Jump to content

Марина Савковић

Члан
  • Број садржаја

    1826
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    2

Репутација активности

  1. Волим
    Марина Савковић got a reaction from Smaragdni kamičak in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    Кад видим доброг човека, радујем се више од свега и не треба ми друга радост.

    св. Ксенија Петроградска
  2. Волим
  3. Хахаха
    Марина Савковић је реаговао/ла на Вилер Текс у "Државни посао" :)   
  4. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Тражитељ у Добро размислите о ономе што је Рамбо Амадеус рекао о корони   
    Интересантан текст, али мислим да је Рамбо дебело омашио по питању репродукције и рађања. Не рађају се деца по ноћним изласцима, сплавовима, журкама где се дува трава и гутају таблете, концертима након којих се пијан иде кући, јурењем за женама са мрежастим чарапама и високим штиклама. То о чему он прича, то је секс са кондомима и контрацепцијом, а не секс ради репродукције, и рецепт да таквим начином живота у једном моменту имаш 25 година и да не будеш свестан како си одједном дошао до тридесет пете.
    Свако се чеше где га сврби и Рамбова професија је тренутно у кризи. А да ли је наталитет у кризи јер због изолације људи проводе више времена са својом породицом? Да ли су бракови тренутно у кризи? Неко би рекао, младима су ограничене могућности социјализовања... али данас имају мреже, чатове и мобилне телефоне, а свако вече могу да се шетају у двоје и пијуцкају сок или пиво на клупи уместо у задимљеном кафићу са прегласном музиком, а гледају клипове преко телефона уместо да седе у биоскопу. Тачно је само да ће време показати... у мојој фирми и у мом окружењу, ова година је апсолутни рекордер по броју трудноћа и порођаја. Кад прође година, видећемо статистику на националном нивоу. Шоу бизнис и угоститељство јесу у жестокој кризи, као и продавнице и снабдевачи пића чији су главни клијенти били кафићи, то стоји.
  5. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Драшко у Наталијина рамонда   
    Još mi nije stigla
    Naručio sam prekjuce 
    Hteo sam da je nosim danas i ovih dana
    Ali dobro
    Šteta što se kod nas ne prodaje masovno po gradu
    U Londonu se uoči ovog datuma na svakom koraku prodaju poppies i lepo je to videti i svi nose
    Treba i mi tu praksu da uvedemo i da sredstva idu za nasu decu na Kosovu na primer
     
  6. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на JESSY у Vladeta Jerotić: Samo sačuvana ljubav muža i žene obezbeđuje pravilnu identifikaciju deteta i sa majkom i ocem   
    Porodica se ubrzano i kod nas raspada, broj rastavljenih brakova (i to samo posle nekoliko godina trajanja bračne zajednice u kojoj se rodilo jedno ili dvoje dece) u porastu je, a lagano raste i broj vanbračnih odnosa među polovima koji traju duže i „us- pešnije” nego bračni odnosi. Proces otuđenja među ljudima uopšte, između muškarca i žene posebno, očevidno da dalje napreduje, preteći daljem smanjenju nataliteta na Zapadu, što onda ugrožava i opstanak bele rase (donekle onda i hrišćanske religije).
    Za kraj možemo reći sledeće: u porodicama u Srbiji koje su sačuvale bračnu zajednicu (rekao bih, u prvom redu zahvaljujući blagotvornom uticaju pravoslavne, srpske crkve), naročito u školovanih i visokoškolovanih roditelja, uticaj majke i oca na vaspitavanje dece, posle toliko vekova pretežnog uticaja majke, lagano se izjednačava. Otac je, naime, gotovo u potpunosti, na isti ili sličan način obavezan oko dece, kao i majka. Mnogim psiholozima i pedagozima i na Zapadu i na Balkanu, čini se da je ovaj novi oblik zajedničkog vaspitanja deteta, u uslovima krize (uslovljene prestankom patrijarhata) bolji, uspešniji i prirodniji nego onaj raniji način, kada je uticaj majke bio prevashodan. Mada se i meni čini da je tako, buduća ozbiljna istraživanja pedagoških stručnjaka koja ispituju ovako vaspitavanu decu, a koja su sada adolescenti, treba da pokažu opravdanost novog načina vaspitavanja u očuvanim porodicama. Nije teško prepoznavati, i to svakog dana, porazne posledice rđavih porodičnih odnosa i rastavljenih brakova na budući život njihove dece. Mada je suvišno podvući da samo sačuvana ljubav muža i žene, u toku dugotrajnog braka, obezbeđuje pravilnu identifikaciju deteta i sa majkom i sa ocem.
     
    http://decijisajam.rs/vladeta-jerotic-samo-sacuvana-ljubav-muza-zene-obezbedjuje-pravilnu-identifikaciju-deteta-sa-majkom-ocem/
     
  7. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на JESSY у Неверство и друштвене мреже   
    Виртуелни сусрети су идеални за заљубљивање, јер се људи представљају у најбољем светлу, а дистанца онемогућава контакт, проблем настаје кад се дописивање претвори у стварну прељубу
    Људи се одлучују на неверство из разноразних разлога. Некада варају они који су задовољни својим браком или везом, али који не желе да „пропусте прилику” и који верују да оно што партнер не зна, не може да га заболи. У далеко већем броју су они који варају зато што су незадовољни својом емотивном везом или браком. То је категорија оних које бисмо могли назвати полуразочарани.
    За њих је типично да су ступили у везу или брак зато што су били заљубљени, и да су после неког времена схватили да „то није то”. Они често описују своју везу или брак речима: није довољно лоше да одем, али није ни довољно добро да останем. Због тога су полуразочарани заправо „гладни љубави” што их чини „отворенима” за неку нову, бољу прилику. Они бораве у браку или вези, али због своје глади једним оком посматрају људе око себе у нади да би могао да се појави неко с којим би могли да остваре љубав о којој маштају. Тако гледају и на особе које „срећу” на друштвеним мрежама.
    Еротска глад
    Ово хронично незадовољство властитим емотивним животом, еротска глад јесте тло у којем се развија клица склоности ка превари.
    Свет друштвених мрежа је свет привида, што га чини веома подесним за заљубљивање. Њихово право име је „виртуелне друштвене мреже”, при чему се често заборавља оно „виртуелно” које заправо значи: оно што не постоји у физичком свету, већ само изгледа као да постоји захваљујући компјутерском програму. Не само да су саме мреже привид, него су и лични профили на њима такође привид. Људи обликују своје профиле како би се представили виртуелној јавности на онај начин на који желе да буду виђени.
    Из тог разлога многи људи на друштвеним мрежама покушавају да представе себе и свој живот као идеалне. Фотографије које се стављају пажљиво су одабране, често побољшање разним филтерима и програмима. Обавезне су фотографије с различитих путовања, провода, дружења с познатима и слично. Другим речима, ови људи покушавају да се представе као идеални, а овај процес називамо самоидеализација.
    До виртуелне, а затим и до стварне преваре партнера углавном долази када на друштвеној мрежи две „гладне” особе успоставе контакт. Некада су то особе које се не познају одраније, а понекад су то особе које су некада имале неки стварни контакт, на пример једна је била заљубљена у другу у средњој школи. Обично је особа која започиње контакт, која је иницијатор, она која је „више гладна”. Типични развој догађаја јесте да, након успостављања контакта или виртуелног пријатељства, крене лагано дописивање, које постаје све интензивније. Садржаји су увек такви да се изражава разумевање, саосећање, наглашавају сличности и прихватање друге особе. Самим тим што прихвата дописивање с иницијатором, друга особа му открива да и код ње постоји „глад”. Након месец или два, након размене више стотина порука, особе почињу да се дописују сваког дана, постајући једна другој веома важне.
    Иако је однос виртуелан, описани тренутак је тачка у којој се појављује стварно осећање заљубљености. Као што је познато, осећање заљубљености је, за разлику од љубави, засновано на психичком механизму идеализације. Виртуелни сусрети олакшавају заљубљивање на два начина. Први је што се људи који желе да буду прихваћени приказују у оном светлу за које верују да ће се највише допасти особи за коју су заинтересовани. Други је што дистанца, то јест немогућност контакта с другом особом у стварном свету и сагледање скривених аспеката њене личности подстиче пројектовање идеализоване представе на ту особу.
    Емотивна драма
    А када се особа која је полузадовољна везом или браком у којем се налази заљуби у неког другог, тада настаје емотивна драма, јер доживљава да мора да се одлучи или да остане у вези или браку или да започне нешто ново. А да би могла да се одлучи, она жели да оно што је настало као виртуелно доживи и провери у стварном животу. И тако се виртуелно неверство претвори у стварну прељубу.
    Како прођу они који се одлуче за раскид или развод како би остварили везу с виртуелним партнером? На основу неколико десетина сличних случајева које сам „испратио” у улози партнерског или индивидуалног психотерапеута у последњих петнаестак година, само у два случаја су настале и опстале нове, квалитетне везе и бракови. У осталима је виртуелну опчињеност заменило стварно разочарање.
     
    http://www.politika.rs/scc/clanak/466071/Zoran-Milivojevic-za-Politiku-Neverstvo-i-drustvene-mreze
     
  8. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Рапсоди у Offtopic до миле воље   
  9. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Danijela у Devetoro Lukovića žive u divljini bogatiji od svih   
    Daleko od civilizacije u zagrljaju netaknute prirode živi devetočlana porodica Luković. Na 1600 metara nadmorske visine, u mestu Plešin, izvor beskrajne sreće za Lukoviće je sloboda duha i ljubav koja ih međusobno spaja neraskidivim vezama. Najbolji prijatelji su im životinje, komšije nemaju, a o novom, savremenom dobu znaju tek onoliko koliko im je potrebno.
     
     
  10. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Božena у Српска поезија   
    Нajпотреснија песма Јована Дучића:
    Ова песма је дуго времена била ЗАБРАЊЕНА У СРБИЈИ
    Извештаје о покољима над Србима од стране усташа, Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма “Врбас”. Први пут је, као цитат (!), штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, и то у одељку “Уместо предговора”, Луке М. Пејовића. Из превеликог поштовања према мртвом песнику, Пејовић није желео да свој текст назове предговором. У њему је описао и последње Дучићеве дане, проведене код рођака Михаила Дучића у “Вили на језеру”:
    У “Вили на Јeзeру” Дучић јe писао, пeвао и плакао, читајући извeштајe о страшним покољима Срба у Босни и у Павeлићeвој Хрватској. Ту јe он спeвао и своју познати пeсму ‘Врбас’, за коју Слободан Јовановић кажe:
     “Њeгова пeсма ‘Врбас’, испeвана поводом покоља Срба у Босни, бићe забeлeжeна у свакој антологији нашeг патриотског пeсништва, исто онако као Змајeва ‘Вила’, Јакшићeво ‘Падајтe, Браћо’, Војислављeво ‘На Вардару’, Ракићeво ‘На Гази Мeстану’… У данима вeликог српског страдања и мучeништва, Дучић јe нашао рeчи којe су моглe бити мeлeм народном болу”.

    Врбас
    Носи, српска реко, крв наших синова,јер крваве реке свуд су наше међе;Мачеви убица сви су истог кова –
    Сад носи унуке куд носаше пређе.
    Прими крв нејачи у светле ти пене,
    Сто пута је за те и пре умирала:
    Да је не полочу погане хијене,
    Да не метну у њу отрова и кала.
    Наше су победе и заставе наше
    Твој велики завет гордости и беса –
    Једине у теби што се огледаше,
    И једине овде дигле до небеса.
    Беше тада славна а сад си и света,
    Певај сва крвава кроз њиве и луге.
    Наша звезда славе сад и даље цвета:
    Пре свачији сужњи нег ичије слуге.
    Носи мора крви да их не покраду,
    Носи реко српска, крв невиних жртви:
    Радосне победе хероји нам даду,
    Али страшну правду извојују мртви.
    Izvor: Opanak
  11. Свиђа ми се
    Марина Савковић got a reaction from Брада in Женска лепота   
    Наша Смарагдна! 💪
     
    On 28.4.2020. at 16:51, Smaragdni kamičak рече 🌼🦋🌳

  12. Волим
    Марина Савковић got a reaction from ronin in Женска лепота   
    Наша Смарагдна! 💪
     
    On 28.4.2020. at 16:51, Smaragdni kamičak рече 🌼🦋🌳

  13. Свиђа ми се
    Марина Савковић got a reaction from Пг in Одакле се јављате ?   
    Мислиш Карађорђева шницла?! Ено у БГ где и остали Подгоричани.
     
  14. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Natasa. у Da li ste osoba koja stalno zvoca...?   
    Žena kad rodi dete treba da živi sa svojom majkom . Žene koje imaju ćerke treba da imaju benificirani radni staž i da rade do cirka 58-60. Nas koje imamo sinove niko neće da zove ionako, mi možemo da radimo, taman da nas snaje ne gledaju .
    Računam na mirnu starost sa sinovima, đed i ja da pijemo neki dobar Džek na terasi, gledamo slike unučića i mašemo deci sa video poziva sa nekih lepih destinacija . Neće Nata da smeta snajama .
    Zvocanje...to je osmi krug pakla, gde on ne radi ništa, a ona je frustrirana što je niko ne čuje i tako se vrte u krug.
    Pitate se koji je deveti krug? Porodični "odmor" , tako ga zamišljam. Ne mrdam nigde dok se sitna čeljad ne civilizuje. 
  15. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Jestira. у Слике форумаша   
  16. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Jestira. у Слике форумаша   
  17. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Dominika у Слике форумаша   
    Ja na pesackom hodocascu iz Varsave za Svetu Goru Grabarku ove godine
     


  18. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Boko90 у Vladeta Jerotić: Kako muškarac vidi ženu?   
    AKO…-Radjard Kipling

    „Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu

    kada svi oko Tebe gube svoju i okrivljuju te za to;

    Ako možeš da veruješ sebi kada svi u Tebe sumnjaju

    i sam pridodaješ njihovim sumnjama;

    Ako možeš da čekaš a da Ti ne dosadi ćekanje;

    Ili ako si prevaren da sam ne varaš,

    ili ako si omrznut da sam ne mrzis,

    a da pri tom ne izgledaš predobar ni premudar;

    Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju Tobom,

    ako možeš da maštaš, a da Ti maštanje ne bude cilj;

    Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom

    i smatraš te dve varke da su potpuno iste,

    ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao

    izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale;

    Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio zivot

    i da pogrbljen s` dotrajalim alatom opet mnogo stvaraš;

    Ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive da Te služe dugo

    iako si ih nemilice trošio

    i da izdržiš kada nema ničeg više u Tebi sem volje koja Ti dovikuje:

    “ISTRAJ!”

    Ako možeš da razgovaraš sa nizima od sebe

    i ne istakneš svoju superiornost;

    Ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo;

    Ako ni prijatelji, ni neprijatelji ne mogu da Te povrede,

    ako Te svi cene – ali ne previše ;

    Ako mozes da ispuniš jedan nezaboravni minut sadržajem

    koji traje šezdeset sekundi,

    Tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,

    i iznad svega bićes čovek,

    SINE MOJ


  19. Хахаха
    Марина Савковић је реаговао/ла на Broken у Koliko ste visoki ? Anketa samo za muškarce   
    Šetam ja danas sa ženom, ćerkica vozi bicikl. Lepo vreme, 13 u plusu.
    Na gradskom trgu stoje dva izrazito visoka jehovina svedoka, muškarac i žena, mladji od mene. Stoje pored one svoje pokretne tezge na točkovima.
    Pomislim, zašto ne bih malo komunicirao sa njima na teološke teme. Voleće oni sigurno.
    Priđem, kao gledam one njihove časopise ... Probudite se...nešto piše kao naslov Želite srećan život ?
    "Khm...khm.." nakašljem se namerno kako bih privukao pažnju lepo obučenih ljudi.
    "Odakle crpite svoje učenje o tome da Bog nije Sveta Trojica?" Uljudno ću ja.
    Muškarac me pogleda iznenađeno.
    "Šta te boli d*pe." prilično hladno će on.
    Ja u šoku. "Kako...izvinite ...?"
    "Kažem, šta te boli d*pe!" nisam stigao ni da se saberem a ona će:"Ajde šetaj buljavi.Šeeeetaj." pokazujući mi rukom da se udaljim i dok sam odlazio poluokrenut i zapanjen gledajući ih povređeno, šaka joj se polako transformisala u položaj gde je srednji prst bio vidno uzdignut.
    Vratim se tako pogubljen kod žene i ćerke i sve dok nismo ušli u Lidl mislio sam o ovom događaju.
     
     
     
  20. Хахаха
    Марина Савковић је реаговао/ла на Broken у Koliko ste visoki ? Anketa samo za muškarce   
    Ja krenem u veliku metaniju...pa je preobrazim u sklek. 
  21. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Тражитељ у Да ли је абортус гријех ако се њиме спречава рођење детета са тешким поремећајем   
    Пази, сад гледам да ли сам лоше написао, али мислим да сам био довољно прецизан.
    Радио сам у страној фирми, привредни џин и тада најуспешније пословање у округу, а радници у погону раде за плате као да је фирма у стечају. Али и то по страни - менаџмент намерно није продужавао уговоре трудницама, а пар младих жена су доспеле на црну листу јер су затруднеле, и врло брзо након повратка су изгубиле посао. Слично искуство имам на личном нивоу, са мојом супругом. Мислим да је јасно да не говорим о ликовима који запошљавају 2-3 људи и боре се да очувају и посао и њихова радна места.
  22. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на Рапсоди у Da li ste osoba koja stalno zvoca...?   
    Из мог искуства, корен проблема је или у тежњи ка перфекционизму или су особе  које  за себе мисле да све најбоље могу и да без њих ниједан проблем није решив , значи гордост . Корен могу бити и  неке врсте фрустрација  а звоцање дође  као  пражњење . 
    Свака жена има бар малу дозу  звоцкица  у себи   небитно који узрок  их дозира  што не значи да се не треба борити против звоцања. 
    Генерално звоцање је страшно ружно . Ако видим да не могу  нешто променити  на боље а није нека базична животна ствар  која мора да се промени, одустајем   (зашто бих кидала живце )и прилагођавам се . 
    Избегавам особе које стално нешто звоцају, на некога и на нешто се жале , које једноставно ропћу . 
  23. Волим
    Марина Савковић got a reaction from Jecić in Ташнице, машнице и тако редом...   
    Stephanie Rew


  24. Волим
    Марина Савковић је реаговао/ла на JESSY у ХРИСТОС ЈЕ НАШ ЖИВОТ, Митрополит Лимасолски Атанасије   
    MI SMO KRIVI ŠTO POSTOJE LJUDI KOJE NE ZNAJU ZA HRISTA
     
    Mitropolit Atanasije Limasolski govori o poslednjim vremenima, o poverenju u Boga i o misiji Crkve
     
    Koliko je naše vreme specifično?  Kako prevazići duhovnu slabost? Šta ciniti ukoliko nemate iskusnog duhovnog oca? Kako se moliti i kako podrzati misiju Crkve? Sta je savremeno monastvo? Zasto bracni parovi treba da citaju Paterike? Poznati grcki propovednik, Mitropolit Atanasije Limasolski, odgovara na ova i druga pitanja.
    - Vase Preosvestenstvo, imate li utisak da zivimo u nenormalnim vremenima? Mozda zvucim nezadovoljno, posto se ljudi uvek zale da je u proslosti sunce jace sijalo, da je trava bila zelenija i da su ljudi bili ljubazniji. Medjutim, mnogi ljudi danas, i to ne samo hriscani, imaju opsti utisak uznemirenosti i nelagode. 
    Mislim da smo ostarili i da zbog toga idealizujemo proslost i mislimo da je bila bolja odf sadasnjosti. Ocigledno je da svet ide ka svom kraju. Medjutim, za hriscane ne postoji „juce“ ili „sutra“. Postoji samo „danas“ koje se zivi u Bozijem prisustvu kroz Svete Tajne i Bozanstvenu Liturgiju. Kada proslavljamo crkvene praznike, mi kazemo „Hristos se radja danas“, „danas je Krstenje Hristovo“, ili „danas je Hristos razapet“. Na taj nacin zivimo sadašnjicom, i Carstvom Nebeskim koje će doći na kraju. Mislim, dragi moj, da moramo Bogu biti zahvalni zbog Carstva Nebeskog. Kao što je starac Pajsije znao da kaže, kroz što više nevolja prolazimo, utoliko nas Bog više blagosilja.

    Znači, ne postoji „juče“ ni „danas“ u Crkvi; ali čudne stvari se dogadjaju izvan okrilja Crkve: istopolni brakovi se ozakonjuju, i ponegde je ubijanje starih lica postalo legalno, ukoliko ona, ili oni kojima je dojadilo da se staraju o njima, to zatraže. Svedoci smo dosad nevidjene propagande razvrata, svedoci smo zlodela, tu direktno pred nama. Jesmo li u pravu kada kažemo da je svet u kome živimo drugačiji od onog od samo pre pedeset godina?
     
    - Žalosno je što naša braća ne poznaju Sveto Jevanđelje i što rade to o čemu govorite. Mi se molimo za njih i za ceo svet. Crkva je uvek bila u teškim uslovima.

    Razmislite o ovome: uslovi su uvek bili teški za našu Crkvu. Osnovana je u vreme neznaboštva. Vekovima je bila proganjana. Setite se šta se desilo u Rusiji pre samo nekoliko decenija? Bez obzira na sve, naša Crkva i dalje istrajava. Mi ne očajavamo, umesto toga se zahvaljujemo Bogu što nas sabira u Crkvu, i molimo Mu se, da ostanemo u Crkvi. Molimo se za ljude koji su izvan Crkve, da bi naša braća doživela Boga, jer je to isto naša odgovornost. Znamo da je đavo knez ovoga sveta izvan okrilja Crkve. Ali, Hristos će trijumfovati nad đavolom, i oni koji traže Hristovu istinu će uvek biti sa Njim. Najveća odgovornost ljudi u Crkvi je da propovedaju jevanđelsku istinu onima koji žele da je čuju.
     
    Početkom 90-ih, Rusija je doživela pravu eksploziju duhovnog oduševljenja, ali danas jasno vidimo da opada interesovanje ljudi za veru. To znači, da su ljudi, koji bi trebalo da budu „deca carstva“, odabrali potpuno drugačije carstvo, i drugog gospodara umesto Hrista. Kako da hrišćani održe revnost u veri?

    - Otpadanje ljudi od Hrista je uvek tužno za Hrišćane, ali ono takodje postaje motivacija za pokazivanje ljubavi i molitvu za one koji su se udaljili od Hrišćanstva. Prema onima koji ne veruju u Hrista treba da se ponašamo sa velikom ljubavlju i saosećanjem. Hristos nam u Jevanđelju kaže, da treba „tako da se svetli naša svetlost pred ljudima“, da mogu da spoznaju Boga (Mt. 5, 16).
    Naša je krivica što postoje ljudi koji ne poznaju Hrista. Trebalo bi da osećamo ogromnu odgovornost za duše takvih ljudi. Ako postanemo sveti, privućićemo ljude ka Hristu. Naš problem, međutim, je nedostatak svetosti u nama samima. Tako da smo mi, u stvari, nepravedni prema našoj braći, koja ne vide svetost u nama i zbog toga nisu prisnije privučeni Jevanđeljem. Tako da ono što nam je zaista potrebno su svetost i svetitelji u Crkvi.
     
    -Moje pitanje je nešto drugačije: Šta bi trebalo preduzeti da se održi vera i želja za svetošću, ukoliko naša vera opada posle prvih nekoliko godina svesrdne okrenutosti Hrišćanstvu? Svedoci smo da se tragedije događaju čak i u svešteničkim porodicama. Supruga sveštenika koga poznajem ga je napustila, neki bogoslovi koje sam poznavao su se razveli. Loše stvari se dešavaju tamo gde smo mislili da je to nemoguće. Na šta bi savremeni Hrišćani trebalo da se fokusiraju, da se ovakve stvari ne bi dešavale?

    - Naš život će, svakako, uvek biti pun iskušenja. I naravno, sva ta iskušenja će imati zadatak da iskorene našu ljubav prema Bogu. Pored neophodnosti budnosti i aktivnog učešća u našim životima, za ljude koji žele da održe toplinu srca je veoma važno da imaju pravednog i pobožnog duhovnog oca, kome mogu da se obrate u teškim trenucima iskušenja. Vođeni Blagodaću Svetog Duha, naši duhovni oci nam pomažu da zadržimo Ljubav Božiju u našim srcima. Takođe bi trebalo, da hranimo svoje duše molitvom i čitanjem duhovne literature. Tako ćemo uz pomoć naših duhovnih očeva, moći da prevaziđemo iskušenja u našim životima, i u svetu oko nas.

    -Rekli ste da je dobro imati duhovnog oca, ali danas u Rusiji ima mnogo mladih sveštenika, koji jednostavno nemaju dovoljno duhovnog iskustva ili nemaju naročite duhovne darove. Šta bi većina Hrišćana, koji nemaju komunikaciju sa svetim ljudima, trebalo da rade?

    - Starac Pajsije je znao da kaže da, tamo gde nema ljudske pomoći, postoji obilna Božija pomoć. To što vi kažete je, naravno, vrlo logično. Međutim, to nije Božanska logika. Bogu nisam potreban ni ja, ni bilo ko drugi, čak ni starci Porfirije i Pajsije. Bog može Sam da sprovede Svoju volju u ljudskim dušama, zato nikada ne treba da očajavamo.
    Crkva je Sveta Tajna Božijeg prisustva i Njegova manifestacija u ovom svetu. Ako biste prišli starcu Pajsiju bez vere, ne biste od toga imali nikakve koristi. I obratno, ako priđete duhovnom ocu sa verom i skrušenošću u Ime Hristovo, dobićete odgovor koji će odražavati volju Božiju. Na Svetoj Gori sam čuo priču o monahu čiji se duhovni otac upokojio. Ovaj monah je stavio odeću svog starca na cepanicu i rekao, „Pošto nemam duhovnog oca, pitaću ovu cepanicu“. I počeo je to da radi. Jednom kada je postavio pitanje cepanici, čuo je glas, koji mu govori, „Ne, nemoj to da radiš!“
     
    Bog deluje u skladu sa našom verom. Ja vas vrlo dobro razumem, ali bićemo u nevolji ukoliko očekujemo pomoć od ljudi, a ne od Boga. Čak i u Grčkoj, mnogi ljudi nisu znali Starce Pajsija i Porfirija, iako su oni bili izuzetni Svetitelji. Ono što je bitno je da Hristova Crkva nastavi sa misijom.
     
    Ako imate živu veru i ako volite Boga, ne treba vam ništa osim Njega i Njegove Crkve. Ali kako ćete se spasiti ako vaša vera i revnost jenjavaju i ako mislite da vam je potreban ovaj svet koji, po rečima apostola, „u zlu leži“?

    Takvi Hrišćani bi trebalo da urade ono što je uradio apostol Petar kada se davio. Uzviknuo je: „Gospode, spasi me!“ I Gospod je ispružio Svoju ruku i spasio ga. Hristos je živ! On je uvek blizu. I ko god Mu zatraži pomoć, dobiće je...
     
    - A šta ako se molite, a ne dobijate nikakav opipljiv odgovor na vaše molitve? Šta ako izgleda da Gospod ne odgovara?

    - Ako čekate na rezultate vaših molitava, nikada ih nećete dočekati. Ja se ne molim da bih nešto izdejstvovao. Molim se da mi Bog oprosti grehe, da se smiluje na mene.
     
    Bog nam daje Svoje Telo i Svoju Krv, oprašta nam grehe i kroz Crkvu nam daruje Blagodat Svetog Duha. I sve što treba da radimo je da prosimo Njegovu Milost na ponizan i jednostavan način. Skrušena osoba ima poverenje u Boga i ne sumnja da je Bog čuje. Ako želite da vidite rezultate vaše molitve, to znači da sumnjate. Pošto Bog ne želi da nam sopstvena gordost naškodi, On skriva plodove naše molitve. Vrlo je verovatno da će nam ih On pokazati kada postanemo skrušeni, i moćićemo da uživamo u plodovima molitve, a da ih i ne razumemo.
    Jedan starac je rekao monahu, koji je stalno želeo da vidi rezultate svojih molitava, „Ti si kao onaj čovek, koji pošto poseje seme u zemlju, iskopava ga svaki dan, da bi video da li se primilo. Ostavi to seme u zemlji, zalivaj ga i brini se o njemu, i ono će onda rasti samo od sebe“.
    Kako možemo ovu istinu objasniti ljudima izvan Crkve? Mnogi ljudi misle da je život supermarket u kome mogu da kupe nešto na brzinu. Oni zapale sveću i očekuju od Boga da izleči rak, da im nadje posao ili stan itd.
    Mi nismo Božiji advolati. Ne moramo uvek da objašnjavamo šta Bog čini za svakog čoveka. Moramo učiti ljude da vole Boga onako kako Ga vole deca, a ne kao potrošači.
    Treba da imamo poverenja u Boga i Božiju volju. Bog će pronaći put do svačiheg srca i mi ne treba da brinemo šta će biti sa svetom i sa ljudima u njemu. Hristos je Spasitečj sveta. On je bio razapet zbog ljudi i neće biti nepravedan ni prema kome. Bog će se obratiti srcu svakog čoveka, onda jada je potreban. Ako Bog ćuti, to treba da radimo i mi.

    Svako treba da potčini svoju dušu Božijoj volji. Ponekad, da bi osetio prisustvo Božije u svom srcu, čovek mor da prođe kroz mnoge nevolje, iskušenja i nesporazume. Sećate li se šta se desilo sa Mnogostradalnim Jovom? Bog je dopustio da prođe kroz mnoga iskušenja i obratio mu se tek na samom kraju. Bog zna kada je vreme da se obrati ljudskom srcu. Moramo imati poverenje u Boga i Njegovu ljubav za ceo svet. Kada vidimo nekoga kome je potreban Bog,  treba da se molimo za njega, i Bog će se sigurno dotaći njegovog srca.

    - Pa kako bi onda Crkva trebalo da sprovodi svoju misiju? Vi kažete da ne treba da brinemo šta će biti sa svetom i da će se Bog obratiti ljudskim srcima u odgovarajuće vreme. To bi moglo da znači da ne bi trebalo da brinemo da li i kada ljudi idu u Crkvu. Međutim, mi bi trebalo da nešto predumemo da privučemo ljude Crkvi. Šta bi trebalo da bude prava misija Crkve?

    Zemljoradnik poseje seme u polju, po,oli se Bogu da ono nikne, i više ne misli o tome. Isto tako, mi treba da sejemo semena i da ih zalivamo, ali ne I da se brinemo o njihovom rastu.
     
    U kojoj meri bi trebalo da učestvujemo u životu sveta da bismo uticali na njega? Crkva već duže vreme razmatra odgovarajuće metode za misionarski rad. Naprimer, da li sveštenici treba da idu na rok-koncerte, igraju fudbal i tako dalje? Da li ovi metodi mogu biti upotrebljeni da privuku ljude Crkvi?
     
    -Mislim da svetu nismo potrebni na rok-koncertu ili na fudbalskoj utakmici. Mislim da smo svetu potrebni tamo gde nas ljudi mogu pronaći, to jest mi treba da budemo za analojem u crkvi, da ispovedamo ljude i da budemo otvoreni za duhovni razgovor. Ljudima je potrebno da čuju Reč Božiju od nas. Potrebno im je da ih prihvatimo s ljubavlju I pažnjom. Ne trebamo im na fudbalskoj utakmici ili da pijemo alcohol u disko klubu. Potrebni sui m naša ljubav, pažnja i svetost života. 
     
    Već dve godine zaredom dolazite u Rusiju da prisustvujete konferenciji o monaštvu. Kako biste opisali trenutno stanje u njemu?

    -Veoma sam dirnut što Njegova Svetost Patrijarh Kiril, arhipastiri i pastiri pokazuju interesovanje za pitanja savremenog monaštva. Očigledno je da postoje mnoga pitanja o kojima treba raspravljati, na koja se treba fokusirati i koja treba unaprediti, ali ovo ne važi samo za Rusiju, nego čak i za Svetu Goru. Svaka zemlja ima sopstvenu tradiciju, pravila i narod. Monasi postoje u raznim zemljama, i žive zajedno sa lokalnim stanovništvom. Mislim da sve ide kako treba. To ne znači da nisam svestan realnosti. Vidim da se sve dešava prirodno, i da su igumani i igumanije rešeni da isprave neke pogreške, i da uče da rade stvari na bolji način. 
     
    Postoji li veza izmedju dobrih hrišćanskih porodica i dobrih monaha?

    -Uvek kažem da bi dobar monah bio dobar porodični čovek, a da bi loš monah, ako bi se oženio, bio loš porodični čovek. Hrišćanski cilj i u monaštvu i u braku je isti – to je večna zajednica sa Hristom. To je ono čemu treba da težimo i u monaštvu i u bračnom životu. Možete da me pitate da li je bolje postići ovaj cilj u monaštvu, ali ja to ne mogu da potvrdim. Svako mora pronaći sopstveni put ka Hristu. 

    Često imamo priliku da čujemo pitanje “Šta mogu monasi da znaju o porodičnom životu?”

    -U ovom slučaju, moramo da zavirimo ispod površine, pošto je cilj isti. Opisi monaha-asketa nas uče da prevazilazimo egocentrizam I strasti, i da odbacimo “starog” čoveka, da bismo uspostavili kontakt sa sobom, sa drugim ljudima i što je najvažnije sa Bogom. Ljudi u braku bi trebalo da čitaju Paterike da bi naučili kako treba da stvore dobru porodicu, zato što Paterici daju odgovore na mnoge problem sa kojima se susrećemo u životu.
     
    Vaše Preosveštenstvo, kao aktuelni vladika velike eparhije, duhovni otac I iguman mnogih manastira, da či imate vremena da ispovedate i da duhovno rukovodite mirjane?
     
    -Svuda u helenskom svetu – ne samo na Kipru – vladike provode puno vremena ispovedajući mirjane. Kod nas se ispovest razlikuje od one u Rusiji. Koliko je meni poznato kod vas je ispovest kratka i svodi se na nabrajanje grehova. Naš narod se drugačije ispoveda: ispovest može trajati satima, zato što nam ljudi pričaju o svojim gresima i problemima, postavljaju pitanja i praktično, govore o svemu što ih muči. 
     
    Pre neki dan došao mi je mladi nastavnik na ispovest. Došao je u pet popodne jednog dana I otišao u šest ujutru narednog. Hvala Bogu bio je jedini tog dana. (smeh)
    -Pošto ispovedate veliki broj ljudi, generalno vam je poznato duhovno stanje vašoh parohijana. Koji su gresi najtipičniji za današnje vreme?
     
    -Jedan od razloga što ja lično ispovedam je taj štp me želim da izgibum kontakt sa ljudima, ne želim da budem u kancelariji kao neki menadzer. Ispovest je najjednostavniji način da se sazna šta ljudi misle i da se razumeju njihovi problem i brige. Veoma sam srećan kada ljudi u vladici vide svog oca. Srećan sam što znam da ljudi mogu da dođu u moju crkvu, I izlože mi svoje probleme. 
     
    Odlazim u sedište svoje eparhije jednom ili dva puta mesečno. Tamo se osećam kao gradonačelnik, pa stoga više volim da budem u crkvi, I da tamo primam narod. Crkva je prirodno okruženje za vladiku.
     
    -Ipak šta je po vama najveći duhovni problem današnjice?
     
    -Vidite naziv greha (ubistvo, abortus, pohota) nije važan; važna ke suština greha. A u suštini svakog greha je odricanje od greha. Na grčkom reč “greh” znači promašiti cilj. Kada bi antički Grci gađali lukom i strelom I promašili, uzviknuli bi “imarton” što znači zgrešio sam, to jest promašio sam cilj. Kada ljudi nemaju Hrista u srcu, donose pogrešne odluke.
     
    Ja sam postao duhovni otac i počeo sam da ispovedam kada sam živeo na Svetoj Gori, kao veoma mlad. Jednom prilikom upitao sam starca Pajsija, šta treba da pitam ljude koji dolaze na ispovest. Neki od njih su tražili da im postavljam pitanja na koja bi mogli da odgovore. Starac Pajsije mi je rekao: “Pokušaj da izbegneš postavljanje pitanja, ali ako ljudi insistiraju, tvoje prvo pitanje bi trebalo da bude – da li volite Boga? – kakav je vaš odnos sa Bogom?” Onda ih pitajte da li vole ljude u svojoj okolini, da li vole sebe i svoj život, i tek onda ih pitajte u vezi sa ostalim”. Zato Bog kaže da je prva I najveća zapovest “Ljubi Gospoda Boga svim svojim srcem” (Mt. 22, 37-38). Ostalo će doći samo po sebi.
     
    -Pomenuli ste starca Paksija. Verovatno se često setite učenja starca Pajsija, Porfirija i Josifa. 
     
    -To je istina. Gospod je uredio da još kao student sretnem mnoge savremene svetitelje. Starca Atanasija sam znao iz manastira. U drugom manastiru na Kipru razgovarao sam sa jednim drugim starcem Atanasijem, takođe veoma pobožnim čovekom. Kasnije kada sam došao u Grčku, upoznao sam se sa starcem Jefremom, starcem Haralampijem iz manastira Dionisijata, sa starcem Jefremom koji sada živi u Arizoni, SAD, sa starcem Josifom koji je bio moj duhovni otac i koji me je zamonašio. Gospod me je udpstojio da upoznam starca Porfirija, starca Jakova iz Eubeje, starca Filoteja, starca Sofronija iz Eseksa, starca Emiliana iz manastira Simonopetra i mnoge druge manje poznate starce. Od svakog od njih primio sam mnoge preporuke i čuo mnoge besede.
     
    Opšti osećaj koji sam stekao u komunikaciji sa njima je das u zbog blagodati Božije bili duhovno I psihički zdravi. Nisu imali nikakve mane. Nisu bili preterano strogi. Starci su bili bili uravnoteženi, razumni, i taktični. Bili su puni ljubavi Božije i ljubavi prema ljudima. Bili su takođe veoma srećni ljudi. 

    Kada biste pogledali bilo koga od njih, pomislili biste da je baš takvog čoveka Bog imao na umu prilikom stvaranja, zato što su oni zadržali lik Božiji u sebi, u svojim srcima, te su izgledali kao njihov Nebeski Otac. Svi su bili čeda Crkve. Svi su poučavali da bi trebalo uvek da budemo u kontaktu sa Crkvom, da imamo mir u duši bez obzira na životne okolnosti i da gledamo na sve Hristovim očima. Mogao bih o njima da pričam satima, ali ne želim da oduzimam previše od vašeg vremena.
     
    -Svakako da postoje neke pouke koje se posebno izdvajaju. Kojih se u razgovoru najčešće setite?

    -Starac Pajsije je uvek apelovao na ljude da vredno rade da ne bi razočarali Boga. Posebno je isticao “Znam da zaslužujem da odem u pakao, ali to ne želim da ne bih razočarao Hrista”.
     
    Starac Jefrem katunakijski je stalno ponavljao da je vršenje poslušanja bukvalno sve za monaha.

    Starac Porfirije bi zano da kaže da je Bog sve – i sa Hristom smo uvek srećni, idemo za Njim gde god da nas void. Čak i ako treba da idemo u pakao, rado bismo išli tamo, ako je Hristos sa nama”. 
     
    Svi ovi sveti starci imali su nešto zajedničko – svi su živeli Hristom. Sećam se jednom kad je starac Josif došao da obeduje sa nama i kada bismo čitalo neko religiozno štivo čim bi čuo reč Hristos zaplakao bi i ne bi mogao da jede. 
     
    -Vaše preosveštenstvo, hvala vam na ovom poučnom razgovoru. Šta biste nam mogli reći na kraju, kao epilog?

    -Ne mogu ništa da kažem u sopstveno ime. Svi ti govori i propovedi koje štampaju naša braća u Rusiji takođe nisu reči same za sebe. Mogu samo da kažem da svi treba da volimo Hrista i da će sve biti u redu ako Njega imamo u srcu. U suprotnom, sve je uzalud.
     
     
    Izvor: http://www.pravoslavie.ru/english/79957.htm
  25. Хахаха
    Марина Савковић је реаговао/ла на Flojd у Слике форумаша   
    Flojd vs Flojd.

×
×
  • Креирај ново...