Jump to content

Чунга Лунга

Члан
  • Број садржаја

    1861
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    3

Репутација активности

  1. Хахаха
    Чунга Лунга got a reaction from fsa in Malo šale na SVOJ račun - samo za hrabre i samokritične :)))   
    Ја кад покушавам да нађем рецепт за ручак са којим ће свекрва бити задовољна

  2. Хахаха
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Branka62 у Тема јасна из прве поруке   
  3. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Tristatri у Opijanje je veliki grijeh   
    .
    Vino i siker (kasnija faza vina, sa sve manje alkohola a više sirćeta) su bili svojevrstan nacin 'ukonzerviranja' uglavnom grožđa (a slično i nekog drugog voća i nanamirnica). Dakle bili su  naneravano hrana. U vremenima kada je nije bilo u izobilju i/ili lako sačuvati tokom cele godine. Koristiti je tada i tako, kao hranu i dodatak hrani ima(lo) je smisla. Energija alkohola je velika, i u organizmu lako iskoristiva, veća je od ugljenih hidrata i manja od masti. Npr. kalorijska vrednost jednog piva (koje ima niži % alk. od vina) je oko 200 kcal npr. isto kao i jedne sarmice. Medjutim, nezgodna osobina ovakve hrane su njena sporedna dejstva ... 
    Zato gde god je u Pismu pominjano vino (kao hrana) išla bi i reč umerenost. Na sreću, hrane danas može biti u izobilju i ima načina čuvati je. Ali na žalost alkoholna pića se danas uglavnom proizvode/plasiraju/koriste zbog tog njegovog sporednog dejstva. Takodje nažalost, pored duge tradicije u upotrebi napitaka sa alkoholom, njihovoj danas masovnoj (zlo)upotrebi doprinose mnogi faktori, a koji uglavnom potiču, ili makar mogu biti kanalisani, od onih koji po definiciji 'treba da služe i usmeravaju svoj narod'. Svedoci smo da sva sredstva koja im stoje na raspolaganju, zarad npr. takvih mogućih pozitivnih usmrenja, koriste sasvim suprotno (npr. medije) ili su ih uništili (npr. skolstvo).
    Stoga preostaje traziti snagu, u borbi protiv ovog jednog od zala, na načine taman kako je ukazano od Lazara u početna dva posta ove teme. Posebno danas i kod mladih. 
    .
  4. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Bokisd у Уморни од православља?   
    Ne moze Crkva i Hrist da se bas tako olako i lako shvate i pronadju, pa pise sve u Jevandjelju i tumacenjima svetih kakav treba da bude to put i sta da radimo kako bi pronasli Hrista, ako neko misli da moze da pronadje Hrista u Crkvi nekim svojim drugacijim putem to tesko moze da prodje.
    Zasto neko trazi i interesuju ga svadje i rasprave i nesto lose sto postoji u crkvi, zar nije bolje da ga takve stvari bas preterano ne interesuju i da gleda na lepe i dobre stvari u crkvi. Sv.Avgustin koji je obisao mnoge crkve je negde rekao (parafraza) da je u crkvi video mnoge hriscane koji su gori i od najvecih gresnika koji nisu u crkvi, ali je i sreo mnoge hriscane koji svojom dobrotom i pravednoscu prevazilaze u tome mnoge slicne ljude koji su van crkve,....
    To je slicno ovome sto pise sv.Grigorije Bogoslov :
    Не треба да те плаши што је у Цркви већина лоша, а што је добрих неколицина. Јер је Барка, која је у усред Потопа била слика Цркве, била широка доле и уска горе, а на врху мерила се једним лактом (Пост. 6:16). Верујемо да су доле биле четвороножне животиње и змије, а горе птице и људи. Било је широко, тамо где су биле звери, уско тамо где су живели људи; јер је Света Црква заиста широка у броју оних, који су са телесним разумом, уска у онима који су духовни. Јер где Црква страда од морала и животињских путева људи, тамо проширује своја недра. Али тамо где брине о онима, чији су животи засновани на духовним стварима, њих води ка највишим местима; али пошто их је пар, овај део је узак... И што има више порочних, то их морамо више трпети у стрпљењу; јер на гумну за вршидбу, мало је зрна које се уноси у житнице, а много је плеве која се сажеже огњем.
    itd... 
  5. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Bokisd у Уморни од православља?   
    Postoji 'svasta' u crkvi, ali mislim da gresis i da je istina ipak malo drugacija jer crkva i jeste duhovna bolnica i imamo duhovne bolesnike i svi smo mi manje ili vise duhovno bolesni i trebamo da budemo svesni svega toga. Pa jos je sv.Grigorije Bogoslov u IV zlatnom veku hriscanstva pisao da je zivot crkve konstantno hodanje i balansiranje po zategnutom konopcu i zato mislim da ne treba da gledamo crkvu i veru kroz ljude koji jos uvek nemaju dovoljno duhovnog iskustva ili prakse zivljenja u crkvi i veri.
    Mislim da tu treba dosta vaganja i opreznosti kako bi mogli da damo tacnu dijagnozu atmosfere u crkvi.
  6. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на александар живаљев у Преписка умировљеног епископа Атанасија и патријарха Иринеја поводом случаја владике Максима   
    Најпре је сајт Стање ствари објавио ову преписку из јула месеца, да би њена аутентичност сада била потврђена и у Данасу. Доносимо најпре Данасов коментар, а потом и комплетну преписку владике Атанасија и патријарха српског г. Иринеја.   Pismo penzionisanog vladike poglavaru SPC i protest zbog smene episkopa Maksima sa fakulteta Atanasije Jevtić: Vladika Irinej je samonametnuti cenzor u Svetom Sinodu
    Povodom odluke Svetog arhijerejskog sinoda SPC od 8. jula da sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta ukloni redovnog profesora episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića), došlo je do prepiske između patrijarha Irineja i umirovljenog episkopa bivšeg zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića), koju je objavio političko-pravoslavni sajt „Stanje stvari“.
    Piše: Jelena Tasić  31. jula 2019. 18.00 https://www.danas.rs/drustvo/atanasije-jevtic-vladika-irinej-je-samonametnuti-cenzor-u-svetom-sinodu/https://www.danas.rs/drustvo/atanasije-jevtic-vladika-irinej-je-samonametnuti-cenzor-u-svetom-sinodu/      Foto: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOV Danasu je u SPC potvrđena autentičnost pisama u kojima vladika Atanasije traži od poglavara SPC, inače predsedavajućeg Sabora i Sinoda, da povuče ovu odluku zato što je „Savet profesora neće prihvatiti, zato što Pravoslavni bogoslovski fakultet „podleže univerzitetskim uzusima i običajima“, a i da se Crkva „ne bruka pred domaćom i stranom akademskom javnošću“.
    Vladika Atanasije, duhovni otac vladike Maksima, nekadašnji dugogodišnji dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, a sad njegov počasni profesor, ističe da kao član Saveta ove visokoobrazovne ustanove nije upoznat niti pitan o spornoj sinodskoj odluci. On kao glavnog krivca za „smenu“ kao i za neke druge događaje u SPC, proziva episkopa bačkog Irineja (Bulovića) kao „samozvanog ‘stalnog Portparola’ i „samonametnutog Cenzora u Svetom Sinodu“.
    „Uveren sam, a to mi i drugi ljudi kažu, da ovakvo ponašanje samozvanog ‘stalnog Portparola’ i samonametanog Cenzora u Svetom Sinodu, pada na Vaš obraz! Na primer, ja ne mogu ništa da objavim u Pravoslavlju, jer je on tamo sve i svja, a i pored svojevremene Saborske odluke da budem pozivan u Sveti Sabor, on je taj zbog koga me ne pozivate, a može da, pod njegovim uticajem, bude – protivno Saborskokanonskom predanju Pravoslavlja kroz vekove – uvođen u Sveti Sabor notorni izdajnik Svetog Kosova AV – nesrećni Predsednik njime unesrećene Srbije, tako se raspolućeno potpisuje: pola ćirilicom, pola latinicom“, piše vladika Atanasije, između ostalog, u prvom pismu patrijarhu Irineju.
    Patrijarh Irinej u odgovorima vladici Atanasiju tvrdi da sinodska odluka o vladici Maksimu ne pada na „njegov obraz“, niti ju je doneo „samovoljni cenzor“, već da je reč o „jednoglasnoj odluci Svetog Sinoda – i presaborskog i posaborskog koja je „prećutnim pristankom doneta i na ovogodišnjem Saboru“.
    Vladika Atanasije je patrijarhov odgovor, u novom pismu poglavaru SPC od 21. jula, ocenio kao „zamajavanje i zavaravanje, skrivanje istine i pokušaj javne i jevtine obmane“. On je kategoričan da „nikakva odluka o progonu episkopa Maksima nije doneta ‘prećutnim pristankom na ovogodišnjem majskom Saboru'“ i negira i druge detalje koje je patrijarh naveo u svom odgovoru.
    „Vaša Svetosti, Vaše tužno i neistinito pisanje ne znam kome je namenjeno? Meni svakako nije! I nisam zaslužio takav Vaš odgovor… Zašto tako nekritički branite svemoćnog „portparola“, koji je bio falsifikovao i samo Saborsko saopštenje, pa su 22 episkopa naknadno protestovala i tražila da ga ispravi, kao što su još pred završetak Sabora brojni episkopi tražili da se odmah, pre završetka Sabora, pročita Saopštenje, a ne da ga posle završetka Sabora „portparol“ oktroiše, kao i toliko puta ranije! Ne znamo za koga on takvim ponašanjem radi i čije direktive sprovodi!?“, ističe vladika Atanasije u drugom pismu patrijarhu Irineju, koji mu je, kako navodi, ostao dužan objašnjenje zašto vladika bački ne dopušta da prisustvuje saborskim zasedanjima.
    Patrijarh Irinej je na drugo pismo vladike Atanasija odgovorio 24. jula i u njemu objasnio da učešće ovog penzionisanog vladike ne zavisi od vladike bačkog već od saborskih pravila.
    „Što se tiče odluke Svetog Sinoda o razrešenju vladike Maksima na Bogoslovskom fakultetu, dovoljno je i argumentovano rečeno u obrazloženju sinodske odluke. Verujem da je ona dospela do Vas. Što se tiče moje odbrane i poverenja u ‘svemoćnog portparola’, znam na koga mislite. Moram da kažem da u njega imam puno poverenje. On je veoma obrazovan, kako svetovnim obrazovanjem i kulturom, tako i teološkim. Svakom problemu pristupa stručno i vrlo oprezno. Uostalom, Vi ga dobro poznajete kao takvog. On je našoj Crkvi od dragocene pomoći i meni lično. Mana mu je što je prilično spor, ali za to ima opravdanje“, uzvratio je poglavar SPC vladici Atanasiju.
    Ovo nije prva prepiska između patrijarha Irineja i vladike Atanasija, samo je prva koja je integralno dospela u javnost. Prema Danasovim nezvaničnim saznanjima, vladika Atanasije je pisao patrijarhu i zbog iznenadnog dolaska „državnog vrha“ u Patrijaršiju pred početak Velikog posta, navodno zbog KiM, a da na prijem nije bio pozvan nadležni episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić). U visokim crkvenim izvorima spekuliše se da je vladika Atanasije i tada, osim kritike na račun posete „trojca“ – Vučić, Dačić, Brnabić, navodno upozorio poglavara SPC da iza svih štetnih poteza stoji njegov imenjak i portparol Irinej bački. Patrijaršijski izvori nezvanično tvrde da je vladika bački, za kog se sumnja da stoji i iza premeštaja vladike Grigorija iz Hercegovine u Nemačku, uklanjanjem duhovne dece vladike Atanasija zapravo krenuo na ovog svog sabrata.
    Преписка умировљеног еп. Атанасија (Јевтића) и патријарха српског Иринеја
    BY СТАЊЕ СТВАРИ on 30. ЈУЛА 2019. • 
    Доносимо преписку умировљеног епископа Атансија (Јевтића) и патријарха српског, коју је подстакла одлука Синода СПЦ да се са Богословског факултета удаљи епископ западноамерички Максим
    Патријарх Иринеј и епископ Атанасије (Архивска фотографија)
     
    Епископ Атанасије (Јевтић): Повуците одлуку о еп. Максиму
    ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ИРИНЕЈУ,
    Патријаршија, Београд
    Ваша Светости, опростите и благословите! Пишем Вам ово писмо са болом у души, а ево зашто. Дознао сам да је самозвани „Цензор“ у нашој Патријаршији одлучио да се Епископ Западноамерички Г. МАКСИМ, Професор нашег Православног Богословског Факултета, удаљи са Факултета (на којем сам и ја као „професор емеритус“ члан Савета, а да о томе нисам ни питан ни обавештен!).
    Не схватам откуд толика мржња тог нашег Сабрата према своме млађем Брату те га прогања!? (Знам, нажалост, да, прогања и извесне честите Свештенике у својој Епархији, слично као што раде, нажалост, и још неки Архијереји у својим Епархијама, па ми се прогањани писмено обраћају с молбом „да помогнем“).
    У своје време је (при прослави у Нишу Светог Константина) напао нашу сиромашну Епископију Херцеговачку да „тамо има бизниса“ (!?!), па сам му одговорио да је нама било порушено од усташа 35 Цркви, Саборни Храм у Мостару и 2 Манастира, и све смо их, Богу хвала, обновили, и још неколико нових Храмова подигли, а он не пита откуда нам за то средства? (Углавном су од виноградâ из Поповог Поља, и од прилогâ добрих људи). Слично је, мада опет необјашњиво зашто, ширио фаму како смо га, наводно, ми „Неследници Св. Оца Јустина“, истиснули „из наслеђа“ (и претио нам је чак „судом“), па је опседао недужног Епископа Ваљевског Г. Милутина (као што и неке млађе Епископе потстиче и дави „ко змија жабу“ да пишу пашквиле против мене!?!). Надам се да је на крају схватио да је то његова умишљена зла идеја (радило се само о томе да је Свети Ава, после неколико месеци, допунио и опет потписао свој Тестамент, у коме брат Иринеј као наследник није „истиснут“, него је Свети Старац само додатно појаснио своју последњу жељу, у смислу да можемо понешто од Његовог наслеђа и да задржимо у Манастиру Ћелијама, да би и Сестре могле имати неке користи од прихода издања Његових делâ.
    Ваша Светости, уверен сам (а то ми и други људи кажу) да овакво понашање самозваног „сталног Портпарола“, и самонаметаног Цензора у Св. Синоду, пада на Ваш образ! (нпр. ја не могу ништа да објавим у „Православљу“, јер је он тамо све и сва! – као и то да, и поред својевремене Саборске одлуке да будем позиван у Свети Сабор, он је тај због кога ме не позивате! А може да, под његовим утицајем, буде – противно Саборско­канонском предању Православља кроз векове – увођен у Св. Сабор ноторни издајник Светог Косова AV – несрећни Председник њиме унесрећене Србије тако се располућено потписује: пола ћирилицом, пола латиницом! – а не може сломљеног врата грешни Атанасије да присуствује Светом Сабору!).
    Молим Вас, зато, повуците ту одлуку о Еп. Максиму (јер је Савет Професорâ неће прихватити), јер ПБФакултет није средњошколска установа, него подлеже универзитетским узусима и обичајима, те се брукамо пред домаћом и страном академском јавношћу. Понављам, као што сам Вам већ писао, речи Господа у Јеванђељу: „Кад се овако чини са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим“ (Лк. 23,31)?
    На Празник Светих 12 Апостолâ, 2019, манастир Тврдош
    Недостојни +Еп. Атанасије, Светосавска Херцеговина
    Одговор патријарха Иринеја умировљеном еп. Атанасију (PDF)
    Ново писмо умировљеног еп. Атанасија патријарху Иринеју (PDF)
    Нови одговор патријарха Иринеја умировљеном еп. Атанасију (PDF)
     
  7. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на JESSY у Offtopic до миле воље   
    Stalno sam se pitao gde je to kad prestaje strah? Kako dospeti tamo? A onda sam jednoga dana, sedeći u parku, gledao dete koje se ljuljalo na ljuljaški, veselo i nasmejano bez ikakvog straha da će pasti.
    Pogledao sam bolje, i video oca koji je stajao iza deteta, spreman da “reaguje” ako nešto krene na loše. Dete je to znalo i verovalo je ocu. Zato je tako bilo bezbrižno.
    Shvatio sam da mesto, o kojem sanjam, je ustvari ovde. U meni. U mojoj veri da me moj Stvoritelj gleda.
    Samo bezgranično poverenje, kao u ovog deteta, u Boga, oslobadja od strahova. Skida teret sa ledja. Izgleda da je dosta toga u nama, ali treba videti. Eeeee. Samo.
    Autor: Dragan Tepavac Tepa
  8. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Milan Nikolic у ЗАШТО САМ СЕ ИЗВИНИО СРБИМА? Земан објаснио све - "Када су нас издали Запад и Исток, Срби су били уз нас"   
    ПРЕДСЕДНИК Чешке Републике Милош Земан рекао је да се тражећи опроштај од српског народа за НАТО агресију 1999. године ослободио дуготрајне трауме, зато што покајање ослобађа.
    Текст под насловом "Извињавам се српском народу" објавио је на фејсбуку прес секретар председника Земана Јири Овчачек.
    - Разговарали смо са господином председником Србије Александром Вучићем о традиционалном чешко-српском пријатељству, које се манифестовало, на пример, 1938. године, када су нас издали западни савезници, а такође и 1968. године, када су нас издали наши источни савезници. Човек не бира. У оба случаја, српски народ нам је изразио подршку. А ми смо им одговорили бомбардовањем - рекао је Земан.
    - Због тога желим да искористим прилику да се у своје име извиним за бомбардовање тадашње Југославије. И волео бих, да као особа, тражим опроштај од српског народа. Сметало ми је све ово време - рекао је Земан.
    Земан је истовремено подсетио да је Чешка у време доношења одлуке о бомбардовању Југославије била чланица НАТО-а тек неколико недеља.
    - Били смо последњи (од земаља НАТО-а) који смо дали сагласност за бомбардовање и очајнички смо тражили да нам се бар једна земља придружи и супротстави нападу, али смо остали сами. Али то нас ипак не оправдава јер то је била манифестација недостатка храбрости. Овим извињењем и тражењем опроштаја ослободио сам се година трауме, јер покајање ослобађа и, како су Латини рекли, dixi et salvavi animam meam - "Рекао сам и спасао сам душу" - рекао је Земан.
    Чешка је примљена у НАТО 12. марта 1999. године, а 12 дана касније почело је бомбардовање тадашње Југославије од стране Северноатлантског савеза.
     
    ЗАШТО САМ СЕ ИЗВИНИО СРБИМА? Земан објаснио све - "Када су нас издали Запад и Исток, Срби су били уз нас"
    WWW.NOVOSTI.RS ПРЕДСЕДНИК Чешке Републике Милош Земан рекао је да се тражећи опроштај од српског народа за НАТО агресију...  
  9. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо у Праведни Јов - узор православном мушкарцу   
    „Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум." (Приче Сол. 3,13)

     
    Живимо у друштву где су мужеви и жене, мајке и очеви, били ишчупани из својих корена, издвојени од традиционалних и религиозних вредности, које су јасно одређивале шта значи бити мушкарац, жена, члан породице. Старе вредности и улоге, тако лако храњене, у великим земљорадничким и патријархалним друштвима, сада су скоро немогуће за подражавање у великим индустријским градовима. Здраво психолошко „везивање", које се природно јављало између мајки и ћерки, очева и синова, сада је веома ретка појава.
    Као да ово није довољно тешко бреме за духовно настројене људе, ми смо сада још и поплављени чудним, и понекад ненормалним појмовима и обрасцима сексуалности. Живимо у култури повећаног „унисекс" изопачења и неморала.
    Покрет за „женско ослобођење" је у почетку био разумљива реакција на неодговорног, насилног, охолог и безосећајног мушкарца, али уместо подизања свести и морала код мушкарца ка традиционалним вредностима, и моралног нивоа код жена, имао је за последицу спуштања жене до још нижег нивоа у односу на понашање мушкараца, док се у исто време разбија „мушки мит", не дајући место правилном значењу онога „шта заправо треба да буде мушкарац" - или, шта значи бити православни хришћанин мушкарац.
    Необични модел за угледање за православног мушкарца данас је свети праведни Јов из Старог Завета. Заиста, ево човека који је „по Божијем срцу". Његов живот показује извесне главне особине по којима православни мушкарац може и треба да оцењује себе данас - обезбеђујући себи план духовног развоја и борбе.
    Ми мислимо о светом Јову пре свега у смислу пробе његове вере и страдања у његовом животу, због чега га православни зову „Многострадални". Заборављамо да је он истрајао до краја и извојевао победу над невољама. Ретко схватамо да је у циљу задобијања ове победе, он морао имати одређене вредности карактера и душе - квалитет истинског и побожног мушкарца.
    Које су то вредности?
    Био је човек који није заборавио Бога и Божију љубав према њему, без обзира колико је ужасна била тренутна патња: „Кад ме Бог чуваше, кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах без мрака" (Јов 29, 3-4)
    Православни човек тежи да никада не заборави Бога и Његове благослове било из прошлости или садашњости, и он даје исти пример својој жени и деци, посебно у време искушења.
    Праведни је волео своју децу и крајње су му недостајали док је био у изгнанству. Није их посматрао као иритирајуће наметање свом сопственом „начину живота". Он је устајао рано и приносио жртву за њих, са циљем да их очисти ако су грешили (Јов 1, 5)
    Православни мушкарац се ватрено моли за своју децу - и за мудрост у њиховом васпитавању, и за Божије благослове и благодат за њих. Ово је такође образац и за свештеника, који има много духовне деце.
    Свети Јов је био праведан и поштен, и са својом децом, али и са онима за које је сносио одговорност ван своје породице. (Јов 29, 14-17). На исти начин, православни хришћанин је образац правде и непристрасности за своју децу, ублажавајући правду милошћу.
    Праведни Јов је био поштован и од старих и младих (Јов 29, 7-10). Православни мушкарци показују поштовање према својим надређенима, и на послу и код куће, али нарочито у Цркви, и задобијају поштовање своје жене и деце, не чинећи ништа што ће уништити ово, да их не саблазни.
    Светитељ је био постојан, сличан дрвету чије корење увек има воде (29, 19). Православни човек увек свесно тежи да избегне немир нашег јурећег друштва, схватајући потребу деце да имају сигурни осећај „места" и стабилности у својим животима.
    Свети Јов је био мудри тражитељ Бога и мудрости: Господ даде, Господ узе; да је благословено Име Господње. Православни Хришћанин такође тежи да се спокојно одмори у Промислу Божијем, чувајући живо своју посвећеност вери православној, и примењујући ово на своју породице према својој снази.
    Због свих ових духовних особина, свети Јов је био у стању да издржи ужасну патњу и невољу, и за последицу имао да је Господ благословио последњи део Јововог живота, чак још више од првог (Јов 42, 12). Ово је, дакле, прави пример за данашње мушкарце, који су често у искушењу да се повуку у пасивну самодовољност кад су суочени са тешкоћом и неприликом, који су превише спремни (и охрабрени од стране друштва) да напусте посао, жену, децу на најмањи каприц или тешкоћу. Овде је, дакле, Светитељ који може надахнути у савременом човеку потребу за стварним човештвом, пре него на притворну мушкост.
    „Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло". (Приче Сол. 28:14)
     
    о. Алексеј Јанг
     
    Извор: Ризница литургијског богословља и живота

    View full Странице
  10. Хахаха
    Чунга Лунга је реаговао/ла на slovoA у Монах Арсеније (Јовановић) предавања, текстови   
    Сјајан је Арсеније, и све сјајнији и јаснији. Ако да Бог, имаћемо у њему још једног живог заступника пред пријестолом Свете Тројице. И што је далеко битније, већ сад у њему имамо исповједника живе вјере, у духу и истини. Бог да га благослови дугим животом, управо у вјери и истини, нама као тај дар Божји, на спасење.
  11. Хахаха
    Чунга Лунга got a reaction from SerbCro in Malo šale na SVOJ račun - samo za hrabre i samokritične :)))   
    Кад се покачим са свекрвом, па одем по мужа...


    Извор: www.telegraph.co.uk
  12. Тужан
    Чунга Лунга got a reaction from Violetta Valery in Поезија   
    Сељанка
     
    Снег пада и веје. У сеоској луци
    Све је пусто. Само, као сенка тупа,
    Низ пртину уску, са штапом у руци,
    Погрбљена, бледа, једна жена ступа.
    Ступа и једнако испод борна чела
    Погледује тамо у костуре ива,
    Где се на домаку реке, у дну села,
    Сеоскога уче стан самотни скрива.
    Нек ветрови бесне, нек мећаве хуче
    И засипљу сметом путеве ратара,
    Она сваке дневи одлази код уче,
    Па учи и сриче слова из буквара.
    Сви се чудом чуде у селу и зборе:
    "Сирота, полуђе!" Но светла кô свила,
    И чврста кô рало што црницу оре,
    Све је ближе циљу њена жеља била.
    И скоро кад жита зашумеше јара,
    Кад под стрехом ласта кликну песму њену,
    Једно јутро с учом опрости се стара,
    Низ прагове сиђе и путањом крену.
    Постигла је сврху. У свакоме куту
    Њезинога срца нова снага дршће,
    Нити она гдегод одахне на путу,
    Но с дреновим штапом корача све чвршће.
    Већ је на крај стазе. Сада брвно води
    Преко уске реке што кривуда луком;
    Старица не стрепи, она напред ходи,
    И слободно хвата за доруке руком.
    Испред воденице, што наслања на њу
    Своје рачве сиве један орах свео,
    Божи је и зове млинар, и на пању
    Са дечаком седи, сав од млива бео.
    Но она све даље корача, и само
    Каткад суху руку стави изнад чела,
    Па погледа брегу, где, из храшћа тамо,
    Са планулим крстом вири торањ села.
    Корача и носи и радост и јаде
    У туробној тами својих позних днева;
    И још два-три крока, па под брегом стаде,
    Где споменик с орлом двоглавијем сева.
    Прекрсти се, мермер целива и очи
    Подиже. Ту горе златна слова стоје.
    И у првом реду, на мраморној плочи,
    Угледа имена лепе деце своје.
    Полагано сриче уклесана слова:
    "Ратко, Ђорђе, Дејан" , па грца и стане,
    Срце стиска, затим сриче, сриче снова,
    А при сваком слову нова суза кане.
    Под кров њене душе, кô селица летом,
    Враћају се светле успомене дана
    Кад је децу дивну, као стабла с цветом,
    Гледала крај орних плугова и брана.
    Пред њом свићу јутра жетвена, и она
    Све стубове кутње, младе кô кап росе,
    И дичне и светле кô краљеви с трона,
    Гледа међу класјем са одсевом косе.
    Она снова види све вечери касне,
    Кад је у колеби сваки кут грохотô;
    Види сва три сина, све ликове красне,
    Огњиште и ватру, вериге и котô.
    Све види и чује. И понори туге
    Пуцају све дубље, јер, пуста и сама,
    Сад колеба ћути, и сад, место дуге,
    Као паучина сврх ње виси тама.
    Скупила се чељад. Сви гледају у њу,
    Са дубоким болом скрушени и свели;
    И сви ову бледу сељанку у гуњу
    Сузама би својим утешити хтели.
    Но старица само тресе се и грца
    И упире поглед у споменик бео,
    Сврх ког устремљени орô светломрца,
    Као да би мајку огрејати хтео.
    И дани све теку, а мраморној плочи
    Свако јутро, рано, у појање петла,
    Тихо мати дође, па подиже очи,
    Моли се и дуго сриче слова светла.
    И док она тако, скрушена и сама,
    Пред мрамором стоји, ту, у врху села,
    И док рана звона звоне с торња храма,
    Обруч златан дршће око њеног чела.
     
    Алекса Шантић
  13. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Violetta Valery у Violettina kućica na selu   
    Puno su mi značila predavanja oca Aleksandra. Neka sam saslušala više puta, naročito ono o posrnuloj evlaviji. Našla sam se u njemu jer imam velike sklonosti ka fantazijama.
    Posle ovoga, reč "religija" ne koristim da opišem svoju veru. Izbegavam je kao psovku.
    Kao signal provučen kroz neadekvatan filter, lišen suštine, postaje naša vera kada se svede samo na one vidljive radnje i običaje. Nije mi toliko tragično kada za "religiju" čujem od ateista i sociologa, koliko kada drugi verujući tako opisuju našu veru.
    Religija su Bog i vera spakovani u kutiju i sklonjeni do praznika ili formalnog povoda da se navrati do hrama, radi krštenja, venčanja, baš kao kutija sa ukrasima za jelku.
     
  14. Волим
  15. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на dragisa у Violettina kućica na selu   
    stvarni svet ne daleko od Valjeva:


  16. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Violetta Valery у Violettina kućica na selu   
    Već sam započela jednu temu koja nije ni malo vedra. Od srca sam zahvalna svima koji su mi odgovorili.
    Illuminated, Fsa, Dragiša, Đorđe, Čunga Lunga, Miloš, Orion, Biljana, Jana (praštajte ako nekog nisam pomenula) sve bih vas zagrlila. Dajem časnu reč da na ovoj neću da mračim.
    Kao za forumsko ime, inspiraciju za naslov teme našla sam u drugom činu moje najdraže opere. Tako bih uobličila mesto gde bih bežala od svakodnevne vreve, ovde virtuelno, a u stvarnom svetu nedaleko od Valjeva (na slici je okolina Pariza).
    Trudiću se da ovde pišem o onome što me inspiriše i pokreće napred.

    izvor za sliku
  17. Тужан
    Чунга Лунга got a reaction from Smaragdni kamičak in Поезија   
    Сељанка
     
    Снег пада и веје. У сеоској луци
    Све је пусто. Само, као сенка тупа,
    Низ пртину уску, са штапом у руци,
    Погрбљена, бледа, једна жена ступа.
    Ступа и једнако испод борна чела
    Погледује тамо у костуре ива,
    Где се на домаку реке, у дну села,
    Сеоскога уче стан самотни скрива.
    Нек ветрови бесне, нек мећаве хуче
    И засипљу сметом путеве ратара,
    Она сваке дневи одлази код уче,
    Па учи и сриче слова из буквара.
    Сви се чудом чуде у селу и зборе:
    "Сирота, полуђе!" Но светла кô свила,
    И чврста кô рало што црницу оре,
    Све је ближе циљу њена жеља била.
    И скоро кад жита зашумеше јара,
    Кад под стрехом ласта кликну песму њену,
    Једно јутро с учом опрости се стара,
    Низ прагове сиђе и путањом крену.
    Постигла је сврху. У свакоме куту
    Њезинога срца нова снага дршће,
    Нити она гдегод одахне на путу,
    Но с дреновим штапом корача све чвршће.
    Већ је на крај стазе. Сада брвно води
    Преко уске реке што кривуда луком;
    Старица не стрепи, она напред ходи,
    И слободно хвата за доруке руком.
    Испред воденице, што наслања на њу
    Своје рачве сиве један орах свео,
    Божи је и зове млинар, и на пању
    Са дечаком седи, сав од млива бео.
    Но она све даље корача, и само
    Каткад суху руку стави изнад чела,
    Па погледа брегу, где, из храшћа тамо,
    Са планулим крстом вири торањ села.
    Корача и носи и радост и јаде
    У туробној тами својих позних днева;
    И још два-три крока, па под брегом стаде,
    Где споменик с орлом двоглавијем сева.
    Прекрсти се, мермер целива и очи
    Подиже. Ту горе златна слова стоје.
    И у првом реду, на мраморној плочи,
    Угледа имена лепе деце своје.
    Полагано сриче уклесана слова:
    "Ратко, Ђорђе, Дејан" , па грца и стане,
    Срце стиска, затим сриче, сриче снова,
    А при сваком слову нова суза кане.
    Под кров њене душе, кô селица летом,
    Враћају се светле успомене дана
    Кад је децу дивну, као стабла с цветом,
    Гледала крај орних плугова и брана.
    Пред њом свићу јутра жетвена, и она
    Све стубове кутње, младе кô кап росе,
    И дичне и светле кô краљеви с трона,
    Гледа међу класјем са одсевом косе.
    Она снова види све вечери касне,
    Кад је у колеби сваки кут грохотô;
    Види сва три сина, све ликове красне,
    Огњиште и ватру, вериге и котô.
    Све види и чује. И понори туге
    Пуцају све дубље, јер, пуста и сама,
    Сад колеба ћути, и сад, место дуге,
    Као паучина сврх ње виси тама.
    Скупила се чељад. Сви гледају у њу,
    Са дубоким болом скрушени и свели;
    И сви ову бледу сељанку у гуњу
    Сузама би својим утешити хтели.
    Но старица само тресе се и грца
    И упире поглед у споменик бео,
    Сврх ког устремљени орô светломрца,
    Као да би мајку огрејати хтео.
    И дани све теку, а мраморној плочи
    Свако јутро, рано, у појање петла,
    Тихо мати дође, па подиже очи,
    Моли се и дуго сриче слова светла.
    И док она тако, скрушена и сама,
    Пред мрамором стоји, ту, у врху села,
    И док рана звона звоне с торња храма,
    Обруч златан дршће око њеног чела.
     
    Алекса Шантић
  18. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на illuminated у Blagodati Pravoslavnog posta u odnosu na Ramazan   
    Не сећам се свих правила поста у Исламу сем да се ништа не конзумира од јутра до вечери а уколико се догоди нека конзумација, онда треба даривати сиромашне и додатно постити један дан након завршетка поста. Ово сигурно није све.
    Е, сад, каква год да су правила, пост се поштује "у глави" и мислим да је непримерено поредити сваку ставку појединачно. Ако ти је јасан циљ ка коме стремиш као и разлог зашто то радиш, нема тешког поста. Чим се ствари мало помуте у разумевањима и осећајима, ствари постају осетно теже и компликованије, без обзира шта је конкретно у питању. "Срећом" (на жалост) па динамика данашњег живота лако одвуче фокус са духовног, па су многима и лакша правила поста - тешка.
     
  19. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на JESSY у Матија Бећковић   
    “Постоји једно место на коме Срби нису никада пролили ни кап крви, ни појели комад меса. Место на којем већ осам стотина година нису крали ни лагали, ни пиле заклали, ни мрава згазили, ни криво се заклели, ни лажно посведочили. Место на коме нису ништа друго радили него се молили, исповедали, постили и умивали сузама покајања. Осам векова свакога дана по дванаест сати, онолико и онако како је рекао Свети Сава. Место на коме се и данас моли истим жаром као и првог дана, црнорисци с именом својих духовних праотаца, чије лобање чувају и гледају у манастирској костурници, а за своје знају које ће место заузети на дрвеној полици. Место на коме данас нико други не наређује и не издаје послушања до Свети Сава. Место на коме се не рађамо него само умиремо и једино постојимо. То место се зове Хиландар на Светој Гори Атонској, родно место наше усмености и писмености, најдоњи камен нашег духовног постојања...”
  20. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Golub у Матија Бећковић   
    ПИСМО МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА КОЈЕ ЈЕ ПРОЧИТАЛА ЦЕЛА СРБИЈА: Требају нам само две речи, супер и ј…
    09.02.2016. - 18:28 ИСКРА на Фејсбуку   Фото: Новости
    Познати књижевник Матија Бећковић у свом ауторском, аналитичком тексту, који је написао у свом препознатљивом стилу, описао је како би српски језик изгледао када би имао само две речи – јеботе и супер.
    „Предлажем да се цео језик сажме у две речи. Он је већ и сажет, и ви већ погађате да су то речи: јеботе и супер! Не знам треба ли да свој предлог образлажем. Докле ћемо каскати за животом? Предлажем нешто што је одавно наша стварност (и стрепим: да ли ће мој предлог бити усвојен!) Смешно је затварати очи пред реалношћу.
    То, што ја предлажем, већина је већ усвојила, и мањини се предлаже да нам се придружи, како не бисмо кварили утисак. Ја не тражим да се то уведе, него да се призна и озакони кад је већ дошло спонтано. Ово је век брзине, који је штошта скратио и сажео. Како сам разумео, и сама атомска бомба је резултат огромних сажимања. Храна је одавно концентрисана, а да и не набрајам – шта се све обрело у пилулама?
    Напредак науке створиће пилуле у којима ће се наћи најразличитија знања и осећања – биће довољно попити пилулу па постићи оно за шта су раније биле потребне деценије. Наравно, језик не може бити изолован од света и века. Није нормално да се све скраћује а да се језик шири и продужује. Појавом две свемоћне речи (јеботе и супер) показало се да постоје милијарде непотребних појмова.
    Модеран човек не зна шта ће са тим баластом а мора да се изражава краће и брже. Показало се да се једном, од тих речи, може рећи више него ватрометима речи и говорничким тобоганима. Невероватна је способност речи “јеботе” и “супер”: могу бити употребљене безброј пута а да увек значе нешто друго. Набијене смислом који се не може потрошити, оне су се већ показале као успешна замена за све.
    Просто је несхватљиво да се нико раније није сетио ова два појма, која су нам била на врху језика, нити запазио каква се моћ крије у ових десет слова! Били су потребни читави томови да се изрази оно што се може далеко успешније рећи са јеботе и супер. Кад би неко био докон, па да размотава и разлаже ове две речи, видело би се да је у њима збијено све оно што је исписано на билионима страница.
    Тако би обрнутим путем, поново нестало оно што као закопано благо чами мртво у магацинима и полицама библиотека. Али, чему тај обрнути процес? Да су те две речи раније уочене, не бисмо страћили толико времена и потрошили море мастила и папира. Још нисам приметио да постоји неко питање на које се не може одговорити са супер или јеботе. Нема тог доживљаја који се не може савршено изразити једном од ових речи, па чак и оне – по потреби – могу бити скраћене.
    Довољно је рећи “у-је” или “суу”, па стећи углед не само зналца, него и славу говорника! Како је овим открићем постала смешна читава граматика и толике друге области које су израсле из језика! Како су осрамоћени и ухваћени на делу толики празнослови, скрибомани, и гњаватори. Немогуће је једну од ове две речи употребити на погрешном месту. Нико их није изговорио а да је испао глуп, преопширан, или да се погрешно изразио! Како су постале сувишне толике катедре и професори матерњег језика! Какав су само посао били измислили – да рођеном народу предају рођени језик?!
    Паметном човеку је одмах ту морало бити нешто сумњиво. Какав је то матерњи језик који се мора учити. И још имати комплекс да га не знаш, и да не умеш да говориш, иако ти је матерњи! Читави крајеви неће више погрешно говорити, јер је немогуће изговорити погрешно јеботе или супер. Да не говоримо колико је њиховом појавом уштеђено. Толики говори, предавања, доказивања, постали су депласирани. Са ове две речи више смо постигли и рекли за кратко време него са свим речима откад смо проговорили до данас.
    Њихову величину немогуће је изразити неким другим речима него опет њима: “супер” и “јеботе”. Ако не верујете да се само с две речи могу заменити све остале покушајте, за почетак, да са супер и јеботе гарнирате све што говорите. Те две речи саме раде, па ћете временом схватити да све оно друго и није било потребно. Нико вам неће рећи да брбљате, тртљате, балегарите, лупате, ако будете употребљавали само “супер” или “јеботе”. Не каже наш народ случајно да ћете бити паметнији ако ћутите. То је резултат времена у којима се с много речи тако мало рекло. Јеботе и супер су нека врста зачина Ц.
    Покушајте да их уденете у све што говорите, и тако ћете видети да се слажете са мном, иако вам се то сада чини претерано. С њима је свака ствар укуснија, а без њих бљутавија! Узмимо, рецимо, песму Бранка Радичевића ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ.
    Прочитајте је са овим рефреном, и без њега, па одлучите која је боља.
    Кад сам синоћ овде била
    Јеботе!
    И водице заитила, Супер!
    Дође момче црна ока, Јеботе!
    На коњићу лака скока, Супер!
    Поздрави ме, зборит оде: Јеботе!
    “Дај ми, селе, мало воде!”
    Супер јеботе!
    Мој предлог ће, с временом, усвојити читав свет. Ја не разумем како би се, на неком другом језику, то исто могло друкчије рећи. Ко не разуме човека који каже супер и јеботе! Долази дан кад ће читави свет уклонити језичке баријере и споразумевати се само са супер и јеботе. То ће бити, јеботе, супер“, завршио је Бећковић своје писмо.
  21. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Smaragdni kamičak у Особа за коју треба да се удате?!   
    To onaj tekst gde se takođe spominje da je sahranjen u tri kovčega (i bakarni), da mu je najverovatnije ispunjena želja da bude balsamovan, i pri ekshumaciji pronadjen ceo? Gde takođe Nogo kaže da ne bi da se Dučić proglasi za sveca jer je vodio poročan život, ali odluku ostavlja crkvi? Ok, ako se pre smrti pokajao i ako ga crkva kanonizuje, poštovaću ga kao i cara Davida, cara Konstantina, prep. Mojseja Murina itd. Kako su tebi promakli tekstovi da je bio sa zauzetima, imao vanbračnog sina, a ovo prvo si fino izguglao, nemam pojma nit me zanima. Znam samo da je napravio ogavne generalizacije žena na osnovu uzorka koje je upoznao, pa tako kaže i da žena nikada neće biti istinska vernica. Mož' misliti.   I na kraju pošto već kažeš da samo Bog poznaje srce svakog, ne brini za to koliko ja preispitujem sebe i svoje postupke. Svakako ne pišem pesme kako su svi muški svinje. 
  22. Волим
  23. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на Avocado у Gajba Avokada   
    Odlican serijal
     
  24. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на obi-wan у Православна порука, мисао дана....   
    "Кажу, живот је стао. А, шта је то тачно стало? Пословни састанци? Испијање еспреса? Напоран рад? Јурњава, пословни састанци и ручкови? Бескрајни шопинзи?
    Не, пре бих рекао да је живот почео: родитељи су са децом, коначно. Супружници заједно. Млади брину о старијима. Разговара се уживо, а не преко екрана. Чита се, поново мирише папир по кућама. Кафе се испијају, уместо да се ексирају у журби. Трпеза се преселила са киоска брзе хране за породични сто. Опет. Као некад. Господ никада не даје већи крст од онога који можемо понети и поднети. И никад га не даје без разлога. Да, здравље нам је угрожено, да није пријатно, са једне стране. Али, са друге, сада смо као наркомани којем је виша сила избила шприц из руке: имамо шансе да се разболимо, на кратко, али много већу да оздравимо, трајно. Духовно. И да се опет окренемо вери. Само њена снага проклетство мења у благослов. Преобликује га, побеђује. Верујте, браћо и сестре. Можда нам је баш ово требало да опет будемо људи, да опет будемо стадо Светог Саве, а не Ајфона и Парова."   Проф. Јован Катић   https://www.facebook.com/sale.radanov
  25. Волим
    Чунга Лунга је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    Пустимо једну сузу уместо што осуђујемо друге и разглашавамо туђе грехе.
    Пустимо једну сузу за другог који греши другим гресима, другачијим од наших.
    Пустимо једну сузу за све духовно болесне и слабе.
    Ако Господа боли његов пад, ако га Господ трпи и чека да се покаје, зашто ми разглашујемо туђи грех?
    Зар Господ не зна срца свих нас?
    Пустимо једну сузу и за нас саме, да и ми не урадимо то исто или горе него што је тај грешник урадио.
    Пустимо сузу оперимо срце своје за Љубав Христа Бога нашег.
    https://www.facebook.com/Свети-Димитрије-Солунски
×
×
  • Креирај ново...