol na ranu
    zar nakon svega joj nisi ni poziva vrijedan
    a zbog nje si pres'o na 09 
    Svidja mi se sto su tu Drale, Nikola Stojanovic (cudno, moj drug monah je nosio isto ime i prezime dok je bio u civilu), Smaragdni, Broken kome se uvek smejem itd, ali mi se ne svidja sto su mnogi otisli. Ne svidja mi se kako posao radi administracija, da ne ulazim u detalje. Nije lepo sto su i mnogi ateisti otisli, jer smatram da mora da postoji tolerancija i dijalog. Secam se situacije kada mi je covek ateista veoma pomogao, dok je cela grupa verujucih stajala nepomicno, tako da meni te kategorije verujuci-neverejuci ne igraju veliku ulogu. 
    Svidja mi se sto ima nekih korisnih tekstova i informacija, a opet ne svidja mi se preterivanje i zatrpavanje tema s tekstovima koje mozda niko nema vremena da cita. Svidja mi se sto postoji ona tema za molitvenu podrsku, sigurna sam da je mnogima pomogla, verujem u snagu i individualne i zajednicke molitve i vidim da ima dosta posvecenih vernika. Opet, ne svidja mi se ta glagoljivost i lazno "oprosti, mir i dobro...". Ma ajde bre, bolje me oteraj zna se gde, da znam s kim imam posla, nego to pretvaranje. 
    Sve u svemu, cestitam na tituli i zelim jos takvih uspeha. Bilo bi lepo kada bi ovaj sajt zaista mogao da utice na neke drustvene pojave. Takodje, mislim da se negde odlutalo od toga da se radi o "zivim recima utehe", sto nije za pohvalu. Puno puta se desilo da je neko dosao radi utehe, lepe reci, saveta, usmeravanja, a docekan je tako da je brze-bolje otisao. Razmislite o tome. I primajte kritike. 
  5. Волим
  6. Волим
    александар живаљев reacted to Н И Н Е in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Драго ми је што сте најчитанији. Волео бих да на форуму има мање сензационалистичких текстова о епископима наше цркве а више душекорисних текстова. Похвале за брата који качи вести на сајт.
  7. Оплаках :))
  8. Волим
    александар живаљев got a reaction from ronin in Светозар Поштић: „Беседе на Јеванђеље од Марка” светог Василија Кишенемског   
    Светозар Поштић: „Беседе на Јеванђеље од Марка” светог Василија Кишенемског
    BY СТАЊЕ СТВАРИ on 3. ЈАНУАРА 2020. • 
    Без обзира на све околности житија светитеља Василија и на питања оправданости његовог прослављења, оставио нам је у наслеђе задивљујућу књигу
    Светитељ Василије Кишенемски (Извор: drevo-info.ru)
    Лето Господње 1926. у совјетској Русији протекло је у знаку учвршћивања Стаљинове власти. После победе у унутарпартијском окршају, нови вожд одстрањује своје главне ривале, Троцког и Камењева, из Политбироа. Две године након Лењинове смрти, свечано се открива први споменик предводнику бољшевика у Октобарском преврату испред Финске станице. У морском каналу Лењинграда тоне пароброд “Буревестник”, и са собом односи 65 живота. Ради се и први попис становништва Совјетског Савеза, десеткованог Грађанским ратом, помором од глади и бекством из земље од Црвеног терора. Од 147 милиона житеља, 18 посто живи у градовима а 82 посто на селу. Исте године умиру шеф совјетске тајне полиције Феликс Ђержински и сликар Виктор Васњецов. Изводи се премијера представе “Дани Турбиних” Михаила Булгакова. Млада и амбициозна држава полако тоне у мрак присилне колективизације, партијских чистки, опште цензуре и уништења сопственог становништва.
    Исте те, 26. године бурног и опаког 20. столећа, епископ Кинешемски Василије (Преображенски), завршава писање једне од најбољих књига руске духовности која ће на објављивање у Русији чекати скоро 70 година. Данас се најугледнији теолози и критичари слажу у оцени да “Беседе на Јеванђеље од Марка” представљају прави бисер православног богословља. Ова књига од скоро 700 страница на јединствен начин изражава ерудицију, вештину приповедања и надахнуто проповедање Божје речи светитеља Василија.
    Књига
    Једна од највећих вредности овог дела је у томе да, осим тумачења самог текста, оно приказује и друштвено-историјске околности везане за новозаветне догађаје. Већ у првом поглављу, након објашњења речи “Јеванђеље”, светитељ Василије слика друштво Палестине у 1. веку Нове ере. Да бисмо боље разумели све детаље из Марковог сведочења о догађајима из последње три године Христовог овоземаљског живота, он описује како су, рецимо, живели богати и сиромашни Римљани, Јевреји и остали народи Јудеје и Галилеје. Владика Кинешемски нас упознаје са вером, надањима и очекивањима верног народа и ставовима јеврејске духовне елите заснованим на Мојсијевом законику и пророчанствима старозаветних пророка.
    Ако се неко, читајући Јеванђеље, икад запитао ко су фарисеји, садукеји и “књижевници”, или левити, Самарићани и Хананејци, ко су били Ирод, Кајафа и Понтије Пилат, или како су Римљани, по Христовом предсказању, уништили Јерусалим, у овој књизи наћи ће одговоре на сва та и многа друга питања. Темељно поткован познавањем класичне философије, старогрчке и латинске филологије и историје Старог века, епископ Василије је творац пуне, наративне енциклопедије везане за најкраће Јеванђеље у Новом завету.
    Осим објашњења историјских, религиозних и друштвених околности везаних за драматичне догађаје из Библије, владика Кинешемски са читаоцима дели дубоке увиде у значење Христових казивања утемељене у светоотачкој речи и сопственом духовном искуству. Бираним цитатима из остала три Јеванђеља, посланица апостола Павла и писања Максима Исповедника, Јована Златоустог, Јована Лествичника, Симеона Новог Богослова, Јована Кронштадског и других познатих тумача Светог писма и најдубљих духовних искустава, он осветљава смисао Божје речи. И као у свим добрим духовним беседама, свака тема у књизи илустрована је занимљивим и поучним причама из живота разних светитеља, подвижника, покајника и обичних грешника.
    Светитељ
    Епископ Василије је рођен 1876. Године, у граду Кинешма Костромске губерније на северном току реке Волге, у породици свештеника као Венијамин Сергејевич Преображенски. Познавалац савремених и древних европских језика, Венијамин је у младости две године провео у Лондону, а после повратка у Русију запослио се као предавач страних језика у гимназији. Нешто касније, док је предавао латински у Москви, завршио је и педагошки институт, сигуран да ће се до краја живота бавити подучавањем младих. Међутим, Господ је за њега имао другачији план.
    Светитељ Василије Кишенемски (Извор: drevo-info.ru)
    Једног дана, приликом одмора и посете родитељима у Кинешми, чамац у коме је са друговима пловио по Волги изненада се преврнуо. Свестан да ће потонути усред широке реке, Венијамин је обећао Богу да ће свој преостали живот, ако му буде сачуван, посветити служењу Православној Цркви. У истом тренутку угледао је дебелу даску за коју се ухватио и некако испливао на обалу.
    Три године после револуције, када је већ имао 45 година, Венијамин је рукоположен у свештеника, а годину дана касније се замонашио с именом Василије и постављен је за епископа Кинешемског. Као владика је водио подвижнички живот, и на његове проповеди скупљао се велики број верника. Основао је сиротиште за децу која су у Грађанском рату остали без родитеља, и почео је да исцељује молитвом.
    Први пут је ухапшен и прогнан на две године 1923. Након тога следи још пуне две деценије затвореништва, прогонстава, и краткокрајних раздобља слободе, када је око себе окупљао многобројну духовну децу лишену добрих пастира у земљи која је објавила рат против Цркве и Бога. Упокојио се у Господу 1945. у сибирском изгнанству од болести проузроковане немилосрдним испитивањима, мучењима, затвореништвом и прогонством у сурове услове хладног беспућа.
    У јесен 1985. пронађени су светитељеве мошти. У августу 1993. године патријарх Московски и целе Русије Алексије Други благословио је месно поштовање епископа Василија, а 2000. године, када је канонизован Сабор руских новомученика и исповедника, име светитеља Василија уписано је у црквени календар. Његово житије, тропар, кондак и неколико писама духовним чедима преведени су на српски и објављени на сајту Светосавље.
    Брисање из календара
    За историју канонизације епископа Василија везан је и један непријатан догађај, који, поред сумњи у беспрекорност живота овог светитеља, може да укаже на сву страхоту страдања руских новомученика и на тежину овог подвига. Наиме, календар Руске Православне Цркве за 2013. годину садржи чак 36 имена мање од претходног, и једно од њих је и име светитеља Василија. Иако деканонизација никада није објављена и није званично спроведена, претпоставља се да је накнадним отварањем архива НКВД-а утврђено да су неки припадници Руске Цркве, укључујући ту и епископа Кинешемског, после вишедневних тортура глађу и неспавањем одали имена неких својих верских истомишљеника.
    Као оправдање за овај поступак може послужити чињеница да је тајна полиција сва та имена већ од раније имала, и покушавала је затворенике на сваки начин да компромитује. Све последице свирепог мучења неспавањем на психику мученика описана су и у житију Светог Луке Кримског, који је, по сопственом признању, учинио нешто слично, али његова светост, оправдано, никада није доведена у питање. Ако је и погрешио, епископ Кинешемски се после тога покајао, а о светости његовог живота и судбини његове душе после смрти сведоче и многобројна исцељења над његовим моштима.
    Светитељ Василије Кишенемски (Извор: days.pravoslavie.ru/)
    Без обзира на све околности житија светитеља Василија и на питања око оправданости његовог прослављења, он нам је у наслеђе оставио задивљујућу књигу историјске вредности и духовне снаге, која је већ одавно ушла у златни фонд руске хришћанске литературе. Због тога је право чудо што она још увек није преведена на српски.
    Литература
    Житија Руских Новомученика – Књига страдања и утехе. 31. јул (13. август) Светитељ Василије, Епископ Кинешемски. Светосавље.
    https://svetosavlje.org/zitija-ruskih-novomucenika-knjiga-stradanja-i-utehe/8/ Исповедник Василий (Преображенский), епископ Кинешемский. Православие.Ru. https://days.pravoslavie.ru/Life/life4777.htm Лученко, Ксения. “Уже несвятые святые.” 15 февраля, 2013. Правмир. https://www.pravmir.ru/uzhe-nesvyatye-svyatye/
  9. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Vladan :::. in Саопштење за јавност   
    Да је цело саопштење такво и да га је објавила нека православна Црква у Србији а не баш СПЦ могао би тако да га тумачиш а овако таква форумулација служи да се нагласи да закон није усмерен на имовину римокатолика, муслимана, јевреја итд. него само на имовину православних у ЦГ.
     
  10. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Владислав Голић in Саопштење за јавност   
    Па да, и онда се Синод сагласио са отцепљењем Митрополије јер не каже да је овај Закон против СРПСКЕ Православне Цркве у ЦГ већ само Православне Цркве у ЦГ. Ето, наговорише и Синод да ради на расколу! 

  11. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Ромејац in Из Артемијевог раскола вратио се под окриље Српске Православне Цркве   
    Будући да се Марко Радосављевић, бивши монах Артемије и бивши епископ рашко-призренски, оглушио о сва настојања Српске Православне Цркве да се врати са пута раскола у јединство са Мајком Црквом, то, на основу члана 69. тачка 29) Устава Српске Православне Цркве, а сходно члану 15. Одредаба о црквеним кривицама, њега и Негослава Николића, бившег јеромонаха Николаја, Артемијем „рукоположеног“ за псеудо-хорепископа измишљене старорашке и лозничке епархије, трајно искључити из Црквене Заједнице, са надом и молитвом Господу да им подари покајање као једини пут спасења и повратка Цркви Божјој, која са радошћу увек прима сваког покајника.
    ...
    Да се знаде од данас па убудуће, све до њиховог искреног покајања, да свака тајна њима обављана, на челу са Светом Литургијом, представља безблагодатну радњу: њихово крштење није крштење, њихово рукоположење није рукоположење, њихово причешће није Причешће, њихов благослов није благослов него клетва на оне које га примају. Ово нарочито треба да имају у виду сви они који су у својој простоти и наивности заведени њиховом обманом и духовном преваром, нарочито заведени њиме лаковерни монаси и монахиње, али и верници.
     
    Саопштење за јавност - 29. мај 2015. године | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
    WWW.SPC.RS  
  12. Свиђа ми се
    александар живаљев got a reaction from Ignjatije in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Календарску 2019. Поуке.орг завршавају као најчитанији црквени сајт у Србији.
    По рангирању Alexa годину завршавамо као 334. од свих могућих сајтова који се прате у Србији ( страних и домаћих).
    Просечни посетилац проведе 13,45 минута дневно уз Поуке.
    Обично, најбољи црквени сајтови у свету се крећу између 400 и 600 места.
    Поуке. орг су у овој години имале експанзивни раст читаности, у једном тренутку смо били на 210. месту.
    Не желимо овим да се хвалимо, на неки начин у питању је већ "лањски снег".
    Желимо нешто друго - да вас питамо шта вас је највише привлачило или одбијало на Поукама и какве би промене на сајту желели?
    Хвала на сарадњи.
    Поуке.орг - ЖРУ

  13. Волим
  14. Волим
  15. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Аристарх in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Нема вести из ваздухопловства и наменске индустрије, то је пре било обједињено овде. Иако ја пратим ситуацију невезано за Поуке што се објављивало, па коме треба имате канал на јутуб "дозволите".
    Имам замерку што женски део форума не учествује претерано у дискусије. мсм. нема везе што је Кана одвојена од општих дискусија, глупо би био да жене оду са форума, па остану само мушкарци. 
  16. Оплаках :))
    александар живаљев got a reaction from Миле Бајшев in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    @Ćiriličar пази, пази, није помиња валуту у кпјој би требало да добије „новчану захвалницу".
    Море сви ти из ГРУ највише воле доларе😀
  17. Свиђа ми се
    александар живаљев got a reaction from Аристарх in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Календарску 2019. Поуке.орг завршавају као најчитанији црквени сајт у Србији.
    По рангирању Alexa годину завршавамо као 334. од свих могућих сајтова који се прате у Србији ( страних и домаћих).
    Просечни посетилац проведе 13,45 минута дневно уз Поуке.
    Обично, најбољи црквени сајтови у свету се крећу између 400 и 600 места.
    Поуке. орг су у овој години имале експанзивни раст читаности, у једном тренутку смо били на 210. месту.
    Не желимо овим да се хвалимо, на неки начин у питању је већ "лањски снег".
    Желимо нешто друго - да вас питамо шта вас је највише привлачило или одбијало на Поукама и какве би промене на сајту желели?
    Хвала на сарадњи.
    Поуке.орг - ЖРУ

  18. Волим
    александар живаљев reacted to Ćiriličar in Историјски пут светосавске Епархије зетске - од владике Илариона 1220. до митрополита Амфилохија 2020. године   
    Поводом трагичних дешавања у Црној Гори сматрам да би било добро да се на Поукама обради ова тема. Да познаваоци црквене и историје уопште изнесу важне историјске чињенице око ове славне српске Епархије/Митрополије.
    Црногорка и/или српска? Зетска и/или цетињска? Аутокефлана/аутономна? Цариградска/руска/пећка?
    Епископи зетски
    Иларион (1220—1242), Герман (други по реду), Неофит (1261—1270), Јевстатије (до 1279), 1279. постао српски архиепископ Герман II (1286—1292), Михајло I (1293), Андрија (прије 1300), Јован (прије 1304), Михајло II (1305—1309), Митрополити
    Давид I (1391—1396) Арсеније (1396—1417) Давид II (1417—1435) Јефтимије (1434—1446) Јосиф (око 1453) Теодосије (послије 1453) Висарион (1484—1494), 1485. пренето седиште Зетске митрополије у манастир Св. Богородице на Цетиње Пахомије (послије 1491) Вавила (1494—1520), 1496. посљедњи Црнојевић Ђурађ напушта Зету Герман III (1520) Павле (прије 1530) Ромил I (1530) Василије (1532) Никодим (1540) Макарије (1550—1558), 1557. обновљена Пећка патријаршија Ромил II (1559) Пахомије (1568—1573) Герасим (1573) Дионисије (прије 1577) Венијамин (1582—1591) Рувим Његуш (1593—1639) Мардарије Корнећанин (1637—1661) Рувим Бољевић (1662—1685) Висарион Бориловић (1685—1692), након разора цетињског манастира 1692. владичанска столица је била упражњена наредне двије године Сава Очинић (1694—1697), Сава је посвећен за епископа 27. новембра 1694. у Херцег Новом од бившег београдског митрополита Симеона Љубибратића, захумског митрополита Саватија Љубибратића и херцеговачког Герасима. Столовао је у манастиру Добрска Ђелија где је и покопан.   Портрет Име и презиме Вријеме службе Напомене Данило Петровић 1697—1735. завладичен у Сечују на Дунаву 1700. Сава Петровић 1735—1781. За живота митрополита Данила млади владика Сава био је његов коадјутор 1719—1735, и његов главни помагач у црквеним и народним пословима. По одласку владике Саве из Црне Горе (1742) у Русију, Василије Петровић постаје његов коадјутор (заменик).
      Арсеније Пламенац 1781—1784.   Петар I Петровић 1784—1830. хиротонисан у Сремским Карловцима, канонизован као Свети Петар Цетињски Петар II Петровић 1830—1851. завладичио се у Петрограду тек 1833.   Никанор Ивановић 1858—1860. Митрополија је била више од 7 година без митрополита.
    хиротонисан у Русији децембра 1858. Иларион II Рогановић 1860—1882. у Петрограду хиротонисан за епископа 30. маја 1863. године Висарион Љубиша 1882—1884. 1878. хиротонисан на Цетињу за владику захумско-рашког, чин хиротоније обавили су митрополит Иларион и епископ бококоторски Герасим Петрановић. Када је 1882. умро митрополит Иларион, кнез је на упражњену митрополитску столицу "поставио" захумско-рашког епископа Висариона Љубишу, а за администратора захумско-рашке епархије архимандрита Митрофана Бана. Митрофан Бан 1885—1920. На упражњену столицу Цетињске епархије књаз Никола наименовао је 27. маја 1884. године, администратора Захумско-рашке епархије администратора Митрофана Бана, који је ту дужност и заузео 12. августа 1884. године, задржавши у исто доба и управу Захумско-рашке епархије. Идуће године архим. Бан отишао је у Русију, где је хиротонисан за епископа уз присуство цара Александра III. Гаврило Дожић 1920—1938. 1938. постао Патријарх српски Јоаникије Липовац 1940—1945. Страдао је послије окончања рата. Проглашен је за свештеномученика
    митрополит скопски Јосиф Цвијовић администрирао — април 1945 — новембар 1946   епископ Владимир Рајић администрирао — новембар 1946 — мај 1947.     Арсеније Брадваревић 1947—1961. У которском затвору од 1954. до 1958. и у кућном притвору у манастирима Озрен у Босни и Веведење у Београду. Казна је истекла 1960.   Данило Дајковић
    (Данило II) 1961—1991.   Амфилохије Радовић од 1991.
  19. Оплаках :))
    александар живаљев got a reaction from Ćiriličar in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    @Ćiriličar пази, пази, није помиња валуту у кпјој би требало да добије „новчану захвалницу".
    Море сви ти из ГРУ највише воле доларе😀
  20. Збуњен
    александар живаљев reacted to Ćiriličar in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Баш ових дана су ми радници штампали паре (9 999 999 х 5 000)...50так милијарди, нису неке паре, али да се нађе, тешка су времена...ево, за тебе ова прва. Медведев ме зивка стално, кукумаче, просјачи, 'оће за ово, за оно...расипници...

     
  21. Оплаках :))
    александар живаљев reacted to Миле Бајшев in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Хвала хвала,кад добијам захвалницу за труд што сам подигао гледанос' и читанос' ? И може и неки дао да буде и у виду новчане  захвланице!
  22. Волим
    александар живаљев reacted to Milica Bajic in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Много више него што мислиш. Сви смо ми ,,некад трчали своју трку, колико год то деловало безумно и лудо, морало се трчати"
  23. Волим
    александар живаљев reacted to Milica Bajic in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Срећна свима Нова календарска, а и наступајућа Православна Н. Г. и Божићни празници. 
     
    Поуке су ми постале веома важна спона са Црквом, Вером уопште. Ретко кад сада одем на Литургију без да се сетим ове наше мале/велике заједнице. Привлаче ме, од свега највише, људи одавде. Ево неких:
    @Vladan :::.  који ме је својим искуством и саветима умногоме вратио Литургији после несреће која је задесила моју породицу. Макар заувек ће бити мој брат, а богами уме да буде и онлајн духовник кад затреба. Њега сам упознала искључиво захваљујући Поукама.
    @obi-wan је прича за себе  Обожавам да читам његове постове, могу и жмурећи да лајкујем. Ако не видим да пише неко време, искрено ми недостаје ♥️
    @Smaragdni kamičak @Лапис ЛазулиЛиЛазулиЛиЛазули @Изида @JESSY@Сања Т.@Рапсоди @Душица@Дуња
    @Биљана, два 
    девојке од којих сам много научила о много чему и на које сам поносна. Сигурна сам, кад би се среле да би једна другој биле као сестре. Нека ми опросте оне које нисам навела, ово сам онако на прву лопту;
    Свештеници који се труде и који нам, често, дивним текстовима осветљавају пут кроз тунеле којима пролазимо. Пар упечатљивих ми је остало од оца Жељка ( о причешћу ), оца Зорана ( на разне теме ), Марка Р ;
    Многи учени људи из чијих сам постова тако пуно научила, нпр. Хаџи В. П, Ведран, Александра В, Др Милојков...нажалост неких нема да пишу већ неко време.
    Одбијало ме то што је деловало у једном тренутку да на Поукама нема места за дијалог са администрацијом. Ова тема и уопште све делује да се то мења и драго ми је. 
    Сметало ми је и колективно лудило које понекад настане на некој теми, па се сви редом чашћавају епитетима да те Бог сачува, а увек једно има улогу жртве и тог ми, по дифолту, буде искрено жао, па се стварно растужим. Како време одмиче, све више разумем пародију па није тако страшно. 
    Не морам ја баш све да напишем, ајде сад неко други да дода нешто.
     
     
     
  24. Волим
    александар живаљев got a reaction from Milica Bajic in Поуке.орг најчитанији црквени сајт у Србији - шта вам се свиђа а шта не?   
    Календарску 2019. Поуке.орг завршавају као најчитанији црквени сајт у Србији.
    По рангирању Alexa годину завршавамо као 334. од свих могућих сајтова који се прате у Србији ( страних и домаћих).
    Просечни посетилац проведе 13,45 минута дневно уз Поуке.
    Обично, најбољи црквени сајтови у свету се крећу између 400 и 600 места.
    Поуке. орг су у овој години имале експанзивни раст читаности, у једном тренутку смо били на 210. месту.
    Не желимо овим да се хвалимо, на неки начин у питању је већ "лањски снег".
    Желимо нешто друго - да вас питамо шта вас је највише привлачило или одбијало на Поукама и какве би промене на сајту желели?
    Хвала на сарадњи.
    Поуке.орг - ЖРУ

  25. Свиђа ми се
    александар живаљев got a reaction from Благовесник in АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ (електронска петиција)   
    Амфилохије, Матија, Ковић — стотине српских интелектуалаца потписало апел за одбрану српских светиња
    Апел је потписало више стотина грађана, а списак није коначан јер потписивање апела и даље траје
    Од  ИН4С  -  01/01/2020  Илустрација (Фото: pravoslavie.ru) Због најновијих дешавања у Црној Гори и доношења новог црногорског Закона о слободи вјероисповјести научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и грађани подигли су свој глас против насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права СПЦ.
    Потписници апела захтијевају да антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса у Црној Гори одмах буде обустављена.
    Апел је потписало више стотина грађана, а списак није коначан јер потписивање апела и даље траје.
      Списак су до сада потписали: 
    Митрополит др Амфилохије (Радовић) са свештенством
      Владика Јоаникије (Мићовић) са свештенством
    Милош Аврамовић, редитељ
    Жељка Аврић, књижевник
    Мирослав Алексић, књижевник
    Гаврило Анђелић
    Горан Аничић
    Срђан Антић
    Биљана Антоњак
    Аида Арсовић
    Зоран Арсовић
    Здравка Бабић, књижевник
    Благоје Баковић, књижевник
    Милица Бакрач, књижевник
    Никола Баловић
    Мирјана Бановић
    Жељка Башић
    Миладин Берић, књижевник
    Данило Бећковић, редитељ
    академик Матија Бећковић
    Предраг Бјелошевић, предсједник Удружења књижевника РС
    Бојан Благојевић
    Стефан Богдановић
    проф. др Владимир Божовић
    проф. др Драгиша Бојовић
    Јелена Бојовић
    Миланко Боровчанин, књижевник
    Иван Брајовић
    Катарина Брајовић, књижевник
    Бошко Бранковић
    проф. др Весна Братић
    проф. др Вељко Брборић
    Ђорђе Брујић, књижевник
    проф. др Ђорђе Бубало
    Мирјана Булатовић
    Душан Булић, сценариста
    Јован Бурић, љекар
    проф. др Снежана Божанић
    проф. др Горан Васин
    доц. др Дејана Васин
    Тодор Живаљевић Велички, књижевник
    Миомир Мишо Вемић, сликар
    Димитрије Војнов, сценариста
    Горан Врачар, књижевник
    Мр Жељко Вујадиновић, историчар
    Блажо Вујовић
    Милена Вујовић
    Огњен Вујовић
    Јована Вујовић
    Верољуб Вукашиновић, књижевник
    Вид Вицко Вукелић, књижевник
    Сташа Вукић
    проф. др Жана Ковијанић Вукићевић
    Бећир Вуковић, књижевник
    проф. др Игор Вуковић
    Др Момчило Вуксановић, председник Српског савјета ЦГ
    Ратко Вулановић, вајар
    Нађа Вучељић
    Катарина Вучинић
    мр Јелена Газдић
    Веселин Гатало, књижевник
    др Миомир Гаталовић, виши научни сарадник
    Данијел Гатарић, књижевник
    проф. др Василије Гвозденовић
    Александар Глигорић
    Јелена Глишић, књижевник
    Славко Горановић, гуслар
    Марко Дабић
    Његош Дамјановић
    мр Томаш Дамјановић, историчар
    Немања Девић, истраживач-сарадник
    Снежана Денкер
    академик Љубодраг Димић
    Стефан Димитрије Димић, проф.
    Феђа Димовић
    Сандра Драгаш
    проф. др Рајна Драгићевић
    Будимир Дубак, књижевник
    Мирко Думановић
    Катарина Дурутовић
    мр Милорад Дурутовић, књижевни критичар
    Драгица Ђекић, књижевник
    проф. др Ђорђе Ђекић
    Гојко Ђого, књижевник
    Владимир Ђондовић
    Др Славољуб Т. Ђукић
    Тамара Ђукић
    Милорад Ђурђевић, књижевник
    Јовица Ђурђић, књижевник
    Новица Ђурић, књижевник
    Мирјана Елез
    Мајо Еурошех
    Младен Живић, Зајечар
    др Александар Живковић, љекар
    мр Војислав Живковић, историчар
    проф. др Наташа Вујисић Живковић
    проф. др Александар Животић
    мр Младен Загарчанин, археолог
    др Ана Зечевић, театролог
    Мина Зиројевић
    Александар Иванов
    Владимир Ивановић
    Мирослав Илић
    Огњен Јанковић
    Тијана Јањевић, проф. руског
    Александра Јањин
    Маријана Јелић
    академик Синиша Јелушић
    Божидар Јеловац, председник СКЦ „Патријарх Варнава“ Пљевља
    Зоран Јовановић
    Наташа Андрић Јовић
    Јована Јоветић
    др Васиљ Јововић
    Дарко Јововић, књижевник и публициста
    мр Огњен Јововић, проф.
    Ранко Јововић, књижевник
    Зоран Јотановић
    Златко Јурић, књижевник
    Владо Караџић, стоматолог
    Војислав Караџић, књижевник
    Владимир Карић
    Светлана Камбери
    Џенита Камбери
    Боро Капетановић, књижевник
    Велимир Касалица, глумац
    Кристина Кекић
    Мара Керановић
    Горан Киковић, историчар
    Филип Киковић
    проф. др Зоран Кинђић
    проф. др Микоња Кнежевић
    проф. др Душко Ковачевић
    проф. др Милош Ковачевић
    Николина Ковачевић
    Предраг Ковачевић
    проф. др Вања Ковић
    проф. др Милош Ковић
    Момчило Копривица, књижевник
    проф. др Часлав Копривица
    Зоран Костић, књижевник
    Гордана Коњевић, економиста
    Вишња Косовић, књижевник
    Биљана Кочановић
    проф. др Родољуб Кубат
    проф. др Душан Крцуновић
    Милорад Кураица
    Павел Кузмин
    Славољуб Лазаревић
    Илија Лакушић, књижевник
    Давид Лалић, књижевник
    проф. др Дејан Лаловић
    проф. др Горан Латиновић
    мр Сандра Лукић, историчар
    Жељко Лучић, проф.
    Дејан Љушић
    проф. др Владимир Малбашић
    Андреа Маловић
    Ања Маловић
    Бојана Маловић
    проф. др Марко Маловић
    Наташа Маловић
    Маја Мандић
    др Ружица Марић
    проф. др Смиља Марјановић Душанић
    Александар Марковић
    Драган Марковић
    Милена Марковић
    Јован Маркуш, публициста
    др Никола Маројевић
    проф. др Саво Марковић
    др Милена Мартиновић
    Сава Гуслов Марчета, књижевник
    проф. др Драга Мастиловић
    Веселин Матовић, проф.
    Радмила Митрић Матовић, проф.
    Драгана Мијушковић, проф.
    др Ратомир Миликић, виши научни сарадник
    проф. др Дејан Мировић
    проф. др Александар Милановић
    Предраг Баћко Милачић, књижевник
    Милан Михајловић, књижевник
    доц. др Кристина Митић
    др Катарина Митровић
    Велибор Митровић
    Ранко Мићановић, књижевник
    Милутин Мићовић, књижевник
    Маријета Мојашевић
    проф. др Данило Мрдак
    Ања Николић, истраживач сарадник
    Ђорђе Николић
    Јованка Стојчиновић Николић, књижевница
    Катарина Николић
    Кристина Николић
    Мирослав Николић
    Соња Николић
    Желидраг Никчевић, књижевни критичар
    Иван Нешић
    Ања Николић, истраживач сарадник
    доц. др Ненад Нинковић
    Владимир Ножовић
    Милорад Обреновић, књижевник
    Мошо Одаловић, сликар
    мр Никола Ожеговић
    проф. др Ана Јањушевић Оливери
    Бранислав Оташевић, књижевник
    Анђела Павићевић
    Рајко Палибрк, књижевник
    Ранко Павловић, књижевник
    Блажо Паповић, књижевник
    проф. др Владан Перишић
    проф. др Драго Перовић
    Славко Перошевић
    Биљана Петковић
    проф. др Жарко Петковић
    Драган Петровић
    Радмила Радиновић Петровић
    др Радован Пилиповић
    Кристина Пинтарић
    Александра Поповић
    Перивоје Поповић, књижевник
    Александар Протић
    Милојко Пушица, проф.
    Љиљана Раденовић
    Зоран Хр. Радисављевић
    др Иван Радовић, физичар
    Анђела Радовић
    Иван Радовић
    Маја Радовић
    академик Мира Радојевић
    др Недељко Радосављевић
    Симо Радић, историчар
    Павле Радованчевић
    проф. др Ифигенија Радуловић
    Селимир Радуловић, књижевник
    Гојко Раичевић, публициста
    Жељко Раичевић
    Живојин Ракочевић, књижевник и публициста
    Веселин Ракчевић, књижевник
    Митар Ракчевић
    Александар Ранковић
    Ранко Рисојевић, књижевник
    Др Петар Ристановић, научни сарадник
    Дејан Ристић
    Миљана Ристић
    Милан Ружић, књижевник
    Љубивоје Ршумовић, књижевник
    Никола Савељић
    Виктор Савић, глумац
    Душан Савић, књижевник
    Радомир Савић
    Миленко Савовић
    Драган Сакић
    мр Свјетлана Самарџија
    Слободанка Самарџић
    Илија Саџак
    Марко Саџак
    Милан Саџак
    проф. др Младенко Саџак
    мр Салих Селимовић
    проф. др Радоје Симић
    проф. др Јелена Јовановић Симић
    Новица Соврлић, Предсједник Књижевног друштва КиМ
    Горан Спасојевић, свештеник
    Александар Спајић
    Тамара Сретовић
    Славољуб Сталетовић
    проф. др Драган Станић, председник Матице српске
    Новица Станић, љекар
    Вељо Станишић, сликар
    Данијела Станкић
    Владан Станковић, историчар
    проф. др Драгана Вељковић Станковић
    проф. др Александар Стаматовић
    проф. др Јелица Стојановић
    доц. др Борис Стојковски
    мр Бојан Струњаш
    Александра Тијанић
    Аћим Тодоровић, књижевник
    Бојана Тодоровић
    мр Мирко Тољић, сликар
    др Марка Томић Ђурић, научни сарадник
    Бошко Ћирковић
    Радомир Уљаревић, књижевник
    мр Радоје Фемић
    Дамјан Ћулафић, правник
    Сања Шаровић
    Горан Шаула, књижевник
    Лана Шаула
    проф. др Богољуб Шијаковић
    Ранко Шкулетић
    Синиша Шолак
    др Ирена Шпадијер
    проф. др Михаило Шћепановић
    проф. др Стеван Шћепановић
    доц. др Небојша Шулетић.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...