Jump to content

александар живаљев

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Content Count

    4981
  • Joined

  • Days Won

    7

Reputation Activity

  1. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Мисли у току Великог поста   
    Неопходно је да одговоримо на животно питање: на чијој смо страни? Бирамо између добра и зла, истине и лажи. У свакој ситуацији, суочени смо са избором: рећи истину или слагати, радовати се туђем успеху или завидети, осмехнути се и пружити подршку или увредити и омаловажити, одбранити или издати. И сваки пут ми одлучујемо, ми бирамо да ли ћемо бити на страни добра или зла.     Данас, Црква и Њена деца пролазе један озбиљан испит. Непријатељ човечанства подстиче на раскол и на све начине покушава да разједини Цркву – Невесту Христову. Веома је важно одржати веру у Бога. У времену опште збуњености неопходно је потрудити се да умножимо доброту у својим срцима. Бити са Богом и Његовом Црквом значи – пружити другима љубав и доброту, бринути се о другима, штитити их од пропасти и бити постојан у истини.   Важно је непрекидно бдети над собом. Наш избор је да будемо са Богом, да будемо на страни добра по сваку цену. Молимо се Богу да нам да храбрости да будемо са Њим до самог краја земаљског живота и заувек у вечности.   Митрополит бориспољски г. Антоније (Паканич), управитељ администрације и организације Украјинске Православне Цркве     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  2. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Др Владимир Добричанин: Митрополија показала одговорност на највећем могућем нивоу!   
    “Митрополија црногорско-приморска је онако како смо и сви очекивали, не само учесници литија већ и они ван тога, показала своју одговорност на највећем могућем нивоу. Позвала је не само вјерни народ већ и оне који нијесу вјерници да поступе по упутима које је дао специјални тим за борбу против коронавируса”, казао је др Владимир Добричанин коментаришући одлуку Митрополије и епархија СПЦ у Црној Гори о привременом обустављању литија због опасности од ширења коронавируса и поштовању одлуке надлежних државних органа.     Доктор Добричанин је вечерас говорио о актуелној епидемији у оквиру програма који је предвиђен да се као један вид интернет литије уживо емитује четврком и недјељом на Радио Светигори и званичној Фејсбук страници и инстаграм профилу Не дамо светиње.   Он је истакао да је поносан на ту одлуку наше Цркве јер су били покушаји да се литије искомпромитују и на тај начин што ће се вјерни народ оптужити за ширење коронавируса:   “На сву срећу и хвала Богу то се није десило. Сви знамо шта смо радили и због чега смо били на улицама и ја се надам да ћемо послије овога наставити са литијама”, казао је др Добричанин.   Што се тиче епидемије, поручио је да нема мјеста паници и мишљења је да су институције и здравстени систем Црне Горе до сада одрадили свој дио посла озбиљно и професионално. Посебно је истакао рад Института за јавно здравље који је први на “фронту”, што му и припада по природи ствари, а који је одрадио добар посао, што је један од разлога што међу посљедњима биљежимо појаву овог вируса.   Примјетио је да велики број грађана носи маске и рукавице, истичићи да су у заблуди јер живот вируса на рукавицама је много дужи него на рукама:   “Значи руке треба прати, рукавице носе само они који су у контакту са болесницима, ту говоримо о нама, здравственим радницима. Маске треба да носе они који су потенцијално или су заражени. То је најсигурнија превенција”, казао је др Добричанин.   Дакле, прање руку сапуном и топлом водом је основа и најбоља превенција, као и спрјечавање дирања носа, устију и очију, савјети су доктора Добричанина који је позвао грађане на придржавање свих мјера које је прописала Влада у циљу сузбијања ширења вируса COVID-19.   “Желим да нагласим да сва ова повика око коронавируса није због смртности, већ због могућности, потенцијала да зарази велики број људи. То је поента, да одједном не буде огроман број људи који ће затрпати  здравствени систем.”   Навео је податак да је 80 000 људи умрло од 1. јануара до данас од обичног сезонског грипа, а од коронавируса близу 8 000 те да нема мјеста паници, подсјећајући да ово није прва пошаст на овој планети.   „Спремни смо, чекамо и надамо се да ће бити мање заражених него у остатку свијета“, закључио је Добричанин гостујући вечерас на интернет литији у којој је гост био и протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.   Литије за одбрану светиња против дискриминаторног Закона о слободи вјероисповјести одржавале су се сваке недјеље и четвртка широм Црне Горе, тако да с обзиром да су због опасности од коронавируса одлуком Епископског савјета СПЦ у Црној Гори привремено обустављене, овај вид програма представља наставак те активности у истој љубави и вјери као и до сада.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Почела рестаурација унутрашњости храма Светога великомученика Георгија у Сомбору   
    Почетком марта 2020. године почела је дуго очекивана рестаурација унутрашњости храма Светога великомученика Георгија у Сомбору. Предвиђени радови на обнови свода изнад солеје и испред иконостаса ће трајати око два месеца. У том периоду ће бити обновљена фреска Крунисање Богородице. Извођач радова је фирма  „АРС ТЕРА СУ ДОО” из Суботице, а рестауратор је господин Горан Болић.     Храм Светога великомученика Георгија у Сомбору саграђен је на месту постојеће православне цркве за коју се поуздано зна да је постојала и пре доласка Турака 1541. године (1541–1687). Постојећа црква била је малих димензија, саграђена од набоја, покривена трском и није имала торањ. По одласку Турака, обновљена је током 1717. године, а поред старе цркве изграђен је први торањ 1744. године.   Према подацима Српске Православне Цркве, градња нове цркве у барокном стилу са елементима класицистичке декорације почела је 4. јуна 1759. године, на парцели површине од 3.076 m2. Црква је имала дужину 44 метра и висину 16 метара, а заузима изграђену површину од 672 m2.   Градња нове цркве завршена је на Ваведење Пресвете Богородице, 4. децембра 1761. године (по григоријанском календару), освећењем часне трпезе у олтару и крстионице.   За израду првог иконостаса за дрворезбарске радове 1771. године склопљен је уговор са Аксентијем Марковићем из Новог Сада. Осликавање иконостаса урадили су Теодор Крачун из Осијека (који је у то време био један од најистакнутијих иконописаца), Јован Исајловић Старији и сомборски мајстор Лазар Сердановић. Иконостас је завршен 1773, а скинут је 1867. године и поклоњен цркви у Кули.   У периоду од 1869. до 1873. године урађен је нови иконостас. Дрвени део урадио је Јосип Кестлер из Новог Сада, у неокласицистичком стилу. Иконе и цркву је осликао познати сликар Павле Симић.   Прва и једина обнова храма је била од 1866. до 1873. године, за време потоњег патријарха Георгија Бранковића.   Током 1985. електрифицирана су звона у цркви и освећење је обавио епископ Никанор.   На основу одлуке Скупштине општине Сомбор, од 1988. до 2006. године црква је споља окречена, обновљен је кров и стављене су плочице у кругу дворишта.   Уз помоћ Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада, 2009. планирана је рестаурација и конзервација ентеријера у храму (иконостас, певнице и предикаоница), али није реализована због недовољно средстава.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  4. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Епископ тимочки Иларион: Само се у заједници спасавамо!   
    У другу недељу Часног поста, 15. марта 2020. године, када молитвено прослављамо Светог Григорија Паламу, Архиепископа солунског, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија у Бору. Епископу су саслуживали архимандрит Козма (Радовић), архијерејски намесник борско-поречки Саша Степановић, протонамесници Радоје Мијовић и Милорад Филиповић, јереји Дарјан Комненовић и Милан Јанковић и архиђакон Илија (Јовановић).     У архипастирском обраћању владика Иларион је позвао сав верни народ да остане мудар и просвећен у искушењу које нас је задесило. Ми смо позвани да се у заједници једни са другима и у заједници са Богом у Духу Светоме спасавамо и путујемо заједно ка Царству небеском – рекао је владика и подсетио да је Црква Христова преживела и много већа искушења од овог којем сада сведочимо. Поштујући прописане мере опреза, Епископ тимочки је позвао све вернике да наставе да присуствују светим Литургијама које се у данима Великог поста служе средом, петком, суботом и недељом.     Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
  5. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Саопштење Епархије бачке: Нека Господ по Свом изобилном милосрђу подари што скорије избављење од искушења и исцељење и утеху свима људима!   
    У циљу спречавања ширења вируса COVID-19, обавештавамо наше свештенике и верни народ o следећем:     *Позивамо све вернике, нарочито оне старије од 65 година, да у потпуности поштују мере које је донела Влада Републике Србије, укључујући и долазак у храмове на света богослужења. Кад неко од њих жели да се причести, довољно је да се јави своме надлежном пароху, који ће доћи у дом верника и обавити свету Тајну причешћа.   *Свете храмове треба целодневно проветравати и дезинфиковати (особито целивајуће иконе, столове, певнице, подове и слично), а потом их кропити освећеном водом и кадити. Храм треба да буде отворен целог дана, до завршетка вечерњег богослужења, да би верни могли да у мањим групама улазе и узносе Богу своје молитве.   *По могућностима парохијских храмова, нарочито у градским срединама, света Литургија се може вршити у порти храма, уз коришћење спољашњег озвучења где оно постоји, а верни могу приступати светом Причешћу у храму или у порти, у редовима, са обавезним размаком од бар једног метра између самих верника.   *Вернима посебно наглашавамо да је свето Причешће остварење исте оне  заједнице са Господом која нас у пуноћи чека у Царству небеском и да је Христос заиста истински и коначни Лекар душа и тела наших, те да Тело и Крв Господња никако не могу бити узрок било какве болести нити преносилац заразе, али и да свето Причешће, истовремено, не представља магијску заштиту од вирусâ и заразних болести који нам прете са других страна, ─ изван светог Путира, ─  приликом доласка у цркву, или повратка својим домовима, или боравка у зараженим срединама. Зато је неопходно да практикујемо све мере заштите које је држава прописала. Ко год се неодговорно понаша у датим околностима заправо куша Господа Бога свога, а неретко и саблажњава браћу и сестре своје.   *Благоразумно је да актуелно освећење домова поводом предстојећег празника Пасхе (,,васкршње водице”) буде одложено због ризика по здравље верникâ, али и свештенослужитељâ, пре доласка или по одласку свештеника, те препоручујемо да верни богојављенском водом покропе своје домове и да их окаде тамјаном, умножавајући своје личне молитве Богу за скоро окончање овог искушења, за помоћ лекарима, војницима и свима који су у служби општег добра. Уколико неко од верника нема у кући богојављенску воду или тамјан, довољно је да се телефоном јави свом свештенику, који ће му их на адекватан начин доставити. Света Тајна исповести, а по потреби и Причешћа, може се обављати читавог дана, пре времена забране кретања, у договору са свештеницима, у храму или дому. Друга чинодејства треба обављати уз благоразумни договор са парохијанима и у складу са наредбама државних власти.   *Позивамо све вернике да се телефонским путем јаве својим свештеницима ради савета и духовног укрепљења, као и за помоћ свима онима који су сами и нису у могућности да се у овим тешким данима старају о себи и својим основним потребама. Епархија бачка ће преко својих црквених општина и парохија,  Катихетског одбора и добротворне службе Платон Атанацковић, уз сагласност општинских кризних штабова, указати помоћ свима којима је она потребна. Парохијани се могу јавити својим парохијским свештеницима, као и на број телефона епархијске добротворне службе Платон Атанцковић 064/800 27 64 и дежурни телефон  број 021/ 402 403.   У току сваког богослужења додати у сугубој јектенији следећу прозбу:    Још се молимо Оцу нашем небеском, Лекару душа и тела наших, Који је послао Јединороднога Сина Свога, Господа нашега Исуса Христа, Који сваку болест исцељује и од смрти избавља, да покаже и на нама милост Своју преизобилну, да заустави опаку заразу, здраве да сачува у здрављу, оболеле да исцели, оне који их лече и оне који и оболелима и здравима помажу да благослови и укрепи, а свима нама да опрости грехе и дометне нам вере, наде и љубави. Рецимо сви: услиши нас, Господе, и милостиво помилуј!   После заамвоне молитве читати следећу молитву:   Ђакон:   Господу се помолимо!   Епископ или презвитер:   Господе Боже наш, Ти си богат милосрђем и премудрим Промислом Својим управљаш животoм нашим; Ти Сâм, Човекољупче, услиши молитве наше, прими покајање наше за грехе, смилуј се на нас као што си се смиловао на Народ Свој у дане цара Давида и заустави ширење заразе новојављеном опаком болешћу. Лекару душа и тела наших, подари исцељење и опоравак оболелима, а здраве сачувај од ове и сваке друге болести, да бисмо сви једним устима и једним срцем хвалили, славили и благосиљали пречасно и величанствено име Твоје. Благослови, Господе Свеблаги, и благодаћу Својом заштити и укрепи слуге и слушкиње Твоје које сe са љубављу самопрегорно старају за исцељење и опоравак браће своје и сестара својих у болницама или у домовима њиховим. Уклони болести и патње међу људима и научи нас да ценимо живот и здравље као дарове љубави Твоје. У свакој тузи и невољи нашој Ти нам буди утеха, нада, ослонац, укрепљење и исцељење. Даруј нам, Господе Боже наш, мир Свој и испуни срца наша чврстом вером у Тебе, надом у доброту и заштиту Твоју и љубављу према Теби. Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Својом и молитвама Пресвете Богородице, светих анђела Твојих и свих светих који Ти од памтивека угодише.   Јер си Ти добри и човекољубиви Бог наш, Бог Који нас милује и спасава, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.   Народ: Амин.     Нека Господ по Свом изобилном милосрђу подари што скорије избављење од искушења и исцељење и утеху свима људима!   Са благословом, Епископ бачки Иринеј     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  6. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Пећка Красница 1911. године спасила народ од колере   
    Избављење народа у Пећи услед епидемије колере 1911. године након литије са иконом Пресвете Богородице – Пећке Краснице.     “Године 1911, на просторима Старе Србије (Рашка, Косово и Метохија, Северна Македонија), која је тада још увек била под влашћу Турског царства, ширила се колера. Она је дневно односила више десетина живота. Интересантно, ниједно дете није било болесно. Власт је разним тада познатим методама покушала да сузбије епидемију. Међутим, није било ефекта. Сваког дана број умрлих и заражених био је све већи. Митрополија Рашко-призренска свакодневно је добијала депеше са бројем умрлих по градовима. Наравно, епидемија је била и у граду Пећи. Захваљујући сну једне девојке која је била Туркиња, и једног хоџе, власти је препоручено да траже од Срба и Цркве да кроз град прође литија са иконом Пресвете Богородице из манастира Пећка Патријаршија. У суботу, литија је заказана била за недељу, умрло је чак 70 људи у Пећи. У недељу је после Литургије била литија са иконом, и на три важна места у граду водоосвећење. У литији је учествовала и турска војска, и власти и само становништво, међу њима и они исламске вероисповести. После литије епидемија је престала (изузев 8 жртава које су умрле, на сам дан литије).”   (Препричана прича по казивању старих Пећанаца, из књиге о Пресветој Богородици Красници)   Чудотворна Пећка икона Пресвете Богородице   Повест ове чудотворне иконе је веома занимљива. Њу је, по предању, сликао Свети апостол и јеванђелист Лука у Гетсиманији крај гроба Пресвете Богородице, 48. године. У Цариград ју је 460. пренео византијски цар Лав Мудри, и овде је боравила у храму Матере Божје све до 898. године када је послата у Херсон, на Крим. Њу је тамо дочекао сам руски кнез Свети Владимир, који се пред њом крстио, о чему постоји запис, и отпочео са крштавањем руског народа. Око 989. године икона се налазила у Великом Новгороду, одакле је пренета у Никеју.    Њу је од цариградског патријарха добио на благослов Свети Сава Српски када је хиротонисан и донео је у Србију. По преносу Патријаршије у Пећ, тамо је и ова светиња добила своје место и од тада се назива Пећком. Икона стоји у нарочитом трону и окићена је многобројним драгоценим украсима, као захвалност оних чије су молитве пред њом услишене. Икона Матере Божје је учинила многа чуда у граду Пећи и уопште у народу: сачувала га од колере, била му утеха у вековима робовања, радост у жалости, лекар у болести, пријатељ у невољи, охрабрење у страдању и на самрти.    Чудотворила је у пожарима, када је сачувала манастирско људство и српску културну и духовно наслеђе. Срби су је одувек безгранично волели, Турци се односили према њој коректно и са поштовањем, а Албанци чували Патријаршију и према икони гајили страхопоштовање. С времена на време икона је ношена по српским крајевима, где је посећивала домове верника, у њима коначила и пред њом су читане даноноћне молитве. Овој икони је посвећен посебан акатист – дело митрополита Михаила из 1894. године. У њему је и припев: Радуј се заштитнице и спаситељко рода српскога, крстоноснога!    У Пећи је у прошлости, на празник иконе Богородице Пећке, чудотворна икона ношена у литији кроз град, од куће до куће српских домаћина који су је свечано дочекивали.    Одлуком Светог архијерејског сабора на мајском заседању 2011. године празник иконе Богородице Пећке, који је до тада обележаван локално, добија општецрквени карактер и одређено је да се прославља сваке године сутрадан по празнику Вазнесења.      Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Саопштење Црквене општине Котор: Неистине и злонамјерне инсинуације Радија “Скала” усмјерене против СПЦ!   
    Которску јавност поново је, по ко зна који пут, објавом текста који врви од неистина и злонамјерних инсинуација, усмјерених против Српске православне цркве, узнемирио локални Радио Скала.     Потврда за то је и јучерашњи текст новинара Скала Радија Славка Мандића “СПЦ у Црној Гори отворено крши забрану јавних окупљања” у којем се чак и актуелна ситуација са корона вирусом злоупотребљава како би се оцрнило свештенство, прије свих парох Момчило Кривокапић, за наводно организовање некаквог “протестног молебана”, и поред забране свих јавних окупљања од стране Националног координациог тијела.   “Међутим истина је да је од момента када је Митроплија црногорско приморска донијела одлуку да се привремено престане са одржавањем   литија и Црквена општина которска престаје са свим активностима те врсте (вјронауке за дјецу, предавања за одрасле и проба сва три хора СПД „Једиснтво“, као и од литија).  Уклоњени су тада сви плакати и од тада се вјерници, по инструкцији из Митрополије,  не позивају на окупљања   Груба је неистина Славка Мандића, новинара Радио Скале, да је парох которски “најавио прије неколико дана да ће организовати протестни скуп у которској цркви СВ. Николе без обзира на изричиту наредбу Владе и да ће то редовно чинити”. Ту неситину су нажалост пренијели и други медији , чак и јавни сервис РТЦГ.   Због тога је у четвртак 19. марта током редовне службе  у 18 сати, на тргу испред СВ. Николе била присутна полиција. Поставља се питање због чега није и реаговала ако је било ријечи о протестном окупљању и ако је било више од 20 вјерника, као што пише Славко Мандић.   Нешто иза 21 час полицијски службеници су проти Момчилу Кривокапићу уручили позив да се одмах јави у станицу полиције. Зар је то морало да буде у позним ноћним сатима према угледном свештенику у осмој деценији живота, начетог здравља?   Неспоразум настаје у незнању и/или злонамјерности Славка Мандића који не зна да је Молебан Прсветој Богородици у Котору служен и  служи се од 17. вијека до данашњих дана, у континуитету,  и увијек у пригодама за одбрану од куге, земљотреса, глади , рата, суше, у овом случају од корона вируса. Није наша традиција, али паралела је код католика  Santa Maria della Salute – Госпа од здравља.   У претходна два мјесеца молебан је служен као уводни дио литија да би се истим дао духовни а не политички карактер. Зато су и литије прошле у миру, што је некима најтеже пало.   По окончању литија молебан се овог пута редовно служи управо због корона вируса.  Ми се молимо Пресветој Богопродици да нас заштиоти од зла које доноси корона вирус.   Без жеље за правдањем, за забринутог за здравље нације – писца поменутог текста на порталу Скале, подсјећање да се народ причешћивао и у вријеме тежих болести и да се увијек потврђивало да је то најбољи лијек и превентива. Наравно за оне који вјерују и који су крштени, па стога бојазни нема ни за оне који су са њима у контакту и окружењу.   Причешће је лични избор вјерника и Црква никога на то не присиљава.   Зато су молитва, пост, покајање и причешће оно што спасава вјерујуће, али не и оне који не иду за истином Христовом, већ смисао траже у лажима, подметањима и дизању панике.   Стога су овакви текстови у продукцији Скале највећа опасност за саме ауторе, јер мржња изједа прије свега оног ко је испољава.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Љут
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Прота Момчило Кривокапић: нисам хапшен, већ позван на информативни разговор   
    Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић казао је за наш портал да је синоћ саслушан у станици полиције у Котору, због како каже наводног кршења прописа Института за јавно здравље.
    Такође, демантовао је наводе режимских медија да хапшен, већ да је само ријеч о информативном разговору.
      „Истина је да смо синоћ ја и мој син позвани на саслушање у станицу полиције. Нису нам конкретно рекли шта и како, али отприлике јер смо служили молебан. Објаснио сам да смо служили редовну службу и да је било присутно, свега 15-16″, каже отац Момо.
      Међутим, наглашава да је читаву причу дигао на тај ниво новинар радио Скала, Славко Мандић.
    „Наиме, кад је радио интервју са предсједником Општине Котор Жељком Апрцовићем, он је поставио питање шта ће се учинити против Српске цркве која не поштује мјере и препоруке Института за јавно здравље. Апрцовић је уљудно одговорио. Треба отворити сајт Скала радија. Синоћ је изашао чланак „СПЦ у Црној Гори отворено крши забрану јавних окупљања“,  који објашњава све. Тако да би све ово могло просто насловити – Скала радио против Српске цркве а посебно против Момчила Кривокапића, каже он.
      Такође, додаје да у поступцима овог новинара има елемената за кривично гоњење.
    „Ово је страшно шта Славко Мандић ради. И планирам да поднесем тужбу против њега, изричит је отац Момо.
     
    Славко Мандић (Фото: Скала радио)
    Уједно, објаснио је да се у Котору молебан Пресветој Богородици служи од 17. вијека.
    „У току ускршњег поста свако вече. Управо у знак захвалности Богородици што је сачувала не само Боку него и Црну Гору од куге. Како тај молебан и даље служимо, ја кажем пошто нас је пресвета Богородица заштитила од куге давно, сад се молимо да нас сачува од куге овог новог времена. Ја сам чак рекао начелнику, ако буде потребно прекинућемо са тим служењем, али само у глави Славка Мандића је служба и молебани  инкриминисани. То је просто човјек који не зна ништа а злобан је до бола. Мрзитељ је свега што је српско, бивши члан Народне странке и од његовог србовања се некад није могло живјети“, закључио је отац Момо.
    Подсјетимо, јеромонах Сава Вукајловић демантовао је синоћ у разговору са новинаром портала ИН4С писања Стандарда да је ухапшен и приведен код тужиоца.
    „Није ријеч о хапшењу нити сам приведен код тужиоца“, рекао је синоћ отац Сава из полицијске станице.
    Портал Стандард објавио информацију да је јеромонах Сава ухапшен и спроведен код тужиоца у Бијелом Пољу због илегалног преласка границе како би избјегао самоизолацију. У истом тексту, стандардно, одмах је направљена конструкција и поменуто име владике Јоаникија.
     
    У НАСТАВКУ ЈЕ СТАРА ВЕСТ ОД СИНОЋ:

    Како су пренели бројни медији, полиција Црне Горе привела је претходне вечери протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића, архијерејског намесника бококоторског и његовог сина протопрезвитера Немању Кривокапића, парох которског и професора Богословије Светог Петра Цетињског. Свештеници су приведени непосредног по завршетку вечерњег богослужења у Саборном храму у Котору, а због наводног кршења забране окупљања које је увела Влада Црне Горе, а поводом епидемије вируса корона.

    Ово је само још један од доказа непрестаног напада на Цркву Божју, свештенство, монаштво и верни народ Митрополије црногорско-приморске, која се већ више деценија налази на једном виду распећа. Подсећамо прота Момчило Кривокапић, један од најугледнијих свештеника Српске Православне Цркве, прославио је прошле године велики јубилеј - пола века свештеничке службе. У наставку доносимо протино гостовање на таласима васељенског Радија Светигора, а поводом пола века неуморног служења Богу и роду.

    У наведеној емисији имаћете прилику да чујете сведочанства овог неуморног служитеља олтара Божјег који је казивао о крсто-васкрсном путу којим је храбро и са вером и љубављу ходио, а ето и данас ходи:  
     
     
    Приредило уредништво портала ПОУКЕ.ОРГ
  9. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Радио Беседа: Летописи храмова у Епархији бачкој - Световазнесенски храм у Суботици   
    Данашња емисија Летописи храмова у Епархији бачкој посвећена је храму Светог Вазнесења Господњег у Суботици.   Звучни запис емисије   Храм је грађен 1723 – 1726. године. На споменику од пешчаника, који затичемо у ходнику Црквене општине суботичке, пише: ,,Здје почивјат раб Божји Драгић Ковачевић 1726ˮ, што несумњиво сведочи о постојању православног храма у то време.   У шетњу кроз векове Православља у Суботици води нас парох храма Светог Вазнесења Господњег, протoјереј Миодраг Шипка, архијерејски намесник суботички.   У првој од две емисије посвећене Световазнесењском храму у Суботици трагови православног живота воде нас да се осврнемо далеко у прошлост. Након Велике сеобе Срба са Косова и Метохије, 1690. године, Срби у Суботици изборили су право да саграде свој храм од блата. Народ га је звао плави храм. О постојању плавог храма сведоче најстарији писани помени о Српској Православној Цркви Црквене општине Суботица. То су црквени протоколи из 1744. године, под називом: „Малија и великија церкве храма св. Вазнесења Господа нашега Исуса Христа в. Санци или мјестје Суботицјеˮ.   Храм је кроз скоро три века свог постојања неколико пута обнављан и дограђиван, да би стекао данашњи изглед. Пројекат да се план прошири и реконструише враћа нас у 1909. годину, у време када је положен темељ новог звоника, уз присуство патријарха карловачког Лукијана Божића и епископа бачког Митрофана Шевића.   Међутим, ратне године доносе многа искушења за српски народ и Српску Православну Цркву. Мермерне плоче на храму нас опомињу да се осврнемо на најтежи период за Црквену општину суботичку и њене вернике, 1848. и 1849. годину, време када су Срби били прогоњени.   Наш саговорник, протојереј Миодраг Шипка, подсећа на недаће српског народа кроз векове, хапшења и одвођења у логоре и сабирне центре, највише у Шарвар.   Са леве стране солеје, према Богородичином трону, и данас стоји оштећење које подсећа на гелер од бомбе, који је упао у храм кроз прозор. Сведочи о Савезничком бомбардовању када је зграда Црквене општине суботичке потпуно изгорела.   О ратним годинама неизвесности, судбини народа и Српске Православне Цркве кроз векове, имамо прилику да чујемо у новој емисији Летописи храмова у Епархији бачкој, емисији посвећеној храму Вазнесења Господњег у Суботици.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  10. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Акција ВДС-а Епархије тимочке   
    Благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, Верско добротворно старатељство Епархије тимочке ће на територији Зајечара бесплатно превозити намирнице у циљу помоћи суграђанима старијим од 65 година. Наши драги суграђани нам се могу обратити радним данима од 9 до 12 ч позивом на бр. 066/800-36-46.     Извор: Епархија тимочка
  11. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Прота Велибор Џомић: Нека на суду докажу да имовина није црквена!   
    “Тражимо да се одредбе из чланова 62,63 и 64 закона замијене једним чланом којим ће се прописати да се имовинско-правни спорови о вјерским објектима и земљишту који су саграђени или прибављени до 1. децембра 1918. године искључиво могу рјешавати у парничним поступцима пред редовним судовима. Ако неко, па и држава, сматра да црквено није црквено, онда нека своје тврдње докаже на суду, а не да воде имовинско-правне спорове пред Управом за некретнине која није надлежна за та питања”, поручио је у разговору за “Дан” протојереј-ставрофор Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске.     Поручује да Црква нема ни милиметар простора за назад, те да ће, уколико власт не уважи њихове аргументоване предлоге, наставити борбу за очување светиња, гробова и завјештања још масовније и још истрајније.   Говорећи о експертском дијалогу између Митрополије и Владе, отац Џомић оцјењује да је до дијалога и експертских преговора на таквом нивоу и са третираним темама морало доћи много раније, али да свакако експертски дијалог само може да допринесе рјешењу проблема, који је, како додаје, евидентан и који се мора ријешити.   “Одржан је један састанак, а други је, на молбу Владе коју смо уважили одложен због тренутне ситуације. Размијењени су аргументи, али смо јасно указали да у овом случају једино треба и смије да побиједи интерес грађана и да правна струка буде изнад и прије политике. Врло је важно што су владини експерти прихватили наш предлог да се аргументовано разговара о неопходности измјена и допуна спорних законских одредби које су изазвале узнемирење вјерника и јавности уопште. Нисам субјективан, али смо врло јасно указали на недопустивост покушаја лишавања имовинских права било ког субјекта, па и Цркве и вјерских заједница, у управном поступку пред органима који су под непосредном контролом и под огромним утицајем Владе и политичких странака”, поручио је о. Велибор.   На питање какав је став експертског тима Цркве о праву својине над црквама, манастирима и другим непокретностима, прота Џомић објашњава да је њихово мишљење да својинско-правна питања уопште не треба да буду нормирана у Закону о слободи вјере.   “Свјесни смо вјековне истине да црквено припада Цркви, а џамијско и вакуфско Исламској заједници. Није нама проблем у наводном непостојању доказа о црквеном праву својине, како су неки злобно подметали”, истиче Џомић.   Наглашава да су изнијели бројне аргументе у прилог законито спроведених поступака за укњижбу својинских права Цркве на православним вјерским објектима и земљишту које им припада, али и истих таквих поступака и права осталих цркава и вјерских заједница.   “Мислим да су представници власти имали прилику да сазнају доста нових података које до сада нијесу знали и да виде бројна документа која до сада нијесу видјели. Мени је несхватљиво да неко оспорава законитост неког уписа у катастар, а да уопште нема све комплетне списе предмета испред себе. Нажалост, то је био манир у претходном периоду. Потрудили смо се и да снажно и аргументовано разјаснимо неке недоумице које су они имали у вези овог и других питања”, казао је координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске.   Он је казао да разумије и да зна да постоји велика бојазан код многих људи због свега „што смо до сада претрпјели”:   “У овом случају, важно је да се зна да ниједна одлука, ако Бог да да до ње дођемо, неће бити донијета исхитрено или на нашу штету. Експертски тим наше Цркве има надлежност да аргументовано исказује ставове Цркве и да Епископском савјету, који доноси одлуке, доставља извјештаје и подноси предлоге. У Цркви је ред, одговорност и поредак, и у то не треба сумњати.”   Захтјеви МЦП су да се измијене, а тиме и ставе ван снаге одредбе о правној ликвидацији Цркве и вјерских заједница из чланова 25 и 26 закона, “као и дискриминаторна одредба о правном положају цркве или вјерске заједнице чије је сједиште у иностранству из члана 28 закона”.   “Даље, да се одредбе из чланова 62 и 63 закона о проглашењу светиња за државну својину у управном поступку пред Управом за некретнине и одредба из члана 64 закона о државном одлучивању о начину коришћења вјерских објеката замијене једним чланом којим ће се прописати да се имовинско-правни спорови о вјерским објектима и земљишту који су саграђени или прибављени до 1. децембра 1918. године искључиво могу рјешавати у парничним поступцима пред редовним судовима у складу са Уставом, потврђеним међународним уговорима и законима Црне Горе. То је минимум испод кога ми не можемо да идемо ни пред Богом, ни пред људима. Ако се Црква не боји суда, зашто би се бојала друга страна”, пита он.   На питање да прокоментарише често различите поруке од стране представника Владе и предсједника државе Мила Ђукановића, констатује да је, нажалост, било свега.   “Давно је речено да ријечи лете, а да написано остаје. Не бих улазио у унутрашње односе у владајућој партији и коалицији, као и у личне односе највиших државних функционера. Црква се не бави партијском политиком. Али хоћу да нагласим да свако, а посебно највише државне личности, морају да дају максималан допринос рјешењу овог небивалог проблема, владавини права, поштовању достојанства Цркве и вјерских заједница и њихове улоге и уклањању партијске политике из ове врло осјетљиве области друштвеног живота”, истакао је он.   На питање да ли вјерује да ће преговори бити успјешни, протојереј-ставрофор Велибор Џомић је одговорио да вјерује само у Бога живога.   “А у вези са преговорима, сматрам да свако од нас треба да, како је говорио патријарх Павле, учини онолико колико до њега стоји. Уз поштовање државе и правног поретка, чинимо и чинићемо све што до нас стоји чувајући достојанство и право Цркве”, поручио је о. Велибор.   Вирус не може утицати на духовну снагу вјерника   На питање да ли сматра да ситуација с вирусом корона може утицати на литије и енегрију народа која је досад постојала, каже, да су литије привремено обустављене док не прође опасност од масовне заразе.   “Вирус не може да мутира у овом случају и не може да промијени наш саборни глас: Не дамо светиње! Не мислим да ситуација са вирусом може да утиче на величанствену духовну снагу вјерника и грађана који су у њима учествовали тако да је Црној Гори завидио читав свијет. Напротив, невоља без које, по народној, нема богомоље ће само још више подстаћи људе да се обрате Господу да не дамо светиње Божје, али и да чувамо сами себе и једни друге. У Бога се надам да ћемо наћи правично и цивилизовано рјешење и да онда сви заједно одемо на једну благодарствену литију. На крају, да подвучем да су литије изворна и самоникла појава православних вјерника у Црној Гори и да се о њима одлучује искључиво у Црној Гори, а не било било гдје другдје”, закључио је протојереј-ставрофор Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Пастирско писмо Епископа нишког Арсенија   
    Извор: Епархија нишка
  13. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Пастирско писмо Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија   
    Суочени са епидемијом вируса короне и мерама које надлежне институције предузимају у циљу њеног сузбијања на територији Централне Србије, Косова и Метохије, осећамо архипастирску одговорност да се обратимо свештенству, монаштву и верном народу наше богоспасаване Епархије.     Црква Христова вековима се суочавала са бројним епидемијама, пошастима, ратовима и другим несрећама, у којима су здравље и животи њених верника и свих других људи били угрожени. То су увек била времена када је требало показати веру, вратити се Богу и ближњима у љубави и праштању, али и помоћи онима који страдају. Још од раних векова забележено је да су хришћани међу првима у великим епидемијама помагали болеснима, бринули се о сахрањивању пострадалих, неретко излажући и своје животе непосредној опасности. За Цркву Христову оваква страдања увек су била и позив на покајање и обнову наше хришћанске вере у Христа као јединог Спаситеља и исцелитеља душа и тела наших. У Еванђељу по Луки (21.11) Господ каже својим ученицима: „И земљотреси велики биће по мјестима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба“. У свему томе наша вера у Христа нас блажи обећањем да се све то „има збити“, али да ништа што се догађа није без чудесног промисла Божијег који нас управља вечном животу, кога окушамо већ и сада, овде, као Црква Христова. Зато нас Господ стално упућује да не живимо у страху и бригама, већ да чинимо што до нас стоји да поправимо околности у којима живимо, дубоко се уздајући у спасење и победу над смрћу, које имамо једино у Њему. Треба да знамо да од страдања у овом свету и веку има само нешто опасније, а то је да изгубимо нашу веру и наду у живога Бога, васкрслог Христа. Управо је време Великог Поста период у коме се свакодневно подсећамо на страдања Христова и Његово Васкрсење и победу над смрћу и зато постом и молитвом треба да се крепимо да бисмо храбро, достојанствено и одговорно прошли и ово кушање и показали се синовима светлости и љубави Божије.   Овом приликом желимо да охрабримо наш верни народ, позивајући све да се још више утврдимо у вери која нас је вековима одржала и очувала као народ Божији на овим благословеним просторима и дамо неколико пастирских упутстава у вези богослужбеног и светотајинског живота наше Епархије у овом периоду:   1. Црква Христова је стални сабор Бога и верног народа, јер и Господ каже „где су двојица или тројица сабрани у моје име и ја сам међу њима“ (Mт. 18.20). Зато ће се и у овом периоду где год постоје могућности и даље служити у храмовима Света Литургија, а у нашим манастирима одвијати и сва остала богослужења. Цркве неће бити затваране и ко год жели да прими Свете Тајне било на богослужењу или на други начин, неће му бити ускраћивано. Услед могућег ширења болести, остављамо нашим верницима да по сопственој савести, како према себи, тако и према својим ближњима (посебно оним старијим и болесним) расуде како да учествују у животу Цркве, поштујући одредбе надлежних институција о ограничењу окупљања. Не заборавимо, Литургија није само богослужење, већ и наше служење ближњима, те позивамо парохијске свештенике да посебно са млађим верницима воде рачуна о старијим парохијанима којима је потребно да се обезбеди храна или друга врста помоћи. Увек треба да се руководимо правилом да се наша љубав према Богу мери и нашом одговорношћу према ближњима и да лична одважност и вера никада не сме да угрози оне око нас. Сви који из разних разлога нису у могућности да редовно учествују у богослужењима, добро је да код куће читају молитве из молитвеника са својим ближњима и тако учествују у животу Цркве.   2. Ово је време када парохијски рад треба још више интензивирати и у оваквим специфичним околностима. Свештеници би требало да преко својих парохијских интернет сајтова или друштвених мрежа свакодневно поучавају своје вернике, храбрећи их и подстичући да време повећане изолације користе на духовно усавршавање и молитву. Својом ревношћу и достојанством свештеници треба да буду пример својим верницима.   3. Будући да је Велики пост време благосиљања свете водице по кућама, због постојеће епидемије, свештеници неће по уобичајеној пракси обилазити домове парохијана, већ ће за потребе своје парохије освештати воду у храму и обезбедити да свако од верника који жели може да је добије у цркви, или ће му у случају немоћи бити достављена до куће.   4. Предлажемо да се црквене службе, као што су: крштења, венчања, опела и сахране обављају у присуству породице и најуже родбине.   5. Црквена звона су вековима по предању наше Цркве била подсетник на молитву, симбол нашег поуздања у Божију помоћ и благослов. Отуда налажемо да и у нашој Епархији, као што је случај у Митрополији црногорско-приморској и другим, у свим парохијским и манастирским храмовима у периоду од 8 до 20 часова, у временском интервалу од 2 часа, звоне звона (у трајању од 5 минута) до окончања епидемије. Нека нас звона опомињу на молитву коју посебно тада треба да упућујемо Господу.   6. По свим храмовима где се служе редовне службе (Божанска литургија, вечерња, јутрења) саветујемо да свештеник по отпусту прочита молитву за избављење од епидемије (коју је саставио свјатјејши Патријарх Румунски Данило (прилог 1). Ову корисну молитву и верници сами могу да читају у својим свакодневним обраћањима Богу.   7. У време трајања епидемије налажемо да се привремено прекине примање посетилаца и гостију у манастирима, а монасима и монахињама да умноже своје молитве за здравље и спасење свих.   8. У свим осталим питањима живота треба се руководити по одредбама наше Цркве, као и санитарним и безбедносним упутствима надлежних институција, одговорно се односећи према другима.    Посебну благодарност изражавамо свим лекарима и медицинском особљу који улажу велики труд да помогну најугроженијима. Бог нека их укрепи у њиховом делу и прими њихову жртву љубави као један од најлепших примера како служити Богу и ближњима у оваквом времену.   Бог да вас благослови и укрепи молитвама Свете Богородице, Пећке Краснице, Св. Краља Стефана Дечанског, Светих архиепископа и епископа пећких, Св. Јоаникија Девичког, Петра Коришког и свих светих просијавших на просторима наше Епархије рашко-призренске.              ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ  +ТЕОДОСИЈЕ     Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  14. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Саопштење Епархије врањске: Свеправославно друштво "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски" ће стајати на располагању и бити од помоћи у функционисању црквеног живота и рада!   
    Поводом настале ситуације у земљи и проглашења ванредног стања од стране државних органа Републике Србије, препоруке Кризног штаба града Врања и саопштења Светог Архијерејског Синода СПЦ, обавештавамо верни народ Православне епархије врањске да свештеници Васкршњу водицу неће светити у домовима парохијана извесно време.     Свеправославно друштво "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски" ће стајати на располагању и бити од помоћи у функционисању црквеног живота и рада, за потребе верних, нарочито старијих и изнемоглих лица.   За оне који имају потребу да им парохијски свештеник посети дом и за све остале са потребом за било каквим видом духовне помоћи, то могу учинити позивом на телефон свог парохијског свештеника или на контакт телефоне Свеправославног друштва "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски",    - мобилни 066/ 888-71-57 и фиксни 017/ 413-349     Свети Синод нам поручује да је Господ наша Нада и наш Избавитељ у свим невољама и да зато треба да умножимо усрдне молитве за оболеле, а нарочито за лекаре и остало медицинско особље, које несебично чини све што може, често излажући и себе опасности, што је такође облик богослужења и несебично служење људском роду. На нама као хришћанима и људским бићима јесте да чинимо све што до нас стоји, верујући и знајући из Светог Писма да је Богу све могуће, па и превазилажење природних закона и неприродних процеса.   Горе имајмо срца! Имајмо поверења у наше лекаре, а пре свега у Господа нашега, Лекара душâ и телâ наших!   из канцеларије Епископа врањског     Извор: Епархија врањска
  15. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Пастирско писмо Епископа шумадијског Јована   
    У складу са саопштењем Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве од 16. марта 2020. године, о све већем ширењу опасне короновирусне заразе која представља опасност по здравље, а у доста случајева и по сам живот људи, извештавамо вас о следећем.     Црква увек, а особито у ове тешке дане, служећи Богу, служи и спасењу и сваком добру како својих верника тако и наших ближњих.   Сходно томе позивамо сво свештенство и сав верни народ Епархије шумадијске на одговорност и трезвеност и апелујемо да се не пренебрегавају упутства медицинских служби и државних органа и да се не запостављају или игноришу прописане превентивне мере – једном речју, да не излажу опасности ни себе ни друге.   Црква поштује значај и достигнућа медицине, сматрајуђи их великим Божјим даром и великим људским подвигом, при чему Црква својим верницима нуди и јединствени лек бесмртности, свето Причешће, као и благодат својих светих Тајни и свог целокупног благодатног дејства. Зато стојећи на чврстом Камену Вере и Наде наше који је Господ Исус Христос, исповедамо да се причешћујемо телом васкрслог и преображеног Господа, живога Бога који је победио грех, смрт и ђавола, и то као темељ наше вере не може нико доводити у питање. Причешће треба вршити у складу са вековном праксом наше Цркве.   Позивајући сав верни народ да у своме животу увек исповеда ову и овакву веру, изражавамо и разумевање према свима код којих је вера ослабила подсећајући их на речи Христове да човеку ни длака са главе не може пропасти без Божијег допуштења.   У том смислу позивамо сво подручно Нам свештенство, да се по примеру доброг Пастира, брину о својим парохијанима, да их по позиву посећују и моле се за њих, али и да имају разумевања уколико им исти ове године ускрате гостопримство.   Предлажемо свим старешинама храмова да у договору са својим црквеноопштинским одбором, о већим празницима или у данима када се у храмове сакупља већи број људи, где год је то могуће, организују служења литургија на отвореном простору.   Истовремено позивамо све свештенослужитеље да на Светој Литургији, као и на вечерњем и јутарњем богослужењу на великој јектенији пре прозбе "Заштити, спаси, помилуј...", а на сугубој јектенији пре прозбе "Још се молимо за оне који плодове доносе..." додају позбу: И за све лекаре и остало медицинско особље, које несебично служи људском роду и за све оболеле, Господу се помолимо.   Сав верни народ извештавамо да ће се сва богослужења у храмовима Епархије шумадијске одвијати у складу са досадашњим богослужбеним поретком и у исто време позивамо све Наше епархиоте да у овим данима Великог поста умноже своје личне молитве, како они који долазе у храм тако и они који из било ког разлога нису у могућности да узимају учешћа на посведневним богослужењима.   Упућујући вам речи којима нас наш Спаситељ теши и храбри: Не бој се мало стадо, охрабрујемо вас и позивамо да увек и на сваком месту будете благовесници Јеванђеља те да тако подстичете и сав верни народ на поуздање у Бога како би се избегла свака паника и немир, чврсто верујући и знајући да је Богу све могуће, па и превазилажење природних закона и неприродних процеса.       Извор: Епархија шумадијска
  16. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Пастирско писмо Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија   
    Епархија будимљанско-никшићка: Обавјештење о молитви и звоњењу звона поводом епидемије.     Његово Преосвештентво Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије упутио је, у сриједу 18. марта 2020. године архијерејским протопрезвитерима, старешинама храмова и управама манастира Епархије акт о молитви и звоњењу звона поводом епидемије.   „У тешком времену проласка нашег благовјерног народа и свих људи у свијету кроз страхове, болести и патње, поводом епидемије корона вируса, а у сагласности са одлуком Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско - приморског Господина Амфилохија АЕМ бр. 246 од 18. 03. 2020. године, благосиљамо да на свим парохијским и манастирским храмовима звоне сва црквена звона, у временском интервалу од 8 часова ујутру до 20 часова увече, на сваких два сата, у трајању од пет минута до окончања епидемије“, наводи се у акту Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија.   Указује се и на потребу читања молитве, коју је саставио Патријарх румунски Г. Данило:     „Такође, налажемо свом свештенству да на крају сваког богослужења, прије отпуста, читају молитву састављену од стране Његове Светости Патријарха румунског Данила коју достављамо у прилогу овог акта“, закључује се у акту Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија.     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  17. Свиђа ми се
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Саопштење епархијâ Српске Православне Цркве у Хрватској   
    Свештенству и вјерном народу Српске Православне Цркве у Републици Хрватској.     У складу с најновијим одлукама државних институција Републике Хрватске надлежним за сузбијање епидемије проузроковане ширењем корона вируса, обавјештавамо свештенство и народ Православне Цркве да се богослужења неће прекидати, али да ће се од 19. III, па све док надлежни органи не донесу другачију одлуку, обављати без присуства и учешћа вјерног народа. Такође, све друге црквене манифестације и окупљања се одлажу до даљњег. Храмови ће бити отворени за личну молитву уз придржавање свих неопходних мјера здравствене заштите.   Позивамо вјерни народ да се за све своје духовне потребе обрате својим парохијским свештеницима који ће их посавјетовати око свега и помоћи у свему, а првенствено у вези са причешћивањем у новонасталим околностима.   У потпуности подржавајући све мјере и напоре Владе како би се борба са заразом што прије окончала, молимо се Господу да подари свима, а прије свега здравственим радницима, снагу, добру вољу, стрпљење и међусобну љубав, знајући да ниједно искушење, па ни ово, није веће од духовних сила које нам је Бог подарио. Поготову нас кријепи сазнање да нас Бог никад не оставља.   Искористимо овај тренутак да се интензивније погрузимо у личну молитву и да, суочени са својеврсном изолацијом, посветимо новостечено вријеме својим породицама које често, оптерећени другим бригама, запостављамо.   У ишчекивању свијетлог Васкрсења Христовог,   С благословом Божјим,   Митрополит загребачко-љубљански Порфирије Епископ горњокарловачки Герасим Епископ славонски Јован Епископ далматински Никодим Епископ осечкопољски и барањски Херувим Епископ захумско-херцеговачки Димитрије     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  18. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Митрополит Амфилохије: Човјек, када се удаљи од образа Божјега, оскрнави и свој образ!   
    У цркви Свете Тројице у Кутима – Зеленика данас је одржано редовно годишње братско сабрање свештенства Бококоторског и Херцегновског архијерејског протопрезвитеријата. Свету литургију пређеосвећених дарова служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Звучни запис беседе   У бесједи након Литургије Владика је рекао да човјек, када се удаљи од образа Божјега, оскрнави и свој образ.   “Намјесто да се клања јединоме и истинитоме Богу, Њиме да живи и Њему да служи, ослобађајући се од свакога гријеха, он обоготворава себе. То је бивало кроз вјекове, то се догађа и данас. Модерна цивилизација кренула је тим путем обоготворења земље, онога што је пролазно, обоготворења човјека самога за себе, без Бога и против Бога, човјека коме је дах у носу”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да онај који таквога човјека обоготворава уствари обоготворава смрт.   “Онај, дакле, који на Бога пљује и одриче се Бога, он се клања смрти, пролазности и ништавилу. Јер, ако човјек није бесмртно и вјечно биће, онда која му је вајда што се овдје рађа и живи десет, педесет или стотину година… Шта је стотину година у односу на вјечност”, казао је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Епископ ремезијански Стефан: О односу активног литургијског живота и ванредног стања у држави   
    Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Стефан, викар Патријатха српског био је гост Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке. Владика Стефан је говорио о односу активног литургијског живота и ванредног стања у држави, као и другим важним питањима у погледу новонастале ситуације, а у духу пречасних дана Великог поста.      Извор: Телевизија Храм
  20. Волим
  21. Волим
    александар живаљев reacted to Логос for a Странице, Патријарх Павле: Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника?   
    Приликом причешћивања, поједини свештеници бришу каишчицу после причешћа сваког верног, док већина то не чини. Први сматрају да су практични и предострожни, док други осуђују овакав поступак сматрајући да се њиме уноси забуна међу верне, да је знак маловерности, не одговара догматски, итд. С обзиром да је у питању највећа тајна наше вере, какав став треба заузети у овом питању, не само ради једнообразности?     ОДГОВОР: Ово питање, колико ми је познато, први је код нас изнео и о њему опширно писао, између два рата, архимандрит др Петроније Трбојевић. Али је становиште о потреби увођења више кашичица за причешћивање, или брисање једне после причешћа сваког појединца усвојио још раније, тако да је септембра 1911. год. поднео Светом синоду у Сремским Карловцима представку којом је тражио да се званично уведе овакав поступак у целој Карловачкој митрополији.    У тој представци, поред хигијенског разлога ("да заједничка кашика, особито без темељног брисања, може да пренесе разне болести"), и естетског ("многог причесника тако рекући језа ухвати, кад помисли у колико је уста била та кашичица без икаквог чишћења и брисања"), наводи он и један догматски разлог у коме расућује овако: Сем теплоте, Светом причешћу се не сме ништа додавати. Међутим, како се на кашичицу, при причешћивању, ухвати мало пљувачке, која се, кад се кашичица поново умочи у Свету чашу, делимично опере и помеша са Светим причешћем: "Ако се кашика сто пута у уста причесника метне и понопо у путир спусти, може се замислити случај да ће се вино (крв) у осетној мери променити. Онда постаје овај догматски разлог важнији од првих двају разлога".   Крајем исте године, Свети синод је на ову представку донео следеће решење: "Молба се ова не уважава са разлога што се Света црква постарала и има довољно средстава да се верни очувају од заразних болести, а наведени квази догматски разлог нема никаква основа".   Незадовољан оваквом одлуком Светог синода, архим. Петроније достави исту представку Јовану Ж. Бути, уреднику "Православља", богословског листа који је излазио у Сремској Митровици, да се онде објави. Но овај одбије њено штампање у листу с образложењем: "Ни хигијенски ни естегски разлог не може да ме увери о потреби промене у начину причећивања. Догматски разлог нисте никаквим аргументима потврдили. Шта више, догматско учење по овом предмету убија и она два разлога, на први мах основана и оправдана. Зашто? Ако је учење наше Цркве истинито... онда је Свето причешће огањ који сажиже сваку нечистоћу не само душе. него и тела.    Благодат Божја колико утиче на душу толико и на тело; свештеник се моли да причешће свето буде во исцјељеније души и тјела. А тело болује не само од похоти плоти - него и од разних болести." На крају Бута вели: "Ја се не бојим инфекције у причешћу, а нисам још чуо да је и један свештеник био заражен тим путем. После I светског рата, јула 1921. год., поднео је архимандрит Петроније овакву представку Светом синоду Српске цркве, али и тада без позитивног резултата.   Према речи Господњој, у Цркви се кроз векове веровало да је Свето причешће "хлеб који је сишао с неба, а не као што су оци јели и помрли. Ко једе овај хлеб живеће вечно" (Јов. 6, 58). Причешћујући се, ми постајемо једно тело с Христом Животодавцем. Који се достојно "причешћује телом и крвљу Христовом бива истог тела и крви с Њим", вели Свети Кирило Јерусалимски." Врло лепо објашњење како то бива даје нам Свети Григорије Ниски: "Мало квасца све тесто према себи уиодоби. Тако обесмрћено Богом телоГосподње, будући у нама, све претвара и мења према себи".   Још детаљније излаже о томе Никола Кавасила велећи да је Свето причешће права храна за Цркву Његову. "И (Црква) причешћујући се њима, не претвара њих у људско тело, као што бива са којом било другом храном, него се она (Црква) претвара у њих, пошто јаче надвлађује. Као што гвожђе стављено у огањ само постаје огањ, не претвара огањ у гвожђе. И као што усијано гвожђе не видимо као гвожђе, него просто као огањ, иошто се особине гвожђа потпуно губе због огња, тако и Христова Црква, кад би је ко могао видети онда кад се сједини с Њим и причести се Његовим телом, не би видео ништа друго него само Господње тело". Стога Црква верује да верни поставши причешћем једно тело са Христом, и дошавши тако у додир са Његовим божанским енергијама, не само да не могу да се заразе преко Светог причешћа, него да је оно извор живота и здравља. Свети Јован Кронштатски помиње више случајева исцељења од разних болести после Светог причешћа: "Колико сам пута - вели он - имао прилике да видим болеснике истопљене као восак од болести, потпуно малаксале, умируће, а који су после причешћа божанским тајнама, по својој срдачној жељи, или по мојој препоруци, на чудесан начин брзо се опорављали", па износи случај једног старца, једног ученика ниже гимназије, синчића трговца, старице, једне девојчице, одраслог човека итд.   Кад би онако бивало како вели архим. Петроније Трбојевић, и кад би се преко причешћа ширила зараза, то би већина свештеника, особито физички слабијих, боловала од најразличнијих заразних болести и многи од њих већ давно помрли. Међутим, стварност показује сасвим друго. Велики број њих доживљава дубоку старост и умире од болести које нису заразне. У просеку свештеници су дуговечни људи. А тако је било и у старије доба кад су, пре увођења кашичице, сви верни причешћујући се, иили из истог путира.   Питање које поставља архимандрит Петроније Ј. Ж. Бути, на изјаву овога да се не боји инфекције у причешћу: Би ли он употребио причешће у које би усули цијанкалија? сасвим промаша циљ, јер не може бити да и сам архимандрит није примећивао да је друго "могућност" заразе, а друго "извесност" цијанкалија. То пак што сео указивању поштовања Светим тајнама, тако и искључење могућиости штете која би могла наставити за здравље верних кад би у таквом путиру стајало вино, које не постаје одмах, чим се улије у њега, крв Христова.    Било би прекомерно уздање у милост Божју, у најмању руку лакомисленост за сваку осуду, недостојна нас као сарадника, помоћника Божјих (1 Кор. 3,9), кад би свештеник знајући да је вино било у неодговарајућем суду, или заражено каквим вирусима, или отровано, да га употреби за причешће. Јер треба схватити да ми верни не мислимо да је Свето причешће хемијско средство за неутрализацију отрова, те да се може у том циљу употребљавати, или с њим тако експериментисати, него пре свега и изнад свега божанско средство за духовно уздизање, ослобођење од греха, задобијање живота вечног и васкрсења у последњи дан (Јн. 6, 54).    У хришћанству је свагда било главно, и "једино од потребе": задобити "уместо земаљског-небеско; уместо привременог-вечно; уместо трулежног-нетрулежно". Све привремено, телесно долази у други план. Зато се у молитвама све три Литургије свагда налазе прозбе о вечном,11 а о телесним потребама, здрављу и другом ретко.   Може звучати парадоксално ако сада, после свега онога што смо изнели, кажемо да се у Цркви свагда знало да Свето причешће заиста може бити узрок слабости и болести, па чак и смрти. Говорећи о приступању телу и крви Христовој, Свети апостол Павле вели: "Зато су међу вама многи болесни и доста их је умрло..." (1 Кор. 11, 30). Но ту он не говори о зарази од бацила, бактерија и вируса, добијених преко причешћа, него о опасности за онога који "недо- стојно једе хлеб и пије чашу Господњу".    У молитви Литургије Светог Василија Великог "Боже наш, Боже спа- сати... ниже немошчна душсју и тјелом от јеже недостојње сих прича- чатисја". Тумачећи ово место 1 Коринћанима, Свети Јован Златоуст вели: "Многи у недоумици питају један другог: Откуд настају превремени смртни случајеви, откуд дуготрајне болести? Узрок многих, говори он (Павле), од ових нзненадних невоља налази се у гресима".в Зато све своје старање хришћанин и данас треба да упути у правцу избегавања греха. Здравље душе дејствоваће онда на здравље тела.   Вековно искуство, дакле, и пракса Православне цркве не даје за право схватању архимандрита Петронија 'Грбојевића и оних свештеника који, из бојазни од заразе, траже увођење више кашичица, или брисање једне после причешћа сваког верног.   На крају указаћу на један случај за који сматрам да има места да се изнимно поступи друкчије. Мислим, наиме, да треба узети у обзир постојање света преосетљивог, у већој мери гадљивог, код кога долази лако до повраћања и коме би пастир-духовник требало на неки начин да снисходи и олакша приступање Светом причешћу. Но и то би се могло извести без прибегавања неким ванредним мерама. Док такав верник не ојача и не савлада у себи ову слабост, мислим да би му се, изузетно, могло допустити да се причести на почетку, пре свих, или сасвим на крају, после дељење антидора, кад је путир већ пренесен на проскомидију и кашичица по причешћу отрвена. На тај би се начин њему изашло у сусрет, колико је могуће, без непотребног изазивања питања и уношења недоумице код осталих верних.     Извор: Поуке.орг
  22. Волим
    александар живаљев reacted to Поуке.орг инфо for a Странице, Свештенству Епархије канадске   
    Високопречасни и Високопреподобни оци,
    У вези са новонасталом ситуацијом око вируса COVID-19 дајемо следеће упутство и благослов:
    1. Св. Литургије, по типику, у СВИМ храмовима служити средом, петком, суботом и недељом, да би верницима било доступније приступање Св. Тајнама, т.ј. да могу другим данима осим недељом примати Св. Причешће. У току седмице најмање једном служити прикладан молебан.
    2. Св. Причешће, које је темељ наше вере не може нико доводити у питање и треба га вршити само онако како налаже вековна пракса наше Св. Цркве.
    3. Св. Воду и тамјан имати у изобиљу у свим храмовима и упућивати вернике да их носе кући на благосиљање домова и за личну употребу.  У Онтарију је јутрос проглашено ванредно стање са забраном окупљања више од 50. људи.  Цркве у Онтарију имају обавезу да ограниче број присутних на богослужењима у складу са тражењима  државних власти. Уколико се ово промени бићете обавештени благовремено. Сви свештеници морају  бити на располагању верницима да, по потреби, освећују водицу у њиховим домовима, болесне  причешћују, и уплашене теше. Свештеници који имају индикације обољења упућујемо, као и сваког другог, да траже стручну медицинску помоћ и обавесте Епископа о истом. Будите разумни и не излажите  се непотребном окупљању.
    Помно пратимо развијање збивања у свету, а посебно у Канади, и молимо се Господу, једином  Који је кадар да лечи душе и тела, да нам да снаге да сачувамо веру чврсту.
    Не смемо долазити у  колизију са упутствима државних власти, али исто тако не смемо дозволити да овоземаљска искушења поколебају нашу наду у Свемогућег Господа.
    Са архијерејским благословом,
    ЕПИСКОП КАНАДСКИ
    МИТРОФАН
  23. Волим
  24. Волим
  25. Волим

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...