Jump to content

Чунга Лунга

Члан
  • Број садржаја

    1861
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    3

Репутација активности

  1. Хахаха
    Чунга Лунга got a reaction from fsa in Malo šale na SVOJ račun - samo za hrabre i samokritične :)))   
    Ја кад покушавам да нађем рецепт за ручак са којим ће свекрва бити задовољна

  2. Волим
  3. Хахаха
    Чунга Лунга got a reaction from Драшко in Malo šale na SVOJ račun - samo za hrabre i samokritične :)))   
    Ја кад покушавам да нађем рецепт за ручак са којим ће свекрва бити задовољна

  4. Оплаках :))
    Чунга Лунга got a reaction from Рапсоди in Malo šale na SVOJ račun - samo za hrabre i samokritične :)))   
    Ја кад покушавам да нађем рецепт за ручак са којим ће свекрва бити задовољна

  5. Оплаках :))
    Чунга Лунга got a reaction from illuminated in Malo šale na SVOJ račun - samo za hrabre i samokritične :)))   
    Ја кад покушавам да нађем рецепт за ручак са којим ће свекрва бити задовољна

  6. Волим
    Чунга Лунга got a reaction from Dominika in Преминуо епископ Атанасије Јевтић   
    Једном на Богојављење дође стари владика да служи код нас у саборној.
    Ми смо иначе по много тога благословена епархија, па и по томе што већ дуго година имамо као оца и сина - старог и младог владику.
    Почесмо се припремати за литију до Једреша на освећење изворске воде.
    Мени додијелише ту част да носим крст и идем пред остатком литије, а на вратима ми црквењак ували у лијеву руку некаква три звонца са ручком, ја контам то тако треба, први сам пут у овој улози, раније сам увијек ишао на зачељу колоне.
    Негдје таман кад смо кренули уз средњу улицу пјевајући "Во Јордање" иза себе чух владикин глас: "слепац дођи овамо!" не осврћући се ја наставих истим темпом, а он опет исто, па додаде и "крстоносац", а мене ко да гром погоди, знам да сам нешто урадио погрешно, а не знам шта.
     
    Вратих се до њега погнуте главе, а он бијесан:
    -Крст се не носи у једној руци слепче! Шта ти је то у левој!? Узе ми она звона, дода некоме, почупа ме за косу, па му мало то, па и за браду и онда стави узвичник у виду шамара.
    Ја повријеђен, љут, ништа нисам крив, млад момак, пун живота, у глави ми ништа осим мисли "само да ниси владика, сатро бих те", а у срцу бијес. Једва некако издржах литију и повратак у храм, сачеках отпуст и уђох у олтар, уђох да му кажем, да рашчистимо то, "коме ћеш ти, ало!"
    Уђох и неким чудом нађох га самог како покушава откопчати оно дугме иза врата што држи омофор, приђох и откопчах му. Захвали ми, окрену се и кад видје да сам то ја паде на кољена, поче да плаче и да ми љуби руке. Почех и ја да плачем, сав онај бијес ме прође и умало ми срце не пуче од покајања, од опроштаја од љубави, од не знам ни ја чега, само знам да је тај дан био благослов и некакво унутрашње ломљење оног момачког бијеса и гордости моје.
    А нашег старог владику од тада много више волим и поштујем, јер таквог покајања не видјех.
    Не спасавају се они који не гријеше него они који се кају!
     
    Преузето у целости од Твитер корисника: @cetverogrbidjet
     
  7. Волим
    Чунга Лунга got a reaction from Dominika in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Носише се летњи дан до подне...

  8. Зачуђен
    Чунга Лунга got a reaction from Smaragdni kamičak in Odgovori na pitanje i postavi sledeće :)   
    Нема питања, одговор произвољан: мене је баба у подне успављивала сваког дана уз причу “ја сам јарац живодарац, жив клан недоклан, жив печен недопечен, зуби су ми као колац, прегришћу те као конац”.
     
    Шта Ханка Палдум памти још у оној песми?
     
  9. Свиђа ми се
    Чунга Лунга got a reaction from Violetta Valery in Offtopic до миле воље   
    Нема ничег вишег, и јачег, и кориснијег за будући живот него каква лепа успомена, а нарочито која је понесена још из детињства, из родитељске куће.
    Једна тако дивна, света успомена, очувана из детињства, можда је баш најбоље васпитање.
     
    Достојевски
  10. Хахаха
    Чунга Лунга got a reaction from PredragVId in Malo šale na SVOJ račun - samo za hrabre i samokritične :)))   
    Ја кад покушавам да нађем рецепт за ручак са којим ће свекрва бити задовољна

  11. Волим
    Чунга Лунга got a reaction from Sun14861 in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Носише се летњи дан до подне...

  12. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Violetta Valery у Kako zamišljam carstvo Božije...   
    Uzrastamo za večnost, do mere Hristove, u punoći nakon vaskrsenja.
    Rekoh šta sam pročitala, ali ni sama ne razumem u potpunosti šta ovo znači. Plaši me večnost, ali me istovremeno raduje da će moji bližnji obitavati tamo gde više nema ni smrti ni patnje i što će Hristos obnoviti odnose koje smrt prethodno proguta.
  13. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Violetta Valery у Како депресија отвара очи на свет око нас   
    Oboleli od depresije ne osećaju tugu. Oni ne osećaju skoro ništa, jer su zarobljeni u stanju apatije i bezvoljnosti koji se dosta razlikuju od tuge.
    Mislim da kvalifikacije da su egocentrični, da su stavili sebi krunu na glavu i da traže sebi svitu (čitaj: pažnju) nemaju veze sa stvarnošću.
  14. Хахаха
    Чунга Лунга got a reaction from Рапсоди in Odgovori na pitanje i postavi sledeće :)   
    После дугог размишљања, преношења значења тамо-назад, тамо-назад, одлучих да одговорим оно што прво помислих, а то је - ти, Рапсо... ☀️
     
    Шта је Шериф урадио након што је питао пролазнике плаве очи где су?
     
  15. Свиђа ми се
    Чунга Лунга got a reaction from хахаха in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Носише се летњи дан до подне...

  16. Хахаха
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Avocado у Да ли бисте примили вакцину против ковид-19?   
    Vau... čak 5.800 vakcinisanih se zarazilo od početka vakcinacije (3+ meseci) u zemlji koja ima 60.000 zaraženih svakog dana??? 
     
  17. Волим
    Чунга Лунга got a reaction from Kafanski amater in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Носише се летњи дан до подне...

  18. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Рапсоди у Како замишљате пакао?   
    Каже отац  Предраг Поповић, отприлике овако.
     Отишао човек после смрти на место лепо, и све добио што је некада желео, лепу кућу, са пуно соба, много аута, пуно одела, лепе хране итд...после стотинак година дошао човек који га је одвео на то место да га обиђе....а овај кука...све је то лепо што он има....али, али... није некако тако замишљао рај...а овај му  каже : " А ко ти је рекао да је ово рај " ? 
  19. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Branka62 у Пратите ли серије? Које су Вам најомиљеније?   
    POLA STOLJEĆA KULTNE SERIJE: „Ne bih propustio nijednu epizodu ni za sve pare svijeta“
    LUPIGA.COM "Srijedom uvečer sve veći broj Jugoslavena ostaje kod kuće uz televizor da bi pratio sudbinu Crnog Roka i njegovih prijatelja i neprijatelja", ovim riječima u svibnju 1971. godine najavljen je...  
  20. Радостан
    Чунга Лунга got a reaction from stevan911 in Offtopic до миле воље   
    Нема ничег вишег, и јачег, и кориснијег за будући живот него каква лепа успомена, а нарочито која је понесена још из детињства, из родитељске куће.
    Једна тако дивна, света успомена, очувана из детињства, можда је баш најбоље васпитање.
     
    Достојевски
  21. Хахаха
    Чунга Лунга је реаговао/ла на obi-wan у Преминуо епископ Атанасије Јевтић   
    @Golub

    ...
     
  22. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Вукашин у Преминуо епископ Атанасије Јевтић   
    Ово је одлична беседа.
  23. Хахаха
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Вилер Текс у Преминуо епископ Атанасије Јевтић   
    @Небојша Јовановић @Milan Nikolic
    Шта ли ви вам Таса рекао да вас види како два пута објављујете већ објављени снимак?
    Погледајте само пар порука изнад.
  24. Волим
  25. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Golub у Преминуо епископ Атанасије Јевтић   
    Од Косова до Јадовна

    „Побегао сам из касарне из Вучитрна и, за Божић, отишао у цркву у Бабином Мосту да се причестим. Опазе ме и пријаве, па сам био десет дана у затвору. То су ми најлепши дани – нисам носио петокраку и нисам морао да поздрављам официре“, овако је своју животну, искуствену косовску причу започео Зоран Јевтић. Замонашио се 1960. кад је стигао са Косова и добио име Атанасије. Од тада се Косово и Атанасије не раздвајају.

    Предање каже да су око те древне црквице, у којој се причестио, сахрањени учесници косовског боја, а ближа историја бележи да су страдале и помрле српске војнике из повлачења током Првог светског рата сакупљали по косовској равници и безимене полагали око минијатурног храма косовских Срба у Бабином Мосту. Прошли су овуда и краљеви војници Јевтићи из Брдарице код Ваљева, и вратили се као слободни људи са Солунског фронта и прели причу голготе и васкрсења једног народа. Све што су они сањали и све што се у оном затвору са причешћеним младићем Зораном Јевтићем догађало постало је део преживелих идеја које су сачувале православље. У тој малој косовској, војничкој затворској ћелији родио се победилац идеологије комунизма. Родио се неодступни борац за истину и најгласнији косовски побуњеник новог века. Комунизам је пао на колена пред вером малих и понижених, пред причешћем у убогим и запуштеним црквицама. Ту је Атанасије започео пут од Косова до Јадовна и никада га није завршио. Са самртне постеље тражио је, ових дана, од Љубише Чеперковића Бралке, Дејана, Живојина да му се траже фотографије, проверавају подаци, истражују детаљи живота косовских Срба за седмотомно издање књиге „Од Косова до Јадовна“

    Ако је митрополит Амфилохије изникао из Ловћена, Косова и Јасеновца, владика Атанасије је најважнији српски путник од Косова до Јадовна. Његове три кључне тачке су Косово, Херцеговина и Јадовно. Нема страственијег, образованијег, детаљнијег, истрајнијег, духовитијег, љубазнијег и суровијег делатника на тој линији испуњеној патњама, радостима и вредностима које одређују карактер нашега народа. Наука, професура, сложени теолошки радови, полемике, политичка некоректоност, инстинкт који открива диктатора, муњевити рефлекс на угрожавање слободе, другачије мишљење у цркви које никада није рушило наслеђе Светога Саве кретали су се у духовној вертикали од Косова до Јадовна. Између те две тачке Херцеговина је његово највеће дело. Истинит, природан, емпатичан, динарски срчан и обликован косовским заветом он је, усред крвавог грађанског рата, обновио православље и вратио Светог Саву у његову ђедовину. Драма рата је његов карактер доминантно усмеравала према личности појединца који страда. У појединцу је откривао Бога и Херцеговина је то препознала. Од богоборачке, атеистичке и земље запуштених светиња постала је најхришћанскији део српског народа.

    Хаос грађанског рата је тек утихнуо, а на Косову и Метохији почиње нови сукоб. Владике Атанасије и Амфилохије су у њему без остатка, да се нађу при руци тадашњем владики Артемију.

     „Обишао је сваки крај Косова и Метохије, знао је свако село, свако црквиште и све је бележио, чувајући помен на оне који су пострадали за Христа, посебно нове косовске мученике Босиљке, Григорија, Василија, Харитона и Стефана“, написао је владика рашко-призренски Теодосије у опроштајној поруци из Болнице „Драгиша Мишовић“ из Београда где се лечи од болести ковид 19, од чијих последица је и преминуо владика Атанасије.

    У тим временима Атанасије клечи у полутами Грачанице између фреска после дана у ком је сахрањивао побијене. Моли се и плаче. Убијеном фоторепортеру и сараднику „Политике“ Момиру Стокући облачио је белу кошуљу, док му је подизао главу у рукама му је остао мозак. Онда се враћао и понављао: „живо је васкрсло Косово!“

    Негде око Васкрса 2000. владала је општа оскудица у свему. Владика Атанасије бере маслачак и јестиве траве у дворишту Манастира Грачаница. На трпези храма који је подигао богати и моћни краљ Милутин јела се трава. Атанасије је извадио лимун и зачинио маслачак. Гурман и крупни јеромонах Василије Делић држао се се за главу и гласно изговорио: „помрећемо од глади!“

    Из Херцеговине се први, са игуманом архангелским Михаилом и фото-апаратом потписника ових редова, обрео у Манастиру Девич. Голим рукама су склањали угарке са ћивота Светог Јоаникија Девичког и објавили свету да дренички утешитељ сиротиње није уништен у пожару који је до темеља разорио храм. Никакви разорни догађаји, а посебно људски и политички ставови нису могли довести у питање Атанасијево поверње у Косово. Политичка некоректност је била део његовог живота и јавног деловања.

    Пре неколико година за Видовдан, направила се велика гужва на вратима свечаног салона у конаку Манастира Грачаница. На улазу је владика херцеговачки Атанасије Јевтић који крупним гласом грми на неког политичара: „Ти, да преиспиташ своју комуњарску историју, и да се оставиш српске историје!“ Сви цупкају и чекају да се заврши „час“ након дуге видовданске Литургије, а патријарх Иринеј се смеје и, из групе званица, довикује: „пусти нас Атанасије да уђемо!“ Пролази поред политичара, узима га за руку и каже: „Добар је наш Атанасије.“

    Пандемија вируса корона ове године је зауставила све, само не деда Тасу. Он је носио прославу Видовдана, и сваких неколико сати био на другом месту од разговора у овдашњем Дому културе до Новог Брда. Ту је служио помен у цркви Светог Николе коју својајтају овдашње власти. Албанац са моторном косилицом ометао је службу, владика плаховитог темпарамента га није примећивао, само је на крају поновио оно своје: „живо је васкрсло Косово!“ Стигао је он да поред бројних послова буде и админстратор Епархије-рашко призренске, у дворишту Дома културе подигао је 2010. године спомен крст као сећање на страдалнике. Обновљен је три дана пред његово упокојење.

    За Призрен, његово наслеђе, људе и цркве говорио је да је реч о призренској галаксији и посебном свету. Живео је косовски завет и дао једну од његових најдубљих дефиниција. „То није нека идеолошка, националистичка или политичка конструкција, није нека земаљска или историјска теорија, него је косовски завет и опредељење српско само исповедање нашег хришћанског и православног идентитета, испољавање нашег црквено-народног духовног бића, сведочење о нашем трајном литургијском памћењу.“ У име тог памћења и завета косовски Срби су му спустили на одар земљу са Газиместана, један камен из Манастира Светих Архангела код Призрена и један камен са улазних врата Манастира Девич поломљених у Погрому 17. марта 2004. године.

    Дан пред упокојење из Призрена је у Требиње стигао игуман Михаило. Онда је цела болница певала за владику Атанасија „Јечам жела косовка девојка“. Кратко је отворио очи.


    Новинар из Грачанице Живојин Ракочевић
×
×
  • Креирај ново...