Vesna Milovic

Tačno tako! I s obzirom na prekovremeni rad, nismo plaćeni koliko bi trebalo.

Nastavnici solfeđa su po zaposlenosti odmah iza lekara! Jer solfeđo je muzički, praktičan predmet i online nastava je skoro nemoguća... za većinu đaka i nastavnika - pre svega, što nemamo svi iste tehničke mogućnosti! Treba otkucati melodijske i ritmičke primere (u programu za pisanje nota) koji će se obrađivati, od istih primera praviti zvučne snimke, posebno prekucavati note i praviti zvučne snimke za pevanje lestvice, terci i teoretski akorde, praviti zvučne snimke za muzički diktat (1 za diktat u celini + 4 za pisanje diktata po dvotaktima + mala pomoć tj. napisana prva nota u svakom dvotaktu) + u finalu dopisati strelice za taktiranje melodijskih i ritmičkih primera (jer i mali i veliki đaci tu redovno greše) + teorija muzike (tumačenje sa zvučnim snimcima) + telefonski razgovori sa đacima i roditeljima (i veliki račun!). Često se priprema lekcija na opisani način, za nekoliko razreda (za 100 đaka), završi do kasno u noć. Da ne pominjem odlazak u prodavnicu, na pijacu, u poštu ili banku i dr. obaveze u kući i van kuće. Nastavnici solfeđa rade bez predaha, jedini odmor je nekoliko sati sna tokom noći i glavna 3 obroka u toku dana. Dakle, MRZIM KOMPJUTER I NASTAVU ONLINE!

Sve knjige koje imam sam ispodvlačila

Umobolna nacija

Neće da snima Ali, evo starog snimka sa jedne probe... kad sam počinjala sa pevanjem Vesna_-_For_Sentimental_Reasons.mp3

Где је ту вера на делу?! Велика Срамота за руску цркву... осим ако им је државни врх наредио да морају тако да чине. Света тајна причешћа је најбољи лек за душу, а уједно и за тело. Примањем у себе Христовог тела и крви, уз Божије допуштење, човек може оздравити од ма које болести... било да је у питању канцер или чак сида, а камоли неки вирус. Али, никада се не можете разболети причешћивањем, макар ко и колико болестан да се причести пре вас. Ако у ово не верујте, онда у себи немате вере у Бога. Али, није на одмет да верници дезинфикују руке пре уласка у цркву, и не пипају до краја службе јакне, ташне... а нарочито телефоне, који су легло бактерија и заразе.

Josif Marinković

Jedan malecki u prvom razredu (niže muzičke škole), nedavno kad smo učili novu pesmicu, reče mi tananim glasom: ''Nastavnice, znam ovu pesmicu! Pevao sam je kad sam bio klinac.''... a studenti na praksi prasnuše u smeh

Ovde ne može da se navede lično iskustvo u miru, a da neko ne pokrene čitavu raspravu, dokazujući svoju pamet, ako se ne slaže sa iznesenim. Nije me briga da li verujete u ono što sam napisala i nemam nameru da bilo kome šta dokazujem i gubim vreme na navođenje citata. Raspravljajte se među sobom i lečite svoje frustracije i komplekse ako vam je do toga stalo.

Malo čitaj i informiši se pre nego što nešto napišeš. Mene nauka zanima koliko i pravoslavlje i duhovnost. I nisam pisala o mitu o gubljenju težine (tela) nakon smrti (to ti pominješ) već o tome da je moguće izmeriti težinu duše. A naglasak je upravo na duši ili energiji. Dakle, neki ljudi mogu osetiti tuđu dušu (tj. energiju, kako je naučnici zovu), dok drugi ne mogu jer ili ne razumeju tako nešto ili im je otvrdlo srce. Puno je naučnih dokaza o onome što sam napisala, kao i svedočanstava ljudi koji imali isti ili sličan osećaj kao onaj koji sam ja opisala. I to je činjenica, a ne kakva ''varijacija''. Verujućim ljudima ovo nije ništa neobično. Na kraju, ni Boga ljudi ne mogu videti ili dotaći pa veruju u Njegovo postojanje. Neko veruje, neko ne veruje.

Subjektivni osećaji... koji su i naučno potvrđeni. Ono što je u čovekovoj ljušturi (telu) i što ga održava živim - crkva zove ''duša'' a nauka ''energija''. Neki ljudi mogu osetiti tuđu energiju (ili dušu). Čak su naučnici uspeli da izmere čovekovu dušu.

Kada sam poslednji put celivala čelo mog oca, nakon što je umro (na Bogojavljenje), ''osetila'' sam smrt na neki način. Osetila sam veliku i neobjašnjivu prazninu, nedostatak duše u telu, tj. energije Gotovo nikada nismo svesni koliko osećamo nečiju energiju dok je ta osoba živa i pored nas. Uvek osećamo energiju osobe u našem prisustvu. Zato nam neko koga tek upoznamo može biti npr. veoma antipatičan i odbojan, mada vrlo ljubazan prema nama... to je zbog negativne energije koju osećamo od te osobe. Pa opet, i kad preminu i odu dalje, nisu nas zaista napustili. Moj otac reče pred smrt da će nas uvek čuvati kad umre. Iste godine, u proleće, na crkveni praznik, nakon Liturgije i paljenja sveća za zdravlje živih i za pokoj duša (posebna sveća za mog oca), otišla sam u biblioteku. Jedan student me je pitao kako se pretražuju knjige preko kompjutera. Objasnila sam i nastavila svoju pretragu knjiga. Nakon nekog vremena student je otišao, ali me je ''neka sila'' vukla da bacim pogled na ekran kompjutera koji je koristio. Na ekranu je bila knjiga ''Osnovi hidrotehnike''... a moj otac je radio u Hidrotehnici

MOĆ ALTERNATIVNE I PRIRODNE MEDICINE Tekst koji ću napisati je primer oporavka moje mame... od ozbiljno narušenog zdravlja do relativno brzog oporavka. Mama je godinama bila težak srčani bolesnik. Prvo je kao mlađa žena operisala strumu i od tada je godinama na lekovima za hipotireozu (Tivoral). Zatim je dobila najgori oblik Koksaki virusa... nije imala snage da drži tanjir. Dijagnoza: tahi-aritmia ''absolute'', prilično su joj skakali krvni pritisak i puls, dva predinfarkta, godinama trka po ambulantama, bolnicama, pozivi hitne pomoći... šaka lekova, jake doze: Verapamil 3x dnevno od 80 mg, Dilakor 0,25 mg po potrebi u toku dana, Tivoral - ujutru 3/4 tablete (od 100 mcg), Farin 5 mg - jedan dan pola a drugi dan 3/4 leka, Amlodipin - 5 mg po potrebi (u toku dana). Krajem 2016. godine mama je bila bez snage, i uglavnom je po ceo dan (i noć) spavala, više nije imala snage da izađe iz kuće... polako sam je gubila. Ultrazvuk je bio vrlo loš, imala je čak i vodu u srcu. Lekar koji je radio ultrazvuk je napisao: ''Potrebno je razmotriti bolničko lečenje!!!'' Mamin tadašnji kardiolog nije uzeo to u obzir, čak je bio vrlo neprijatan i ljut zbog predloga svog kolege. Mama nije primljena u bolnicu jer nismo imali vezu za tako nešto. Zvanična medicina, dakle, nije mogla da pomogne. U martu 2017. godine odvela sam je na nameštanje atlasa... ''hvatanje za slamku'', iako nisam verovala u bajke koje su mi napričali o tome. Ali, za pola pola godine usledio je neverovatan oporavak! Osećala se neuporedivo bolje, sve više je izlazila iz kuče i šetala, vraćala joj se snaga. Ultrazvuk je pokazao, kako sam lekar reče, ''sportsko srce''! Bio je neuporedivo bolji od ranije pomenutog i uz nadzor lekara, morala je da smanji doze lekova: Verapamil 3x dnevno od 40 mg (!!!), Dilakor - po potrebi u toku nedelje (ne više u toku dana!), Tivoral - ujutru 2/4 odn. pola tablete (od 100 mcg), Farin - bez promene, Amlodipin - ne više svakodnevno. Nastavila je sa korekcijama atlasa i počela da primenjuje lekove prirodne medicine - tj. tinkture (na bazi organskog bilja), uz korekciju ishrane (samo zdrava hrana - širok pojam, pa koga zanima neka pita). U skorije vreme je imala detoks creva, nakon čega se njeno stanje dodatno poboljšalo. A poslednje dve nedelje je pila sirup od gloga u kome ima raznih dr. biljnih sastojaka, nakon čega se oseća još bolje. Mamina terapija danas: Verapamil 1x dnevno od 40 mg, Dilakor - ne znamo kad ga je poslednji put pila (nema potrebe), Tivoral - ujutru 1/4 tablete (od 100 mcg), Farin 5 mg - bez promene, Amlodipin - više nije potreban. Dakle, alternativna i prirodna medicina su puno pomogle! Tačnije, mami su spasile život... za nepune 3 godine. Cilj nam je zdravlje bez primene lekova

Blago se osmehnem, kažem ''Dobar dan'', i dalje ih ignorišem pa vrlo brzo prestanu da mi dosađuju.

Setila sam se... pevala sam narodnu pesmu, koju su ostali zapisivali kao diktat. Jesi ti bio i na odseku za kompoziciju? Mi smo Verina eksperimentalna generacija, jer je pokušavala da spoji muzikoterapiju sa solfeđom... tako da je veći deo nastave išao u tom smeru