Jump to content

Agaton Vuzman

Члан
  • Број садржаја

    426
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Избори у Црној Гори 2020   
    Иначе колико деце имате и да ли радите на повећању наталитета нашег народа? У супротном, дрвити и србовати нема разлике.
    И да ли вашу децу учите да гину за Србију, да буду храбра и верна Богу и својим светима? У супротном, дрвити и србовати нема разлике.
  2. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Тражитељ у Епископ бачки др Иринеј: Живи језик живог народа надживеће декрете!   
    Одличан текст који гађа у суштину. Потово онај део где се истиче о каквом се спину и удици ради, јер се овим апсолутно не чини ништа за суштинску заштиту права жена.
    Мислим да ће од свега овога бити једно велико ништа. Као прво, не постоји та сила закона која може да људе да кажњава у случају да одступе од прописане употребе језика. Друго, и тај језик и нова правила би морали да уреде лингвисти, а они су их одбацили још Саопштењем Одбора за стандардизацију из 2018. којим су јасно нагласили да у српском језику, кад су у питању стручна звања, мушки род има генеричку употребу и не постоји једнакост граматичког мушког рода са биолошким мушким полом.
     
    Политичари и грађански активисти који покушавају да измене језик и измисле нове речи, имају као крајњи домен да се новцем и политичким лобирањем и застрашивањем ухлебе у медијима са страним капиталом и то је све. Али и ту већ видимо како брљају, па такви медији упорно користе реч "суткиња" за женског судију, а "суткиња" је женски облик речи "судац", а не "судија". Такође, српски језик је родно осетљив и у граматици и ту је строго бинаран ("урадио/урадила"). За тзв. "не-бинарне" особе које у енглеском за себе захтевају посебне родне заменице, у српском језику не постоји другачији род осим мушког и женског (и средњег).
  3. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо у Епископ бачки др Иринеј: Живи језик живог народа надживеће декрете!   
    Ауторски текст Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, објављен у Новостима.

     
    У последње време наши медији су препуни тематике из наслова овога скромног пригодног текста, а у јавном политичком дискурсу, од теоретских расправа до муњевитог доношења закона којима се, наводно праведно, демократски и у духу "европских вредности", уклања дискриминација женског пола, односно "рода", и обезбеђује "родна равноправност" међу половима, односно "родовима" или, још новосрпскије, "џендерима", и то на свим нивоима, укључујући и језичку норму.
    Последњим аспектом овог - по нашем мишљењу вештачког и излишног - питања позабавићемо се у наставку, а за почетак само констатујемо: после свих језичких реформи и интервенција у области језика, од Вука Караџића до наших дана, у пракси се намеће и спроводи нова радикална реформа и арбитрарна трансформација српског језика. Она није резултат спонтаног, природног језичког развоја, него недомишљеног и зато непромишљеног усвајања идеолошке матрице савремене западне, махом дехристијанизоване или постхришћанске културе и цивилизације.
    Реч је о новој идеологизацији језичког феномена, без којег не постоји човек као логосно или словесно биће, а коју можемо означити као "џендеризацију" језика. Притом се она у свету врши више-мање насилно, па тако и наш споменути закон, односно, са онтолошког и етичког становишта, озакоњено безакоње, прети казнама и глобама оним грађанима који одбију да се изражавају у складу са правилима џендерског новоговора. Скупштинска гласачка машина није, разуме се, домислила да тако "озакоњује" невиђену дискриминацију огромне већине наших грађана, па и читаве једне националне заједнице у Србији, не марећи ни за наш Устав, а камоли за многовековну језичку традицију, и уопште не схватајући да је сваки језик својеврстан живи организам који се развија на основу сопствених дубинских токова и унутрашњих законитости тако да је сваки покушај утеривања језика у идеолошке и политичке калупе унапред осуђен на неуспех.
    Дужан сам читаоцима да овде отворим мисаону заграду и објасним шта хоћу да кажем када спомињем и дискриминацију читавог једног етноса у нашој отаџбини. Ту, наиме, мислим на наше суграђане мађарске народности. У њиховој граматици и говорној пракси не постоји појам мушког, женског и средњег граматичког рода. Следствено, Мађари, ма колико били лојални грађани Србије, морају да крше фамозни закон и сви, сваки дан, могу да буду кривично гоњени као преступници закона. Они, просто-напросто, не могу да уз именице "ловац", "судија", "социолог" и друге на "-лог" направе и "родно коректне" именице "ловкиња", "суткиња" или "судијка", "социолошкиња" и друге "-олошкиње", недавно измишљене. Овде би неко могао да приговори како се закон односи само на грађане који говоре српским језиком. Такав приговор, међутим, био би само лош и лукав изговор. Јер, у свакој нормалној и уређеној земљи сваки закон важи за све њене грађане. Људи изнад закона и ван закона постоје једино у недемократским и тоталитарним државама.
    Али да видимо шта је заправо садржај кључних речи овог дискурса! Прво: шта значи "род" илити модерни "џендер"? Традиционално, "род" и "пол" су синоними: имамо "мушки род" и "женски род", то јест особе мушког пола и женског пола, уз напомену да реч "род" има и друга, шира значења. Оба термина имају, међутим, веома неодређено, флуидно значење у светском и домаћем новоговору: ту не фигурирају само два пола и рода, него их има сијасет, ваљда много више него што има нијанси у дугиним бојама, да се изразимо фигуративно. Друго: шта је у ствари дискриминација? То је изворно латинска реч и значи најпре разликовање, а онда раздвајање, из чега се затим изводи и значење ускраћивање или ограничавање нечијих права. Као што се да запазити, примарно значење је позитивно, а тек оно изведено, секундарно, јесте негативно. Другим речима, разликовати једно од другог или у мислима одвајати једно од другог и није дискриминација у смислу који јој се придаје данас, код нас и у свету. Неприхватљива је, дакле, само она дискриминација којом се оправдава оспоравање другог и његових права у корист првог. Овде долазимо до наизглед парадоксалног, али сасвим исправног закључка: иако је разликовање и појмовно раздвајање људи, ствари и појава, према одређеним мерилима, у моралном смислу адијафорон или неутрално, раздвајање онога што је органски и суштински једно и јединствено, без обзира на одређене посебности, ипак нас незадрживо води у праву, негативну дискриминацију и укидање толико хваљене и жељене "родне" и сваке друге равноправности, што ће рећи једнакости пред законом.
    Управо је то случај са агресивним пропагирањем "родне идеологије" и изгласавањем закона којим се тобоже штити равноправност и елиминише дискриминација, а у ствари се, уместо могуће или пак реалне неравноправности и дискриминације мањинских социјалних група од стране већинског друштвеног корпуса, на мала врата уводи неравноправност и дискриминација већине за рачун мањине или чак за рачун потпуно минорних кругова, оних у статусу статистичке грешке. Писац ових редова је, штавише, склон да мисли да нова, "џендерска" идеологија и пратећи закони дискриминишу све одреда, и већину и мањину. Јер, и већину и мањину приморава да се деле и отуђују једни од других и да говоре непостојећим језиком. Већ "свети" 8. март као "празник жена" био је небивали акт дискриминације и понижавања "женског рода", те благословене половине или, можда, натполовичне већине у човечанству. Прећутана, али подразумевана порука тога псеудопразника, барем по нашем мњењу, јесте порука: ви жене имајте 8. март као милостињу или, ако тако више волите, као утешну награду, а сви остали дани у години су и убудуће наши као што су и досад били.
    Ову "удицу" је "женски род", нажалост, мање-више "прогутао". Ујдурма са "родним" новоговором и тобожњом законском заштитом "родне равноправности" само је, по нашем мишљењу, димна завеса и камуфлажа. Порука је она осмомартовска: ево вам језичка играчка да се забављате, а у реалном животу ће вам послодавац и убудуће говорити: "Бирај: или трудноћа или посао", да не набрајамо даље податке о положају многих наших сестара или, ако хоћете, наше браће женског пола, оних што треба да имају илузију о свом све повољнијем положају, и то захваљујућиџендер-идеологији "врлог новог света" и законодавној генијалности посланик (и "посланица", иако посланица значи писмо) у српском парламенту.
    Последње што бисмо желели да постигнемо овим текстом јесте апологија некадашњег патријархалног друштва или његових данашњих рудимената, рецидива и трагова, да и не говоримо о отворено маскулиноцентричном концепту неких заједница и друштава. Напомињемо: историјски је неистинито и интелектуално непоштено приписивати патријархалном устројству друштва, код нас и шире, утицај хришћанског, посебно православног, погледа на свет и живот. Напротив! Савремена "родна" идеологија је неизлечиво неправедна и назадна у поређењу са изворном библијском и хришћанском антропологијом. Аутор ових редака види, штавише, у библијском учењу о људском бићу као једном бићу у два издања, мушком и женском, једини прави духовни лек против епидемије духовног вируса "џендер". Будући да данас ни наши верници, нажалост, не читају много Свето Писмо, а "џендеровке" и "џендеровци" га читају још много мање, под претпоставком, наравно, да га уопште и читају, нека нам буде допуштено да читаоце укратко подсетимо на основне елементе библијског и црквеног поимања теме којом се овде бавимо.
    На самом почетку прве библијске књиге, Књиге постања, говори се и о стварању човека. Бог ствара човека "по обличју својему" (Пост. 1, 26 - 27), али га ствара као "мушко и женско" (1, 27), као "човека и човечицу" (2, 23), као човека и човековог "друга (тачнији превод: помагача, сапутницу) према њему" (2, 18 и 20), при чему израз према њему указује на природну једнакост мушкарца и жене, како овај израз тумаче Прокопије из Газе, писац из 5-6. века, и наш познати теолог, епископ Атанасије (Јевтић, +2021). Последица пак природне једнакости мушкарца и жене јесте упућеност једног на друго, а из ње следи реалност брака и породице: човек ће се "приљубити жени својој" и њих двоје ће се сјединити "у једно тело" (2, 24; ср. I Кор.6, 16 и Еф. 5, 30 - 31), то јест уједно двоједино биће, у нераскидиву заједницу љубави. Другим речима, Бог је створио човека као мушкарца и жену да би се они остварили као муж и жена. Овај став старозаветног писца наводи, развија и аутентично тумачи сам Господ Исус Христос: "Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио као мушко и женско? Због тога ће оставити човек оца својега и мајку, и приљубиће се жени својој, и биће двоје једно тело, тако да нису више двоје него једно тело. А што је Бог саставио, човек да не раставља" (Мат. 19, 4 - 6; овде није згорег напоменути да је управо растављање једно од основних значења именице дискриминација). Јединство мужа и жене не укида, наравно, њихову природну посебност и личносну другост или различитост. И обрнуто: посебност, другост, различитост, самосвојност, не само што није препрека јединству него је његов предуслов. Јединство није јединцата датост једног и јединог већ јединство између једног и другог. Према томе, муж и жена су истовремено и у једнакој мери двоје и једно - двоје у узајамном личносном прожимању (перихорези), а једно по природи и по природним даровима и способностима. Ову јеванђелску истину на ненадмашан начин илуструје и објашњава свети апостол Павле кад упоређује однос мужа и жене са односом Христа и Цркве (види Еф. 5, 31 - 32), с разлогом зване и Невеста Христова (види Откр. 21, 2 и 9). Христа и Цркву истовремено и у једнакој мери и разликујемо и поистовећујемо. На то нас упућује и Павлова слика Христа као Главе Цркве (Еф. 1, 22; 5, 23 и 30; Кол. 1, 18), а Цркве као Тела Христовог (I Кор. 12, 27; Еф. 1, 23; 5, 23 и 30). Главу и Тело разликујемо, али смо притом свесни да их не можемо раздвојити (латински discriminare) јер су онтолошки једно: глава без тела постаје лобања, а тело без главе - леш. Све ово значи да ниједно посебно својство, као што су национална припадност ("нема Јудејина ни Јелина", "нема варварина и Скита"), социјални статус ("нема роба ни слободнога") и биолошка разлика полова ("нема рода мушког и женског"), не може да наруши - а камоли да поништи - суштинско, егзистенцијално, органско, нераздељиво јединство хришћана, па и људи уопште ("јер сте сви ви један човек у Христу Исусу", односно Христос је "све и у свима" (Гал. 3, 28 и Кол. 3, 10 - 11).
    Где, дакле, у оваквој визији човека и људске заједнице остаје места за дискриминацију? Чему толико инсистирање на различитости полова? Чему, уместо разликовања, упорно језичко и свако друго раздвајање "родова", да не кажемо баш "џендер"? Чему наметање вештачког и извештаченог, боље рећи непостојећег и измишљеног, језика и речника лажне родне равноправности? Зар су мушкарци и жене две засебне биолошке врсте, а не два, по својој природи истоветна начина постојања људских бића, уз уважавање биолошко-социјалних особености? Зар је нама, јаднијем Србљима, најпретежнији, најпречи и најпрешнији посао да јуримо за сваким декадентним и, у крајњој анализи, не само антихришћанским већ и античовечним западњачким "трендом" (на презреном, али незаменљивом старинском - не застарелом - српском језику стремљењем)? Зар ресорна министарка (с обзиром на значење речи министарка у Нушићевој комедији "Госпођа министарка" боље би јој било да се назива хрватским квалификативом министрица, пошто непостојано а постоји само у номинативу, а не у свим падежима) није у стању да схвати да лансирање оваквог квазипроблема и аналогног закона представља и дангубу, и луксуз, и пуцањ упразно, па и грех, у времену у којем смо суочени са изазовима и искушењима каква смо ретко кад у историји имали? Притом "од та посла нема ич", како кажу наши добри сељаци у неким деловима Србије. Декретима, забранама, противуставним "решењима", претњама и идеолошким "кетманима" неће бити покорен ни програмиран живи језик једног још увек живог народа. Уз веру, културу и историјско памћење, језик је један од важних елемената нашег идентитета. Он ће надживети и овај "закон", усмерен, вољно или невољно, против српског народа, његове традиције и самосвести, а посебно против његовог језика.
     
    Епископ бачки Иринеј

    View full Странице
  4. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на JESSY у Мобилна апликација храмова СПЦ на простору старе Југославије   
    У згради Владе Републике Српске данас, 4. јуна 2021. године, представљена је мобилна апликација “Николај” чију је израду подржало Министарство за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске уз благослов Епископа бањалучког г. Јефрема, сазнаје Радио „Слово љубве“ благодарећи јеромонаху Илариону, сабрату манастира Осовица.
    Апликација евидентира око 4500 храмова Српске Православне Цркве на простору бивше Југославије где живи или је живео српски народ.  Доступни су геолокацијски сервиси и кратак опис са фотографијом, за android и iOS платформе.
    Министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске, Срђан Рајчевић, истакао је да је дигитализација културне баштине српском народу преко потребна. Рајчевић је навео да је апликација превасходно намењена туристима али и свима који желе да посете богомоље СПЦ, те је додао да ће ресорно министарство подржати све сличне пројекте. “Потребно је да свету покажемо са каквом баштином располажемо, те да у сарадњи са СПЦ евидентирамо све наше богомоље”, рекао је  министар Рајчевић у своме обраћању присутнима.
    Аутор апликације Срђан Бијелић рекао је да је било потребно годину и по дана како би се идеја спровела у дело, те да се из писаних и електронских појединачних медија подаци о богомољама преточе на телефоне.
    У име Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема, клира, свих оних који ће користити ову апликацију, у име братства манастира Осовица, као и у своје лично име присутнима се обратио настојатељ манастира Осовица Теофил (Димитрић), захваливши се људима сабраним у Николај тиму, који су својом љубављу, трудом и залагањем реализовали идеју о стварању апликације Николај.
    Ова апликација ће засигурно бити пример и подстрек за нове и благословене пројекте који су савременом човеку насушно потребни.  Николај тим чине: Недељко Смиљанић, Срђан Бијелић и Срђан Станковић.
    Овим подухватом отргнуте су од заборава све наше дивне Светиње – цркве и манастири са простора свих шест Република бивше државе. Уведене су у сферу ере која познаје комуникацију савременог човека, у највећој мери, преко друштвено-социјалних мрежа и савремених апликација. Сакрални објекти су сабрани у овој софтверској апликацији и тако доступни на електронским мапама, намењеним корисницима мобилних уређаја.
    Пројекат има за циљ да буде на духовну корист свима како верницима који посећују светиње тако и целокупном широком аудиторијуму који жели да се упозна са културним наслеђем у оквиру тематског туризма.  Апликација је гарант очувања историјске истине о свим садашњим светињама, као и локацијама оних које још увек вапе за обновом. Она ће на најбољи начин будућим генерацијама да покаже куда и где сеже простор Српског националног и духовног корпуса. Апликација Николај у времену које долази биће сведок вековног постојања нашег народа на овим просторима. 
    Мобилна апликација је бесплатна и доступна на: https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.nikolaj.app
     
    https://patmos.rs/2021/06/05/mobilna-aplikacija-hramova-spc-na-prostoru-stare-jugoslavije/
     
     
  5. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Дејан у Пол Антоан - Срби, последњи " варвари " Европе   
    Језа ме ухватила од првих неколико реченица.
    Ми смо мали народ који мора да научи да опстане а не да неосновано умишљамо да ћемо да мењамо свет, још мање да га спасавамо. 
  6. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на mirko1929 у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Пошто сам у својим тежњама ка савршенству и покушајима да избегнем крехе жестоко уништио свој живот и нарушио своје здравље пада ми на памет ова тема -- Пелагијанизам. И мада је у Западној поп-култури (нпр. холивудски филмови о краљу Артуру) свети Августин представљен као неки мрзитељ људског рода, а Пелагије као неки хуманиста, то не може бити даље од истине. Наиме, Пелагије је своје учење и развио зато што је сматрао да су хришћани били превише уверени у своје спасење и уљуљкани у лажну сигурност, па је одговорио на авугстиновско не могу да не грешим са Господ не би заповедио оно што је немогуће, те испада да су савршенство и безгрешност човеку достижни. Међутим, упркост томе што је Пелагије осуђен за јерес, генерално делује да је пелагијанизам општеприхваћен у хришћана, а поготову у православљу и римокатолицизму (сам чин исповести некако имплицитно наводи на мисао да је могуће бити безгрешан, зато сада мислим да треба исповедати само озбиљне ствари, а не тричарије, и док свакако треба тежити да се ослободимо тих тричарија, то је нешто на чему се мора радити, да ти се промени нарав). Настојања, али и утисак који се стиче да човек може да се спасе аскетизмом и добрим делима, да сви греси могу да се победе, да не постоји нужност (природе, околности, ...), итд. Будући да сам себе упропастио, сада сам итекако свестан ограничења и нужности, као и да иако се Царство на силу задобија, то не значи да треба силовати себе (ја сам имао конкретан проблем са простатом и нисам хтео да слушам шта ми лекар говори, јер је он безбожник -- можда и није, не познајем човека, али тако сам ја размишљао кад ми је преписао рукоблуд као лек за простатитис покушао на своју руку да нађем алтернативу рукоблуду и спржио нервни систем). Као што су гностичка настојања вазда присутна, изгледа су и пелагијанска настојања вазда присутна међ хришћанима. Сада схватам да тежећи да живим врлински по хришћанским начелима, ја не само да сам жешће омануо, него нисам чак живео ни врлински по световним критеријумима, јер сам се оптерећивао небитним стварима и силну енергију трошио на уништење свога здравља, а питам се шта би било да сам сву ту енергију усмерио на нешто добро? Е сад, технички гледано нисам био ни гностик, ни пелагијанац, нисам веровао да је тело непријатељ (само да се понаша противно мојој вољи), а нисам имао ни платонистички поглед на душу, нити сам веровао да дела спасавају (али сам веровао да греси и мањак дела воде у вечно проклетство), нити да је човеку могуће бити безгрешним (мада сам се понашао као да јесте), али дефинитивно нешто није било у реду кад сам завршио у паклу-на-земљи. Можда нисам био догматски пелагијанац, али сам био практични пелагијанац, што верујем да су многи (само што не иду толико далеко као ја у својим поступцима, јер сам ја баш био тотални психо, али су вероватно подједнако несретни, анксиозни, и у паници за своје спасење као што то ја бејах).
  7. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Иван Ц. у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Од кад сам клирик, никад мање вести везано за Сабор него ове године. Мислим или се бар надам да су се многе тензије које су постојале и где смо сви били сведоци, смириле. Избор Патријарха Порфирија је нешто најбоље што се нашој СПЦ десило кроз многе године уназад.
    Верујем да неће бити ничега спектакуларног, шта год то значило. И не треба. Доста је било...
  8. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Патријарх Кирил: Не убијајте нерођену децу, и не напуштајте рођену — Црква ће их гајити   
    Патријарх Московски и целе Русије Кирил позвао је жене које су спремне да роде дете, али не могу самостално да га подижу да не врше абортус, већ да га дају Руској православној цркви на васпитање.
    „Ако не можете да подижете дете, али сте га родили или сте спремни да га родите, не убијајте дете, родите га и предајте Цркви и ми ћемо урадити све да га васпитамо и ставимо на ноге“, истакао је патријарх.
    Он је објаснио да Црква никад неће спречавати мајку да посећује дете, већ напротив — све ће урадити да ојача породицу, макар и непотпуну, али која има вредност и пред Богом и пред целом отаџбином.
    Патријарх Кирил: Не убијајте нерођену децу, и не напуштајте рођену — Црква ће их гајити
    RS.SPUTNIKNEWS.COM Патријарх Московски и целе Русије Кирил позвао је жене које су спремне да роде дете, али не могу самостално да га...  
  9. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на александар живаљев у (ВИДЕО) Нови снимак патријарха који је одушевио кориснике друштвених мрежа   
    (ВИДЕО) Нови снимак патријарха који је одушевио кориснике друштвених мрежа
    Снимак је забележен у вечерњим сатима у центру српске престонице
    Од  ИН4С -  22/05/2021 12:47 Посљедња измјена: 22/05/2021 13:24    Патријарх Порфирије Нови снимак на ком се види како патријарх српски Порфирије сам пешачи Београдом постао је популаран на друштвеним мрежама.
      Снимак је забележен у вечерњим сатима у центру српске престонице.
      Подсетимо, недавно је Владимир Ђурђевић за Спутњик говорио како је изгледао његов случајан сусрет са патријархом на Мостарској петљи.
    „Узео сам благослов, попричали смо, рекао сам му да су само он и покојни патријарх Павле такви. Постидео се, није ми чак на то ништа одговорио, већ се само насмејао. Питао ме је како сам, одакле и где идем. Ја сам њега исто питао, био је то кратак сусрет, кратак, али предиван сусрет“, испричао је тада Ђурђевић.
  10. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Тавита у Мала ризница мудрости ♥ ♥ ♥   
    Grčki vladar Filip bijaše okružen laskavcima i licemjerima. Nekolicina dvorskih ulizica potražiše slavnoga govornika Demostena s namjerom da ga nagovore da im se pridruži u hvalospjevu kralju Filipu.
    - Zašto nikada nijednom rječju ne pohvališ kralja? Zašto ne nađeš nijednu lijepu riječ za mnoge njegove odlike?
    - Koje su to odlike? - upita Demosten.
    - Eto, kralj je izvrstan govornik, vrlo lijep čovjek, a bogme, i najviše može popiti - rekoše kaditelji i dvoličnici.
    Demosten im odgovori:
    - Prvo je pohvala za odvjetnika, drugo za ženu, treće za spužvu, a nijedno za kralja!
  11. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Naoruzanje Republike Srbije   
    Рано јутрос је долетео Антонов и донео преостала два мига из Белорусије. Тако да сада имамо 14 Мига-29.
  12. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Milan Nikolic у Да ли сте за сабор форумаша у Београду код споменика Стефану Немањи?   
    Пролазио сам пре неки дан поред споменика и мислим се како би било лепо да се дружимо мало на том месту. Има ли неко заинтересован? Ја већ потврђујем да долазимо нас четворо.
  13. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на александар живаљев у МЕМОРИЈАЛНИ комплекс у помен свим српским жртвама ратова на простору Хрватске, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије биће изграђен на територији општине Земун   
    МЕМОРИЈАЛНИ комплекс у помен свим српским жртвама ратова на простору Хрватске, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије биће изграђен на територији општине Земун.
     
    Како је за "Новости" потврдио главни градски урбаниста Марко Стојчић, Град и Општина Земун тренутно траже локацију на којој ће бити спомен парк посвећен Србима страдалим у прогонима и крвавим сукобима на простору бивше Југославије од 1990. до 1999. године.
    Према Стојчићевим речима, биће то велики меморијални центар, где ће бити исписана имена свих погинулих и несталих и где ће се људи окупљати када буду обележаване годишњице страдања.
    - Значајније је да на једном месту имамо велики простор посвећен свим жртвама, него да правимо појединачне споменике - каже Стојчић за наш лист. - Биће то попут спомен-парка у Јајинцима, не у архитектонском, већ у симболичком смислу. Када нађемо адекватну локацију, расписаћемо конкурс како би почела реализација пројекта којим бисмо се одужили свим жртвама. Општина Земун тражи погодно место, детаље ћемо знати следеће недеље.
    Председник ГО Земун Гаврило Ковачевић открива, за "Новости", да ће овај комплекс највероватније бити у близини Батајнице, Угриноваца или Бусија, односно код оних насеља где су се настанили прогнани Срби током "Олује", "Бљеска" и других погрома деведесетих.
    - Још тражимо конкретну локацију, идеја је да то обележје не буде у центру Земуна, али да то направимо онако како приличи жртвама - истиче Гаврило Ковачевић. - Вероватно ће то бити око насеља Батајница, Бусије, као и делова где су дошли наши прогнани и преживели Срби, изградили куће и ту почели нови живот.
    МОНУМЕНТ У НЕМАЊИНОЈ УЛИЦИ
    ИСПРЕД Железничког музеја у Немањиној улици, највероватније на Видовдан, биће постављен Споменик жртвама ратова и браниоцима отаџбине 1990-1999, који је био на Савском тргу, али је одатле склоњен због реконструкције овог потеза. Како нам је рекао председник Удружења ратних војних инвалида Жељко Васиљевић, овај монумент је добио нови изглед.
    ИЗВОР: 
    МЕМОРИЈАЛ СРПСКИМ ЖРТВАМА У ЗЕМУНУ: Тражи се локација за изградњу споменичког комплекса посвећеног страдалима у ратовима деведесетих
    WWW.NOVOSTI.RS МЕМОРИЈАЛНИ комплекс у помен свим српским жртвама ратова на простору Хрватске, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије биће изграђен на територији општине Земун.  
  14. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Smaragdni kamičak у Тема јасна из прве поруке   
  15. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Avocado у Тема јасна из прве поруке   
  16. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на sampaganini92 у Da li Kina kreće nizbrdo?   
    Све дистопијске верзије будућности које сам некада мислио да ће најпре да добију обрисе у Америци по свему судећи ће конкретно да се оформе најпре у Кини. Апсолутна цензура, непостојање новца у кешу, тотални видео надзор, рад од 10+х дневно, у метроу 95% људи који само блену у мобилни, клубови и барови где је кинезима забрањен улаз и још много тога. 
    На страну сад све оно лепо о Кини а има много тога, просто држава која треба да влада и управља над милијарду и по људи прибегава веома чврстим методама контроле. Твитер са својим цензурама је мала беба за Кину. Најпре јер у Кини иницијално није ни било тог степена људских слобода да би цензура сад изазивала скандале и била неприродна, та врста западног лицемерја изостаје. Ја сам живео више месеци у Пекингу и нисам успео ни са једним кинезом да прозборим о политичкој ситуацији код њих. О томе се просто не говори и власт се не критикује никад. Већина дана се проведе на послу и ради скоро увек прековремено да би се изборио за своје место међ милијардом људи. Друштвени живот им је из нашег угла гледања отужан и своди се на рецимо теретану и социјалне мреже. Већина њих не зна ни које кафиће има у свом крају а камоли у центар града да изађу некад. Та неслобода се намирује наглим и масовним порастом животног стандарда средње класе који свој израз очигледни израз има највише у конзумеризму са свуда присутним тржним центрима препуним западне робе. Та средња класа је до те мере американизована да је то тешко појмљиво. Њихова инфериорност и комплекси које имају спрам западњака од редовног мењања сопственог лица да наличи западном до узимања западњачких имена и просто до дивљења западњаку као да је полубог. Ово видим као озбиљну препреку икаквим хегемонистичким претензијама. Кинез живи у технодиктатури али за разлику од Американца нема жељу да то пројектује на остатак планете. Бар за сада. 
  17. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на mirko1929 у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    С друге стране свети Исак Сирин је рекао: Попут шачице песка у бескрајном океану, такви су телесни греси наспрам Божијег промисла и милости. Саосећање Творца не може бити поражено злоћом створења.
    Разумем страх од моралног релативизма, поготово у данашње време. Међутим, оне које Црква не занима, баш брига шта Црква уопште има да каже о било ком питању, а с друге стране мазохистички је сакатити оне који су Јој верни. Ми данас имамо ситуацију да разни духовни ауторитети и псевдо-ауторитети ментално сакате људе и одвлаче их у пропаст.
  18. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Срндаћ у Тема јасна из прве поруке   
  19. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на fsa у Тема јасна из прве поруке   
  20. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Božena у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    1992. 
    "Већ другу ноћ оперишем уз три петролејске лампе
    и танке жуте свеће добијене од цркве. Вечерас сам
    почео операцију у седам сати и надао сам се да ћу
    завршити до пола девет, док не падне мрак. Користим
    светло које улази кроз прозор. Журим. Ипак, не иде.
    Мрак пада. Операцију завршавам уз петролејску
    лампу, а и оне су лоше, јер уместо петролеја
    користимо нафту која брзо гори и дими. Ипак,
    пронашли смо рецепт, литар нафте три кашике соли.
    Не дими и спорије гори. Операциона сала је у мраку.
    Цела болница је у мраку. Град у мраку. Већ девет ноћи
    непрекидно ни минута струје. Физички умор не
    осећам, али сам психички исцрпљен, у срцу Српства, а
    тако далеко од Отаџине - мајке Србије. Српска војска
    гради величанствену победу, продор према Србији.
    Сазнајемо да је остало још десет километара до
    пробоја „пута живота“ - коридора. Београдска
    телевизија ни речи. У величанственој бици српске
    војске, равне Церу, Колубари и Кајмакчалану, српска
    војска гради пут своме народу ка Отаџбини, ка
    Београду, ка Србији. Двадесет и два часа. Поред
    болнице песма, девојачка и дечачка. „Саша“- назив
    песме. Матуранти, неуништиви. Живот, ипак, тече
    даље. Младићи и девојке славе зрелост, а за шест дана
    биће тачно година како су под оружјем и у борби.
    Дивна српска омладина. А тамо, у Београду, њихови
    вршњаци штрајкују. Не интересују ме њихови мотиви
    ни разлози. Само једно знам: ни један мотив нити
    разлог за тај штрајк у Београду не може бити
    вреднији од очајничке борбе овог народа за голи
    живот. Тужно! Залихе свега у Крајини су на измаку.
    Битка за коридор, за „пут живота“, највећа битка у
    историји српског народа, улази у пресудну фазу.
    Имамо доста погинулих и рањених. Страховито
    тешко сви овде доживљавамо студентске протесте. 
    На десетине српских младића гине свакодневно, да би осигурало голи живот за милион Срба у српским крајинама. А у Београду, граду у који су њихове очи увек упрте, лепо обучени младићи и девојке пуше скупе цигарете и организују концерте, протестујући против српске власти. А не схватају да тако одмажу свом народу у српским крајинама!"

    Миодраг Лазић, Дневник ратног хирурга
  21. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Чунга Лунга у Посета Светој Гори, манастару Хиландар у 2021   
    Плус овај сајт, на којем има све тако објашњено, да не оставља нејасноће:
     
    http://www.hilandar.org/wp-content/uploads/2014/10/Terra-Travel1.png Како посетити Хиландар | ХИЛАНДАР - Ι.Μ. ΧΙΛΑΝΔΑΡΙΟΥ - HILANDAR
    WWW.HILANDAR.ORG Visit the post for more.  
  22. Волим
    Agaton Vuzman got a reaction from Чунга Лунга in Процедура за одлазак на Хиландар   
    @Марина Савковић
    Није директно одговор на твоје питање међутим, постоји страница на Фејсбуку, “Пријатељи Манастира Хиландара”, где између осталог објављују и информације о посетама током короне. Оставили су и мејл па се верујем могу и директно питати. 
     

  23. Волим
    Agaton Vuzman је реаговао/ла на Avocado у Тема јасна из прве поруке   
  24. Волим
  25. Волим
×
×
  • Креирај ново...