Jump to content

Мирослав Павловић

Члан
  • Број садржаја

    95
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from Филозоф in Руска Православна Црква о новим документима - анализа   
    Сад те потпуно схватам, мој добар пријатељ има жену Рускињу, и често породично долазе код нас са децом, па могу да наслутим...
  2. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from nana in О иконама / иконописане или каширане?   
    Ипак на постер где је лик Христов не бих ставио шољицу од кафе и ако није освештана молитвом свештеника и поливањем иконе светом водом ипак то није обичан папир, сам лик Светог је већ "унеколико освештава" , Колико? Незнам, јер је Црква одредила молитве у Требнику за освештање икона. То значи да је потребно, али има и Владика и свештеника који заступају мишљење да сам лик Светог већ освештава икону...
  3. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from obi-wan in Руска Православна Црква о новим документима - анализа   
    Свети Јован Кронштадски је живео са женом као са сестром. Ко тако може ради задобијања врлина, а да не осуђује друге и да се не горди поздрављам. Поздрављам и ове друге који "испуњавају брачне односе" у дане кад Црква дозвољава...
  4. Волим
    Мирослав Павловић је реаговао/ла на obi-wan у Руска Православна Црква о новим документима - анализа   
    Imamo je mi vec vekovima unazad, nesto ti je tu promaklo...
  5. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from verum est in beer in Руска Православна Црква о новим документима - анализа   
    (Са коментарима и питањима на крају текста)
    Став Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података
    Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 4. фебруара усвојио документ о позицији Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података. У целини наводимо текст документа који је објављен на сајту Патриархия.ru.
    Свети архијерејски сабор Руске Православне Цркве
    (2-5. фебруар 2013. године)
    Позиција Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података
    1. У току последњих година многи људи, укључујући и духовну децу Руске Православне Цркве, испољавају озбиљну забринутост због увођења нових електронских технологија, које се користе у раду грађана с државним установама и комерцијалним организацијама. Она се испољава у различитим облицима несагласности.
    Оваква забринутост први пут се појавила због појединачног питања увођења идентификационог броја пореског обвезника и 19-20. фебруара 2001. године је разматрана на VII пленуму Синодалне богословске комисије Руске Православне Цркве. Пре тога је Свети синод Руске Православне Цркве у изјави од 7. марта 2000. године истакао: „Никакав спољашњи знак не наноси штету човековом духовном здрављу уколико не представља последицу свесне издаје Христа и изругивања вере.“
    У складу с појавом нових технологија и њиховог укључивања у различите сфере живота био је потребан и развој црквене позиције, који је између осталог, нашао свој одраз у посланицама Архијерејског сабора из 2004. године упућеним председницима Русије и Украјине, Изјави Светог синода од 6. октобра 2005. године, Одлукама Архијерејског сабора из 2008. године „О питањима унутрашњег живота и спољашње делатности Руске Православне Цркве“, Основама учења Руске Православне Цркве о достојанству, слободи и правима човека, обраћању Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Кирила овлашћеном за права човека у Руској Федерацији од 28. јула 2009. године, Одлуци Архијерејског сабора из 2011. године „О питањима унутрашњег живота и спољашње делатности Руске Православне Цркве“. Делатност сваког свештенослужитеља или мирјанина треба да буде таква да се узима у обзир позиција изражена у овим документима.
    2. Православна Црква не негира потребу државе за евиденцијом грађана. Пречиста Дјева Марија и свети Јосиф Заручник су послушавши ћесареву заповест „пођоше сви да се препишу, сваки у свој град“ (Лк. 2, 3) кренули у Витлејем, где је Спаситељ света и био рођен. Власт је од давнина вршила попис становништва и издавала је лична документа. Ове мере су потребне ради очувања правог поретка и друштвене безбедности, ради обављања економских и социјалних функција.
    Црква учествујући у дискусији о методама евиденције не правда оне који избегавају грађанске обавезе или имају злочиначке циљеве, али брани право грађана да живе у друштву у складу са својим уверењима и принципима.
    Проблеми везани за електронску идентификацију личности, за евиденцију и обраду личних података и даље се умножавају и компликују. Данас треба наставити с богословским, моралним и грађанским осмишљавањем ових проблема.
    3. У друштву се шири основана брига због тога да коришћење доживотног личног дигиталног идентификатора у виду кода, карте, чипа или нечег сличног, може постати обавезан услов за приступ свих људи свим материјалним и друштвеним добрима од животне важности. Коришћење идентификатора заједно са савременим техничким средствима омогућава вршење тоталне контроле над човеком без његове сагласности – праћење његовог кретања, куповине, плаћања, медицинске прегледе, примање социјалне помоћи, друге правне и друштвено значајне активности, па чак и лични живот.
    Већ сад изазивају забринутост активности на прикупљању и обради личних података деце, која се школују у општеобразовним установама, јер се често врши неконтролисано прикупљање података, који су очигледно сувишни за обезбеђење процеса учења. Многи верујући изражавају принципијелну несагласност с обавезним додељивањем идентификационог кода с његовим претварањем у неизмењиви, доживотни и посмртни атрибут. Осим тога, забринутост изазива све јача тенденција пораста прикупљања биометријских података о човеку, као и појава електронских идентификационих уређаја за имплантацију.
    Све прикупљене информације могу не само да се користе, већ и да се аутоматски анализирају с циљем доношења управљачких одлука у погледу конкретног човека. А увођење идентификатора за потпуни преглед личности омогућава стварање јединствене базе података у којој у режиму реалног времена могу да се прикупљају, чувају и аутоматски анализирају подаци из различитих области човековог живота.
    4. Позивајући се на своја уставна права, на хиљаде људи, укључујући и православне вернике, због ових или оних разлога, укључујући и религиозно мотивисане, не желе да прихвате нови идентификациони систем, да користе документа с електронским идентификаторима личности (личним кодом, бар-кодом, идентификационим бројевима). Многи од ових људи саопштавају о кршењу њихових уставних права. Ови људи често бивају лишени медицинске помоћи, старосних пензија и других исплата, израде докумената о инвалидитету и различитих олакшица. Понекад не могу да обаве имовинске послове, да се упишу на школовање или да заснују радни однос, да обављају предузимачку делатност, да плате комуналне услуге, да купе карте за превоз. Услед тога се формира читав слој људи искључених из свих области друштвеног и државног живота.
    5. У задатке Цркве не улази детаљна анализа разлога због којих свака конкретна група људи одбија коришћење сваке конкретне технолошке новине или прихватање сличних новина. Међутим, Црква је убеђена да поменуте технологије не смеју бити без алтернативе и принудне. Они који одбијају да прихвате дате технологије треба да имају алтернативу – коришћење традиционалних метода за идентификацију личности, које се данас примењују у већини земаља канонске одговорности Московске Патријаршије. Црква сматра недопустивим све облике приморавања грађана на коришћење електронских идентификатора, аутоматизованих средстава за прикупљање, обраду и евиденцију личних података и личних поверљивих информација. Остварење права на приступ социјалним добрима без електронских докумената треба осигурати материјалним, техничким, организационим, а уколико је потребно, и правним гаранцијама. Црква сматра недопустивим принудно наношење на човеково тело било каквих видљивих или невидљивих идентификационих знакова, имплантацију идентификационих микро и нано електронских уређаја у човеково тело.
    Због тога што поседовање личних информација омогућава контролу и управљање човеком кроз различите сфере живота (финансије, медицинска помоћ, породица, социјално осигурање, својина и друго), појављује се реална опасност не само од мешања у човеков свакодневни живот, већ и од саблажњавања његове душе. Црква дели бојазан грађана и сматра недопустивим ограничавање њихових права у случају да човек одбије да пристане на обраду личних података.
    Пристанак грађана на коришћење средстава електронске евиденције треба да буде праћен обавезним објашњавањем свих последица одлуке која се доноси. Грађанима који желе да користе ова средства треба гарантовати приступ информацијама о садржају електронских записа, као и могућност да промене садржај датих записа или да их удаље у случају кад другачије није предвиђено захтевима о друштвеној безбедности утврђеним законом. Треба гарантовати, и уколико је потребно, појачати одговорност за разглашавање или неодговарајуће коришћење личних података. Документа, која издаје држава, не треба да садрже информације, чија су суштина и намена неразумљиви или се крију од власника документа, као и симболе светогрдног или морално сумњивог карактера или симболе који вређају осећања верника.
    Црква о овим питањима води дијалог с органима власти Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије, Казахстана, држава Средње Азије и других држава, покушавајући да издејствује узимање у обзир и разумевање позиција верника. Сабор сматра да је од посебне важности поштовање принципа добровољности приликом прихватања било каквих идентификатора, који претпостављају могућност избора традиционалних метода за идентификацију личности. Сабор позива власти држава на канонским просторима наше Цркве да се придржавају овог принципа. Притом треба поштовати уставна права грађана и не треба дискриминисати оне који одбијају да прихвате електронска средства идентификације.
    У случају приморавања грађана на прихватање сличних средстава и дискриминације везане за њихово неприхватање Сабор овим људима предлаже да се обрате суду, као и да информишу епархијско свештеноначалије, а у случају потребе, Синодално оделење за односе између Цркве и друштва.
    6. Ипак, много тога нас упозорава на то да се можемо наћи пред лицем нових изазова. Уколико сужавање граница слободе, које се између осталог, врши и средствима електронске контроле, доведе до немогућности слободног исповедања Христове вере, а законодавна, политичка или идеолошка акта чије је извршење обавезно, постану неспојива са хришћанским животом – наступиће време исповедништва, о којем говори књига Откровења.
    Притом Свети архијерејски сабор подсећа на неприхватљивост ситуације кад поједини мирјани, а понекад и клирици, дају себи за право да у име Цркве доносе одлуке о спојивости или неспојивости ове или оне појаве са Христовом вером и са хришћанским животом. Овакво право припада Сабору или Синоду, који се ослањају на Свето Писмо и предање Цркве и који делују једномислено са свим клиром и паством.
    Клир, монаси и сва верна деца Свете Цркве се позивају на то да у овим сложеним питањима испоље духовну оштровидост и хришћанску трезвеност, да се брину за слободу и исповедање вере и одржавање хришћанског живота, имајући на уму да добре духовне плодове Богу може донети само онај ко пребива у Христу и чува верност црквеном јединству.
    Са руског Марина Тодић
    http://www.pravoslavie.ru/srpska/59278.htm
     Извор на званичном сајту СПЦ:
    http://www.spc.rs/sr/pozicija_ruske_pravoslavne_crkve_u_vezi_s_razvojem_tehnologija_za_evidenciju_obradu_lichnih_podataka
     
     
     
    МОГУЋА ПИТАЊА У ВЕЗИ ПРЕТХОДНОГ ТЕКСТА, МОГУЋИ ОДГОВОРИ И КОМЕНТАРИ НА НАВОДЕ ИЗ ТЕКСТА
    1. „Услед тога се формира читав слој људи искључених из свих области друштвеног и државног живота.“
     
    Колики је то број људи који су искључени из свих области друштвеног и државног живота  да би то помињао и тиме се бавио  Свети Архијерејски Сабор РПЦ?
    Може се претпоставити да је велики број људи, јер се неком малом групицом не би бавио Свети  Архијерејски Сабор РПЦ, у смислу текућег озбиљног проблема РПЦ.
     
    2.  „Они који одбијају да прихвате дате технологије треба да имају алтернативу – коришћење традиционалних метода за идентификацију личности, које се данас примењују у већини земаља канонске одговорности Московске Патријаршије.“
     
    Овде се види јасан став  САС РПЦ да припадницима РПЦ треба да се омогући алтернатива биометријским личним документима, тј. да држава омогући и даље издавање личних докумената који нису биометријска и са чипом. У традиционалну методу за идентификацију личности не спада ниједна врста биометријског документа. Аналогно овом ставу САС РПЦ који се види из претходног наведеног цитата,  САС СПЦ треба да тражи од државе Србије да омогући грађанима  алтернативу биометријским документима.
     
    3. „Црква сматра недопустивим принудно наношење на човеково тело било каквих видљивих или невидљивих идентификационих знакова, имплантацију идентификационих микро и нано електронских уређаја у човеково тело.“
     
    Који су то невидљиви идентификациони знаци који могу савременом технологијом да се нанесу на људско тело, а да за њих зна САС РПЦ
    (чим ту опцију помиње)? Која је то технологија, да ли је то наношење знакова ласером и да ли је то негде већ уведено у праксу?
     
    4. „Због тога што поседовање личних информација омогућава контролу и управљање човеком кроз различите сфере живота (финансије, медицинска помоћ, породица, социјално осигурање, својина и друго), појављује се реална опасност не само од мешања у човеков свакодневни живот, већ и од саблажњавања његове душе.“
     
    Како биометријска документа могу да сазблазне душу, шта под тим САС РПЦ подразумева? Да ли је то повећање ризика да се узме следећа модернија опција докумената „опасна“ по душу, нпр. као кад се душа саблазни чулно присуством наге особе супротног пола и повећа ризик од пада у грех?
     
    5. „Документа, која издаје држава, не треба да садрже информације, чија су суштина и намена неразумљиви или се крију од власника документа, као и симболе светогрдног или морално сумњивог карактера или симболе који вређају осећања верника.“
     
    Како да ми знамо које се информације чувају у чипу и како да препознамо минијатурне светогрдне ознаке на тим документима, често прикривене у слици, или на холограму?
     
    6. „У случају приморавања грађана на прихватање сличних средстава и    дискриминације везане за њихово неприхватање Сабор овим људима предлаже да се обрате суду, као и да информишу епархијско свештеноначалије, а у случају потребе, Синодално оделење за односе између Цркве и друштва.“
     
    Дискриминација је у томе што држава Русија, а и Србија  није оставила алтернативу биометријским документима и самим тим грађане који неће да узму таква документа држава је ставила ван друштвеног и државног система и онемогућила права грађанинима која из поседовања личних докумената происходе.
  6. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from horatio in Кад духовник постави себе као мерило   
    Идеално је кад је неком духовник парохијски свештеник, јер га је и Црква одредила да "брине" о души парохијанина.
  7. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from antics in О иконама / иконописане или каширане?   
    Ипак на постер где је лик Христов не бих ставио шољицу од кафе и ако није освештана молитвом свештеника и поливањем иконе светом водом ипак то није обичан папир, сам лик Светог је већ "унеколико освештава" , Колико? Незнам, јер је Црква одредила молитве у Требнику за освештање икона. То значи да је потребно, али има и Владика и свештеника који заступају мишљење да сам лик Светог већ освештава икону...
  8. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from Gordana . in Ima se, moze se...   
    Има се може се, е сад ко је све "гузоњин син" - списак је подугачак...
  9. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from Gordana . in О иконама / иконописане или каширане?   
    Ипак на постер где је лик Христов не бих ставио шољицу од кафе и ако није освештана молитвом свештеника и поливањем иконе светом водом ипак то није обичан папир, сам лик Светог је већ "унеколико освештава" , Колико? Незнам, јер је Црква одредила молитве у Требнику за освештање икона. То значи да је потребно, али има и Владика и свештеника који заступају мишљење да сам лик Светог већ освештава икону...
  10. Волим
  11. Волим
    Мирослав Павловић је реаговао/ла на Guest у Сиријски побуњеници киднаповали 12 православних монахиња!!!   
    Ne znam šta da kažem...
     
    neka ih Gospod čuva i štiti zajedno sa Majkom Božijom - današnji praznik što praznujemo!!!
  12. Волим
    Мирослав Павловић је реаговао/ла на verum est in beer у Сиријски побуњеници киднаповали 12 православних монахиња!!!   
    Колико год контрадикторно звучало, али испада да се треба молити за Асада, алавите и хезбулах, јер они једини у овом тренутку могу да спасу Хришћане.
  13. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from verum est in beer in Ima se, moze se...   
    Има се може се, е сад ко је све "гузоњин син" - списак је подугачак...
  14. Волим
    Мирослав Павловић је реаговао/ла на Дејан у О иконама / иконописане или каширане?   
    važno je da su osveštane
  15. Волим
    Мирослав Павловић је реаговао/ла на Столе у О иконама / иконописане или каширане?   
    Имам различите иконе које су рађене различитим техникама и у различитим величинама и све су ми подједнако драге. Неке су освештане, неке нису. Битно ми је само да су у складу са православним иконописањем.
  16. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from verum est in beer in Да ли папа народ благосиља, или поздравља?   
    ДА ЛИ ПАПА НАРОД БЛАГОСИЉА, ИЛИ ПОЗДРАВЉА?
  17. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from antics in Да ли папа народ благосиља, или поздравља?   
    ДА ЛИ ПАПА НАРОД БЛАГОСИЉА, ИЛИ ПОЗДРАВЉА?
  18. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from w.a.mozart in Да ли папа народ благосиља, или поздравља?   
    ДА ЛИ ПАПА НАРОД БЛАГОСИЉА, ИЛИ ПОЗДРАВЉА?
  19. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from Миљан Крстић in Протопрезвитер Георгије Металинос ДИЈАЛОЗИ БЕЗ МАСКЕ   
    Протопрезвитер Георгије Металинос
    ДИЈАЛОЗИ БЕЗ МАСКЕ
     
    (Сусрет васељенског патријарха Атинагоре и папе римског)
     
    2.
     
               Представићемо један веродостојан "документ" који открива основе духовног усмерења патријарха Атинагоре. У августу 1971. једна група грчких свештеника (двадесет из  Америке и  десет  из  Западне Немачке)  заједно  са  својим  супругама и осталим  лицима,  посетила је  Васељенску  патријаршију. Атинагорин  поздрав  су  снимили  на  магнетофонску траку и тај запис   се   очувао до   данас. Магнетофонски    запис   је  објављен   у   "Православним новинама"   од  13. 1. 1979.   године. Он изражава поглед на свет претходног патријарха и указује на духовне  основе  његове делатности али, истовремено , и на завете које је он истовремено оставио свом окружењу, а који су остали у њиховом програму и нису се изменили.
     
    Атинагорино обраћање
    ,,...На  овом  месту  је  15.  јула  1054. год.  извесни  кардинал  Умберто  на  свети  олтар  Свете  Софије  (коју  ћете  сутра посетити)  положио  грамату  против  патријарха  Михаила Кируларија. Кируларије је одговорио - не знам да ли је то што је учинио  било  добро,  или  не -  али  у  сваком  случају  је  одговорио. Ове  две  оптужнице,  ове  две грамате, проглашене су "раскол".  Раскол  никада  није  прогласио  ни  Рим, ни   Исток, а  постоји  већ  900  година,  уз  много  последица,  уз  много катастрофа.  Доживљавамо  га  већ  читавих  900  година!  Немамо  брата  да  му кажемо колико га волимо! Онда сам једног децембарског  дана  1963.  изненада  из   штампе  дознао  да  је папа  одлучио  да  дође  у Јерусалим. Тада сам присуствовао богослужењу у  суседној  четврти  и најавио да ћу тражити да се састанем са њим. Дошао сам овамо и за "Associated Press" дао  изјаву  о нашем  предстојећем  сусрету. Стигао је одговор од Ватикана и ми смо се састали 5.1.1964. у Јерусалиму, у 9 сати  увече,  у  папиној  резиденцији.  Када  смо  угледали  један  другога,  аутоматски смо раширили руке, и пали смо један другоме у наручје.  Одмах  су нас упитали: "Браћо, како сте се помирили после 900 година?" Питате како? Са  руком у руци отишли  смо  у  његове  одаје  и  тамо смо  имали  тајни  разговор. Шта  смо  рекли ?  Ко  може  да  зна шта две душе кажу једна  другој  када беседе?  Ко  зна шта два срца кажу када размењују осећања? Шта смо рекли? Начинили смо заједнички програм,  уз  апсолутно  једнаке  услове,  без  икакве разлике у достојанству. Затим смо позвали своје пратиоце, прочитали смо  један  одломак  из  јевањђеља, изговорили "Оче наш" а онда сам најпре ја изговорио поздравну беседу. Рекли смо да се сада  налазимо  на путу за Емаус, да идемо на сусрет са Господом, ка заједничкој светој Чаши. Нисам знао да ћу говорити о св. Чаши, нисам знао да ће  ми принети  св. Чашу! Шта је то? То је символ будућности. Тако смо 1965. прекинули раскол. И у Риму и  овде,  преко  наших  представника  тамо  и  преко  њихових  представника  овде. У јулу 1967.папа је дошао овамо. Лакше  би  било  померити  планину из Италије, на пример Апенине, и довући је овамо, него папу довести овде. Први пут у историји. Папе  су  овамо  долазиле  и раније,  али  као  заробљеници.  У  патријаршијском храму уприличена је церемонија сусрета;  примио сам га у својој резинденцији,  коју  ћу вам показати. Ту смо разговарали по други пут и договорили смо се да се једног дана састанемо на истом месту где смо се разишли.
    И  до  1054.  разликовали  смо  се  у много  чему. У овоме, у ономе. Filioque. Било је додато у Символ вере у VI веку и ми смо то прихватили током читавих  шест векова. Било је и много других разлика, али смо се волели. Када се људи воле, онда разлике  не  постоје. Међутим,  кад  смо 1054. престали  да  се волимо, појавиле су се све разлике. Волели смо једни друге и имали смо једну исту Свету  тајну; исто  Крштење, исте Свете Тајне, а посебно исту Свету Чашу. Данас, кад смо се вратили у  1054,  зашто  да се не  вратимо и Светој Чаши?  Постоје  два пута: теолошки  дијалог -  на  обе стране имамо теологе који пручавају  питање повратка у стара времена.  Пошто  ја  своје   наде  не   полажем  у теолошки  дијалог - нека ми опросте сви  теолози  овде  којих  није мало  -  ја  због  тога дајем предност љубави. Ми треба да волимо једни друге! А шта се данас дешава? Дух  љубави  шири  се над  хришћанима  и на  Истоку  и на Западу. Ми већ волимо једни друге. Папа је тако рекао: стекао сам брата и рекао  сам  му да га  волим! Када ће се то у истину догодити? То само Господ зна. Ми не знамо. Оно што знам  је да  ће доћи. Верујем да ће доћи, јер није могуће , да не дође оно што већ долази. У Америци већ многе (без обзира на   вероисповест)   причешћујете  из   Свете  Чаше  и   добро  је   што  то  радите!  И  овде  када  дођу  католици  или протестанти  и  замоле  да  се  причесте,  ја  им  принесем  свети  Путир!  Исто  се  ради  у  Риму,  и  у  Енглеској,  и  у Француској. То  већ  долази  само  по себи, али  не сме да дође од мирјана и свештенства, јер мора да постоји сагласност са јерархијом и теологијом. Из тог разлога ми тежимо да уз себе имамо теологе, како би се могао остварити највећи догађај у  све-хришћанском свету. Уз  овај  главни  догађај, можда ће се остварити и наш сан о свечовечности. Преживео сам седам ратова. Видео  сам много  катастрофа, проливено  много  крви. Сви  ратови  су  грађански ратови, јер се воде међу браћом... Ваш  долазак овде крепи ме у вери да ће велики и блистави  дан  Господњи, тај сусрет у истом  Путиру, доћи..."
     
    Преузето из књиге "Црква од истока и хришћанство без Христа",  библиотека ОЧЕВ ДОМ (Београд 2008.)  стр. 239. глава 2.
     
  20. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from verum est in beer in Протопрезвитер Георгије Металинос ДИЈАЛОЗИ БЕЗ МАСКЕ   
    Протопрезвитер Георгије Металинос
    ДИЈАЛОЗИ БЕЗ МАСКЕ
     
    (Сусрет васељенског патријарха Атинагоре и папе римског)
     
    2.
     
               Представићемо један веродостојан "документ" који открива основе духовног усмерења патријарха Атинагоре. У августу 1971. једна група грчких свештеника (двадесет из  Америке и  десет  из  Западне Немачке)  заједно  са  својим  супругама и осталим  лицима,  посетила је  Васељенску  патријаршију. Атинагорин  поздрав  су  снимили  на  магнетофонску траку и тај запис   се   очувао до   данас. Магнетофонски    запис   је  објављен   у   "Православним новинама"   од  13. 1. 1979.   године. Он изражава поглед на свет претходног патријарха и указује на духовне  основе  његове делатности али, истовремено , и на завете које је он истовремено оставио свом окружењу, а који су остали у њиховом програму и нису се изменили.
     
    Атинагорино обраћање
    ,,...На  овом  месту  је  15.  јула  1054. год.  извесни  кардинал  Умберто  на  свети  олтар  Свете  Софије  (коју  ћете  сутра посетити)  положио  грамату  против  патријарха  Михаила Кируларија. Кируларије је одговорио - не знам да ли је то што је учинио  било  добро,  или  не -  али  у  сваком  случају  је  одговорио. Ове  две  оптужнице,  ове  две грамате, проглашене су "раскол".  Раскол  никада  није  прогласио  ни  Рим, ни   Исток, а  постоји  већ  900  година,  уз  много  последица,  уз  много катастрофа.  Доживљавамо  га  већ  читавих  900  година!  Немамо  брата  да  му кажемо колико га волимо! Онда сам једног децембарског  дана  1963.  изненада  из   штампе  дознао  да  је папа  одлучио  да  дође  у Јерусалим. Тада сам присуствовао богослужењу у  суседној  четврти  и најавио да ћу тражити да се састанем са њим. Дошао сам овамо и за "Associated Press" дао  изјаву  о нашем  предстојећем  сусрету. Стигао је одговор од Ватикана и ми смо се састали 5.1.1964. у Јерусалиму, у 9 сати  увече,  у  папиној  резиденцији.  Када  смо  угледали  један  другога,  аутоматски смо раширили руке, и пали смо један другоме у наручје.  Одмах  су нас упитали: "Браћо, како сте се помирили после 900 година?" Питате како? Са  руком у руци отишли  смо  у  његове  одаје  и  тамо смо  имали  тајни  разговор. Шта  смо  рекли ?  Ко  може  да  зна шта две душе кажу једна  другој  када беседе?  Ко  зна шта два срца кажу када размењују осећања? Шта смо рекли? Начинили смо заједнички програм,  уз  апсолутно  једнаке  услове,  без  икакве разлике у достојанству. Затим смо позвали своје пратиоце, прочитали смо  један  одломак  из  јевањђеља, изговорили "Оче наш" а онда сам најпре ја изговорио поздравну беседу. Рекли смо да се сада  налазимо  на путу за Емаус, да идемо на сусрет са Господом, ка заједничкој светој Чаши. Нисам знао да ћу говорити о св. Чаши, нисам знао да ће  ми принети  св. Чашу! Шта је то? То је символ будућности. Тако смо 1965. прекинули раскол. И у Риму и  овде,  преко  наших  представника  тамо  и  преко  њихових  представника  овде. У јулу 1967.папа је дошао овамо. Лакше  би  било  померити  планину из Италије, на пример Апенине, и довући је овамо, него папу довести овде. Први пут у историји. Папе  су  овамо  долазиле  и раније,  али  као  заробљеници.  У  патријаршијском храму уприличена је церемонија сусрета;  примио сам га у својој резинденцији,  коју  ћу вам показати. Ту смо разговарали по други пут и договорили смо се да се једног дана састанемо на истом месту где смо се разишли.
    И  до  1054.  разликовали  смо  се  у много  чему. У овоме, у ономе. Filioque. Било је додато у Символ вере у VI веку и ми смо то прихватили током читавих  шест векова. Било је и много других разлика, али смо се волели. Када се људи воле, онда разлике  не  постоје. Међутим,  кад  смо 1054. престали  да  се волимо, појавиле су се све разлике. Волели смо једни друге и имали смо једну исту Свету  тајну; исто  Крштење, исте Свете Тајне, а посебно исту Свету Чашу. Данас, кад смо се вратили у  1054,  зашто  да се не  вратимо и Светој Чаши?  Постоје  два пута: теолошки  дијалог -  на  обе стране имамо теологе који пручавају  питање повратка у стара времена.  Пошто  ја  своје   наде  не   полажем  у теолошки  дијалог - нека ми опросте сви  теолози  овде  којих  није мало  -  ја  због  тога дајем предност љубави. Ми треба да волимо једни друге! А шта се данас дешава? Дух  љубави  шири  се над  хришћанима  и на  Истоку  и на Западу. Ми већ волимо једни друге. Папа је тако рекао: стекао сам брата и рекао  сам  му да га  волим! Када ће се то у истину догодити? То само Господ зна. Ми не знамо. Оно што знам  је да  ће доћи. Верујем да ће доћи, јер није могуће , да не дође оно што већ долази. У Америци већ многе (без обзира на   вероисповест)   причешћујете  из   Свете  Чаше  и   добро  је   што  то  радите!  И  овде  када  дођу  католици  или протестанти  и  замоле  да  се  причесте,  ја  им  принесем  свети  Путир!  Исто  се  ради  у  Риму,  и  у  Енглеској,  и  у Француској. То  већ  долази  само  по себи, али  не сме да дође од мирјана и свештенства, јер мора да постоји сагласност са јерархијом и теологијом. Из тог разлога ми тежимо да уз себе имамо теологе, како би се могао остварити највећи догађај у  све-хришћанском свету. Уз  овај  главни  догађај, можда ће се остварити и наш сан о свечовечности. Преживео сам седам ратова. Видео  сам много  катастрофа, проливено  много  крви. Сви  ратови  су  грађански ратови, јер се воде међу браћом... Ваш  долазак овде крепи ме у вери да ће велики и блистави  дан  Господњи, тај сусрет у истом  Путиру, доћи..."
     
    Преузето из књиге "Црква од истока и хришћанство без Христа",  библиотека ОЧЕВ ДОМ (Београд 2008.)  стр. 239. глава 2.
     
  21. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from Дејан in Руска Православна Црква о новим документима - анализа   
    (Са коментарима и питањима на крају текста)
    Став Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података
    Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 4. фебруара усвојио документ о позицији Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података. У целини наводимо текст документа који је објављен на сајту Патриархия.ru.
    Свети архијерејски сабор Руске Православне Цркве
    (2-5. фебруар 2013. године)
    Позиција Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података
    1. У току последњих година многи људи, укључујући и духовну децу Руске Православне Цркве, испољавају озбиљну забринутост због увођења нових електронских технологија, које се користе у раду грађана с државним установама и комерцијалним организацијама. Она се испољава у различитим облицима несагласности.
    Оваква забринутост први пут се појавила због појединачног питања увођења идентификационог броја пореског обвезника и 19-20. фебруара 2001. године је разматрана на VII пленуму Синодалне богословске комисије Руске Православне Цркве. Пре тога је Свети синод Руске Православне Цркве у изјави од 7. марта 2000. године истакао: „Никакав спољашњи знак не наноси штету човековом духовном здрављу уколико не представља последицу свесне издаје Христа и изругивања вере.“
    У складу с појавом нових технологија и њиховог укључивања у различите сфере живота био је потребан и развој црквене позиције, који је између осталог, нашао свој одраз у посланицама Архијерејског сабора из 2004. године упућеним председницима Русије и Украјине, Изјави Светог синода од 6. октобра 2005. године, Одлукама Архијерејског сабора из 2008. године „О питањима унутрашњег живота и спољашње делатности Руске Православне Цркве“, Основама учења Руске Православне Цркве о достојанству, слободи и правима човека, обраћању Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Кирила овлашћеном за права човека у Руској Федерацији од 28. јула 2009. године, Одлуци Архијерејског сабора из 2011. године „О питањима унутрашњег живота и спољашње делатности Руске Православне Цркве“. Делатност сваког свештенослужитеља или мирјанина треба да буде таква да се узима у обзир позиција изражена у овим документима.
    2. Православна Црква не негира потребу државе за евиденцијом грађана. Пречиста Дјева Марија и свети Јосиф Заручник су послушавши ћесареву заповест „пођоше сви да се препишу, сваки у свој град“ (Лк. 2, 3) кренули у Витлејем, где је Спаситељ света и био рођен. Власт је од давнина вршила попис становништва и издавала је лична документа. Ове мере су потребне ради очувања правог поретка и друштвене безбедности, ради обављања економских и социјалних функција.
    Црква учествујући у дискусији о методама евиденције не правда оне који избегавају грађанске обавезе или имају злочиначке циљеве, али брани право грађана да живе у друштву у складу са својим уверењима и принципима.
    Проблеми везани за електронску идентификацију личности, за евиденцију и обраду личних података и даље се умножавају и компликују. Данас треба наставити с богословским, моралним и грађанским осмишљавањем ових проблема.
    3. У друштву се шири основана брига због тога да коришћење доживотног личног дигиталног идентификатора у виду кода, карте, чипа или нечег сличног, може постати обавезан услов за приступ свих људи свим материјалним и друштвеним добрима од животне важности. Коришћење идентификатора заједно са савременим техничким средствима омогућава вршење тоталне контроле над човеком без његове сагласности – праћење његовог кретања, куповине, плаћања, медицинске прегледе, примање социјалне помоћи, друге правне и друштвено значајне активности, па чак и лични живот.
    Већ сад изазивају забринутост активности на прикупљању и обради личних података деце, која се школују у општеобразовним установама, јер се често врши неконтролисано прикупљање података, који су очигледно сувишни за обезбеђење процеса учења. Многи верујући изражавају принципијелну несагласност с обавезним додељивањем идентификационог кода с његовим претварањем у неизмењиви, доживотни и посмртни атрибут. Осим тога, забринутост изазива све јача тенденција пораста прикупљања биометријских података о човеку, као и појава електронских идентификационих уређаја за имплантацију.
    Све прикупљене информације могу не само да се користе, већ и да се аутоматски анализирају с циљем доношења управљачких одлука у погледу конкретног човека. А увођење идентификатора за потпуни преглед личности омогућава стварање јединствене базе података у којој у режиму реалног времена могу да се прикупљају, чувају и аутоматски анализирају подаци из различитих области човековог живота.
    4. Позивајући се на своја уставна права, на хиљаде људи, укључујући и православне вернике, због ових или оних разлога, укључујући и религиозно мотивисане, не желе да прихвате нови идентификациони систем, да користе документа с електронским идентификаторима личности (личним кодом, бар-кодом, идентификационим бројевима). Многи од ових људи саопштавају о кршењу њихових уставних права. Ови људи често бивају лишени медицинске помоћи, старосних пензија и других исплата, израде докумената о инвалидитету и различитих олакшица. Понекад не могу да обаве имовинске послове, да се упишу на школовање или да заснују радни однос, да обављају предузимачку делатност, да плате комуналне услуге, да купе карте за превоз. Услед тога се формира читав слој људи искључених из свих области друштвеног и државног живота.
    5. У задатке Цркве не улази детаљна анализа разлога због којих свака конкретна група људи одбија коришћење сваке конкретне технолошке новине или прихватање сличних новина. Међутим, Црква је убеђена да поменуте технологије не смеју бити без алтернативе и принудне. Они који одбијају да прихвате дате технологије треба да имају алтернативу – коришћење традиционалних метода за идентификацију личности, које се данас примењују у већини земаља канонске одговорности Московске Патријаршије. Црква сматра недопустивим све облике приморавања грађана на коришћење електронских идентификатора, аутоматизованих средстава за прикупљање, обраду и евиденцију личних података и личних поверљивих информација. Остварење права на приступ социјалним добрима без електронских докумената треба осигурати материјалним, техничким, организационим, а уколико је потребно, и правним гаранцијама. Црква сматра недопустивим принудно наношење на човеково тело било каквих видљивих или невидљивих идентификационих знакова, имплантацију идентификационих микро и нано електронских уређаја у човеково тело.
    Због тога што поседовање личних информација омогућава контролу и управљање човеком кроз различите сфере живота (финансије, медицинска помоћ, породица, социјално осигурање, својина и друго), појављује се реална опасност не само од мешања у човеков свакодневни живот, већ и од саблажњавања његове душе. Црква дели бојазан грађана и сматра недопустивим ограничавање њихових права у случају да човек одбије да пристане на обраду личних података.
    Пристанак грађана на коришћење средстава електронске евиденције треба да буде праћен обавезним објашњавањем свих последица одлуке која се доноси. Грађанима који желе да користе ова средства треба гарантовати приступ информацијама о садржају електронских записа, као и могућност да промене садржај датих записа или да их удаље у случају кад другачије није предвиђено захтевима о друштвеној безбедности утврђеним законом. Треба гарантовати, и уколико је потребно, појачати одговорност за разглашавање или неодговарајуће коришћење личних података. Документа, која издаје држава, не треба да садрже информације, чија су суштина и намена неразумљиви или се крију од власника документа, као и симболе светогрдног или морално сумњивог карактера или симболе који вређају осећања верника.
    Црква о овим питањима води дијалог с органима власти Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије, Казахстана, држава Средње Азије и других држава, покушавајући да издејствује узимање у обзир и разумевање позиција верника. Сабор сматра да је од посебне важности поштовање принципа добровољности приликом прихватања било каквих идентификатора, који претпостављају могућност избора традиционалних метода за идентификацију личности. Сабор позива власти држава на канонским просторима наше Цркве да се придржавају овог принципа. Притом треба поштовати уставна права грађана и не треба дискриминисати оне који одбијају да прихвате електронска средства идентификације.
    У случају приморавања грађана на прихватање сличних средстава и дискриминације везане за њихово неприхватање Сабор овим људима предлаже да се обрате суду, као и да информишу епархијско свештеноначалије, а у случају потребе, Синодално оделење за односе између Цркве и друштва.
    6. Ипак, много тога нас упозорава на то да се можемо наћи пред лицем нових изазова. Уколико сужавање граница слободе, које се између осталог, врши и средствима електронске контроле, доведе до немогућности слободног исповедања Христове вере, а законодавна, политичка или идеолошка акта чије је извршење обавезно, постану неспојива са хришћанским животом – наступиће време исповедништва, о којем говори књига Откровења.
    Притом Свети архијерејски сабор подсећа на неприхватљивост ситуације кад поједини мирјани, а понекад и клирици, дају себи за право да у име Цркве доносе одлуке о спојивости или неспојивости ове или оне појаве са Христовом вером и са хришћанским животом. Овакво право припада Сабору или Синоду, који се ослањају на Свето Писмо и предање Цркве и који делују једномислено са свим клиром и паством.
    Клир, монаси и сва верна деца Свете Цркве се позивају на то да у овим сложеним питањима испоље духовну оштровидост и хришћанску трезвеност, да се брину за слободу и исповедање вере и одржавање хришћанског живота, имајући на уму да добре духовне плодове Богу може донети само онај ко пребива у Христу и чува верност црквеном јединству.
    Са руског Марина Тодић
    http://www.pravoslavie.ru/srpska/59278.htm
     Извор на званичном сајту СПЦ:
    http://www.spc.rs/sr/pozicija_ruske_pravoslavne_crkve_u_vezi_s_razvojem_tehnologija_za_evidenciju_obradu_lichnih_podataka
     
     
     
    МОГУЋА ПИТАЊА У ВЕЗИ ПРЕТХОДНОГ ТЕКСТА, МОГУЋИ ОДГОВОРИ И КОМЕНТАРИ НА НАВОДЕ ИЗ ТЕКСТА
    1. „Услед тога се формира читав слој људи искључених из свих области друштвеног и државног живота.“
     
    Колики је то број људи који су искључени из свих области друштвеног и државног живота  да би то помињао и тиме се бавио  Свети Архијерејски Сабор РПЦ?
    Може се претпоставити да је велики број људи, јер се неком малом групицом не би бавио Свети  Архијерејски Сабор РПЦ, у смислу текућег озбиљног проблема РПЦ.
     
    2.  „Они који одбијају да прихвате дате технологије треба да имају алтернативу – коришћење традиционалних метода за идентификацију личности, које се данас примењују у већини земаља канонске одговорности Московске Патријаршије.“
     
    Овде се види јасан став  САС РПЦ да припадницима РПЦ треба да се омогући алтернатива биометријским личним документима, тј. да држава омогући и даље издавање личних докумената који нису биометријска и са чипом. У традиционалну методу за идентификацију личности не спада ниједна врста биометријског документа. Аналогно овом ставу САС РПЦ који се види из претходног наведеног цитата,  САС СПЦ треба да тражи од државе Србије да омогући грађанима  алтернативу биометријским документима.
     
    3. „Црква сматра недопустивим принудно наношење на човеково тело било каквих видљивих или невидљивих идентификационих знакова, имплантацију идентификационих микро и нано електронских уређаја у човеково тело.“
     
    Који су то невидљиви идентификациони знаци који могу савременом технологијом да се нанесу на људско тело, а да за њих зна САС РПЦ
    (чим ту опцију помиње)? Која је то технологија, да ли је то наношење знакова ласером и да ли је то негде већ уведено у праксу?
     
    4. „Због тога што поседовање личних информација омогућава контролу и управљање човеком кроз различите сфере живота (финансије, медицинска помоћ, породица, социјално осигурање, својина и друго), појављује се реална опасност не само од мешања у човеков свакодневни живот, већ и од саблажњавања његове душе.“
     
    Како биометријска документа могу да сазблазне душу, шта под тим САС РПЦ подразумева? Да ли је то повећање ризика да се узме следећа модернија опција докумената „опасна“ по душу, нпр. као кад се душа саблазни чулно присуством наге особе супротног пола и повећа ризик од пада у грех?
     
    5. „Документа, која издаје држава, не треба да садрже информације, чија су суштина и намена неразумљиви или се крију од власника документа, као и симболе светогрдног или морално сумњивог карактера или симболе који вређају осећања верника.“
     
    Како да ми знамо које се информације чувају у чипу и како да препознамо минијатурне светогрдне ознаке на тим документима, често прикривене у слици, или на холограму?
     
    6. „У случају приморавања грађана на прихватање сличних средстава и    дискриминације везане за њихово неприхватање Сабор овим људима предлаже да се обрате суду, као и да информишу епархијско свештеноначалије, а у случају потребе, Синодално оделење за односе између Цркве и друштва.“
     
    Дискриминација је у томе што држава Русија, а и Србија  није оставила алтернативу биометријским документима и самим тим грађане који неће да узму таква документа држава је ставила ван друштвеног и државног система и онемогућила права грађанинима која из поседовања личних докумената происходе.
  22. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from verum est in beer in Кад духовник постави себе као мерило   
    Идеално је кад је неком духовник парохијски свештеник, јер га је и Црква одредила да "брине" о души парохијанина.
  23. Волим
    Мирослав Павловић је реаговао/ла на Жедни у Да ли је Србија осуђена на пропаст ?   
    Biću optimista i reći da nije. Kako ljudi kažu možda je to zbog godina i godina loših okolnosti po Srbe. Ali gledjte tv, štampu. Ništa normalno i ništa bitno .Postali smo masa ovaca izgubljeni u moru gluposti koje nam se svakodnevno plasiraju i koje nas sve više zatupljuju i uništavaju. Sve dobro gubi vrednost a na ceni su farma, rekla kazala, uvrede i psovke. Kako se boriti protiv toga. Treba da se organizuje akcija da se podigne svest kod Srba i onda će sve biti bolje. Dok ne prestanemo da se zadovoljavamo rečenicom nema veze, pusti ići će tim putem u propast...
  24. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from kordun in Хришћанска комуна   
    Да то је права ствар - држава у држави, размена услуга, робе, да новац остане у православним рукама, а и разни фондови. Стварање неког "правослвног лобија". Нпр. ја на селу имам сир, а брат сир купује у неком маркету и финансијски помаже ко зна кога, нека купи сир од мене да новац остане у православним рукама.
  25. Волим
    Мирослав Павловић got a reaction from antics in Кад духовник постави себе као мерило   
    Идеално је кад је неком духовник парохијски свештеник, јер га је и Црква одредила да "брине" о души парохијанина.
×
×
  • Креирај ново...