Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

александар живаљев

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Број садржаја

    3990
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Days Won

    6

александар живаљев last won the day on Новембар 27 2017

александар живаљев had the most liked content!

О александар живаљев

  • Ранг
    Не мисли да оде
  • Рођендан 12/30/1968

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Contact Methods

  • Facebook
    Александар Живковић
  • Crkva.net
    Александар Живковић

Скорашњи посетиоци профила

9387 profile views
  1. Извор:http://www.pravoslavie.ru/112455.html Одељење спољашњих црквених веза канонске Украјинске православне цркве (у јединству с Московском патријаршијом) дало је официјелни превод Саопштења Светог Синода Васељенске патријаршије од 22. априла и свој коментар тог саопштења. У саопштењу Васељенске патријаршије се навод да је на седници Синода одржаној 19. и 20. априла под председништвом Свесватјејшег патријарха Вартоломеја, одлучено следедеће: "Васељенски патријархат који сагласно Божанственим и Светим канонима и дуговременом црквеном поретку и Свештеном Предању води бригу о свим Православним Црквама у свету и има одговорност за свеправославно јединство, тако и особито о православном украјинском народу, који је примио хришћанску веру и спасоносно крштење од Константинопоља, као његова истинска Мајка Црква, размотрио је подробно на овом, као и на претходним синодским заседањима, црквено стање у Украјини, примио је молбу од политичких и црквених лица који представљају милионе Украјинаца за додељивање аутокефалије, и решио је да тим поводом блиско сарађује и комуницира са свим сестринским Православним Црквама." Из овога је јасно, по Одељењу спољних послова УПЦ, да Константинопољска патријаршија неће предузети никакве кораке који би угрозили јединство православних. Утолико пре што ће се питање разматрати са свим Помесним Црквама од којих ниједна не општи са црквама у расколу које су потписале молбу (уз председника Порошенка и Врховну Раду Украјине), а разговори не могу да се воде без Украјинске православне цркве и као једине канонске цркве у Украјини и уједно највеће религиозне организације у овој земљи. View full Странице
  2. Одељење спољашњих црквених веза канонске Украјинске православне цркве (у јединству с Московском патријаршијом) дало је официјелни превод Саопштења Светог Синода Васељенске патријаршије од 22. априла и свој коментар тог саопштења. У саопштењу Васељенске патријаршије се навод да је на седници Синода одржаној 19. и 20. априла под председништвом Свесватјејшег патријарха Вартоломеја, одлучено следедеће:   "Васељенски патријархат који сагласно Божанственим и Светим канонима и дуговременом црквеном поретку и Свештеном Предању води бригу о свим Православним Црквама у свету и има одговорност за свеправославно јединство, тако и особито о православном украјинском народу, који је примио хришћанску веру и спасоносно крштење од Константинопоља, као његова истинска Мајка Црква, размотрио је подробно на овом, као и на претходним синодским заседањима, црквено стање у Украјини, примио је молбу од политичких и црквених лица који представљају милионе Украјинаца за додељивање аутокефалије, и решио је да тим поводом блиско сарађује и комуницира са свим сестринским Православним Црквама."  Из овога је јасно, по Одељењу спољних послова УПЦ, да Константинопољска патријаршија неће предузети никакве кораке који би угрозили јединство православних. Утолико пре што ће се питање разматрати са свим Помесним Црквама од којих ниједна не општи са црквама у расколу које су потписале молбу (уз председника Порошенка и Врховну Раду Украјине), а разговори не могу да се воде без Украјинске православне цркве и као једине канонске цркве у Украјини и уједно највеће религиозне организације у овој земљи. 
  3. Може, како да не. Пошаљите ми само на ПП (Приватна порука) адресу.
  4. У среду 25.4.2018. у 19 сати у крипти Спомен Храма Светог Саве на Врачару биће представљено капитално дело из 1918. године, превод књиге о СПЦ коју је Михајло Идворски Пупин дао да се изради на енглеском језику 1918. године. Ово издање приредила је госпођа Александра Нинковић Ташић.  Срдачно сте позвани да учествујете у овој вечери сећања и наде.
  5. У среду 25.4.2018. у 19 сати у крипти Спомен Храма Светог Саве на Врачару биће представљено капитално дело из 1918. године, превод књиге о СПЦ коју је Михајло Идворски Пупин дао да се изради на енглеском језику 1918. године. Ово издање приредила је госпођа Александра Нинковић Ташић. Срдачно сте позвани да учествујете у овој вечери сећања и наде. View full Странице
  6. Свети Архијерејски Сабор 2018. године

    По Poseta će biti pažljivo organizovana ПОРТАЛ СРБИЈА ДАНАС НАЈАВЉУЈЕ ДА ЋЕ САБОР ОБИЋИ МЕСТО НА КОМЕ ЈЕ УБИЈЕН ОЛИВЕР ИВАНОВИЋ Patrijarh i vladike će zapaliti sveće i položiti venac na mestu gde je Ivanović ubijen. Početkom maja, kada će tradicionalnim okupljanjem u Pećkoj patrijaršiji, sedištu SPC, početi redovni godišnji Sveti arhijerejski sabor SPC, vladike i patrijarh otići će i do severnog dela Kosovske Mitrovice. Uputiće se, naime, do kancelarije SDP-a tj. mestu gde je ubijen Oliver Ivanović. - To je njihova ogromna želja, jer je Oliver bio veliki prijatelj Crkve i predstavnici Crkve su ga mnogo voleli. Poznato je da je bio veo blizak i sa vladikom raško-prizrenskim Teodosijem, koji mu je služio i opelo na sahrani. I sam patrijarh bio je veoma pogođen vešću o njegovom ubistvu i to nije skrivap - kaže izvor. S obzirom na osetljivu situaciju na Kosovu, njihova poseta biće pažljivo organizovana. Patrijarh srpski Irinej Tanjug/Tanja Valić Vršiće se određene bezbedonosne procene pre posete. Članovi Sabora će inače na Kosovo otputovati krajem ovog meseca i tamo će ostati četiri dana. Član ove delegacije će takođe biti i Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, koji je takođe bio veliki prijatelj Olivera Ivanovića. On je na četrdesetodnevnom pomenu Ivanoviću održao dirljiv govor. - Dve nedelje pre nog što je ubijen, Oliver je došao u Dečane, pričali smo. Evo, 40 dana je prošlo otkako je otputovao Gospodu, mi se molimo, verujemo i znamo da je on živeo čestito. Nećemo ga nkad zaboraviti, posebno mi na Kosovu. Svima nam nedostaje , izgubili smo dobrog čoveka, oca, prijatelja koji je spasavao narod na Kosovu - kazao je Sava Janjić i rasplakao prisutne. Na pojedinim zgradama u Kosovskoj Mitrovici jutros su osvanuli grafiti sa likom ubijenog lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, na dan kada se navršava tri meseca od njegovog ubistva. Istragu o ubistvu vodi tzv. kosovsko specijalno tužilaštvo , a do danas nije poznato da li ima bilo kakvih rezultata. Ivanović je ubijen 16. januara ispred svoje kancelarije u Kosovskoj Mitrovici.
  7. Драги пријатељи, до сада смо током Педесетнице поклонили 12 и добили 4 књиге. Настављамо дељење књига, ово је попис за следећу седмицу, ако вам се нека књига допадне, обавестите ме ПП поруком и пошаљите своју адресу да је пошаљем: 23.04. прота Драгомир Сандо: Православно васпитање деце до седме године, II издање, Глобосино, Бгд,2010, стр. 175 24.04. Слободан Продић: Ранохришћански апологета Марко Минуције Феликс и његово дело "Октавије, Требиње-Сарајево, 2015, стр. 111 25.04. Свети Порфирије Кавсокалавит: Поуке о васпитавању деце, Беседа, Нови Сад, 2015, стр. 89 26.04. Свети Јован Дамаскин - Пресвета Богородица Тројеручица, Ризница, Земун, 2015, стр . 126 27.04. Н. Пестов: Православно васпитање деце, Светигора, 1998, стр. 160 28.04. Молитве и Беседе преподобног Јефрема Сирина, Православна хр. нар. заједница, Крагујевац, 2013, стр. 131 29.04. Недеља Раслабљеног: Николај Агатонов: Јован Дамаскин, историјски роман, Каленић, Крагујевац, 2013, стр. 355
  8. Патријарх Иринеј у Млаки: Српски народ не смије заборавити своје жртве (ФОТО) У мјесту Млака, код Јасеновца у Хрватској, служено је молитвено сјећање на 73. годишњицу пробоја посљедње групе логораша, из усташког концентрационог логора Јасеновац. Освештан је и обновљени храм, а свету архијерејску литургију служио је патријарх српски Иринеј. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/04/22/tvclip027448.mp4 У селу Млака код Јасеновца, током Другог свјетског рата налазио се усташки сабирни центар за жене и дјецу са Козаре, који су одавде одвођени у јасеновачке логоре и смрт. У стравичним усташким злочинима на овом подручју нестајале су цијеле породице. Истовремено, у Спомен подручју Јасеновац, хрватски државни врх организовао је комеморацију јасеновачким жртвама, коју су бојкотовали Срби, Јевреји и остали антифашисти. Све није могло проћи без усташке симболике, па је у Јасеновцу осванула застава са усташким поздравом "За дом спремни". Млака - Јасеновац (Фото: РТРС) "Од мог оца из три куће, њих је било 27. Други свјетски рат само је он преживио и његовог брата син, а све остало је убијено", рекла је Душанка Чокрлић из Млаке. "Отишли су у логоре, не зна се ни гдје су ни како су завршили", изјавио је Вјекослав Шалиндрија. У Млаки је након седам деценија освештан обновљени храм светог пророка Илије. Млака - Јасеновац (Фото: РТРС) "Да се молимо, као што је васкрсао овај храм који је данас обновљен и освећен, да васкрсне и наш народ на овим светим просторима, јер ово је земља која је плаћена највећом људском ценом, ценом крви људске", поручио је патријарх српски Иринеј. Посебну пажњу изазвао је недолазак министра одбране Србије Александра Вулина, који је од стране хрватске Владе проглашен непожељним. "Мислим да би много боље било да се другачије гледамо и као сусједи и као комшије и да шаљемо једни другима другачије поруке. Не води ничему ни груба ријеч, а поготово груба порука. Ја се надам да таквих сцена и таквих порука више неће бити", истакао је предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић. Млака - Јасеновац (Фото: РТРС) "Треба водити рачуна, ставити фокус на положај мањина у обје земље и добросусједске односе. Надам се да ће ова мини криза која је дошла, да ће се превладати", додао је члан Српског народног вијећа Хрватске Борис Милошевић. У Јасеновцу су и ове године организоване три комеморације. Српска, јеврејска и антифашистичка удружења већ трећу годину заредом бојкотују комеморацију хрватске државе која се одржава 12 километара од Млаке, код Каменог цвијета у Јасеновцу. Додуше, без присуства хрватске предсједнице, Колинде Грабар Китаровић. Она је то обавила сама, неколико дана раније, након чега је саопштењем поручила да "Хрватска безрезервно осуђује злочине почињене у логору". Из хрватске Владе поручују да се подјеле покушавају премостити, када је ријеч о комеморацијама. "Мислим да смо направили јасне искораке и с те стране вјерујем да ћемо и кроз дијалог и са Српским народним вијећем и са Савезом антифашистичких бораца и са представницима јеврејских организација унаприједити дијалог разумијевање и доћи у ситуацију да овдје буде поново једна јединствена државна комеморација", сматра премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић. Поново није могло без промоције усташтва. Двојица мушкараца у Јасеновцу су развила заставу ХОС-а са усташким поздравом "За дом спремни". То је инцидент без преседана у модерној Европи, поручио је српски министар спољних послова Ивица Дачић и додао да очекује безусловну осуду од хрватског руководства, а не релативизацију догађаја.
  9. Управо је данас "резервисана" од једне наше форумашице, али пробаћемо да набавимо примерак и за Вас. Добро дошли!
  10. Дивну књигу: Архимандрит Тихон (Ракићевић): Монаштво и осуђивање, Ман. Студеница, 2014, стр. 220 добија наша @Лидија Миленковић
  11. Важи ли још ово за књиге?акобогда

  12. Вече ромске поезије, културе и историје Рома у Саборном храму у Подгорици 20. априла 2018. ЗВУЧНИ ЗАПИС00 Преузмите аудио датотеку У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржано вече ромске поезије, културе и историје. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је у Новом Саду још 19993. године објављен служебник на ромском језику. „И то је показатељ љубави наше Цркве према Ромима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да су Роми народ без отаџбине, да је њихова отаџбина цијели свијет. „У том погледу они су својим животним путевима и понашањем, ја бих рекао, припремили ову нашу савремену цивилизацију, глобалистичку цивилизацију која сад релативизује све те затворености у било које културне или друштвене просторе. Та глобализација има и својих врлина, али, онако како се спроводи, има и својих не малих мана. Она, дакле, носи у себи и то својство Рома, који, гдје год дођу, ту им је отаџбина“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да су Роми посебно познати по својој драгоцјеној музици. „Познати су по својим пјесмама, које су прихваћене у читавој Европи. Код нас их је увијек било у великом броју, а тај број је, колико је мени познато, сада и повећан, с обзиром на све ове прогоне и сеобе које су се десиле, и са запшада и са истока, највише с Косова и Метохије. Те сеобе су се највише одразиле на српски и на ромски народ. Једно од најопипљивијих свједочанстава тога јесте Јасеновац – масовна гробница нашег и ромског народа“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да је заједништво у патњи и страдању најдубље заједништво. „И кроз своје историјско страдање и кроз своју патњу, ромски народ носи на себи и Христово распеће на Голготи. Христос је жртвовао себе за спасење свих људи и свих земаљских народа, па према томе и за спасење ромског народа који, ето, и по свом начину живота носи свој крст историјски“, закључио је Митрополит Амфилохије. У наставку вечери промовисана је књига поезије Ивана Тоскића и Драгана Попадића „Рјечник ромске душе“. Пјесник и шахиста Драган Попадић, директор Радио-Тивта и, како је најављен, велики пријатељ ромског народа, рекао је у свом обраћању да у осјетљивим темама чак и добронамјерни људи бивају збуњени. „Не знају како да се поставе, шта да кажу. Не би да увриједе, напротив… Али нису сигурни шта је исправно. Хоће ли рећи Ром или Циганин. Шта је исправно“, запитао је он. Казао је је да је одговор једноставан. „Као и у животу, важна је добра намјера, а не изговорена ријеч. Кад кажете “Циганине један цигански“, јасна је ваша намјера, јасно је да вријеђате. Ако кажете “топле циганске душе“, јасно је да о Ромима говорите са симпатијама“, рекао је он и додао да је много парадокса кад су Роми у питању. По његовом мишљењу и сами Роми су томе допринијели. „Мој пријатељ Иван Тоскић је Ром. Ја сам, што би Роми рекли Гаџо. Нас двојица желимо да у другом свјетлу покажемо ромску духовност и културу, традицију. Иуздали смо већ једну заједничку књигу поезије за дјецу “Што се не би мјесец јео“. Желимо да покажемо да Роми нису само уџерица на Конику, прошење по улицама, мусава дјеца која трче по блату… Желимо да мало другачије гледате на овај необични народ који нема јуначких пјесама“, казао је Попадић. Иван Тоскић је рекао да је ово вече велики тренутак. „Мало је Рома који су до сада улазили у православни храм. Вјерујте, Преосвештени Владико, данас је ових десетак Рома први пут ушло у један православни храм и то је, уствари, наш мисионарски рад. За то је био потребан труд, али је тај труд дао и резултат. Љубав према Христу код свих људи је иста, али начин на који се прилази вјери је различит. Ево, ми Роми, кажу, немамо вјере. Ми имамо вјере, али она није дефинисана. Ваља нам пуно радити, ваља нам се трудити да љубав Христову ставимо себи у срце. А то не можемо само ријечима. Морамо конкретно радити са људима, морамо им помоћи“, рекао је Тоскић. Професор Универзитета Црне Горе др Миодраг Јовановић говорио је о Тоскићевој поезији. „Чини нам се да у језику Тоскићевих пјесама и не постоје ријечи кућа и дом. За Роме је черга једина извјесност, у черги се догађају и радости и туге. Само се на први поглед чини како је језик Тоскићевих пјесама лишен стилиматичности. Дубља анализа показује како пјесник онеобичавањем ријечи зна да створи стилем, тј. различите стилске фигуре којима се добија препознатљив поетски израз“, казао је он. Јовановић сматра да је Тоскић својом поезијом успио да читаоцу, што му је и био циљ, пренесе сву љепоту и колорит живота Рома. „Нама остаје жал што не знамо ромски. Можемо само да претпоставимо колико би пјесме снажније зазвучале кад би их знали прочитати на Ивановом матерњем језику – ромском“, закључио је професор Миодраг Јовановић. Вече су заједнички организовали Саборни храм Христовог Васкрсења и Демократски ромски центар. View full Странице
  13.     Вече ромске поезије, културе и историје Рома у Саборном храму у Подгорици  20. априла 2018.  ЗВУЧНИ ЗАПИС00     Преузмите аудио датотеку У  крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржано вече ромске поезије, културе и историје. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је у Новом Саду још 19993. године објављен служебник на ромском језику. „И то је показатељ љубави наше Цркве према Ромима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да су Роми народ без отаџбине, да је њихова отаџбина цијели свијет. „У том погледу они су својим животним путевима и понашањем, ја бих рекао, припремили ову нашу савремену цивилизацију, глобалистичку цивилизацију која сад релативизује све те затворености у било које културне или друштвене просторе. Та глобализација има и својих врлина, али, онако како се спроводи, има и својих не малих мана. Она, дакле, носи у себи и то својство Рома, који, гдје год дођу, ту им је отаџбина“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да су Роми посебно познати по својој драгоцјеној музици. „Познати су по својим пјесмама, које су прихваћене у читавој Европи. Код нас их је увијек било у великом броју, а тај број је, колико је мени познато, сада и повећан, с обзиром на све ове прогоне и сеобе које су се десиле, и са запшада и са истока, највише с Косова и Метохије. Те сеобе су се највише одразиле на српски и на ромски народ. Једно од најопипљивијих свједочанстава тога јесте Јасеновац – масовна гробница нашег и ромског народа“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да је заједништво у патњи и страдању најдубље заједништво. „И кроз своје историјско страдање и кроз своју патњу, ромски народ носи на себи и Христово распеће на Голготи. Христос је жртвовао себе за спасење свих људи и свих земаљских народа, па према томе и за спасење ромског народа који, ето, и по свом начину живота носи свој крст историјски“, закључио је Митрополит Амфилохије. У наставку вечери промовисана је књига поезије Ивана Тоскића и Драгана Попадића „Рјечник ромске душе“. Пјесник и шахиста Драган Попадић, директор Радио-Тивта и, како је најављен, велики пријатељ ромског народа, рекао је у свом обраћању да у осјетљивим темама чак и добронамјерни људи бивају збуњени. „Не знају како да се поставе, шта да кажу. Не би да увриједе, напротив… Али нису сигурни шта је исправно. Хоће ли рећи Ром или Циганин. Шта је исправно“, запитао је он. Казао је је да је одговор једноставан. „Као и у животу, важна је добра намјера, а не изговорена ријеч. Кад кажете “Циганине један цигански“, јасна је ваша намјера, јасно је да вријеђате. Ако кажете “топле циганске душе“, јасно је да о Ромима говорите са симпатијама“, рекао је он и додао да је много парадокса кад су Роми у питању. По његовом мишљењу и сами Роми су томе допринијели. „Мој пријатељ Иван Тоскић је Ром. Ја сам, што би Роми рекли Гаџо. Нас двојица желимо да у другом свјетлу покажемо ромску духовност и културу, традицију. Иуздали смо већ једну заједничку књигу поезије за дјецу “Што се не би мјесец јео“. Желимо да покажемо да Роми нису само уџерица на Конику, прошење по улицама, мусава дјеца која трче по блату… Желимо да мало другачије гледате на овај необични народ који нема јуначких пјесама“, казао је Попадић. Иван Тоскић је рекао да је ово вече велики тренутак. „Мало је Рома који су до сада улазили у православни храм. Вјерујте, Преосвештени Владико, данас је ових десетак Рома први пут ушло у један православни храм и то је, уствари, наш мисионарски рад. За то је био потребан труд, али је тај труд дао и резултат. Љубав према Христу код свих људи је иста, али начин на који се прилази вјери је различит. Ево, ми Роми, кажу, немамо вјере. Ми имамо вјере, али она није дефинисана. Ваља нам пуно радити, ваља нам се трудити да љубав Христову ставимо себи у срце. А то не можемо само ријечима. Морамо конкретно радити са људима, морамо им помоћи“, рекао је Тоскић. Професор Универзитета Црне Горе др Миодраг Јовановић говорио је о Тоскићевој поезији. „Чини нам се да у језику Тоскићевих пјесама и не постоје ријечи кућа и дом. За Роме је черга једина извјесност, у черги се догађају и радости и туге. Само се на први поглед чини како је језик Тоскићевих пјесама лишен стилиматичности. Дубља анализа показује како пјесник онеобичавањем ријечи зна да створи стилем, тј. различите стилске фигуре којима се добија препознатљив поетски израз“, казао је он. Јовановић сматра да је Тоскић својом поезијом успио да читаоцу, што му је и био циљ, пренесе сву љепоту и колорит живота Рома. „Нама остаје жал што не знамо ромски. Можемо само да претпоставимо колико би пјесме снажније зазвучале кад би их знали прочитати на Ивановом матерњем језику – ромском“, закључио је професор Миодраг Јовановић. Вече су заједнички организовали Саборни храм Христовог Васкрсења и Демократски ромски центар.
  14. Како преноси београдски "Данас" главна Априлска награда за укупан развој град Шапца додељна је Преосвећеном епископу Лаврентију. У образложењу комисије за доделу овог највишег градског признања истиче се да је владика Лаврентије прошле године навршио 50 година архијерејске службе. Даље се каже:   Vladika Lavrentije je zbog svoje širine razmišljanja i delovanja autoritet mnogima. Njegov rad i poruke koje nam šalje u savršenom su skladu sa modernošću i zahtevima savremenog društva. Takvu meru mogao je da dosegne samo neko izuzetnog obrazovanja, obdaren mudrošću i ljubavlju prema čoveku i svetu. Njegova ocena da su ljubav i razumevanje među ljudima najvažniji, kako bi živeli u slozi, i da se u svakom čoveku može pronaći dobro, maksima je i preporuka svakom čoveku. Редакција Поука се придружује честиткама добитнику награде од суграђана, што је, знамо, увек најтеже, молитвеним ускликом: НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА, ВЛАДИКО!
×
александар живаљев - Живе Речи Утехе