Jump to content

Agaton Vuzman

Члан
  • Број садржаја

    429
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Ćiriličar у Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    Пишући о склоности ка асимилацији Срба па чак и у Русији, Св. Владика Николај то јасно формулише како "српска добродушност често прераста у сервилност". Ја бих додао, а после сервилности у крајње конвертитство задојено мржњом. Ту је та трагична бољка наша. Зато треба бити свестан нације иако смо сви једо у Христу, и Јелини  Јевреји. Али посебно ми Срби, јер смо географски на судару цивилизација. Ислама и хришћанства, и хришћанства 1000 година у расколу. Између истока и запада. Премали смо ми за таква страдања, асимилације и конвертитства. И након свега сад је светски мундијализам ударио и некако застао на нама. Зато се ја јежим кад видим епархијски сајт на страном језику, без превода на српски.
    Овде на Поукама, а почетку, читао сам као гост мало, било је "радикално" говорити о Јасеновцу. Тада је све прштало о екуменском дијалогу и сл. Не може се тај дијалог водити са усташама, а има их и данас у бискупским одорама. Но не треба ни бити глуп, па као теле у детелину - треба бити и мудар.
  2. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Дејан у Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    Ја први никада у Јасеновцу нисам био и увек ми то стоји негде изнад главе. 
    За почетак, ми треба да кренемо да идемо у Јасеновац
  3. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на ronin у Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    У Аушвицу су сами логораши неколико година после рата подигли зграде. Код нас држава мора да се укљући у све то. Сваке године деца, омладина и припадници војске из Израела одлазе у Пољску да посете концентрационе логоре и тамо над гробовима њихових предака од стране преживелих логораша могу да чују речи, аманет, за будућа покољење а оно гласи: ОВО ВИШЕ НЕ СМЕ ДА СЕ ПОНОВИ!!!! а код нас деца и омладина о Јасеновцу ништа не знају. И после се питамо како се историја страдања понавља!
  4. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на uomo del Ve.Te. у Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    Везано за Јасеновац према мом сагледавању ствари било би добро да се ураде следеће ствари:
    1. Већ сам споменуо и држава и Црква треба да буду плански активне на интернету (на разним језицима), да се издају документа/књиге (на разним језицима) да се организују редовно научни скупови... нешто је урађено на овом пољу али ту може још много више да се уради....
    2. Треба радити/ићи на дуге стазе да се озваничи на светском нивоу да је Јасеновац, Јадовно и друга стратишта да је то био геноцид над Српским народом....
    3. Треба на подручју које је у Р. Српској у Доњој Градини направити, подићи зграде/објекте како је тад логор изгледао (барем један број објеката који су постојали где су људи убијани и мучени) има доста документације, фотографија и могла би се направити реконструкција барем једног дела тога, или да се почне са овим па да се у наредних 50-100 година постепено све то уради......ово би било  веома важно визуелно сведочанство...  неко је циљано те све зграде порушио и уклонио, већ је неко о томе на овој теми споменуо.... на пример сваке године Дахау посети око 800 хиљада људи, све те прострије... и могу да виде где су људи убијани, са чиме, са каквим предметима....
     
  5. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Božena у Срби на Косову и Метохији данас   
  6. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Срђан Шијакињић у АПЕЛ за укључивање у хуманитарну делатност форума   
    Ево подаци и за породицу Влајковић:
     
    Број жиро рачуна: 205-9011007565512-50
     
    Прималац: Жаклина Влајковић, 11300 Смедерево
     
    Контакт телефон: 0612441120
  7. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Родољуб Лазић у АПЕЛ за укључивање у хуманитарну делатност форума   
    Ово су подаци за Раду и Ивану:
    1) Рада
    Рада Симић
    Краљице Марије 2/1
    15000 Шабац
    Број рачуна: 200-37445746-36
    Ако уплаћујете физички, пошто је рачун у Поштанској штедионици можете у свакој пошти да уплатите без провизије, само тражите посебну уплатницу за Поштанску штедионицу.
    2) Ивана
    Ивана Филимоновић
    Видански крај 69
    11508 Грабовац
    Број телефона 065 4582853 (Ако уплаћујете постнет-ом)
    Рачун:
    160-5300101918035-40
    Banka Intesa
  8. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Родољуб Лазић у АПЕЛ за укључивање у хуманитарну делатност форума   
    Брате, треба додати рачуне за уплату.
    @Поуке.орг инфо@JESSY  И предлог да ова тема буде некако "прикачена", да буде стално видљива свим форумашима. У супротном, потисну је друге активне теме и она "потоне" у форумски подрум где је нико не види.
  9. Свиђа ми се
    Agaton Vuzman got a reaction from Bilbija in Da li Kina kreće nizbrdo?   
    У Кини је електронско плаћање толико уобичајено да ја у протекле две године у новчанику имам само једну новчаницу, а и тај новчаник је непрекидно код куће
    Што се тиче обедовања у ресторанима, које је овде готово свакодневница, све је чешће да се на столу налази мали код, који кад завршиш само скенираш, платиш и слободно напустиш објекат. Не мора оно да зовеш конобара, чекаш дође да наплати и врати кусур. Та опција је толико добра и нарочито се осети у великим ресторанима и када је гужва (а готово увек је гужва). 
     
  10. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Dominika у Православна слика дана   
    Etiopska pravoslavna Crkva, sluzba sa patrijarhom za Timket (Bogojavlenje) juce

    Izvor
  11. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на sampaganini92 у Joe Biden, 46. predsednik SAD   
  12. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на uomo del Ve.Te. у Текстови/преводи Отаца Ране Цркве   
    Незнам, немам одговор на ваша/твоја питања....
    .....али знам како се могу наћи тачни одговори на ваша питања.... тренутно решавам ситуацију тако да немам времена да се позабавим са овим вашим питањима.... али као што рекох знам, могу да вам кажем у ком превцу треба да идете да нађете одговоре на ваша питања:
    Е сад вако.....
    1.
    прво погледајте у речницима значење те/тих речи где се увек нађу неки примери који указују на значење/превод конкретне речи, као и одређеног контекста, обично у тим речницима може се видети исотријат како је одређени појам кориштен у античкој грчкој, Старом Завету, Новом Завету, као и списима отаца Ране Цркве....можете почети са овим речницима:
    А Greek-English Lexicon  by Liddell, H. G., Scott, R., Jones, H. S., & McKenzie, R.   Oxford Clarendon Press.
    A Greek-English Lexicon of the New Testament and Other Early Christian Literature, Arndt, W., Danker, F. W., Bauer, W., & Gingrich, F. W. 3rd Edition Chicago: University of Chicago Press
    A Patristic Greek Lexicon by G. W. H. Lampe
    New International Dictionary of New Testament Theology by Colin Brown
    ове речнике можете наћи овде:  https://libgen.be/ https://1lib.eu/
    2.
      ....даље погледајте у овим књигама/речницима где можете наћи ако је неко од Црквених отаца коментарисао конкретна места за која питате... дакле ако је неки Црквени отац коментарисао та места Новог Завета можете наћи тачно у којим списима.... а опет где можете наћи како и у коме контексту је неко тумачио то конкретно место...
    Biblia patristica: Index des citations et allusions bibliques dans la litterature patristique 1. Des origines a Clement d'Alexandrie et Tertullian
    Biblia patristica: Index des citations et allusions bibliques dans la litterature patristique 2. Le troisieme siecle (Origene excepte)
    Biblia patristica: Index des citations et allusions bibliques dans la litterature patristique 3. Origene
    Biblia patristica: Index des citations et allusions bibliques dans la litterature patristique 4. Eusebe de Cesaree, Cyrille de Jerusalem, Epiphane de Salamine
    Biblia patristica: Index des citations et allusions bibliques dans la litterature patristique 5.  Basile de Cesaree, Gregoire de Nazianze, Gregoire de Nysse, Amphiloque D'Iconium
    Biblia patristica: Index des citations et allusions bibliques dans la litterature patristique 6.  Hilaire de Poitiers, Ambroise de Milan, Ambrosiaster
    Ове горе књиге можете наћи исто тако на горе поменутим вебстраницама....
    3.
    .....узмите резличите преводе Новог Завета, на 4 или 5 страних језика...и упоредите... где ће те видети како је ко шта превео.... често се догоди да има неко објашњење у фусноти....
    4.
    ...исто тако постоје бројне исцрпне студије појединачно на књиге/посланице Новог Завета.... где исто тако можете видети/наћи одговор, тј. нечије сагледавање, објашњење тог конкреног места/текста....
    5.
    итд......
    Ето, ја незнам, немам одговор на ваша питања, нити имам времена да се бавим са овим, али ето усмерио сам вас (као што су мене добри учитељи учили) тако и ја вама/теби указујем у коме превцу треба да идете да би нашили тачан и исправан одговор на ваша питања....
    Толико....
    Поздрав за све људе добре воље!
     
  13. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Плаво Небо у Калемљење   
    Нађох овај клип на јутјубу па Боже здравља на пролеће ћу да пробам овај начин размножавања воћки.
    А ево како би то и изгледало на крају.
     
  14. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на uomo del Ve.Te. у Текстови/преводи Отаца Ране Цркве   
    Као што рекох већ:
    Василијев брат Кападокијац из Нисе учи  нас да се савршенство сваког Хришћанина састоји у непрекитном/вечном току, покрету, напредовању у врлини, узрастању у добру што представља идење, непрекидно никад заустављајуће прображавање из славе у славу, узлажење на небо (2 Кор. 3, 18), према Господу неба и земље..... дакле природа/суштина Божија је недокучива човековом уму/поимању/потпуном знању, и савршенство се састоји у непрестаном прогресу, напредовању у добру/врлини, узрастању у Христу.... и никад прекидајућој жељи за Господом ...
    Ево један текст који је Василијев брат упутио монаху Кесарију који га је замолио да му напише речи шта је то савршенство Хришћанина... и у своме спису Περί αρετής, ήτοι εις τον Βίον του Μωυσέως, Gregorii Nysseni Opera, Vol. 7 Part 1, p. 2-4 он пише следеће:
     
     
    ....ἐπεζήτησας, ὦ φίλη κεφαλή, τύπῳ ὑπογραφῆναὶ σοι παρ’ ἡμῶν τίς ὁ τέλειόςἐστι βίος, δηλαδὴ πρὸς τοῦτο βλέπων ὡς εἴπερ εὑρεθείη τὸσπουδαζόμενον, μετενεγκεῖν εἰς τὸν ἴδιον βίον τὴν ὑπὸ τοῦλόγου μηνυθεῖσαν σοι χάριν. ἐγὼ δὲ ἐν ἀμφοτέροις ἐπίσηςἀμηχανῶ· τό τε γὰρ περιλαβεῖν τῷ λόγῳ τὴν τελειότητακαὶ τὸ ἐπὶ τοῦ βίου δεῖξαι ὅπερ ἂν ὁ λόγος κατανοήσῃ ὑπὲρτὴν ἐμὴν δύναμιν ἑκάτερον τούτων εἶναί φημι. τάχα δὲ οὐκ ἐγὼ μόνος ἀλλὰ πολλοὶ καὶ τῶν μεγάλων τε καὶ κατ’ ἀρετὴν προεχόντων ἀνέφικτον αὐτοῖς εῖναι τὸ τοιοῦτον ὁμολογήσουσιν.
     
     
    Ὡς δ’ ἂν μὴ δοκοίην, κατὰ τὸν ψαλμῳδὸν εἰπεῖν, ἐκεῖ φοβεῖσθαι φόβον ὅπου οὐκ ἔστι φόβος, σαφέστερον ὃ βούλομαι παραστήσω σοι.
     
     
     ἡ τελειότης ἐπὶ μὲν τῶν ἄλλων ἁπάντων, ὅσα τῇ αἰσθήσει μετρεῖται, πέρασί τισιν ὡρισμένοις διαλαμβάνεται, οἷον ἐπὶ τοῦ ποσοῦ τοῦ τε συνεχοῦς καὶ τοῦ διωρισμένου. πᾶν γὰρ τὸ ἐν ποσότητι μέτρον ἰδίοις τισὶν ὅροις ἐμπεριέχεται· καὶ ὁ πρὸς τὸν πῆχυν ἢ τὴν τοῦ ἀριθμοῦ δεκάδα βλέπων οἶδε τὸ ἀπὸ τίνος ἀρξάμενον καὶ εἰς τί καταλῆξαν ἐν ᾧ ἐστι τὸ τέλειον ἔχειν. ἐπὶ δὲ τῆς ἀρετῆς ἕνα, παρὰ τοῦ ἀποστόλου τελειότητος ὅρον ἐμάθομεν τὸ μὴ ἔχειν αὐτὴν ὅρον. ὁ γὰρ πολὺς ἐκεῖνος καὶ ὑψηλὸς τὴν διάνοιαν ὁ θεῖος ἀπόστολος ἀεὶ διὰ τῆς ἀρετῆς τρέχων οὐδέποτε τοῖς ἔμπροσθεν ἐπεκτεινόμενος ἔληξεν· οὐδὲ γὰρ ἀσφαλὴς αὐτῷ ἦ τοῦ δρόμου στάσις. διὰ τίς ὅτι πᾶν ἀγαθὸν τῇ ἑαυτοῦ φύσει ὅρον οὐκ ἔχει, τῇ δὲ τοῦ ἐναντίου παραθέσει ὁρίζεται, ὡς ἠ ζωὴ τῷ θανάτῳ καὶ τὸ φῶς τῷ σκότει καὶ πᾶν ὅλως ἀγαθὸν εἰς πάντα τὰ τοῖς ἀγαθοῖς ἐκ τοῦ ἐναντίου νοούμενα λήγει. ὥσπερ οῧν τὸ τῆς ζωῆς τέλος ἀρχὴ τοῦ θανάτου ἐστίν, οὕτως καὶ τοῦ κατ’ ἀρετὴν δρόμου ἡ στάσις ἀρχὴ τοῦ κατὰ κακίαν γίνεται δρόμου.
     
     
    οὐκοῦν οὐ διεψεύσθη ὁ λόγος ἡμῖν ἀμήχανον ἐπὶ τῆς ἀρετῆς εἶναι τὴν τῆς τελειότητος περίληψιν λέγων· ἐδείχθη γὰρ ὅτι τὸ διαλαμβανόμενον πέρασιν ἀρετὴ οὐκ ἔστιν.
     
    Ἐπεὶ δὲ καὶ τοῖς μετιοῦσι τὸν κατ’ ἀρετὴν βίον ἀδύνατον εἶπον εἶναι τὸ ἐπιβῆναι τῆς τελειότητος, οὕτως ὁ λόγος καὶ περὶ τούτου σαφηνισθήσεται.  
     
    τὸ πρώτως καὶ κυρίως ἀγαθὸν οὗ ἦ φύσις ἀγαθότης ἐστίν, αὐτὸ τὸ θεῖον, ὅ τί ποτε τῇ φύσει νοεῖται, τοῦτο καὶ ἔστι καὶ ὀνομάζεται.
    ἐπεὶ οὖν οὐδεὶς ἀρετῆς ὅρος πλὴν κακίας ἐδείχθη, ἀπαράὃεκτον δὲ τοῦ ἐναντίου τὸ θεῖον, ἀόριστος ἄρα καὶ ἀπεράτωτος ἡ θεία φύσις καταλαμβάνεται. ἀλλὰ μὴν ὁ τὴν ἀληθῆ μετιὼν ἀρετὴν οὐδὲν ἕτερον ἢ θεοῦ μετέχει· διότι αὐτός ἐστιν ἡ παντελὴς ἀρετή. ἐπεὶ οὖν τὸ τῇ φύσει καλὸν εἰς μετουσίαν ἐπιθυμητὸν πάντως ἐστὶ τοῖς γινώσκουσι, τοῦτο δὲ ὅρον οὐκ ἔχει, ἀναγκαίως καὶ ἦ τοῦ μετέχοντος ἐπιθυμία τῷ ἀορίστῳ συμπαρατείνουσα στάσιν οὐκ ἔχει.  
     
    Οὐκοῦν ἄπορόν ἐστι παντάπασι τὸ τοῦ τελείου τυχεῖν, διότι ἡ τελειότης, καθὼς εἴρηται, ὅροις οὐ διαλαμβάνεται, τῆς δὲ ἀρετῆς εἷς ὅρος ἐστὶ τὸ ἀόριστον. πῶς οὖν ἄν τις ἐπὶ τὸ ζητούμενον φθάσειε πέρας οὐχ εὑρίσκων τὸ πέρας ;  
    οὐ μὴν ἐπειδὴ καθόλου τὸ ζητούμενον ἄληπτον ὁ λόγος ὑπέδειξεν, ἀμελητέον ἂν εἴη τῆς ἐντολῆς τοῦ κυρίου ἦ φησι· Γίνεσθε τέλειοι ὡς ὁ πατὴρ ὑμῶν ὁ οὐράνιος τέλειός ἐστιν. ἐπὶ γὰρ τῶν τῇ φύσει καλῶν, κᾶν μὴ τοῦ παντὸς τυχεῖν δυνατὸν ᾗ, τὸ καὶ μὴ’τοῢ μέρους ἀποτυχεῖν κέρδος ἂν εἴη μέγα τοῖς γε νοῦν ἔχουσιν.
     πᾶσαν τοίνυν ἐπιδεικτέον σπουδὴν μὴ παντελῶς ἐκπεσεῖν τῆς ἐνδεχομένης τελειότητος, ἀλλὰ τοσοῦτον ἀπ’ αὐτῆς κτήσασθαι ὅσον ἂν ἔνδον τοῦ ζητουμένου χωρήσωμεν. τάχα γὰρ τὸ οὕτως ἔχειν ὡς ἀεὶ ἐθέλειν ἐν τῷἐκαλῷ τὸ πλέον ἔχειν ἡ τῆς ἀνθρωπίνης φύσεως τελειότης ἐστί.
    ....Ти си питао/тражио, драга главо, да напишемо за тебе шта је то савршен живот, очигледно у циљу, ако нађеш благодат у нашем одговору шта си тражио и то исто примениш у свом животу. Нажалост, ја верујем да је и једна и друга ствар немогућа. У ствари, то је изван моје снаге и једно и друго: и написати шта је то савршенство или остварити исто у мом животу. И вероватно ја нисам једини у овоме размишљању. Многи велики људи, изузетног врлинског живота, би се сложили у томе да је тај циљ недостижан.
     
     
    Али опет не желим дати утисак, као што то Псалмопевац каже, да дрхтим од страха тамо где нема страха - објаснићу ти јасније моје мисли.  
    Савршенство у свим стварима којe су чулне (материјалне) је увек ограничено/обухваћено одређеним коначним границама. Све количинске мере у ствари предпостављају одрећене коначне границе. Неко ко разматра лакат-меру или број 10 ће видети да се њихово савршенство састоји у томе да имају  почетак и крај. Али кад се ради о врлини ми смо научили од АПостола да једино ограничење савршенства је то да савршенсто нема границе. Овај велики човек, у ствари, узвишеног духа, божанствени Апостол, идући на путу врлине, никада није зауставио  своје стремљење према стварим које су испред (Филип. 3. 13). Зауставити се на његовом путу изгледало му је опасно. Зашто? Зато што је свако добро по својој природи неограничено, и једино је ограничено ако је као нешто супротно томе присутно: као што је живот ограничен смрћу, светлост тамом. Тако свако добро престаје кад сусретне своју супротност. Исто као што је крај живота почетак смрти, тако и стати на путу врлине је почетак идења путем зла.
     
    Тако наше речи нису биле нетачне кад смо говорили везано за врлину, и из тог разлога је немогуће дефинисати/одредити/описати савршенство.
     
    Ми смо показали, у ствари, да оно шта је обухваћено границама није врлина. Дакле, значење мог тврђења: да је немогуће достићи савршенство онима који теже врлинском животу – обајснићу на следећи начин.  
    Прво и највише добро, чија суштина је доброта, јесте једино Божанска природа, и то је што показује Његову суштину/природу. Пошто је показано да је једино ограничење врлине зло, и пошто Божанска природа искључује све што је супротно томе можемо закључити да је Божанска природа неограничена и бесконачна. Тако, засигурно неко ко тежи истинској врлини не заједничари ни у чему другом него Богу, јер је Он савршена врлина. Онда, они који знају шта је добро по природи желе удео у томе, и пошто је ово добро бесконачно, следи да њихова жеља (ко тражи да заједничари у томе) нема крај/место заустављања и протеже се са Бесконачним.
     
     
    Дакле немогуће је достићи савршенство јер, као што сам рекао , то не може да буде обухваћено границом, и једино ограничење врлине је неограниченост.  Како онда неко може достићи тражени крај/границу ако она не постоји?
     
    Али премда је моја тврдња показала да ми не можемо достићи наш циљ, ми не смемо из тог разлога, презрети Господњу заповест: “Будите савршени као што је вао отац небески савршен” ( Мат. 5. 48). Иако истинско добро не можемо у свој пуноћи достићи, чак и ако део тога достигнемо велики је добитак.
    Потребно је показати велику марљивост у постизању могуће/достижне савршености и достићи што веће могуће савршенство. Јер настројење које се састоји у константном узрастању у добру вероватно представља савршеност људске природе.
     
    Кад стигнем окачићу још неке текстове....
     
     
  15. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на sanja84 у Joe Biden, 46. predsednik SAD   
    More mrs
     
     
  16. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на uomo del Ve.Te. у пут у Манастир Св. Георгија Хозевита   
    У наставку ћу окачити неке фотографије које приказују пут у манастир а потом и сам манастир Св. Георгија Хозевита у јудејској пустињи, као и нетљено тело Св. Јована Јакова Румунског које се чува у поменутом манастиру.
    Ево укратко и историјат манастира овде:
    The Holy Monastery of Saint George Hozeva
    EN.JERUSALEM-PATRIARCHATE.INFO The Holy Monastery of Saint George Hozeva  






























































































  17. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на uomo del Ve.Te. у Дејан Мачковић: Македонско питање   
    Е сад идемо даље, да размотримо још неке интересантне деспотске/владарске детаље који су елегантно/мајсторски унети у Литургију... и то се представи онда као духовност.....митра/круна представља трнов венац који је био стављен на Христву главу -  да будем културан и фин рећи ћу само: ма јел’ те  молим вас...Христу трнов венац а вамо’  деспотска/владарска круна....
    .....могуће да има негде у текстовима/списма, да је неко нажалост епископску владарску-круну протумачио као симбол трновог венца који је стављен на Христову главу пре распећа на крсту - јер је ово данас уобичајено тумачње код неких...
     
    Дакле пре почетка Литругије кад епископ улази у Цркву ставља му се мандија, митра... и појци певају:
    "Τόν Δεσπότην καὶ Ἀρχιερέα ἡμῶν, Κύριε φύλαττε, εἰς πολλὰ ἔτη, Δέσποτα, εἰς πολλὰ ἔτη, Δέσποτα  εἰς πολλὰ ἔτη, Δέσποτα "
    “тон деспотин ке архијереја имон Кирије филате ис полла ети деспота ис полла ети деспота ис полла ети деспота”
     
    Пратећи редослет речи (интресантно је да је је реч деспот стављена пре речи Господ) превод би био:  “владара/господара и првосвештеника нашег Господе сачувај/заштити, на многа љета владару/господару, на многа љета владару/господару,на многа љета владару/господару.”
    Интересантно је да се на почетак текста тон деспотин ставља реч владар/господар и првосвештеник а потом Господ.... даље реч валдар/господар је употребљена у тексту 4 пута а Господ само једном.... и ето то вам је то....
    Горе споменути текст: тон деспотин....исполаети деспота...пева се неколико пута пред почетак Литругије и исполати деспота у току Литругије.... све је на грчком па људи/народ не разуме нити се пита шта то значи а и они кој знају шта то занчи ретко ко покушава да нађе одговор зашто је то тако, а да не причам за цели садржај Литургије.....
     
     Е сад да видимо значење речи деспот (δεσπότης, ου, ὁ) у речнику Новог Завета и Ране Хршћанске литературе:
    A Greek-English lexicon of the New Testament and other early Christian literature by Arndt, W., Danker, F. W., Bauer, W., & Gingrich, F. W. (2000).  (3rd ed.). Chicago: University of Chicago Press, page 220
    δεσπότης, ου, ὁ (владар, господар) (s. prec. entry; Sappho 97, 8 D. [95, 8 EVoigt ’71], Pind., Hdt.+) voc. δέσποτα
    ① one who has legal control and authority over persons, such as subjects or slaves, lord, master (неко ко има легалну контролу и власт над личношћу/човеком, као подчињеним или робовима, господар, владар)
    ⓐ of slaves (Pla., Parm. 133d, Leg. 757a al.; Paroem. Gr.: Zenob. [Hadrian] 2, 81 τ. ἰδίους δεσπότας et al.; Tat. 4, 1) 1 Ti 6:1f; Tit 2:9; Phlm subscr.; 1 Pt 2:18; Hs 5, 2, 2. A slave metaphor is present in some of the pass. in 1b, AChang, BiblSacra 142, ’85, 52–63.
    ⓑ of subjects. Ruler of a city Hs 1:6.—Esp. of God (Eur., Hipp. 88; X., An. 3, 2, 13; Pla., Euthyd. 302d and oft. in Gk. writings incl. Herm. Wr. 16:3 [p. 264, 14 Sc.]; OGI 619, 3; UPZ 1, 1 [IV b.c.]; PGM 36, 227 δέσποτα; LXX; TestAbr A I p. 77, 12 [Stone p. 2]; Artapanus: 726 Fgm. 3, 22 Jac. [in Eus., PE 9, 27, 22]; Ezk. Trag. 124; 188 [in Eus., PE 9, 29, 11]; Philo, Rer. Div. Her. 22ff [PKatz, Philo’s Bible, ’50, 59f]; Jos., Bell. 7, 323, Ant. 8, 111; 18, 23; Just., A II, 6, 2 al.) Lk 2:29; Ac 4:24; Rv 6:10; 1 Cl 7:5; 9:4; 11:1; 24:1, 5; 36:2, 4; 40:1 al.; B 1:7; 4:3; Dg 8:7; Hv 2, 2, 4f; Hs 1:9; δ. ἁπάντων (cp. Job 5:8; Wsd. 6:7; 8:3; Sir 36:1; TestJos 1:5; Herm. Wr. 5, 4; PGM 3, 589; 4, 1164; 12, 250; δ. τῶν ὅλων Jos., Ant. 1, 72 and Just., D. 140, 4 [sim. Tat. 12, 4]; τοῦ παντὸς δ. Did., Gen. 99, 22) 1 Cl 8:2; 20:11; 33:2; 52:1; [ὁ τῶν ὅλ]ων δεσπότης Ox 1081, 36f (Coptic SJCh 90, 15); δ. καὶ δημιουργὸς τῶν ὅλων θεός Dg 8:7; τοῦ πάντων δ. GJs 11:2; ὁ δ. μου 23:3 (but s. deStrycker ad loc.). Of Christ Lk 13:25 P75; 2 Pt 2:1; Jd 4 (δεσπ. and κύριος as Jos., Ant. 20, 90).
    ② one who controls a thing, owner  ( неко ко управља/контролише ствар, власник) of a vessel 2 Ti 2:21; of honey Hm 5, 1, 5.—B. 1330. Schmidt, Syn. 116–24. DELG. M-M. TW. Sv.
    δεσπότις, ιδος, ἡ (Soph., Eur., Pla. et al.; SEG VIII, 548, 25 [Isisaretal. I a.d.] term used by a slave in address to an owner (израз деспот је кориштен од стране роба да ослвои свог власника) POxy 48, 7; Sb 5616, 6) mistress [ἡ τ]ο̣ῦ̣ χρυσοῦ πολλοῦ δ. mistress of much gold AcPl Ha 2, 19.—DELG s.v. δεσπότης.
     
     
    Даље ево и из овог речника везано за реч “деспот”:
    New international dictionary of New Testament theology (Vol. 2,). Bietenhard, H. (1986). Lord, Master. L. Coenen, E. Beyreuther, & H. Bietenhard (Eds.), Grand Rapids, MI: Zondervan Publishing House. pp. 508-510
    Lord, Master
    One of the basic facts of human existence is the power and authority that some people have over others. Gk. has two principal words for lord and master. despotēs denotes the lord as owner and master in the spheres of family and public life, where lordship sometimes entails harshness and caprice. kyrios which occurs more often means lord, and carries with it overtones of the legality and acknowledged authority of lordship. When a god is called lord, the predominant term is kyrios; despotēs is used very seldom in this connection. In classical antiquity the lord stood over against the → slave, the servant (doulos).
     
    δεσπότης G1305 (despotēs), lord, master (of a house), owner; οἰκοδεσπότης G3867 (oikodespotēs), the master of a house; οἰκοδεσποτέω G3866 (oikodespoteō), be master of a house, rule one’s household.
      V 2, p 509  CL despotēs (formed from domos, house and *potis [whence posis], lord) means:
    (a) the master of a house (who usually had absolute authority over his household); (b) master, as opposed to slave; (c) owner; (d) (transferred in the course of political developments from the sphere of the household to that of politics) the ruler, who is characterized by the scope of his power and by his high-handedness, particularly towards subject peoples. Starting from the idea of unlimited possession, despotēs often involves harshness and caprice, whereas kyrios emphasizes more strongly the idea of the legality with which someone acts.
    oikodespotēs, master of a house, a pleonastic compound etymologically speaking, became an astrological technical term in secular Gk.:the planets were oikodespotai in particular signs of the Zodiac. In this context oikodespotēsis meant the predominance of a planet.
    OT despotēs occurs only about 60 times in the LXX. Where there is a Heb. original it mostly translates ’āḏôn, lord, master. The word is used less than kyrios. This was no doubt because despotēs expresses the arbitrary, unlimited exercise of power without any real conditions, which must have been foreign to Israel’s concept of God. For Israel had experienced the Lordship of God in his gracious, saving actions in history. Where it is used (especially in later writings) it particularly emphasizes God’s omnipotence (cf. Isa. 1:24; 3:1; 10:33; Jer. 4:10; 15:11; Jon. 4:3; Dan. 9:8, 15ff., 19; Wis. 6:7; 7:19; Sir. 23:1; 31:24 [34:24]; 33:1 [36:1]). The retreat of the term despotēs in the face of kyrios is theologically significant. oikodespotēs does not occur in the LXX.
    NT 1. In the New Testament the word occurs 10 times.
    (a) God is addressed in prayer 3 times as despotēs (Lk. 2:29 in contrast to doulos, slave; Acts 4:24; Rev. 6:10 quoting Zech. 1:12 and Ps. 79:5 [LXX 78:5, where the LXX translates kyrie]).
    (b) despotēs is twice used with reference to Christ: 2 Pet. 2:1 (Christ the Master bought us; the background is the metaphor of the redemption of slaves); and Jude 4 which uses the same underlying idea (despotēs alongside kyrios). In both passages the term is used in opposition to heretical statements. The false teachers deny that Jesus is despotēs. K. H. Rengstorf suggests that “despotēs is here used rather than kyrios to suggest the function of Jesus as the One who commands and exercises influence and power.” The false teachers “do not acknowledge Jesus in practice as the One whose will they must take as their guide” (TDNT II 49). This interpretation, in the light of the context and of 2 Pet. 2:1, seems more likely than that which sees Jesus here deliberately placed beside God as Almighty.
    (c) Used of earthly lords in the sense of owner despotēs occurs in 1 Tim. 6:1; Tit. 2:9 (douloi, slaves, and despotai are contrasted; cf. douloi and kyrioi in Eph. 6:5; Col. 3:22); and 1 Pet. 2:18 (oiketai, servants, and despotai). Slaves are exhorted to be obedient to their masters in order that the faith may not be brought into disrepute by their disobedience. It has an essentially metaphorical sense in 2 Tim. 2:21 as master of the house. Anyone who purifies himself from false teaching is a vessel for noble use, consecrated and useful to the despotēs. Here Christ is to be understood as the despotēs.
    2. oikodespotēs occurs 12 times in the NT, particularly in Matt. (10:25; 13:52; 24:43; in parables oikodespotēs illustrates God’s actions by means of the activities   V 2, p 510  of the master of the house; 13:27; 20:1, 11; 21:33; cf. Lk. 14:21), where it corresponds to Heb. ba‘al habayiṯ, the owner of a house or land. It is frequently found in connection with anthrōpos, man, the master who rules over his household. In Mk. 14:14 the owner of the ass, on which Jesus intends to ride into the city, is called oikodespotēs. oikodespotēs is used pleonastically in Lk. 22:11. If the oikodespotēs had known when the thief was coming, he would have watched (Matt. 24:43). In the parable of Lk. 13:25ff. Jesus is the oikodespotēs who will shut the door on those who come late. Through the metaphor of the oikodespotēs Jesus is depicted as the Lord of the → kingdom. In a further word-picture Jesus spoke of himself as the oikodespotēs (Matt. 10:24). His opponents have abused him and called him Beelzebul (Matt. 12:24; cf. 9:34; → Satan); how much more will the members of his household (i.e. his disciples and followers) be exposed to abuse. Here oikodespotēs is used in parallel with didaskalos and kyrios (v. 24f.) and characterizes the relationship between Jesus and the disciples as imitation of suffering.
    oikodespoteō, rule over house and family, occurs only in 1 Tim. 5:14 in directions to younger women to marry and rule their households.
     
    Укратко:                                                                                                      
    Сви детаљи које сам споменуо у претходна два текста: митра (као владарска круна), мандија (као царски плашт), процесија уласка архијереја у Храм (по узору процесије уласка цара у базилику), тон деспотин ке Архијереја......Исполаети депсота....
    .....сви ови детаљ указују да је ово преузето и световног/деспотско/владраског простора и унето са благом шминком у Цркву... питање је шта је пре пада Цариграда свега од тога било присутно у Литургиском животу Цркве.... на пример мени лично изгледа просто немогуће пре пада Царигарада... да је византијски цар пристуан у Св. Софији на Литургији и да се пева на Литругији цариградском патријарху.... “владара/господара и првосвештеника нашег Господе сачувај, на многа љета владару/господару, на многа љета владару/господару,на многа љета владару/господару.”
    .....Једно је сигурно да данашњи фанариоти држећи се неких ствари/праксе која је уведена под турском влашћу.....између осталог да Фанар буде на челу свих Православних који одлучује о свему... да поставља епископе итд.... дакле очигледно је да данашњи фанар инсистира на тим елементима и даље неодступно, тј. на источном папизму....чињенице указују у коме превцу то иде....
    Кад је у питању СПЦрква: да будем кристално јасан ја нисам за то да се укида неки устаљени богослужбeни поредак шта је ту је, у неким историјским околностима преузимали смо ствари од других, друго је питање колико је то у скалду са учњем Ране Цркве....једино сматрам ако би се догодило на нивоу Васељенске Православне Цркве, да се размотре можда неке измене....
    …..АЛИ сматрам да еписoкпат (један број епископа у СПЦ) треба:
    ....своје деспотско/владарско опхођење да измени и да имају понашање/опхођење пастира, домаћина чоека по узору на праску Ране Цркве.....као што сам то већ негде написао мисија Цркве је тимски рад а не ствар деспота-владике....владика/епископ треба да да слободу људима сарадницима да употребе/користе своје дарове/таленте занање на добро Цркве а сдругу страну сарадници/свештенство никад неће себи дозволити да истрчава пред руду, да излеће испре..... дакле мисија је тимски рад где се опете зна ко води управља црквом дакле епископ је опет на челу...и као што рекох већ, нормални сарадници епископа никад неће истрчавати........дакле ту нема страха од непослушност... магична реч непослушност је једна од најомиљенијих коју користи велики број епископа..... кад год затреба да се учврсти деспотска власт онда се користи - призове та магична реч непослушност као аладин из чаробне лампе.... и ето то вам је...
    Ако сам негде направио грешку у овом што сам горе написао нека ме неко исправи, или напише нештао тачније боље, детаљније... Хвала унапред!
    Поздрав за све људе добре воље
  18. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на uomo del Ve.Te. у Дејан Мачковић: Македонско питање   
    Генеза фанарског источног папизма/ увезеног световног деспотизма у Цркву – још неки битни детаљи.....
     
     
    У претходном тексту на овој теми сам споменуо како су турци  (поставивиши фанарског патирјарха за управљача над свим Православним, укључујући и нехалкидонце) једним делом утицали/подстакли развој источног/фанарског папизма...
    Од када фанарски патријарх ности краљевску/царску /владарску/деспотску круну?  и од кад ову појаву имамо у другим помесним Црквама?
    Људи често гладају и виде ствари око себе али ретко постављају питања ... а још ређе покушавају да нађу одговор чак и ако имају неко питање...
    ....дакле колико пута свако од вас, ти који/која читаш ово сте пута видели епископа у Цркви или на ТВ-у да служи Литругију и носи владарску/депотску круну (канту) на глави... и да ли се можда питао неко од вас од када то Епископи носе и откуд то да баш носе краљевске/деспоске круне? Да ли је Христос имао краљевску/императорску круну кад је ходио у јудеји и проповедао...да ли је Св. Апостол Павле имао епископску митру на галави у току својих мисионарских путовања? да ли је Св. Игњатије Богносац имао митру на глави кад је ишао у Рим да мученички пострада?
    Да покушам барем да одговорим на прво горе постављено питање:
    Одговор је следећи: према досупним изученим материјалима може се рећи да краљевске/владарске круне које ми имао данас у православној цркви су уведени као новина од стране Цариградског (фанарског патријарха)....
    Е сад овако, идемо мало од почетка...
    На православним изображеним ликовима/приказима/иконама тек пред крај средње века тј. у 15-ом веку долази до појаве где су изображени ликови Светитеља са неким врстама покривача/капа или лирургијских капа на глави...
    Прије овога имамо једино случај у Минологиону Василија II (10/11 век, ca. 1000 год. написан) где су као миниатурно изображени ликови Св. Кирила Александријског, Св. Атанасија и Св. Спиридона са капама/покривачима, Св. Спиридон је изображен са пастриском капом...дакле у овом Минологиону се ради једино о некој врсти покривача/капа на глави.....
     
    Св. Атанасије и Св. Кирил Александријски у одеждама са капама/покривачима на глави:
    File:Athanasius and Cyril of Alexandria (Menologion of Basil II).jpg - Wikimedia Commons
    COMMONS.WIKIMEDIA.ORG Ево и приказ Св. Спиридона, епископопа у одеждама са пастирском капом:
    File:Spiridon of Trimithus (Menologion of Basil II).jpg - Wikimedia Commons
    COMMONS.WIKIMEDIA.ORG  
    Интересантно је да писци Герман, Софроније а нити коментатор Теодор Валсамон (12/13 век, преминуо 1214 год.) у неким њиховим књигама би се очекивало да овај детаљ буде споменут где пишу о бослужењима/одеждама..., АЛИ уопште не спомњу капе/литургијске капе/ покриваче које носе свештеници или епископ... ЈЕДИНО Валсаомон заправо потврђује да је једини александријски Патријарх имао неку врсту литругијске капе а други нико у Православној Цркви није користио, и то је то....
    Валсамон  каже селдеће а што се односи вероватно/сасвим сигурно на праксу у његово време:
    Καὶ πάντων ἁπερικαλὺπτοις ἱερουργούντων ταῖς κεφαλαῖς μόνος ἡ πατριάρχης Ἀλεξανδρείας ἱερουργεὶ μετὰ τοῦ λώρου τὴν κεφαλὴν καλυπτόμενως (PG. 138  1048)
    Као и Валсамон исто тако и Св. Симеон Солунски (1429, дакле 15ти век) у списима где би требао ако су постојали не спомиње у опште литругијске капе/покриваче/митре…..Св. Симеон каже/потврђује исто што и Теодor Валсамон да једино александријски Патријарх има литругијску капу за време богослужења:
     
    Св. Симеон Солунски каже:
    'Απερικαλύπτω δε τη κεφαλή οι της Ανατολής ιεράρχαι πάντες και ιερείς, πλήν του της Αλεξανδρείας, την ιερουργίαν τελούσιν, ου κατ’ελάττωσιν τινά, αλλά κατά λόγον υψηλότερον μάλα δή και θειότερον…. Συμεών Θεσσαλονίκης, PG 155, 716C.
    Св. Симеион ово исто потврђује и на другом месту тј. у своме писму епископу Гаврилу Пентапољском...
    Исто тако Православни Епископи у току склапања флорентинске уније, служили су откривене главе, без капа/покривача главе/митре.   Имамо случај патријарха Цариградског Јосифа који се упокојио 1439 године за време Флрорентинске уније где је и сахрањен у Цркви Св. Марије, а на споменику је приказан у владичанским одеждама без икакве капе/епископске митре...
    Тешко је рећи са сигурношћу кад долази до првих почетака употребе епископске митре... неки људи од науке претпостављају да је до овога дошло после пада Цариграда под турке 1453 године...а најкасније у 16ом веку - јер постоје неке од назнака које то потврђују: као на пример посета Јеремије II цариградског Патријарха Москви 1589 године.... 
     
    Неки претпостављају/узимају као могуће да је од 1620 године долази до прве употребе владичанске митре, тј  митра је постала саставни део богослужења и потом се постепено раширила  употреби у другим поменсим Црквама... дакле имамо и доказе који показују да је у 17ом веку један број Епископа користи/носио митру...
    Све до времена  цариградског Патријарха  Серафима II (1757-1761) закључно са њим, није било шире употребе епископских митри... шта је интересантно да је ова патријарх дозволио да његови епископи за време служби носе сакос али не и митру- а само он као царигр. Патр. је носио/поседовао митру... 
    Раније пре овога имамо случај из 1620 године када је цариградски  патријарх Тимотеј сменио Синајског Архиепископа Лаврентија због употребе/коришћења владичанске митре у току богослужења...у ствари радило се о томе да се Синајски Архиепископ хтео осамостали... у цели спор била је укључена и Јерусалимска и Антиохијска Патријаршија првобитно...
    Пре цариградског Патријарха Серафима II имамо случај да је  1644 царигр. патријарх Динисије V Муселима на неким местима (острвима) дозвилио ношење епископске митре...
     Прву употребу Епископске митре у Русији имамо 1589 године кад је за вријеме руског цара Фјодора/Теодора успостављена Руска Патријаршија... кад је Цар одобрио да Руски патријарх Јов може носити сакос, мандију и митру... несумњиво је цар ово све преузео од цариградксог патријарха и са тиме је желео да постави у исту раван Руског патријрха са цариградским...према сведочењу Цариградски патријарх Јеремија II приликом посете Mоскви поводом установљења Руске Патријархишје као и епископи из његове паретње добили су на поклон скупоцене владичанске митре са дргим камењем и иконама.... Руси им сигурно нису дали нешто што до тад није било у употреби у Црквеној пракси/богослужењу у Цариграду.... још треба рећи да ова руска митра није имала идентичан изглед као епископске митре данас...
    Шта је овде интересантно да је владичанску митру код Руса могао једино ности Руски патријарх у периоду од 1589 до 1675 – а што се 100% слаже као што смо видели са почетном праксом цариградске Цркве.... а тек после 1675 године у Русији имају дозволу/одобрење да носе епископску митру и сви јерарси тј. Архиепископи и епископи без изузетка....
     
    Укратко ово горе што сам написао показује следеће:
    1. да је алксандриски патријарх сигурно у 10/11 веку (а вероватнои раније) носио неку врсту капе за време Литургије/богослужења а вероватно по угледу на Јеврејску старозаветну праксу (2 Мојсијева 28:36–38).... још треба и то рећи да ова капа коју је носио александријски Патријарх сасвим сигурно није личила на данашњу митру коју имају епископи....
    2.  даље после пада Цариграда под турке очигледно је да је цариградски патријарх као духовни и донекле световни вођа увео новину у Црвену праксу са тиме што је по узору на световне владаре почео да носи владарску/световну/деспотску круну или како се то елегантно данас каже митру....
    3.  да су митру у почетку носили само патријарси али постепено касније долази до тога/одобрено је са врха да митре могуносисти осим Патријарха и сви други епископи/владике....
    Дакле ово што ми данас имамо у Цркви кад су у питању митре тешко/скоро немогуће да има упориште у Раној Цркви...
    Натавиће се.....
    Поздрав за све људе добре воље!
    P.S. Ево и један чланак везан за тему о чему сам писао:
    Die liturgische Gewandung im Occident und Orient; nach Ursprung und Entwicklung, Verwendung und Symbolik : Braun, Joseph,1857-1947 : Free Download, Borrow, and Streaming : Internet Archive
    ARCHIVE.ORG Added illuminated t.-p. and dedication  
     
     
  19. Свиђа ми се
    Agaton Vuzman got a reaction from fsa in Da li Kina kreće nizbrdo?   
    У Кини је електронско плаћање толико уобичајено да ја у протекле две године у новчанику имам само једну новчаницу, а и тај новчаник је непрекидно код куће
    Што се тиче обедовања у ресторанима, које је овде готово свакодневница, све је чешће да се на столу налази мали код, који кад завршиш само скенираш, платиш и слободно напустиш објекат. Не мора оно да зовеш конобара, чекаш дође да наплати и врати кусур. Та опција је толико добра и нарочито се осети у великим ресторанима и када је гужва (а готово увек је гужва). 
     
  20. Свиђа ми се
    Agaton Vuzman got a reaction from Justin Waters in Da li Kina kreće nizbrdo?   
    У Кини је електронско плаћање толико уобичајено да ја у протекле две године у новчанику имам само једну новчаницу, а и тај новчаник је непрекидно код куће
    Што се тиче обедовања у ресторанима, које је овде готово свакодневница, све је чешће да се на столу налази мали код, који кад завршиш само скенираш, платиш и слободно напустиш објекат. Не мора оно да зовеш конобара, чекаш дође да наплати и врати кусур. Та опција је толико добра и нарочито се осети у великим ресторанима и када је гужва (а готово увек је гужва). 
     
  21. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Biskup Košić: Potres je teško predvidljiv, ne možemo se boriti kao protiv Srba   
    Прави духовник 
  22. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Božena у Izgradnja Hrama Svetog Save se bliži kraju   
  23. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Dominika у Вести из Антиохијске Патријаршије   
    Tradicijonalne posete svestenika kucama sa jordanskom svetom vodicom za vreme praznika Bogojavlenja nisu moguce, pa u Libanu (ovde je pokazan gradić Anfe) ove godine izgleda to tako:
     
     

     

     

     
    Izvor
  24. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Dominika у Вести из Антиохијске Патријаршије   
    Мислим да Америчка Црква (OCA) има га најмање из очигледних разлога. Па и пољска Црква не стои овде тако лоше, пошто њени верници uvek су били разнородни (Пољаци, Лемки, Беларуси, Украјинци, Грци).
    Антиохијска исто овде је добра, и исто због историјских разлога, њени верници увек су били Арапи, Арамејци, Јевреји, Грци. Сад имају успешну мисију у Северној и Јужној Америци, на Филипинама, тако да њени верници потиче из различитх етноса, па и службе црквене одмах су превођене из арапског на локалне језике и доста се од њих користи (пре свега енглески, шпански и португалски, али на пример такође и немачки). Због тога свега у Антиохисјку Цркву долази доста конвертита на Православље.
  25. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Дејан у Да пробамо да ли овако иде... шанса за ЖРУ   
    Живеће форум овај.
    Живе су Поуке док су му деца верна.
×
×
  • Креирај ново...