Jump to content

Agaton Vuzman

Члан
  • Број садржаја

    426
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Bilbija у Олимпијске српске медаље 2021.   
    Đoković napravio još jedan korak ka zlatu
     
    Đoković napravio još jedan korak ka zlatu - Sport
    WWW.B92.NET Srpski teniser Novak Đoković plasirao se u četvrtfinale Olimpijskih igara.  
  2. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Олимпијске српске медаље 2021.   
    Репрезентација Србије у баскету освојила је бронзану медаљу на Олимпијским играма у Токију савладавши екипу Белгије у мечу за треће место резултатом 21:10.

  3. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Српска у бојкоту   
    Радио-телевизија Републике Српске објавила је измене Кривичног закона Републике Српске које су договорили представници парламентарних странака из РС.   Измене представљају одговор и заштиту на Инцково наметање одлуке о "забрани негирања геноцида", а овим се штите грађани Републике Српске и Република Српска. Ово је комплетан садржај који је у поседу РТРС: 1. Ко јавно изложи порузи, презиру или грубом омаловажавању Републику Српску, њену заставу, грб, амблем или химну, казниће се казном затвора до три године. 2. Ако је дело из става 1. овог члана извршено на начин да се Република Српска означи као агресорска или геноцидна творевина или њени народи агресорским или геноцидним, учинилац ће се казнити казном затвора од шест месеци до пет година. 3. Ако је дело из става 2. овог члана извршило службено или одговорно лице или лице у институцијама власти или органу који се финансира из јавног буџета, казниће се казном затвора од две до десет година. 4. Ако су дела из ст. 1. до 3. овог члана извршена у намери промене уставног уређења Републике Српске, њене територијалне целовитости или независности, учинилац ће се казнити казном затвора од три до петнаест година. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске.   Ко назове Српску геноцидном - до 15 година затвора: Шта предвиђају измене закона у РС - 28.07.2021, Sputnik Србија
    RS.SPUTNIKNEWS.COM Радио-телевизија Републике Српске објавила је измене Кривичног закона Републике Српске које су договорили...
  4. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Рудник литијума у Србији   
    „Рио Тинто“ саопштио колико ће да уложи и како ће да функционише рудник у Јадру
    Компанија "Рио Тинто" издвојила је 2,4 милијарде америчких долара за изградњу рудника и постројења за прераду литијум-бората у оквиру Пројекта "Јадар" у Лозници, један од највећих гринфилд пројеката литијума на свету, саопштила је данас та компанија.   Пројекат "Јадар" мора до добије сва неопходна одобрења, дозволе и лиценце и наставиће да се реализује у сарадњи са локалном заједницом, Владом Републике Србије и невладиним сектором, истиче се у саопштењу. "Ово је важна прекретница за пројекат и снажна потврда опредељењу "Рио Тинта" да подржи Србију као водећег добављача литијума, имајући у виду обим и високи квалитет састава лежишта Јадар", наводи се у саопштењу "Рио Тинта".   "Реализација пројекта "Јадар" ће позиционирати "Рио Тинто" као највећег произвођача литијума у Европи за најмање 15 наредних година. Осим тога, планирано је да "Јадар" производи борате који се користе у развоју опреме за обновљиве изворе енергије као што су соларни панели и ветротурбине", истиче се у саопштењу.   Подсећа се да Пројекат "Јадар" обухвата подземни рудник са припадајућом инфраструктуром и опремом, укључујући електрична возила за вучу, као и постројење за хемијску прераду литијум-карбоната квалитета погодног за производњу батерија.   "Како би се утицај на локалну заједницу смањио на најмању могућу меру, рудник ће бити изграђен у складу са највишим еколошким стандардима, укључујући коришћење сувог слагања индустријског отпада. Ова иновативна метода омогућава поступно рекултивисање сувог отпада вегетацијом и земљом, без потребе за изградњом бране за течни отпад", пише у саопштењу "Рио Тинта". Колико ће људи бити запослено
    Најављује се да ће након изградње, комплекс "Јадар" бити модерно индустријско постројење са дигитално умреженим подземним рудником, који се у реалном времену надгледа из оперативног центра. "Како би се смањиле емисије угљеника и потрошња енергије, у подземном руднику користиће се флота готово у потпуности електричних возила. Управљање водама обављаће се уз помоћ најсавременијег постројења, захваљујући коме ће приближно 70 одсто воде бити коришћено из рециклираних извора или пречишћене воде из рудника", истиче се у саопштењу.   Наглашава се да ће "Јадар" бити највећа рударско-процесна инвестиција у Србији који има потенцијала да допринесе БДП-у Србије директно са један одсто и четири процента индиректно, укључујући многе српске добављаче током фазе изградње рудника.   Реализација пројекта омогућиће да "Јадар" буде велики послодавац у Србији и региону, наводи "Рио Тинто". Прецизира се да ће током изградње овог пројекта бити отворено око 2.100 радних места, док ће у фази рада рудника и прераде минералне сировине бити запослено 1.000 људи.   ""Рио Тинто" се такође обавезује да ће пружити помоћ развоју локалних бизниса, како би могли да подрже рад рудника током наредних деценија", наводи се у саопштењу.   "Имамо велико поверење у пројекат "Јадар", спремни смо да инвестирамо, уз услов да добијемо све неопходне дозволе. Овај пројекат ће Србији и "Рио Тинту" омогућити да одговоре на растућу потражњу за литијумом, у складу са глобалном енергетском транзицијом и ојачати нашу понуду посебно на европском тржишту. Јадар има потенцијал да обезбеди довољно литијума за напајање преко милион електричних возила годишње“, изјавио је извршни директор компаније "Рио Тинто" Јакоб Стаусхолм.   Он је додао да су лежиште "Јадар" и његов јединствени минерал јадарит открили геолози "Рио Тинта" 2004. године у близини Лознице. Позив на јавну расправу
    Нагласио је да ово лежиште садржи висококвалитетни бор и литијум, захваљујући чему може да подржи дуготрајне операције у првом кварталу оперативних трошкова за оба производа. "Посвећени смо одржавању највиших еколошких стандарда, минимализовању утицаја и изградњи одрживе будућности у заједницама у којима послујемо. Свесни смо да овај пројекат можемо да реализујемо само уколико слушамо и разматрамо ставове свих заинтересованих страна", рекао је Стаусхолм. "Рио Тинто" наводи да су следећи кораци реализације пројекта добијање одобрења за експлоатационо поље, као и свих дозвола и одобрења, што обухвата и одобрење Студије о процени утицаја на животну средину. Компанија, у складу са регулативом Републике Србије, позива све заинтересоване стране да учествују у процесу јавне расправе о студијама утицаја на животну средину. "Уз то, "Рио Тинто" наставља да организује и низ округлих столова са невладиним организацијама и широм јавношћу како би подстакао отворен дијалог", истиче се у саопштењу, пренео је Танјуг. Додаје се да је одобрење студије процена утицаја на животну средину неопходно за почетак радова, а планирано је да изградња рудника почне током 2022. године.     „Рио Тинто“ саопштио колико ће да уложи и како ће да функционише рудник у Јадру - 28.07.2021, Sputnik Србија
    RS.SPUTNIKNEWS.COM Компанија "Рио Тинто" издвојила је 2,4 милијарде америчких долара за изградњу рудника и постројења за прераду...
  5. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Нова стратегија за подстицај рађања у Србији - почетком 2022.   
    После алармантних података о наталитету, Министарство за бригу о породици пише нови стратешки документ који ће Влади Србије предочити почетком следеће године, сазнаје Спутњик. Међу мерама за подстицај рађања била би и она да се уместо садашњих 100.000 динара, за свако новорођенче издвоји сума од 5.000 евра.
    Обелоданио ју је председник Србије Александар Вучић и, какао је сам рекао, то неће бити једина која финансијски треба да подстакне рађање.
    Да нам је демографска слика лоша није непознаница, али су лампицу за аларм упалили никад гори подаци него они с краја прошле године. Како је тада у интервјуу Спутњику, изјавио министар за бригу о породици Ратко Дмитровић, који припрема и нову стратегију, број умрлих је повећан за 3,5 одсто, а број новорођених је смањен за 1,5 одсто, што значи да је Србија у 2020. када само гледамо однос наталитета и морталитета, изгубила 44.000 људи - град величине Пожаревца или Сомбора.
    Нова стратегија за стари проблем наталитета
    Према подацима Републичког завода за статистику, у јануару 2020. Србија је имала мање од седам милиона становника и пала је испод те цифре после 52 године.
    Зато не чуди ни акција Министарства на изради нове стратегије, ни предлог председника државе да се једнократна помоћ за свако новорођенче са садашњих 100.000 динара повећа на чак 5.000 евра.
    Према недавној најави Дмитровића ускоро би требало очекивати и измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом који је усвојен 2018. године и већ је био на поправном, али не у оној мери у којој су очекивале организације које се баве питањем родитељства. Према штурим најавама измене ће ићи у правцу помоћи трудницама и породиљама, а предвиђени су и већи износи за децу.   Чланица Управног одбора Удружења „Родитељ“, Драгана Соћанин, каже за Спутњик да 15 година колико оно постоји исто толико и указује на једну исту ствар – да категорија жена које су у репродуктивном периоду и планирају трудноћу, труднице су, или породиље, мора да буде максимално заштићена, не нужно финансијски, него на многе друге начине. Жмури се на дискриминацију жена
    „Дозвољава се и жмури се на то да жене буду дискриминисане већ током разговора за посао. Дозвољава се и да послодавци пролазе некажњено када питају жене да ли планирају породицу, да ли је имају, да ли ће изостајати с посла. Онда жене добију неке уговоре који нису они о раду, који јој онемогућавају да уопште узме породиљско, односно трудничко боловање“, истиче наша саговорница.   Проблем је и што се најчешће половина плате исплаћује на руке запослене, а половина је регуларно пријављена, као и то што се за обрачун накнаде за породиљско одсуство узима просек у последњих 18 месеци. Тако се деси да та накнада буде тек 20 одсто плате па чак и мање, истиче Соћанинова. „Ниједној жени, ни њеној породици ни 5000 евра неће значити уколико она нема економску стабилност и гарантовану накнаду своје плате коју је стварно и реално раније имала. И неће јој значити никаква једнократна помоћ уколико се држава не побрине да жене генерално, а посебно оне у репродуктивном периоду, буду заштићене од почетка. То значи да она има пуну плату, да је пријављена од самог почетка и тада није битно када ће да остане трудна. Тек онда ће се наталитет повећати“, уверена је она.
    Креветац и колица нису одлучујући
    То што ће бити набављен креветац, ауто-седиште за бебе, колица, неће бити одлучујуће да се жена лако определи да роди и друго дете. Ту ми падамо на наталитету, не на првом детету, него на одлуци да имамо друго, јасна је представница Удружења Родитељ.   Када је 2018. године донета Стратегија за подстицање рађања просечан број рођене деце по жени у Србији износио је 1,48, а да бисмо се обнављали као народ и држава, тај индекс требало би да износи 2,1. Народски речено, свака жена би требало да роди најмање двоје деце да бисмо имали просту репродукцију. Изнад тог броја је већ реч о демографском опоравку. Далеко од зелене гране
    Након што је 2019. стопа родности скочила са 1,48 на 1,52, прошле године, обележене пандемијом, склопљено је 10.000 бракова мање и опет је смањен просечан број деце по једној жени, што је Србију удаљило од решавања проблема наталитета. Зато Соћанинова каже да је за одлуку жене да поново роди најбитнија економска стабилност. „Ако имамо негативно искуство са првим дететом - останемо без посла, без плате, накнаде, реално, која би се жена одлучила да кроз тај пакао поново прође. Многе жене се не враћају на посао са породиљског баш због таквих уговора који јој не омогућавају стабилност“, објашњава саговорница Спутњика, али и додаје да је осим тога неопходно и психолошко растерећење.   За одлуку о рађању, дугорочно гледано, битни су потези који родитељима омогућавају лакше одгајање детета, од вртића и школовања, до флексибилнијих услова послодавца када је радно време у питању.   „То је сет мера које нису нужно везане за финансије, али је за снижавање свакодневне цене родитељства јако важно да ви не морате да бринете о неким основним стварима на дневном нивоу. Онда ћемо се лако одлучити и за дуго и за треће дете, јер знамо да систем функционише и да нас као родитеље подржава“, истиче Соћанинова. Потребно село да се одгаји дете
    По њеној оцени, то сада не видимо и стално се вртимо у зачараном кругу. Када се мајка не врати на посао после породиљског она не може да упише дете у вртић јер не ради и није на листи приоритета. „Искључиво финансијска подршка неће решити проблем наталитета, нити ће решити неке проблеме родитеља због којих они имају све мање капацитета за родитељство зато што је психолошка цена изузетно висока. Једнократне мере су увек добродошле, јер наравно да се повећава трошак са повећањем деце у породици. Али то није стратешки гледано, решење на дуге стазе". Своје место, како сматра, у томе имају и локалне самоуправе које морају да прате потребе својих суграђана, родитеља и да одговарају на њих. Заједница у то мора да буде укључена и није довољно да држава само да паре. Ништа није тачније од афричке пословице да је потребно село да се одгаји дете, закључила је Соћанинова за Спутњик.     Сазнајемо: Нова стратегија за подстицај рађања у Србији - почетком 2022. - 26.07.2021, Sputnik Србија
    RS.SPUTNIKNEWS.COM После алармантних података о наталитету, Министарство за бригу о породици пише нови стратешки документ који ће Влади...
  6. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Олимпијске српске медаље 2021.   
    СРБИЈУ је првом медаљом на Олимпијским играма обрадовао Дамир Микец.

    Упуцао је Микец сребрну медаљу у дисциплини ваздушни пиштољ на 10 метара, то је уједно била прва медаља за нашу земљу. 

  7. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Олимпијске српске медаље 2021.   
    Тијана Богдановић, репрезентативка Србије у теквондоу, освојила је бронзану медаљу на Олимпијским играма у Токију победивши домаћу такмичарку Мијуу Јамаду резултатом 20:6.

  8. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на JESSY у Prof. dr. Svetomir Bojanin- znameniti dečiji psihijatar   
    Шта значи “цивилизовати” дете?
    Дете мора да уђе у неку цивилизацију – научити како се и кад перу руке, кад су наши породични празници, знати кад се седи за столом или не седи за столом, мора ући у оно што ми јесмо. Не можемо ми дете учити некаквој цивилизацији изван које смо. Јер ако им ви нисте у видном пољу, биће им у видном пољу ликови са телевизије. А тамо смо ми некада гледали каубојске филмове, где се тачно знало ко је разбојник а ко је добар, кога треба волети, кога не треба волети. А дете воли покрет, воли акцију. Воли правду. Међутим, у нашим тв-серијама које се приказују сваке вечери, не зна се више ко је разбојник а ко није. Ти разбојници су некад врло шармантни, и деца се идентификују са оним кога гледају. Приказивати на пример фудбалске утакмице, па како се туку навијачи! Шта ће нама сад да ми гледамо тај инцидент? Па нек гледа полиција, а не тата са дететом који навија за Звезду, на пример.
    “Ако им ви нисте у видном пољу, биће им у видном пољу ликови са телевизије”
    Да ли родитељи данас децу сувише гурају на разне активности, некад и због кривице због тога што пуно раде и мало им се посвећују?
    Тога је било увек, и тога имате и тамо где мајке не раде. Битно је да то, што хоћемо да им дамо – дамо са нашим учествовањем и нашим задовољством. Ми да их водимо на тренинге, часове. Ми, као родитељи, имамо неку нашу концепцију како га васпитавати. А када родитељи раде, онда постоји нека бака, постоји неко. А и кад не постоји нико други осим тате и маме, ако тата и мама то време, које проводе са децом – проводе квалитетно, неће бити ни проблема. То значи – ако иду једанпут недељно негде заједно, ако живе у хармоничним односима, ако дете учествује у свему, има своје задатке као и мама и тата… Проблем је ако време са децом не проводе стварно са децом. Неки кажу „Имамо сад и кућу, и деца своју собу и телевизор, и неће да уче!?“ Па неће да уче зато што ни тата ни мама ништа не уче. Не читају ни новине!
    Неки кажу „Имамо сад и кућу, и деца своју собу и телевизор, и неће да уче!?“ Па неће да уче зато што ни тата ни мама ништа не уче. Не читају ни новине!
    Имао сам једног колегу који се разочарао пуно у себе. Претурајући са ћерком по њеној библиотеци из детињства, прметио је: „Ау, шта си све ти добила за рођендан, а никад ниси ни отворила те књиге!“ „Па и нисам,“ каже она „Кад сам ја добијала од тебе на поклон за рођендан све те књиге, ја сам увек мислила да ћеш ми ти то читати. А ти си увек читао само нешто твоје, ниси мене ни погледао!“ То се тако не ради. Можемо и да замолимо дете да нама нешто прочита: „Мама је уморна, баш бих волела да ми прочиташ“ – наравно, узмите књигу која је детету интересантна.
  9. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на JESSY у Prof. dr. Svetomir Bojanin- znameniti dečiji psihijatar   
    Шта је васпитање? Постоји толико “модела” васпитања који нам се нуде, да смо као родитељи често збуњени и забринути да нисмо одабрали прави начин?
    Нема научног васпитања и нема никакве науке о васпитању, то су обмане. Васпитање је наш нормалан, емоционални и спонтани однос са нашом децом. Велики немачки филозоф Гадамер, који је умро пре неколико месеци, кад су га питали како да најбоље васпитамо децу, рекао је да је најбоље да васпитавате себе, па ћете знати како да васпитавате и дете. А кад су га питали – како да подижу децу да буду образована, онда је рекао – образујте себе и ваша деца ће бити образована! То је велика истина и мени врло смета када се дају рецепти за васпитавање. Васпитни процес је у ствари наш живот. Кад нешто шкрипи, кад се не осећамо добро, онда се наравно, можемо саветовати и са стручњацима.
    Шта значи посветити се детету? Која је права мера те посвећености – како да знамо да нисмо претерали, и “полегли” по детету, а да га нисмо ни превише занемарили?
    Ми кажемо да волимо нашу децу, али то се не показује на начин што ћемо им наметати неке наше рецепте и концепте у васпитању. Кад волимо децу онда се играмо са њима кад су мали. Кад имају 3-4 године, тражимо да нам помогну у кући, да нам додају крпу, да нешто ураде, донесу, однесу. То је једно играње за дете, а за нас је посао. Дете мора да нас упија кроз живот. Нико још није васпитавао своју децу упутствима. Ниједан родитељ није рекао својој деци да краду, да се бију по утакмицама, а деца то све раде. Према томе, реч је о једном другом квару у васпитном процесу. Ако се тата и мама свађају, а онда кажу детету да буде учтиво и да се не свађа и да буде пристојно, то је бесмислено! Проблем је у томе што се деца васпитавају гледањем. Ту негде, до 10-11 године, речи су врло мало присутне у васпитном процесу. Дете гледа шта ми радимо. Гледа како се нешто сагнемо да дохватимо, како седнемо, како се осмехујемо, како кажемо “добар дан” кад дођемо кући или не кажемо. Гледајте како вас имитирају. Видећете многе ствари које вам неће бити пријатне.
    Ако се тата и мама свађају, а онда кажу детету да буде учтиво и да се не свађа и да буде пристојно, то је бесмислено!
    Ако нам је дете драго и ако га волимо, онда се волимо и с њим играти. Оно нам помаже, то је за њега игра, и то је васпитни процес. Како су дечаци и девојчице старији, тако су и озбиљнија њихова учествовања у прању пода, у великом спремању, у спремању ручка, у животу. Кад имате неког ко стално седи за столом и стално учи или нешто ради, и само помилује децу кад прођу поред њега, неће бити да тај баш васпитава своју децу како би желео.. Кад смо стално ван куће, на послу, на службеном путу, ван видног поља детета, онда га не васпитавамо.
  10. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на JESSY у Prof. dr. Svetomir Bojanin- znameniti dečiji psihijatar   
    АКО ДЕТЕ ВИШЕ ВОЛИ ДА ГЛЕДА ЦРТАНЕ НЕГО ДА ИДЕ СА ТОБОМ У ШЕТЊУ, ИЗГУБИО СИ БИТКУ, НЕГДЕ СИ ПОГРЕШИО
     
    http://www.manastirklisina.com/wp-content/uploads/2021/07/Ako-dete-vise-voli-da-gleda-crtane-320x200.jpg  
     
    Феномен слушања код деце је запостављен, деца су све више бића гледања. Зато им је закржљала и машта и послушност, зато не доживљавају свет више по правим вредностима. Оно што видимо је јаче од оног што чујемо. Дете најпре доживљава свет визуелно, али онда треба постепено и све више уводити код њега и оно што могу сазнавати по чувењу, тако разумевају свет око себе и саме себе. Треба му зато много причати, а онда му дати да то репродукује тако што ће да црта јер, тако развија своје ментално и асоцијативно поље. Одатле потиче и реч послушност, морамо прво да слушамо, да чујемо. Најбоље би било избацити ТВ и игрице из куће. ТВ је постао бебиситерка данас. Ако дете више воли да гледа цртане него да иде са татом у шетњу, изгубио си битку, негде си погрешио.
    Треба живети са децом природно, треба их укључивати у живот, треба имати слуха за њих, треба им се стално посвећивати, бавити се њима. Онда нема пропуста, нема размажености.
    Питају људи шта да раде кад дођу гости, а деца им скачу по глави и уопште неће да слушају. Или их воде у продавницу, а дете почне да се ваља по поду и вришти да би му мама купила нешто.
    Тај проблем се не решава тада.
    Ако природно живимо са њима, ако смо се на време и у довољној мери бавили њима, ако знају колико су нам важни, тих размажености неће бити. Ако си га навикао да му купујеш пажњу преко поклона – а то је највеће зло за дете – онда ће оно у продавници тражити да му нешто купиш јер му је то замена за љубав и пажњу. Оно тад не тражи кекс, него твоју пажњу, а ти га грдиш или тучеш због кекса. Да си му поклонио довољно пажње и припремио га на тај одлазак у продавницу, не би тога било. То значи да му на време објасниш да не може сваки пут нешто да добије, да мама нема толико пара, али га мама зато води у шетњу и прича са њим, што је много значајније. Ако дете није добијало адекватну пажњу, онда ће да је граби од других људи, тј. гостију.
    Преко поклона се лепо може објаснити деци значај неког догађаја, празника. За мале празнике ће добијати мале поклоне, за велике празнике велике поклоне. Посредно му се ставља до знања значај неког празника, али му се, наравно, и објашњава све то.
    За децу је важније какав пример гледају у кући него шта им причамо. Ако дете пише домаћи, а мајка мути фил и каже оцу за комшију: “Види какву је кућу подигао! Нема дана школе, али уме да живи!” – какву поруку мајка шаље детету у том тренутку?
    Никако не треба кажњавати децу, а понајмање батинама. Тај бол који смо му нанели ће створити мржњу код њега, а не жељену реакцију или промену начина понашања. Ако смо са њим живели природно, бавили се њиме, ако има стално нашу пажњу и љубав, оно неће бити неваљало, неће бити потребе за батинама и кажњавањем. Боље је тад причати о својим емоцијама. Ако нас дете воли, ако је послушно (послушност која долази из љубави, не из страха), оно ће пре разумети ако му кажемо да нас је нешто повредило (не у смислу набијања њему кривице) него ако га изубијамо. А ако смо га повредили батинама, нанели му бол, оно неће моћи да саосећа са нама.
  11. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на JESSY у Prof. dr. Svetomir Bojanin- znameniti dečiji psihijatar   
    Te strahove roditelja koji su nekada i objektivni detence ne može da razume. Ono samo oseća atmosferu straha, a ona je deset puta jača nego što mi odrasli to možemo da osetimo. Deset puta! Ne deset posto, nego deset puta. Znači užasno se umnožava strah deteta ukoliko je roditelj uplašen. Volite svoje dete, hrabrite ga, jer za život je potrebna i radost i hrabrost.
  12. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на fsa у Тема јасна из прве поруке   
  13. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Милошшш у Тема јасна из прве поруке   
  14. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на fsa у Тема јасна из прве поруке   
  15. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Bilbija у Тема јасна из прве поруке   
  16. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на александар живаљев у Prof. dr. Svetomir Bojanin- znameniti dečiji psihijatar   
    Професор Бојанин у петак, 02.06. у 18 ч у Коларчевој задужбини држи предавање "Пренатална психологија" из циклуса Лаички апостолат Православног пастирско - саветодавног центра.
    Dr Svetomir Bojanin: Dete puno toga razume kada mi njega razumemo
      Kad su pitali Gadamera, poznatog nemačkog filozofa i pedagoga: „Kako da vaspitamo svoju decu i mlađe generacije?”, on je rekao: „Vaspitajte prvo sebe. Onda će vam samo doći kako da vaspitate svoju decu, mlade generacije”. „A kakvo obrazovanje da im damo?” Kaže: „Obrazujte prvo sebe. Tu ćete naći odgovor kako da obrazujete svoju decu”.
    Ivana Radovanović
    Profesor Svetomir Bojanin se bavio socijalnom psihijatrijom i psihoterapijom na Institutu za mentalno zdravlje. Uveo je na Beogradski univerzitet Neuropsihologiju i reedukaciju psihomotorike, predmet koji je predavao i na Defektološkom fakultetu. Nastavio je svoj savetodavni rad u okviru Pravoslavnog pastirsko-savetodavnog centra, čiji je saradnik od osnivanja. Autor je knjiga „Gordijev čvor mladosti”, „Pod drvetom saznanja dobra i zla”, „Škola kao bolest” i „Tajna škole”.
     
    Koliko prenatalno doba određuje čovekov dalji život?
    – Prenatalno doba je vrlo značajno za naš život. Od trenutka začeća, budući tata i mama ispunjavaju fantaziju o svom detetu, razmišljaju o detetu u najlepšim pojmovima. To je takozvana „fantazmatična kolevka”. Međutim, kad se to dete rodi, postaje jedno stvarno dete, tada se često događa da ono ne odgovara našoj „fantazmatičnoj kolevci”. Onda ono poraste, a mi sve više zavoljevamo to što je u našem naručju, i polako ta „fantazmatična kolevka” usahne. Međutim, ne biva to uvek. Egocentrično nastrojeni ljudi su stalno nezadovoljni, jer to dete koje raste ne liči na ono što bi oni hteli. Problem „fantazmatične kolevke” i realiteta je osnovni izvor konflikata između roditelja i dece. Govoriti o prenatalnom vremenu je zato vrlo važno jer mi, na osnovu podataka o razvoju deteta, treba da razvijemo naša ponašanja, da organizujemo i život majke u odnosu na dete. Važan je glas, spoljni svet, svađe u kući, ljubav ukućana, maženje deteta. Dete čim se rodi, prepoznaje glas majke. U ruralnim uslovima, ranije su bili vrlo zanimljivi običaji, kao da su znali neuropsihologiju razvojnog doba. U jednom plemenu u Africi, pred trudnicom se ne sme svađati. Jer, kažu, kad se krene u svađu, „to uđe unutra i vadi oči detetu”. Nisu znali neuropsihologiju, ali su znali da žena treba da živi u lepoj atmosferi u svojoj trudnoći.
    Kakva treba da bude priprema budućih roditelja?
    – U našem vremenu je sve postalo nekako veštačko i stalno se traže neki naučni modeli ponašanja, što je nemoguće. Naučnih modela ponašanja nema, ni vaspitanja naučnog nema. Za majku, roditelja uopšte, važno je da zna nešto više o sebi i svojoj naravi. Kad su pitali Gadamera, poznatog nemačkog filozofa i pedagoga: „Kako da vaspitamo svoju decu i mlađe generacije?”, on je rekao: „Vaspitajte prvo sebe. Onda će vam samo doći kako da vaspitate svoju decu, mlade generacije”. „A kakvo obrazovanje da im damo?” Kaže: „Obrazujte prvo sebe. Tu ćete naći odgovor kako da obrazujete svoju decu”. Dakle, problem je kako da razumemo naše dete. I kako da se razumemo sa našim suprugom, sa okolinom u kojoj živimo. To je isti problem, samo su različite nijanse. To „kako se razumeti” je put kako da majka radi na sebi.
    Kako se uspostavlja prirodan odnos i razumevanje deteta?
    – Postoje razgovori. Razgovaramo da bismo nešto saznali, a ne da bismo nekome nametnuli svoju mudrost. Razgovaramo da bismo nešto čuli i da bismo napravili ravnotežu između naših horizonata i posmatranja sveta tog drugoga sa kojim razgovaramo. Jer, razumevanje je postalo iz ljubavi. Bez razumevanja nema ljubavi. Dete puno toga razume kad mi njega razumemo. Tu počinje njegovo osećanje ljubavi prema nama. Nije prirodno da se tata i mama prave drugovi svojoj deci. Dete ima potrebu da ima drugove, s njima hoće da se valja po patosu, da igra fudbal. Ima potrebu i da ima učiteljicu, koja ga uči stvarima, pojmovima, ponašanjima. A ima mamu i tatu koji ga vole neizmerno, ali čija ljubav ima i određeni smisao. Dete ima potrebu da ima autoritet. Ne autoritet kamdžije i šamara, nego autoritet časnog i estetskog ponašanja. Biti prirodan znači: truditi se da se ponašaš što bliže sprezi odnosa časnog i estetskog.
    Šta znači estetsko ponašanje? – Znači da otac ne dođe kući pijan, da ne lupa po kući, da jede kao čovek, a ne da jede halapljivo i da sve uprlja oko sebe. Naše estetske i etičke potrebe uobličavaju naše nagone. Kad smo gladni, uzdržimo se dok se sto postavi, dok se operu ruke i svi sednemo da jedemo. Nijedna nagonska potreba ne sme da se zadovoljava kako stigne, nego kako je mi našom slobodnom voljom uobličimo. Slobodna volja, estetski i etički principi sa kojima smo se rodili, modeluju naš nagonski svet i naša ponašanja. Problem svesnosti je, u stvari, problem našeg života. Francuski filozof Bašelar kaže: „Čovek ne živi iz impulsa i moranja, nego živi iz slobode volje”. Jedino čovek živi iz slobode volje. To je svesnost i usmerenost ka nekom smislu u budućnosti, što nas vuče i što modeluje naša ponašanja. Naše ponašanje razbija to što nemamo razvijenu svesnost i smisao šta želimo u sebi da postignemo. Vreme u kome živimo je usmereno da razbija svesnost i smisao. Zbog toga je teško vreme u kome živimo, sve je napadnuto protiv smisla naše svesnosti, smisla porodičnog života, smisla estetizovanja nagonskog. Gubi se taj časni smisao onog što radimo, a bez toga, časnog i smisla, mi smo neurotični i uplašeni.
    Ima stavova da dete ne treba hvaliti da se ne bi „razmazilo”. Da li su detetu ipak potrebne pohvale u građenju samopouzdanja?
    – Kada se neki čovek moli Bogu, onda želi i da je u milosti Božjoj. I dete želi da bude u milosti Božjoj. Ono želi da bude u milosti tate i mame. Naš osmeh, naša ljubav, naša reč, od nultog dana izvlače iz deteta kao biološkog entiteta njegov ljudski i duhovni supstrat. Bez tog osmeha, bez grljenja i maženja – a to je za njega uvek nagrada – bez reči koje će pratiti to dete, bez onog „sad si bio pametan, dete moje”, bez toga nema izlaska čoveka iz njegove biološke ljušture. Izaći iz biološke ljušture, odgađati svoje nagonske potrebe da bih mogao da naučim lekciju, da bih mogao da budem bolji umetnik, bolji naučnik, da bih mogao da bolje orem njivu da više rodi, da bih ostvario smisao svog života – to je ono što nas čini ljudima. Bez gratifikacije, bez nagrade i ljubavi toga nema. Uspeh nas čini boljim, ljubav nas čini boljim, to nas tera da napredujemo. A kritika je naš pad. Mnogo je važnije dete pohvaliti kad uradi nešto dobro, nego izgrditi ga kad je uradio neko zlo. To zlo će da usahne, da uvene, ako za sve što je dobro radio, naiđe na pohvalu i na naše radovanje. Treba da ga pohvalimo ne kad je pobedio drugog u nečemu, već kad je pobedio sebe, ako je danas bolji nego juče.
    Zašto se kod dece javljaju strahovi i kako se oni prevazilaze?
    – To sve zavisi od ponašanja okoline i roditelja. Nijedan strah kod deteta, nijednu grešku koju dete napravi, ne treba dramatizovati. „Jao, šta si to uradio? Kako si takvu glupost pomislio?” – to se nikad ne kaže deci. Sve što se događa treba ispričati, raspričati, raspraviti, u nekom dijaloškom odnosu, bez prebacivanja, tako da se ne dramatizuju situacije. S decom treba razgovarati kao s odraslima, na teme koje njih interesuju. Strah će imati dete kad vidi da i mama ima strah. Kad se mama unezveri što je on pao sa stolice. A ako ona kaže: „Sad će to proći”, pa ga poljubi, on odmah prestane da plače. Po našoj fizionomiji, dete prepoznaje potrebu da bude uplašeno.
    Ima li opravdanja za batine kao vaspitno sredstvo?
    – Batine u porodici nikad nisu dobre. Mogu se sve stvari rešavati bez batina. Ali, mnogo je manji greh ako, u nekoj situaciji gneva, nekad i pljesnemo dete, nego ako se prema njemu lažno ponašamo. Svaku lažnost dete prepozna. Prepozna ako ga tučemo iz nekakvih naših strasti sadističkih, ako je to sadizam odraslog nad slabijim, kad je taj roditelj ispraznio svoj gnev, mrzovolju, svoj tužan život. Prepozna i kad se pojavi očaj zbog njega, pa smo ga ošamarili. Batine ne mogu nikoga vaspitati na dobro, niti se može naučiti batinama da neko nekoga voli. Batine, šamar, uvek su pad roditeljstva i vaspitanja. O svakom šamaru koji roditelj udari svom detetu, može da se napiše mali roman. Ne možemo šamarima i batinama vaspitavati dete. Jer, ako počne da se boji bola, ono će prestati da se boji moralnog pada. A ako se ne boji moralnog pada nego bola, svagda tamo gde nema bola, on će ići u moralni pad. Imamo dokaza tome: sva deca koja kradu i koja su delinkventi, mlaćena su zverski od svojih roditelja. Batina nije nikoga naučila da se okane poroka i da se okane nemorala, čak je i gurala u nemoralno ponašanje.
    Kako tumačite stav da je „batina iz raja izašla”?
    – Da je batina bila valjana, ne bi ni izlazila iz raja.
    Kakva je vaspitna sprega škole i roditelja?
    – Kirkegord je, sredinom 19. veka, učio kako da mi podučavamo: moramo da razumemo kako onaj drugi razume i šta razume, i sa te pozicije da ga povedemo ka onom što mislimo da treba da razume. To treba da znaju učitelji u školi, propovednici u Crkvi i roditelji u radu sa decom. Pitam se, kad dete dođe iz škole i ima slabu ocenu, da li tad roditelj učini napor da shvati zašto dete to ne zna? Za koju ruku da ga uhvatim na toj njegovoj tački gledišta, da s njim išetam na neku vedrinu, na neki prostor gde on može da razume? Zašto beži od škole? Komenski, tvorac sadašnjeg masovnog školstva u 17. veku, kaže da škola ne sme da daje detetu ništa što dete ne razume ili ne voli. Pogrešan je stav da škola ne treba da vaspitava, nego samo da daje informaciju. Vaspitava i prostor gde si ušao – da li je taj prostor neuredan, da li je čist, da li tu ima knjiga, ili ima samo fudbala, ili nema ništa. I kad izađemo na ulicu – kako hodamo, kako smo obučeni.
    Kakav odnos prema detetu treba da imaju supružnici koji se razvode?
    – Razvod je uvek raspadanje jedne celine za dete. Vrlo je važno da roditelji, ako vole svoju decu i ako moraju da se razvedu, ne smeju jedno o drugom da pričaju detetu ružno. Dete mora da zna da ga njegovi tata i mama vole i da su oni za njega najbolji na svetu. „Nije mi mama bila dobar drugar, i zato smo se razveli. Ali, tebe volim”. Ne sme dete da posumnja da ga njegov tata ne voli, da ne plaća alimentaciju. „Eto kako te tvoj tata voli!”, to se nikad ne kaže pred detetom, ako ga volimo. Svako od nas želi da ima najboljeg tatu i najbolju mamu. To je osnovno pravilo razvoja. Tamo gde tata i mama pakoste jedno drugom, znači da koriste dete za svoje lične potrebe i zavisnosti.
    Roditelji često stoje pred dilemom: kako da dete vaspitano na tradicionalnim, zdravim osnovama, opstane u današnjem obesmišljenom svetu?
    – Ono što je važno je da naučimo sebe – ako mislimo i našu decu – da verujemo da smo na pravom putu i da je ono što radimo ispravno. Da drugoga ne osuđujemo odmah čim smo ga sreli, da pokušamo da nađemo razlog njegovog gneva, njegovog nerazumevanja naše pozicije. Da naučimo dete odmalena da se igra „Ne ljuti se, čoveče”. Ako pobedi – lepo; ako izgubi – da to izdrži. Ako je neko zao i pravi neprijatnosti, da naučimo da ga izbegnemo ili da mu pomognemo da uvidi da je zao. Ako mi na njegovo zlo odgovaramo našim zlom, onda je problem ozbiljan. Hrišćanska porodica mora da se ponaša mudrije od drugih porodica, da ima zreliji odnos prema životu. Osnovni problem zrelosti je da svako zadovoljstvo moramo moći da odgodimo, za neki viši cilj. Hrišćanska porodica je sigurna u sebe, pokušava da razume drugoga, tu je u prednosti nad drugima. Ne možemo mi, ako se ponašamo pristojno, imamo manju zaradu, da gledamo komšiju koji ima ogromnu zaradu i pravi kuće i vile jer ima neke dohotke koje mi nemamo. Problem je što mi imamo hrišćanski koncept života, a osećamo se nesposobnim pred onima koji su uspešniji od nas. Onda dolazimo u konflikt sa samim sobom. Tu je problem hrišćanske porodice, što padne u svom hrišćanskom konceptu. Moramo znati da živimo u svetu u kom se sada favorizuje zlo, u kom se favorizuje laž. Takvo je bilo i Rimsko carstvo, takve su bile sve imperije koje su vladale svetom. Ali, hrišćani su postojali u svim imperijama kao jezgro i temelj ljudske dobrobiti. Treba da izdržimo u tome da znamo da je vrlina naš smisao života. Ne postižemo je uvek, ali kad postignemo, da se ponosimo time pred samim sobom.
    Izvor: Pravoslavlje.spc.rs
    via Detinjarija
  17. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Exit proglašen za najbolji evropski festival   
  18. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Božena у General Ratko Mladic   
    Пошто Србија не жели у НАТО Срби се морају приказати као злочинци и не смеју имати жртве, изјавио је посланик у немачком Бундестагу 
    Александер Ној.
    Ној је, у изјави Танјугу, поводом комеморације у Сребреници, на којој су званичници поново говорили о геноциду и поредили тамошњи злочин и са Холокаустом, казао да се покушава приказати да су српски војници тамо убили недужне цивиле.
    „Не могу оценити да ли се ради о геноциду, ратном злочину или нечему другом. Али познато је да нису сви који су тамо убијени били цивили, већ и бошњачки борци који су убијени у сукобима на ратишту, што се прикрива“, навео је посланик немачке „Левице“.
    „Чињеница је да жртве морају увек бити Бошњаци, Хрвати, Албанци, иако има много убијених српских цивила на Косову, у БиХ и Хрватској. Срби се приказују искључиво као злочинци и не смеју да буду жртве“, критиковао је он.
    Ној каже да се на западу не прича о српским жртвама, јер Срби, како је навео, морају бити лоши.
    Он је подсетио да је 1992. око Сребренице убијено 1.000 српских цивила од стране муслиманске војске, што је и довело до злочина у Сребреници.
    „Једнострано приказивање Срба има за циљ да се Срби доведу у дефанзивно стање, а то све је тако јер Србија неће у НАТО, па их је потребно оцрнити “, сматра Ној.
    Каже да се двоструки стандарди примењују стално, а тако и када су Хрвати под Фрањом Туђманом протерали крајишке Србе.
    „Запад је тада затворио очи пред протеривањем више од 100.000 људи и мноштво жртава, а уједно и помагао обуком хрватских снага. На другој страни када су на Косову протеривани Албанци онда се говорило о хуманитарној кризи, ратном злочину и геноциду“, додао је Ној.
    „Запад појам хуманитарне кризе користи за спровођење својих циљева“
    Такви пример, каже, јасно показују да запад појам хуманитарне кризе користи за спровођење својих циљева, да им нису важне жртве.
    Према његовим речима Албанци, Хрвати и Бошњаци имају много тога за шта треба да одговарају, а пред хашким трибуналом надпросечно велики је број Срба осуђен, док су остали ослобађани.
    С тим у вези је подсетио да је и Насер Орић ослобођен иако је било јасно да је починио злочин.
    Ној каже да је сада, након више од 10 година запостављености, поново фокус ЕУ на Западном Балкану, јер се видело да Русија, Кина, али и Турска покушавају да шире свој утицај.

    © SPUTNIK 

    „Сада НАТО и ЕУ желе што пре да државе региона интегришу у ЕУ, и то све је геополитички мотивисано. Пошто Србија одбија да призна Косово, што је потпуно исправно јер јој је украдена та територија, она не може тако у ЕУ. А ЕУ жели да што пре прими цео Балкан јер би тиме окончала утицај других у региону“, уверен је Ној.
    Према његовим речима то је разлог што непрестано расте притисак на Србију и што се Срби приказују као зликовци.
    Указао је да је гледао синоћ вести немачке телевизије, где је из Сребреници видео да једна муслиманска НВО позива младе Србе да дођу и „увере“ се у злочин. То, каже, може бити опасно, јер су млади отворени за све и могу насести на западну пропаганду.
    Упитан да ли ће Немачка задржати фокус на Западном Балкану и након парламентарних избора у тој земљи у септембру, Ној је подвукао да је Балкан важан за Немачку, јер тај регион сматра територијом под немачким утицајем.
    „Балкан је веома важан Немачкој, која територију бивше СФРЈ сматра својом утицајном сфером, а ту је у конкуренцији САД. Немачкој и САД нису важни никакав суверенитет, већ те земље сматрају вазалским“, казао је он.
    Ној истиче да Немачка зато врши посебан притисак на Србију, како би регион ушао у ЕУ, и тиме потпао у потпуности под немачки утицај.
  19. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на w.a.mozart у Pravoslavna draga Saveta... :)   
    Ево мене још једном (redovno anualno uključenje) Мало касним у односу на 2020. али имам осећај да никоме не смета
  20. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Регион Латинске Америке постаје све нестабилнији   
    Рајко Петровић, истраживач–сарадник са Института за европске студије, говорио је данас о расту нестабилности у Латинској Америци.

    Куба, Хаити, Никарагва, Бразил, Колумбија, Перу, Мексико, Аргентина, Венецуела...

    ,,Повлачење САД из Авганистана и Сирије, можда чак и из Европе у неком наредном периоду, доноси додатне тешкоће Латинској Америци, јер САД ће тамо фокусирати сву своју пажњу''.

    https://youtu.be/czj8YqcvK-I?t=3568
  21. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Božena у Izgradnja Hrama Svetog Save se bliži kraju   
  22. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на fsa у Тема јасна из прве поруке   
  23. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Тенис   
  24. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Božena у Српски језик је занемарен од основне школе до факултета   
    Има ли спаса за студије србистике - Политика Online
    WWW.POLITIKA.RS Ових дана је завршен први конкурсни рок на факултетима у Србији, а интересовање кандидата за студије српског језика и књижевности, или српске књижевности и језика, никада није...  
  25. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на АлександраВ у Српски језик је занемарен од основне школе до факултета   
    Неправилно изговорен или написан српски језик у медијима само је последица лошег институционалног старања о језику уопште
    Стање језичке културе у Србији забрињавајуће је најпре због тога што је српском језику посвећен мали број часова, од основне школе до универзитета, у односу на учење страних језика. Због тога су многи факултетски образовани људи у Србији заправо функционално неписмени. Неправилно изговорен или написан српски језик у медијима само је последица лошег институционалног старања о језику уопште, због чега је потребно донети закон о употреби српског језика и писма, основати савет за језик и увести обавезу да новинске и издавачке куће поседују обавезне лекторске службе, закључено је на јучерашњој седници Националног савета за културу, посвећеној анализи стања српског језика у медијима.
    Поред чланова Националног савета, којим је председавао Милета Продановић, разговору су присуствовали проф. др Милош Ковачевић, професор Филолошког факултета у Београду, проф. др Срето Танасић, потпредседник Одбора за стандардизацију српског језика, као и Јелена Пантић, лекторка у Радио-телевизији Србије и Градимир Аничић, главни лектор „Политике”. Састанку се придружио и министар Владан Вукосављевић који је нагласио да се акција „Негујмо српски језик” проширује на читаву Србију, да ће у наредној години у оквиру ове акције бити одржано 20 семинара о језичкој култури, а да ће у оквиру стратегије развоја културе бити размотрено и гашење лектората српског језика у свету, као и доследна примена закона о употреби српског језика и писма.
    Професор Милош Ковачевић указао је на апсурд да језичка норма у ствари прати и стандардизује језичку праксу, говорни језик, због чега се ствара превелики број изузетака.
    – Због тога је данас заправо немогуће бити писмен по Правопису српског језика због тога што нико не може да научи и примени тако велики број правила, приметио је Ковачевић, додајући:
    – За разлику од школа у Србији, у Русији се матерњем језику посвећује чак дванаест часова недељно, а у Француској девет. У нашим гимназијама српски језик се недељно предаје у оквиру два часа, и то повезана са књижевношћу.
    Истичући да је Одбор за стандардизацију српског језика стручно тело које обједињује све српске институције одговорне за статус српског језика, проф. др Срето Танасић је закључио да министарства културе, просвете и науке треба да преузму одговорну улогу и да се о језику брину заједно са тим институцијама, међу којима су и САНУ и њен Институт за језик и књижевност, катедре за српски језик универзитета у Србији, као и Матица српска.
    Како је то бринути о језику у пракси посведочила је лекторка Јелена Пантић чији радни дан у Информативном програму РТС-а траје десет часова дневно, кроз консултације са водитељима, уредницима, дописницима и преводиоцима.
    Едукација, имплементација, мониторинг, процесуирање, бизнис, менаџер, хармонизација, само су неки од страних израза који владају нашим јавним простором, а које је издвојио Градимир Аничић како би указао на утицај политичког говора на нашу свакодневицу.
    – Замислите да кажемо да спроводимо договоре и да надгледамо рад политичара, уместо „мониторинга”. Да тужилаштва и судови истражују и суде, уместо што „процесуирају”, иронично је приметио Аничић, сведочећи о томе да се и лектори „Политике” свакодневно боре са „странпутицама” језика. 
    http://www.politika.rs/scc/clanak/368435/Srpski-jezik-je-zanemaren-od-osnovne-skole-do-fakulteta
×
×
  • Креирај ново...