Jump to content

Agaton Vuzman

Члан
  • Број садржаја

    429
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Amina у Želja za povratkom među svoje   
    Hvala puno i od srca na ovako toplim i lepim rečima.
    Moju želju ja ne gledam kao nešto neobično ili čudno već kao sasvim normalnu stvar. Od kada sam počela da se interesujem za istoriju uopšte a zatim i za istoriju Srbije i celog Balkana i kada sam počela da razumem neke stvari i istorijska dešavanja na ovom prostoru shvatila sam da stvari nisu uvek bile ovakve kakve su danas. I tu je bio začetak svega, prvi put moja želja da zavirim dublje u svoje poreklo i ono što su moji bili nekada ali su silom prilika morali da se promene, zbog borbe za golim životom. Ali danas kada imamo mir i slobodu i kada svaki čovek odlučuje o sebi i svom životu ja sam odlučila da sebe vratim tamo gde bih svakako danas bila da nije bilo ratova i osvajanja.
    Volim svim srcem pravoslavlje i sve lepote koje ono nosi. Jedva čekam da slavim svoju slavu, da slavim Božić i Vaskrs i da sa ponosom nosim krst oko vrata i brojanicu na ruci.
     
    Hvala još jednom na lepim rečima, kao i tebi Slavko opet.
  2. Волим
    Agaton Vuzman got a reaction from Никола Поповић in Želja za povratkom među svoje   
    Амина,
     
    Веома ме је обрадовала твоја храброст и одлучност. Такође, по начину на који пишеш видим да се ради о паметној особи. Сматрам да због тога на факултету нећеш имати проблема, а и да ћеш православље схватити на правилан начин, то ме такође радује 
     
    Све у свему, помолићу се вечерас за тебе 
     
    Желим ти добродошлицу и свако добро!
  3. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Arsenija у Спојите два аватара...:)))   
    P.s. Ne zamerite mi..... 
  4. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Arsenija у Спојите два аватара...:)))   
    Rado,ti i ja ....   Ko jaje jajetu.   
  5. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Guest у Страдање сиријских православних хришћана   
    СИРИЈСКИ ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНИН
    A+ A-  

     
     
    СИРИЈСКИ ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНИН :"ЖИВЕО САМ У РУМУНИЈИ 7 ГОДИНА И ИСКРЕНО ВАМ КАЖЕМ ДА НЕ МИСЛИМ ДА ПРАВОСЛАВНИ РУМУНИ ИМАЈУ ВИШЕ СЛОБОДЕ НЕГО ПРАВОСЛАВНИ СИРИЈЦИ"   Из Румунског Магазина: Он је Сиријац, он је Православни Хришћанин и тек што је завршио студије у Румунији. С.М. је проживео рат у Сирији, његова сведочанства и погледи су потпуно другачији него што нам се презентује у Румунији. (Сиријац ме је замолио да не помињем његово име; Гарантујем да је следећи интервју искрен и да С.М. није присиљен Сиријским властима да говори лепо о Басхару Ал Ассаду). ФОТОГРАФИЈА   Како Хришћанин који живи у Сирији гледа на ситуацију у Сирији?   Ја сам Сиријац који је студирао у Румунији. Само што сам завршио студије и вратио се у своју земљу. Ситуација је веома жалосна, јер је Сирија до скоро била једна од најбољих земаља на свету (2009 је била четврта најмирнија земља, а 2010 је била осма најбоља туристичка атракција на свету), а сада ситуација се променила и 2012 године Сирија је била најтужнија земља на свету. Тужна и веома брза промена је била шок не само за мене већ за све Сиријце на целом свету. Лично ја сам био забринут за своју фамилију последњих неколико година јер су били у опасности, а ја нисам могао ништа да им помогнем из Румуније. Сада када сам се вратио назад схватам кроз шта су све прошли и ситуација је гора него што сам замишљао. Оно што ћу вам рећи можда ће вас шокирати, јер сте дезинформисани од стране Западних масовних медија. Ипак, морам вам рећи истину. Са аспекта Православног Хришћанина могу вам рећи да ово што се догађа у Сирији није револуција. Зашто би нам била потребна револуција када идемо у школе, у универзитете, имамо болнице и све је бесплатно? Такође, цене у продавницама су биле веома ниске. Не можемо да кажемо да је живот у Сирији био савршен, али да ли је за тако нешто потребна револуција? Наравно не! Корупција у мојој земљи постоји као и у свакој другој земљи. Додатно, права која ми имамо су боља него у било којој другој Муслиманској држави. Православни Сиријац је живео веома добро, имао је иста права као и Муслиман. Никада нисам осетио да имам мање слободе. Имао сам иста права као Муслимани осим да постанем председник државе. Имали смо чак и више права него неке друге секуларизоване државе. На пример, свештенство сме да носи мантију свуда, чак се према њима односе са поштовањем. Док у Турској само Васељенски Патријарх сме да носи мантију свуда. У Сирији, цркве не плаћају струју и воду, што није случај у Румунији...     Значи није било протеста? Да ли су они били намештени? 
    Када је такозвана "револуција" почела, било је мало оних који су изашли на улице да траже реформу. И заиста, нашој земљи је потребна реформа. Али, Запад и Арапске земље, којима се Сиријска политика није свиђаља, су искористили мирне протесте да убаце Муслиманске акстремисте. Тако је криза почела. Сваки Сиријац би вам рекао да је Сирија пуна страних терориста из 38 земаља. Неки су из Европе, Аустралије, Америке, Велике Британије, док је већина из Арапских земаља или из Турске. Оружје из Израела, Француске, Америке, и Велике Британије се нашло у рукама терориста. Државна армија сигурно није користила ово оружје. Већина мојих пријатеља који су убијени, били су убијени од стране странаца, од којих неки нису чак ни знали да говоре Арапски, а они који су знали Арапски говорили су другим дијалектом, као на пример Либијски, Египатски&хеллип; Моје срце се цепа сваки пут када чујем преко медија да Сиријска војска убија цивиле, или да председник Басхар Ал-Ассад убија цивиле, када ми Сиријци видимо својим очима ко то ради и ко убија наше војнике. Ми видимо и чујемо ове лажи, а не можемо ништа да урадимо. Зашто? Зато што Запад, поготово Америка, Француска, и Велика Британија, желе да им верујете шта говоре. Они увек говоре у име Сиријаца, али никада не питају Сиријце како ми видимо ситуацију.   Па ко је онда користио хемијско оружје, Ал Ассадова војска или опозиција? Пре свега, израз "Ал-Ассадова војска" не припада Сиријском језику. У Сирији данас постоје три силе: народна војска, слободна Сиријска војска, и трећа је Ал Каида. Свако ко каже другачије не зна шта говори и под обманом је Западног медијског система. Када је сарин гас коришћен ја сам био у Дамаскусу, који је удаљен 3 километара од те ерије. Западни медији кажу да је сарин гас користила народна војска. Зар би народна војска то радила на дан када долазе инспектори за хемијско оружје. Није могуће да гас није стигао до нас који смо били на само 3 километара удаљени. Пошто Западни медији нису имали фотографије то доказује да је сарин гас био убризган у тела жртви. Русија има доказе које запад не жели да ви чујете.     Зашто инспектори из УН који су испитивали сарин гас нису дали прави извештај? 
    Веома је јасно зашто. Јер УН, УСА, и Европа желе да директно окриве Сиријску народну војску, а нису имали ни један доказ. А када нађу доказе који би окривили опозицију онда о томе не говоре, јер желе да представе свету да је опозиција часна и да се бори за слободу. Људи не треба да забораве нападачки рат Америке над Ираком. Тада је оружје за масовно уништење био изговор за улазак у рат, а касније то оружје нису успели да нађу. Зато се плаше да понове исто. Сиријска Влада је поновила неколико пута да хемијска оружја, ако постоје, неће бити коришћена у Сирији.     Зар не бисте рекли да да није било убијених Хришћана у Сирији, као што је то био случај у Ирану? Начин на који сте поставили питање је прави пример манипулације масовних медија... Зашто сте дали пример Ирана, када Хришћани у Ирану нису толико много прогањани као у Саудијској Арабији, Љатару, Египту.. Зашто? Зато што су ове земље пријатељи са Америком, због тога масовни медији не говоре о прогонима у овим земљама, и о факту да Хришћани у тим земљама немају исту слободу као Хришћани у Сирији. Хришћани у Сирији никада нису били прогањани до такозване револуције. До 2010, Сирија је била рај за Хришћане. Само у Сирији су Хришћански празници државни празници. Реновирани Хришћански објекту у Сирији, који су познати у целом свету, су велики доказ о слободи Хришћана. Живео сам у Румунији 7 година и могу вам искрено рећи да Хришћани у Румунији немају већу слободу него Хришћани у Сирији. Једина разлика је то што у Сирији Хришћанин не може да буде председник државе, јер је то резервисано за Муслимане.   Након почетка такозване револуције, проблеми за Хришћане су започели. Многа Хришћанска села су била нападнута од стране екстремних терориста. Многи су били прогнани из својих кућа, а многи убијени само зато што су Хришћани. Сада док говорим са вама, једно Хришћанско село је нападнуто од стране страних терориста, а не Сиријаца. Јуче су напали два манастира у селу и уништили једну цркву. Ово се није догађало пре такозване револуције. Црква у Сирији каже да је број Хришћана убијених у овом рату преко 4200, 21 црква и 8 манастира је уништено, а преко 7000 Хришћана је киднаповано.     Шта ти, твоја фамилија, и твоји пријатељи у Сирији мислите да треба да буде урађено да би се зауставио овај рат? Да ли би УСА, Француска, и Израел требали да интервенишу? Да ли би то било решење?   Нико од нас не мисли да је војна интервенција потребна&хеллип; Видели смо шта су Американци урадили када су окупирали Ирак. Решење је да Запад престане да подржава терористе и да Турска не отвара своје границе. Допустите да моја земља живи, да моји људи живе. Сирија је вековима учила свет о моћи цивилизације, а не цивилизацију о моћи силе. То је оно што желим да цео свет зна.   Да ли сте осетели за време ових тешких месеци минималну подршку за Румуне у Сирији од стране Румунских власти?  
    Пошто сам ја Сиријац не бих вам могао то одговорити. Али знам пример да је Румунка тражила помоћ од Румунске Амбасаде и да је није добила.     Зашто се не вратите у Румунију? Да ли је боље у Сирији?     Моја фамилија, моји људи, и моја Црква страда у Сирији. Не бих био прави Сиријац ако не бих учествовао у овом страдању. Знам да ово што сам вам рекао је можда изненађујуће за вас, јер вас манипулишу западни масовни медији. Имате право да ми верујете или да ми не верејуте. Али верујте ми да Сиријици страдају и да им смрт прети свакога дана.   Алеџандру Цаутис 19 / 09 / 2013           Превод са енлеског Владимир Србљак 6.2.2014.   Извор: http://www.pravoslavie.ru/english/64199.htm  
     
    Maнастир Лепавина
  6. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Драгана. у Жене и алкохол   
    А шта ти знаш да скуваш? 
  7. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Justin Waters у Антиохијска црква прекинула евхаристијско општење са Јерусалимском патријаршијом   
    Masala, Aleksandrijska se spori sa svakim ko ima jurisdikciju u Africi, Rumuni se spore sa Srpskom i Jerusalimskom, Carigrad svima pametuje ko ima jurisdikciju izvan matice, Gruzijska hoce vecu cast u diptihu, evo sad i Antiohijska i Jerusalimska oko nekog tamo Katara....kako ih nije sramota sta rade.
  8. Волим
    Agaton Vuzman got a reaction from Amina in Želja za povratkom među svoje   
    Амина,
     
    Веома ме је обрадовала твоја храброст и одлучност. Такође, по начину на који пишеш видим да се ради о паметној особи. Сматрам да због тога на факултету нећеш имати проблема, а и да ћеш православље схватити на правилан начин, то ме такође радује 
     
    Све у свему, помолићу се вечерас за тебе 
     
    Желим ти добродошлицу и свако добро!
  9. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Amina у Želja za povratkom među svoje   
    Pre svega pozdrav svima na forumu. Dugo vas čitam i rešila sam napokon da se registrujem jer mislim da sam našla mesto na kojem bih mogla da izložim svoju priču i neka svoja pitanja koja imam i za koja se nadam da ću dobiti odgovore.
     
    Iskreno, ne znam ni odakle da počnem a i imam neku vrstu treme dok pišem ovo. Hajde prvo da se predstavim. Zovem se Amina, imam 17 godina i živim u Novom Pazaru gde sam i rođena. Dugo sam tražila mesto gde bih mogla da dobijem savet od nekoga jer u mom okruženju teško da mogu sa nekim da porazgovaram o tome, shvatićete i zašto. Naime, moja čista i čvrsta želja je da iz islama pređem u pravoslavlje, i time se vratim svojim korenima gde znam da pripadam. Već skoro dve godine proučavam i čitam Bibliju, gledam razne hrišćanske filmove i slušam pravoslavnu crkvenu muziku. I to me je oduvek privlačilo više od islama, od odlaska u džamije, slušanja ilahija, ... da ne nabrajam dalje. Na svom kompjuteru imam na stotine crkvenih pesama, među kojima i moju omiljenu „Dva anđela šetaše“, imam i dosta filmova kao i serijal crtanih filmova „Biblijske priče“. Osetim uvek veliku dozu emocija kada slušam i gledam bilo šta od toga i uvek želim da znam više. Uvek kada me nešto tišti ili muči zatvorim se u sobu i prepustim se tome i uvek bude makar malo bolje na kraju, uvek mi da malo energije za nastavak, za korak dalje.. Ne umem to objasniti rečima ali znam da nešto takvo nikada nisam mogla da osetim čitajući Kuran i retko slušajući ilahije. Meni je sve to tako strano, ne osećam se lepo i prijatno dok to slušam ili čitam. Ne znam ni reč arapskog jezika niti imam želju da ga učim, osećam i znam da to nije moje, moj jedini maternji jezik je jezik koji govorim od rođenja, srpski.
     
    Mojih par pitanja za sve vas odnose se na neke stvari o kojima bih volela više da znam. Najvažnije od njih je da li ja kao nepraktikujuća muslimanka mogu da pređem u pravoslavlje po svom izboru kada napunim 18 godina naredne godine? Takođe me interesuje šta je sve potrebno da bih prešla na pravoslavlje, da li moram imati dozvolu roditelja ili tako nešto? Jer čak i ako je to potrebno mislim da ne bi bio problem, napisaću kasnije i zašto. Sledeće što me interesuje jeste da li je po prelasku u pravoslavlje tj. po krštenju potrebno uzeti novo ime? Ja svoje ime volim puno, i to iz jednog za mene prelepog razloga, jer u sebi sadrži reč Amin. Ali ako bi bilo potrebno da se menja ne bi ni to bio problem naravno, čak sam i razmišljala o tome i već imam svoj prvi izbor ako bi do toga došlo.
    Interesuje me i kako se podnosi zahtev za prelazak u pravoslavlje? Da li se zahtev podnosi direktno u crkvi u kojoj želim da budem krštena ili na nekom drugom mestu? Eto to je sve što bih volela da znam za sada.
    Ono što sam rekla gore za dozvolu roditelja i da to ne bi bio problem rekla sam zbog toga što moj otac potiče iz mešovitog braka, tata musliman a mama pravoslavka. Moji su inače takođe muslimani ali ne praktikuju veru. Nisam ih nikada direktno pitala ali mislim da znam da je u tatinom slučaju to zbog mešovitog braka a sa mamom je priča zanimljiva... Još dok sam bila u osnovnoj školi imali smo preko leta neke mini ekskurzije po Srbiji, ne preko škole već turističkih agencija. I na tim ekskurzijama smo posećivali dosta crkvi i manastira, pre svega ovde po Raškoj a onda i po celoj Srbiji, nikada neću zaboraviti svoju prvu posetu hramu Svetoga Save u Beogradu. Sa tih ekskurzija sam uvek donosila kući puno slika i snimaka, bilo je tu i dosta slika crkvi i manastira koje smo posećivali i mama ih je uvek rado gledala sa mnom i govorila za par njih da su lepe. Zbog toga mislim, ne mogu da tvrdim, da bi se i ona možda odlučila na ovaj korak o kojem ja razmišljam već dugo. Opet kažem, ne mogu da tvrdim ali takav je utisak ona ostavila na mene zbog ovog gore a i još par primera kada smo zajedno imale kontakt sa crkvom i pravoslavljem. Tata takođe kao nepraktikujući musliman bi se možda odlučio na isti potez ali nisam do sada pričala sa njima o tome, još uvek nemam toliko hrabrosti ali znam da bih morala jednoga dana kada odlučim da sebe i svoj duh vratim tamo gde pripada. Razmišljala sam i o tome da su oni možda i imali slične želje poput mene ali za njih bi u svakom slučaju bile malo teže ostvarljive ako bi ostali da žive u Novom Pazaru, zbog odnosa u našem kraju i na to kako bi ih ljudi gledali zbog toga. Ne bi ih čak ni gledali, znam šta bi se desilo ukoliko bi se pročulo da je jedna muslimanska porodica iz Novog Pazara prešla u pravoslavlje. Zbog toga mislim da oni nisu preterano razmišljali o tome, iz razloga da ne bi imali raznoraznih društvenih problema. I to je razlog više zbog kojeg bih volela da jednoga dana direktno sa njima popričam o tome.
    Ne plašim se njihove reakcije kakva god ona bila, i šta god da bi mi rekli i uradili ja bi ih volela i dalje istom merom jer su mi do sada u životu pružili samo ljubav, pažnju i razumevanje za sve moje potrebe i stvari. Takođe, rekla bih zahvaljujući tome što moji nisu praktikujući muslimani, ja više znam o pravoslavlju nego li o islamu, daleko više.
     
    Moram još reći da sam se jako ohrabrila na ovaj korak kada sam čula priču Dalide Bihorac, odnosno sada Ive. Verovatno je dosta vas čulo za nju i njenu priču, ako niste lako se nađe na internetu. Ta devojka me je zadivila svojim stavom, voljom i pre svega hrabrošću jer je takođe novopazarka poput mene. Čitala sam i kakve je poruke dobijala nakon prelaska u pravoslavlje, kako je verbalno maltretirana od strane muslimana u našem regionu ali kao ni nju, ni mene to ne bi uplašilo ni najmanje i stvarno to mislim kada kažem. Šta više, još odavno sam rekla mojima da ću otići odavde po završetku srednje škole i da ću fakultet upisati u Beogradu sa čime su se oni složili bez ikakvog prigovora.
     
    Na kraju, tražila sam dosta po forumu da li već postoji tema za ovakva pitanja ali nisam uspela da je nađem. Ako ipak postoji onda prebacite ova moja pitanja tamo a takođe se nadam da sam ovu temu postavila tamo gde treba.  Nadam se i da razumete zbog čega svoju priču iznosim ovde, iz prostog razloga što ne bih imala sa kime da popričam o ovome u svom okruženju. Ili da budem preciznija, moja najbolja drugarica je pravoslavka, zove se Maja. Ona je jedina iz mog društva koja zna za ovu moju želju i pitala me je da li želim da ona upita svoje roditelje za ove moje nedoumice ali nisam to želela, nisam htela da rizikujem ništa iako poznajem njene i znam da su divni ljudi. Takođe, zajedno planiramo da upišemo fakultet u Beogradu za dve godine i prosto se pogodilo da mi devojka koja je pravoslavka bude najbolja drugarica. I to još i pre ovog mog istraživanja sebe, svojih korena i dolaska do ove želje koju danas imam.
     
    Hvala unapred na svim odgovorima ako ih bude i veliki pozdrav za sve na forumu uz nadanje da ću ja Amina, ili možda Nina, jednoga dana postati vaša sestra u pravoslavlju.
  10. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Amina у Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)   
    Mislim da nemaš razloga za strahom. Svi smo mi grešili, manje ili više, namerno ili nenamerno, direktno ili posredno... Neki manje neki više.
     
    Ono što mislim da je najbitnije jeste iskreno kajanje i želja da više svoje grešne postupke ne ponoviš, barem ne one velike ako ih je bilo a one male svedeš na minimum. Ispovest i služi kao olakšanje čovekovoj duši, da grehove koje nosiš ne zadržiš zauvek u sebi da bi te kasnije proganjali i mučili.
     
     
    Za početak mislim da je jako dobra i pozitivna stvar to što najpre znaš i shvataš da si grešio i gde si grešio, to je već sam po sebi veliki korak. A kada budeš spreman da olakšaš dušu povodom toga i ispovediš se, nikakav strah ne bi trebao da te sputava u tome. Ne treba da te vodi strah već iskrena ljubav i vera u Hrista, a verujem da ti tu ljubav i veru imaš.
  11. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Никола Поповић у Конкретне иницијативе у помен на српске жртвe геноцида у НДХ   
    Potpuno se slazem sa ovim i velika je sramota sto ni dan danas nema tamo nicega do ostatka nekog drveta. 
     
    Cudi me da ne postoji ni kapela bar, stvarno bi trebalo nesto uciniti. 
     
    Ajmo ideje kako pokrenuti inicijativu, voljan sam da ucestvujem i doprinesem koliko je moguce. 
  12. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Ђуро Станивук у Конкретне иницијативе у помен на српске жртвe геноцида у НДХ   
    Је л` можемо да покренемо некакву кампању за изградњу споменика на помен јасеновачким жртвама у Србији...
     
    Ја нудим своје вештине и знање у архитектури, графичком дизајну и 3Д визуелизацији и могу да одвојим мало новца за сврху промоције.
     
    После гомиле прегледаних филмова, фотографија и прочитаних текстова то је једино што још могу да урадим. Да гледам више не могу.
     
    Било би лепо да се направи неки тим за координацију оваквим подухватом.
    Искрено, колико времена изгубимо на безначајним темама на овом форуму, могли смо до сада подићи Србију на ноге по овом питању.
    Имамо све ресурсе, знања, вештине, стручњаке, време, медијски простор, огроман број људи који би био спреман да се активира.
     
    Стојим на располагању свим заинтересованим појединцима и групама.
     
    Како радили тако нам Бог помогао.
  13. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Милан Меденица :) у Gdje su nestali džentlmeni???   
    имам само једно питање, а шта све дама треба да ради кад је оволики списак и обрада џентлменских особина?
  14. Волим
  15. Волим
    Agaton Vuzman got a reaction from Данче* in Kojom pesmom biste izrazili svoju patologiju?   
  16. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Ignjatije у Крвава вода: Библијско пророчанство или Божја опомена из Откровења   
    А ко каже да догађаји из Откровења неће имати научно објашњење? Ап. Јован је записао шта је видео и чуо. Свако би тако описао ове реке- као крваве. Чак и данас када се зна за алге. Исто тако људи данас кажу "изашло Сунце", "Пун Месец", "Видео сам како је пала звезда"...
    Многи догађаји из Библије имају потпуно природно и научно објашњење. Пророчанства такође нису лишена тога, иако су пуна симболике.
  17. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Radosnica - rodilo se bebče...   
    Мушкооооооооооооооооооооооооо! 
     
      :brokoli:     
  18. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на JESSY у Radosnica - rodilo se bebče...   
    наша Кека родила трећег сина..... :brokoli:  
  19. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Juanito у Страшни Суд   
    Поука те приче је да људи треба чешће да се контролишу код кардиолога.
  20. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Жедни у Брат Рус: ММА борац Михаил Кузнецов улази у ринг уз песму “Ој Косово, Косово   
    Veoma puno braća nam naša pomažu i promovišu ovu naš zemlju Srbiju. Otvaram ovu temu gde bi smo mogli da pokažemo svima koliko braća naša u Hrista pomažu nama tako što su na našoj strani i bodre nas kad nam je teško.
     
    Занимљив видео из Санкт Петербургa – Руски ММА борац Михаил Кузнецов улази у ринг уз песму “Ој Косово, Косово”, а на једном од рукава његове мајице налази се грб Србије.
         
  21. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Лидија Миленковић у Тачно или нетачно....   
    Тачно
     
    Волим да једем маст и хлеб са сољу и алевом паприком.
  22. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Trifke у Pre nego sto prosudimo o drugima ...   
    Image courtesy of Beware Of Images.
  23. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Рада. у Брак - заједница мушкарца и жене   
    Ako uspem da pronađem nekog kome moj pištav glasić neće pogađati centar za migrenu na mozgu   tj. nekog kome će moj glasić zvučati kao cvrkut ptičica onda ću da razmislim na tu temu
  24. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Vizantiona у Misli i izreke o braku   
    За брачну срећу
    Човек се уплаши пред страшним невољама и бедом које настају због све већег пораста разведених бракова у данашње време. Колико напуштене деце, колико унесрећених живота, колико тешких искушења! Свештеници, психолози и социјални радници настоје да зауставе ту епидемију која разара огроман број бракова. Али, често, њихова помоћ долази касно, кад је несрећа неизбежна и када су снаге зла јаче од снага добра и породица осуђена на пропаст.
    У многим кућама постоји један орманић у којем је смештена домаћа приручна апотека. Мала посекотина која је у почетку безопасна и прође од мало алкохола и комадића „фластера", ако се запусти и инфицира може да нам зада велике невоље. Тако је и у духовном погледу. Од малих породичних размирица које се не залече на време ствара се дубок раздор. Зашто онда да у ту нашу домаћу приручну апотеку не ставимо и неколико духовних мелема за лечење душевних рана.
    Стотине брачних парова прошло је кроз моје саветовалиште. Многи од њих обратили су ми се на време и приметио сам да су се неки, наизглед ситни савети, показали веома корисним.
    Један мудар човек је рекао да волети у ствари значи умети запазити и остварити потребе оног другог. Међутим, то се не учи за дан—два. Већина од нас ступила је у брак више расположена да прима него да даје. Па ипак, муж и жена који се стварно воле наћи ће начина да испуне овај савет.
    Брак је толико идеализован да се обично мисли да ћемо у њему непрестано пливати у блаженству па, кад се те наше наде не испуне, гневимо се и нападамо оног другог. Пре извесног времена дошла ми је била једна госпођа и стала да ме засипа тужбама против мужа. Рекао сам јој:
    — Ваш муж није анђео, него обичан човек. Не тражите од њега немогуће. Боље је да размислите чиме ћете ви њега усрећити. Изненадићете се колико ће то и вама донети праве радости.
    Често се дешава да муж или жена зажеле да се повере једно другоме, али онај други, заузет својим послом, „нема уши да чује". Брак лагано али сигурно пропада кад муж и жена престану да разговарају удвоје.
    Ево и неколико практичних савета који вам могу помоћи да поново успоставите нарушену хармонију у браку.
    Немојте се устезати, кад год осетите потребу, да кажете једно другом лепу реч, да будете пажљиви, да поклоните једно другом неку ситницу, да похвалите једно друго.
    Радите заједно. Заједнички труд и заједнички успех донеће вам дубоке и истинске радости. Могу то бити и безначајни послови као што је, на пример, обделавање врта или прање кола — главно је да сте вас двоје заједно.
    Разонодите се заједно. Има људи који су толико искомпликовали домаћи живот да су постали прави робови својих обавеза. У почетку не стижу, а после више и не желе, да заједно у нечем уживају. Жена обично говори: Иди без мене, ја не могу да запустим кућу и децу. Муж се изговара: Уморан сам, пођи без мене. И тако се брачни парови неосетно лишавају малих радости од којих је изаткана срећа. За разоноду удвоје имамо безброј прилика. Одлазак на излет у природу, шетња по снегу, седење једног покрај другог крај пећи невероватно зближује. Уколико буде у вашем животу више тих малих задовољстава, утолико ће ваш брак бити срећнији.
    Одмарајте се заједно. Можда ће неко рећи: Ах, свештеничка посла! Ипак, покушајте. Ја не тврдим да су сви домови у којима се одржава заједничка молитва сложни и срећни. Али, у току свих ових година колико скупљам податке о несрећним браковима, нисам међу њима наишао ни на један где су муж и жена практиковали заједничку молитву. С друге стране, не знам ниједан брак у којем се одржава заједничка молитва да је разведен. Бог је рекао да тамо где су двоје сабрани у Његово Име и Он је трећи међу њима. То заједничко стајање пред Господом смирује и враћа равнотежу породичном огњишту.
    Мој отац је био свештеник као што сам и ја. Сећам се да ми је испричао једну духовиту причу. Наиме, неки човек је сањао да се нашао у ризници Божјих дарова које су анђели делили људима. Човек се обратио анђелу и рекао: „Доста ми је беде и невоље на земљи — ратова, сиромаштва, лажи и изневерених нада. Молим Те, подај ми нешто од тих прекрасних Божијих дарова". Анђео му је одговорио: „Ми овде немамо готових производа, него дајемо људима само семе среће. Од човека зависи хоће ли то добро семе донети род или неће".
    Тако вам је и у браку.
    Др Н. В. Пил,
    свештеник
  25. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Александар Милојков у Да ли је ово тачно о Русији?   
    Немачка, колико знам, није нуклеарна сила. 
×
×
  • Креирај ново...