Jump to content

ПиП

Члан
  • Број садржаја

    1457
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    ПиП got a reaction from Nina 777 in Jos nesto o evoluciji   
    Што се тиче савршености мислио сам да је бог стоворио савршено биће које може да прими савршену слободу т.ј. да постане други а да то буде у домену његове личне воље што је предуслов за слободу. Ако мало размислиш о томе опет у контксту наших личних односа (оно дете - родитељ) схватићеш да је то једини пут до стварања другог. Или још грубље да се изразим рецимо научник направи савршен рачунар у смислу са савршеним потенцијалима за надоградњу софтвера и да му могућност спознаје, свести да сам бира између софтвера којима ће надограћивати основни савршени оперативни систем.
    Што се тиче синова божијих и кћери људских посматрај то овако: У свтоотачкој литератури када се говори о страстима које су у нашем српском језику некако више женскога рода често се страс именује речју кћер као пород предходног блудног односа душе човечије са неком страшћу која после порађа нову страст. Христос је пак од самога почетка именован као Син а рођен је од Оца и оваплотио се на земљи односом душе Пресвете Богородице са Духом Светим. И у самој књизи постања пише се прво да је бог створио Адама и каже се мушко и женско створи их. ( ово ми у принципу није баш најјасније али ме највише асоцира на ствари из психологије о којима често говори Владета Јеротић наводећи Yunga а што се у психологији назива Анима и Анимус или што би се могло рећи женски и мушки принцип у сваком човеку). Тек након тога долази на ред део у којем се описује да Бог видећи да Адам нема међу свим створеним пријатеља према себи (т.ј. који би био њему задовољавајући) пушта тврд сан на Адама и од његовог ребра, што би се могло опет тумачити шта представља али рецимо довољно је да узмемо к знању да је то део самог Адама и то не било који него ребро може да симболизује нешто што је блиско срцу и уједно и заштита срца и виталних органа од спољашњих повреда што ме опет асоцира на моју мисао како је жена увек више срце а мушкарац више разум. Једно без другог никада није целовито и често је склоно прављењу погрешног избора што се види у свакодневном животу т.ј. ко се води само разумом погрешиће јер има ствари за које треба срце, а исто тако ко се води само срцем погрешиће јер опет има ствари о којима треба расуђивати ма шта осећања говорила. Зато мислим да је Син реч која нема толико везе са половима колико има везе са тиме ко му је родитељ. Свакако се у Јеванђељу открива да у Царству Небеском неће бити ни мушко ни женско али се каже исто тако да смо усиновљење Богу добили жртвом Сина т.ј. Господа нашега Исуса Христа.
    Владику Николаја треба прочитати комплетно (али заначи све што је писао) и онда се добије утисак о његовој личности а који говори да он у многим стварима није претеривао како га многи данас тумаче него многи нису спремни да прихвате истине које је он изнео а које за је дефинитивно добио надахнуће кроз лични духовни подвиг од самог Духа Светога.
    Мислим да би сви ми морали да будемо много пажљивији са оцењивањем наслеђа у виду светих отаца и предања Цркве од самога почетка јер кончина светих је виђена и потврђена а наша је још неизвесна. Иначе баш овде на форуму често наиђем на одрицање многих предања цркве које су сви свти оци поштовали и чували као зеницу ока а сад се одједанпут то проглашава заблудом или застарелим. Ту има само две могућности: или смо ми савршенији од светих подвижника или смо због своје раслабљености и ушушканости у лагодном животу у дубокој заблуди. На жалост бојим се да је ипак ово друго у питању.
  2. Волим
    ПиП got a reaction from М и Л а Н in Шта мислите о богословском дијалогу Православне Цркве са римокатолицима?   
    Помаже Бог!
     
    Нови сам члан на овом форуму мада већ доста дуго учествујем као читалац.
     
    Што се саме теме тиче мој одговор је да не подржавам овакву врсту дијалога ни са ким па ни са римокатолицима из више разлога:
     
    1. Најпре ми православни треба да консолидујемо своје редове који су разним политичким идеологијама у 19 и 20 веку благо речено растурени.
     
    2. Као православни можемо да ступамо у такве преговоре једино свесаборним договором целе васељенске Цркве. (мислим само на православну т.ј. по мени једину
    Цркву) а до таквог договора колико сам упућен није дошло.
     
    3. Треба прво да утврдимо Јеванђељско начело а које је љубав најпре у својој кући па да онда из богатог дома изнесемо на светску трпезу.
    ( да напоменем овде да мислим на све неспоразуме и расколе у свим православни помесним црквама а којих је доста настало чисто допуштањем политичког деловања у самој цркви као и недостатка вере и љубави међу собом и према Богу а ту убрајам и најновији сукоб око бившег владике Артемија (и ово бившег пишем само из поштовања према домаћину овде на форуму јер сам прочитао негде да је то овде правило, а иначе не делим то мишљење из разноразних разлога о чему овде не бих расправљао). На жалост приметио сам да је овде допуштено бранити све и свакога, свакакве ставове и идеје које немају никакве додирне тачке са православљем,  допуштено је чак и да иноверци коментаришу ове наше унутрашње ствари и дају свој суд о томе, чак се и подсмевају онима који другачије мисле, једино на жалост није допуштено причати благонаклоно о бившем владики Артемију или о  монаштву и верном народу окупљеном око њега.
    Када бих ја био у расколу (свађи) са мојом женом и децом, мајком, сестрама и браћом а стално трчао код неког далеког комшије са којим не разговарам годинама и говорио около како је то моја прва дужност па ћу онда да уређујем ствари у својој кући сви би ме или са сажаљењем или са подсмехом гледали.
     
    4. Ова тачка је слична 3. али сада то исто износим и на микро плану што се нашег ововременог дела цркве тиче. Присутан сам и сведок годинама хладноћи која је обузела наш верни народ, наше свештенике, наше епископе појединачно у свакој наведеној групи и међусобно између наведених група. (част изузетцима).
    Тек о овоме би се могло написати много,много.
     
    5. Наметати екуменизам као и разне реформе богослужења и теологије силом (под овим мислим да то чине они који власт имају без допуштања разговора о томе) па макар то биле и највеће, и најисправније идеје није по Божјој вољи јер ни Бог силом не утерује у Царство Небеско. (овде ћу да поменем да је ово мој најбитнији аргумент пошто сам био  више пута сведок овога о чему говорим). Све се своди на овај цитат из филма "Ничија земља" ако допуштате да се нашалим "Зато што ја имам пушку а ти не!"
     
    6. Пошто живим цео живот у вишенационалној и вишеверској  средини а потичем и из мешовитог брака много сам се наслушао "благонаклоности" поготово римокатоличких свештеника према православљу и то не од наших него баш од њихових верника који су то свдочили, тако да једна је прича напољу а друга је унутра.
     
    7. Приступ таквоме дијалогу типа преговори са сестринском црквом су по мени тек недопустиви јер признавајући постојање две цркве је противно првославном исповедању вере, и поставља се питање да ли исповедајући две цркве сами остајемо православни и тиме не да само себи наносимо штету него наносимо штету и њима. Истина се мора чувати по сваку цену, треба је дати другима ако је траже али не треба је крњити ни за јоту јер то онда већ није истина.
     
    За сада толико. И да ме неко не схвати погрешно ја после Христа највише волим нашу цркву православну са свим њеним клиром, па свој народ и срцем плачем када видим шта чинимо једни другима а знамо ко се томе највише весели.
     
    Праштајте
  3. Волим
    ПиП got a reaction from Arsenija in Дијалог у стиховној рими :)   
    Да нам рима слави Бога,
    Оца, Духа Светог, Христа васкрслога.

    Нека буде чиста, безазлена и мила
    к’о но Дете што ономад пећина је скрила.

    Па мораше анђели јавит’ пастирима
    да је прошла туга земаљска и зима.

    Да је Радост хтела међу просте сићи
    у јаслама лећи, дворац заобићи.

    И истину јавит’ сиромашним духом,
    обић’ оне што уши имају, а не чују слухом.

    Поучити да је у служби првенство,
    служба Богу и људима право је свештенство.

    Да се нико већим не гради од Бога,
    што је својство само анђела палога.

    И да црква има само једну Главу,
    Сина што нам јави Оца свога славу.

    Зато нека чује свак ко уши има,
    да нас не покрије љута РИМска зима.
  4. Волим
    ПиП got a reaction from Arsenija in Misli i izreke o braku   
    Брак?
     
    Тек онда ћеш видети шта је леп живот!
     
    Ал' ће ти бити касно.
  5. Волим
    ПиП је реаговао/ла на Давидова у Шта мислите о богословском дијалогу Православне Цркве са римокатолицима?   
    Дејане, пази шта причаш. То што си администратор, подразумева да мораш да водиш рачуна више од других на своје изражавање. Дакле "понашаш се као да си плаћеник" је потпуно непримерено...
     
    А ја трећи и пети пут да понављам једно те исто, чињенице које саме по себи говоре, немам намеру. А то што си ти уроњен у ту екуменистичку причу и што не можеш или нећеш да видиш ноторне ствари, жао ми је...
    Ако се добро сећам, прича иде да је неко Хегелу рекао да је његова мисао у супротности са чињеницама, а да је он одговорио: "Утолико горе по чињенице". То је отприлике оно што и ви православни екуменисти радите. Ударате главом у чињеницу да римокатолици желе једино да поунијате остале хришћане, то кажу потпуно јасно, и да не мисле да им ико може било шта придодати од истине вере, али не - упорно и даље се води екуменмски дијалог са њима.
     
    Са којим циљем?  Једини легитиман циљ је да приме истину вере и присаједине се Православној Цркви.
    Они кажу да их то не занима, да они имају пуноћу истине и вере и да хоће да се остали хришћани присаједине Ватикану.
    Значи, наш циљ у вођењу дијалога са њима је немогућа мисија.
    Ако је то немогућа мисија, ако не можемо остварити наш циљ у дијалогу, једино је логично не настављати такав дијалог.
    То су толико јасне чињенице.
    Али, као и код Хегела - ако се чињенице не слажу са "истином" екуменистичког дијалога - утолико горе по чињенице.
  6. Волим
    ПиП је реаговао/ла на horatio у Specijalni rat protiv Hrvatske 1995. - 2012.   
    Када се Шешељ врати из притвора који траје ко зна колико дуго, што је изузетан парадокс, онда ће бити морално говорити против њега. Ја колико видим сви из тога Хага изађоше, а једино Срби остадоше. Дотле, било би прикладно показати елементарну солидарност са заточеником. Ови што пишу научну фантастику то раде из удобности домовине, док је тај Шешељ затворен међу 4 зида у бијелом свијету и још ми треба да га пљујемо. Ја нећу, а ви свако спрам своје савјести.
     
    Да не буде забуне 5. октобра сам био пред скупштином, и нисам ни члан ни симпатизер његове странке, али како се ствари одвијају ништа нећу искључити као опцију.
  7. Волим
    ПиП је реаговао/ла на horatio у Specijalni rat protiv Hrvatske 1995. - 2012.   
    Молим не дирати Шешеља - да је Хрват, Хрвати би му већ дигли споменик. Ако не можемо помоћи, оно барам не пљувати по својима - ако је икако могуће.
  8. Волим
    ПиП got a reaction from ИгорМ in Bog je postao covek?   
    ...који је РАДИ НАС и РАДИ НАШЕГА СПАСЕЊА оваплотио се од Духа Светога и Марије дјеве и постао човек...
     
    (Символ вере)
  9. Волим
    ПиП got a reaction from Јанко in Да ли Бог одлучује како и кад ћемо да умремо?   
    У ствари о истоме говоримо.
    Ја сам под приликама мислио на овоземаљске ствари као што су где смо се родили, од којих родитеља, здрави или са недостацима, социјални статус итд. под чега сврставам и време рођења и смрти. Сматрам још да време смрти није одређено унапред али да моменат ипак бира Господ по свом домаћинском промислу јер наша смрт као и живот неје везана само за нас него утиче и на друге људе ако не и на целу творевину чији је ипак Он сведржитељ.
  10. Волим
    ПиП got a reaction from Crveni Baron in Да ли Бог одлучује како и кад ћемо да умремо?   
    Одлучује, зато и молимо:
     
    "Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо."
     
    Литургија свтог Јована Златоустог
  11. Волим
    ПиП got a reaction from Volim_Sina_Bozjeg in Да ли Бог одлучује како и кад ћемо да умремо?   
    У ствари о истоме говоримо.
    Ја сам под приликама мислио на овоземаљске ствари као што су где смо се родили, од којих родитеља, здрави или са недостацима, социјални статус итд. под чега сврставам и време рођења и смрти. Сматрам још да време смрти није одређено унапред али да моменат ипак бира Господ по свом домаћинском промислу јер наша смрт као и живот неје везана само за нас него утиче и на друге људе ако не и на целу творевину чији је ипак Он сведржитељ.
  12. Волим
    ПиП је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у Да ли Бог одлучује како и кад ћемо да умремо?   
    Izmedjuo stalog slažem se da ima slobodnog izbora izmedju apsolutnog dobra i apsolutnog zla.
    Ponavljam sve što se tiče čoveka je potpuno u njegovoj slobodnoj volji, jer sam mišljenja da je to Volja Božja uredila tako.
    Ne zaboravimo da je Bogoovek imao potpunu slobodnu volju koju je podredio Ocu nebeskome.
    Čovek ima pravo u slobodnoj volji da odpadne od Boga ali to znači da se je odrekao Boga sam u sebi. Imamo primer djavola koji se odrekao Boga i od onda Bog stvarno više ne obitava u palom andjelu. Bog ga nije ubiio ali djavo definitivno više nema Života u sebi. (takvi su mu i postupci tj. dela)
  13. Волим
    ПиП got a reaction from Volim_Sina_Bozjeg in Да ли Бог одлучује како и кад ћемо да умремо?   
    Да, можда сам се погрешно изразио када сам рекао "одлучује" али у сваком случају је у питању воља Божија (допуштење или не допуштење).
    Тако на пример јако пуно је покушаја самоубистава а исто би се могло окарактерисати као пример потпуне слободе човека да одузме себи живот.
    Мислим да Бог то некада не допушта пошто боље познаје срце човечије од самог човека и види могућност покајања.
    Е сада да ли ће покајање уследити или не то је по мени она апсолутна слобода.
×
×
  • Креирај ново...