Jump to content

Мирослав Павловић

Члан
  • Број садржаја

    95
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Мирослав Павловић

  1. ПРЕПОРУЧУЈЕМ ВРХУНСКУ ЕМИСИЈУ

    AKTUELNO: Tajna društva i vladari iz senke - Ivan Pajović i Tomislav Kresović (01.06.2017)

    https://www.youtube.com/watch?v=m_MC3EGXWiQ

  2. ЗНАЧАЈ ПАРОХИЈСКЕ ХРИШЋАНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

     

    (РЕШЕЊЕ ЗА ПОВЕЋАЊЕ НАТАЛИТЕТА КОД СРБА)

     

     

     

         Највећи ауторитет у парохији, односно парохијској заједници, требало би да буде парохијски свештеник са црквеним одбором. Свештеник који контактира са већином становништва, коме се одаје дужно поштовање је по мени већег ауторитета од свих истакнутих парохијана (лекара, директора, професора, бизнисмена итд.) јер је он у Божијој служби, а и ако је по људској слабости слабије цењен код становништва, ту је црквени одбор као  подршка свештенику у разним акцијама и гарант да акције свештеника нису нерасудне и штетне по парохијане, плус за важније ствари благослов од месног владике.

         Историја српског народа је показала, да кад год није било Божијег помазаника међу народом, кад је држава била обезглављена и окупирана, тј. под  страном влашћу ( као у време владавине Турака над Србима) да је о народу бринула Српска Црква, да је у неку руку водила народ и духовно и у светским стварима управљала народом, колико су то прилике дозвољавале. Данас ако је држава Србија у неким сегментима свог битисања слаба, или недовољно јака, или неажурна, или финансијски сиромашна, или кључни руководећи појединци попуштају под притиском, разних центара моћи, који не желе добро српском народу, нужно је да неке световне функције преузме на себе СПЦ, као некада у најтежим временима по српски народ.

     

        Поред породице, засигурно би требало да је најважнија ПАРОХИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА, као основна заједница људи која се окупља око Цркве Божије кроз парохијског свештеника. Поставља се питање колико су хришћани у парохијској заједници упућени, једни на друге? Колико сарађују, колико се помажу, колико брину једни о другима, колико се познају, колико деле и „добро и зло“?На крају се поставља питање колико парохијски свештеник, на челу са црквеним одбором брине о парохијанима, или је чисто сервис за „требе“ (крштења, венчања, сахране, освећивање (воде, куће, аута, славског колача итд.)

         Мој предлог је да свештеник заједно са црквеним одбором обради разне информације од парохијана, којима освештава славску водицу, као параметар минималног општења са СПЦ, а све то са благословом Цркве. Које би то биле информације: духовно стање, материјално стање, жеља да се помогну остали мање имућни парохијани, њихов поглед на православни живот итд.Сигурно би се нашло у просечној парохији и веома имућних домаћинстава, и оних који добро зарађују у иностранству, и девизних пензионера који немају децу, а и оних на ивици беде, а у овом случају кључне категорије младих брачних парова који би још да имају деце, а немају материјалних услова за то.

        Поред фонда за материјално угрожене, старе и болесне, требало би основати и фокусирати све снаге на оснивање финансијског фонда за помоћ онима који би хтели да имају више деце, а немају за то материјалних услова и то спровести у свим парохијама СПЦ, или бар у оним где има добре воље за тако нешто. Када би се урадила добра анимација од стране парохијског свештеника и црквеног одбора у датој парохији, верујем да би се појавио вишак материјалних средстава, која би могла да се употреби за повећање наталитета. Али суштински је то да се направи модел, да то буде стално и систематски, а не од случаја до случаја, што је добро, али не решава проблематику. И ЕТО РЕШЕЊА ЗА ПОДИЗАЊЕ НАТАЛИТЕТА У СРПСКОМ НАРОДУ, А НЕ ДА СЛУШАМО КАКО НАС НА ГОДИШЊЕМ НИВОУ  НЕСТАЈЕ ОКО ТРИДЕСЕТАК ХИЉАДА (ВИШЕ УМРЕ, НЕГО ШТО СЕ РОДИ).

     

         Да би поставили  добре принципе и преузели добра искуства, препоручујем да обавезно користимо „Средњи Систем“ и „Жички Устав“ од Светог Владике Николаја, као и позитивна искуства из закона и житија Светих Немањића и Светих Лазаревића.

     

       Ево навешћу један део житија Светог Деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа, које је превео прота Др Лазар Мирковић, а издала СКЗ 1936. (коло ХХХIХ, књига 265, стр. 52.-53.)

    СТАНОВНИЦИ И МОНАСИ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ

     

         9). А погледај ми и људе који су последње и најчасније створење Божије, да не би ко мислио, да хвалим бездушне и неосећајне ствари. Но ваистину, најбоља земља рађа најбољи пшенични клас, који нам даје 30-струко, 60-струко и 100-струко. Храбри су дакле, тако, да таки глас у васељени нико други нема, од чега часнијега по Соломону нема међу људима. А добропотребни су и у послушности, да их нема равних у васељени. Где је потреба, брзи су на послушност, а спори на говор (Јак. 1,19). А где је (потреба) нешто противно, брзи су на одговор свакоме који пита, наоружани оружјем десницама и левицама. А телесном чистотом превазилазе друге народе, а исто тако и лаком и светлом крвљу. А уз то су и милостиви и дружељубиви. Ако би ко од њих осиротео у потребама, остали му све потребно дају, не само појединцу, но сваком и свагда и не само давањем но двоструком милостињом, тако да се може применити Соломонова реч: „Поштујући ништега, чини милостињу“ (Прич. Сол. 14,31). А живот у тој целој земљи је као Црква Божја, а не (живе) као остали народи скотски и против природе, и сваки час не спомиње се име (име Божије), но установљено је ( да се моле) од малога до великога од њих више од двапут на дан. Љубочасно је, како син, мада је и у своме дому, када је заједно са родитељима као слуга стоји пред њима. А ово се може видети не само код богатих, но и код најгрубљих и код последње сиротиње. Где се чуло код њих да је неко озлобио оца свога, или матер? Ваистину никако, но по Христу врши се закон, чинећи један другога бољим (већим) од себе, господином називајући откривене главе, како је у старини (било) и (како је) сада  у јужним земљама „изуј обућу са ногу твојих, земља на којој стојиш света је“ (II Мојс. 3,5), тј. поштуј место обичајем земље, а свети апостол Павле заповеда људима да се моле (Богу) откривене главе. Јер се срамоти, рече, ако се (човек) моли покривене главе, или ако пушта кику (косу) да расте (I Кор. 11,4,14). Ако није срамота откривати главу Ономе који зна унутрашњост, колико ли (то тек није) пред људима. Зато је код њих заистину све изванредно, а остало (бива) све по Павлу «што је часно, и побожно и што је изабрано» (Филип. 4,8) и може се наћи оно што уздиже, а особито љубав, која је глава свакој врлини.

     

     

     

    Мирослав Павловић из Љига                         На Света Три Јерарха 2017. л.Г

     

  3.  

     

    ОТВОРЕНО ПИСМО ДУХОВНИШТВУ СПЦ

     

    И ВЕРНОМ НАРОДУ СРБСКОМ

     

     

     

    О НАСУШНОЈ ПОТРЕБИ ОРГАНИЗОВАЊА НЕПРЕКИДНОГ ЧИТАЊА ПСАЛТИРА

     

     

     

         Часни оци, побожна браћо и сестре Христос Воскресе!

     

     

         У овим тешким данима по душу и тело србског народа, можда и најтежег до сада, од када је „потамнело Србско Царство“, одлучих да вам се јавно обратим, не као позван да нешто каже на тему из наслова, већ што нико јавно о теми не проговори, бар на начин који ја намеравам да вам се обратим. Зашто не и патријарху и архијерејима? Зато што свеште-ници који подрже моје расуђивање и предлоге по датој тематици, моћи ће да се обрате својим месним архијерејима за мишљење и благослов – као последњи, да не прескачем ред...

         О чему је реч?

     

     

        Укратко бих поновио већ познате елементе специјалног рата противу Срба и духовног и телесног.

         Духовно нас трују разним неморалним садржајима у масовним штампаним и електронским медијима, смишљеним популарисањем „обарања моралног стандарда“ кроз разне програме у предшколским и школским установама (кроз наметање деци и омладини прикривено и јавно антиправославни поглед на свет, без права на опредељење).Разним антиправосланим књигама, сектама и гушењем патриотизма кроз казнену политику признатих народних хероја и јунака из последњих ратова деведесетих. Општа акција државних иституција и невладиних организација да су норме и стандарди ЛГТБ популације прихватљиве за цело србско друштво. О девијацијама у самој СПЦ по разним питањима и обарању духовно-моралног стандарда од појединаца и групација не бих писао  из разлога могуће опструкције мојих предлога и процењене штете од опструкције. Итд. Итд.

     

     

         А како нас трују телесно и које су потенцијалне претње у оптицају? Запрашују нас разним отровима из авиона тзв. кемтрејлсима (алуминијумска прашина, тешки метали стронцијум и кадијум, разним вирусима и нано влакнима који подсећају на паучину и још ко зна чиме). Само запрашивање има утицај на промену киселости земљишта и утиче на поспешивање разних алергија и обољења респираторних органа, а у комбинацији са зрачењем специјаних  антена оружја Харп, утичу на нервне ћелије можданог система и ко зна на шта још (сведоци смо повећане смртности и код младих и код старих). Циљ ове работе је геноцид, или ти истребљење. Свођење човечанства, на број популације који су „владари из сенке зацртали“ – 500 милиона. Харп са запрашивањем из авиона уједно чини климатско оружје – вештaчко стварање метеролошких непогода и катастрофа (поплава, суша итд.)

        Присилно штетно вакцинисање, увођење у исхрану ГМО, биометријска документа, и разна зрачења ко зна преко чега. Најановија претња локалним ратовима и општим нуклеарним ратом.

     

     

        Ако бих позвао на неко војно увежбавање, илегално наоружавање – припрему за рат, против ко зна кога , или упирао прстом (као што раде политичари), на неке из власти, или опозиције, или на светске моћнике, вероватно би ме ухапсили, или ко зна које мере бих претрпео ја и моја породица.

     

     

         ЈА ВАС ПОЗИВАМ ДА УЗМЕМО МОЋНИЈЕ ОРУЖЈЕ, ПРОТИВУ СВИХ НАБРОЈАНИХ ЗАЛА, А ТО ЈЕ ПОСТ И МОЛИТВА. Неко ће рећи, брате открио си топлу воду. Шта ту посебно предлажем?

     

     

        Предлажем да свака Црквена општина организује непрекидно читање Псалтира, јер то има неизмерну силу, по узору како то раде у Русији, Јерусалиму, а може да буде и „наш начин“, али битно је да се непрекидно чита псалтир. Непојмљиво је да нема цркве (или објекта при цркви)  у СПЦ где се непрекидно чита Псалтир за спас србског народа. Мој предлог је масовно оснивање п.н.х.з. (православних  народних  хришћанских заједница – богомољачких заједница и братстава) које ће бити на помоћ свештенству на организовању непрекидног читања Псалтира. Наравно све то са благословом месног епископа. Предлажем још, да то буде у посебним молитвеним просторијама, параклисима, да не би ометали редовна богослужења у цркви, а и обављање Светих Тајни (крштења, венчања итд.) Посебно би била погодна просторија која би могла успешно и што јевтиније зими да се греје, а лети да се хлади, у складу са потребама.

     

         ЧВРСТО ВЕРУЈЕМ ДА БИ НЕПРЕКИДНИМ ЧИТАЊЕМ ПСАЛТИРА НА ШТО ВИШЕ МЕСТА КАНОНСКЕ ОДГОВОРНОСТИ СПЦ УСПЕШНО СЕ НОСИЛИ СА ПОБРОЈАНИМ ЗАЛИМА, А НЕКЕ И ПОТПУНО ЕЛИМИНИСАЛИ. РАДИ САБОРНЕ МОЛИТВЕ И ТРУДА, ГОСПОД МОЖЕ ДА ПОШАЉЕ ЛЕГИОНЕ АНЂЕЛА, ДА ЗАШТИТЕ СРБСКИ РОД.

     

     

     

    Мирослав Павловић                            На Свету великомученицу Ирину 2017. л.Г.

           из Љига

     

  4.  

     

    Основна правила и уредба

    Народне Хришћанске Заједнице

     

     

    КРАГУЈЕВАЦ

    ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ ХРИШЋАНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

    1938.

     

     

    Неколико речи уз ово издање

     

         До сада је изашло неколико издања Основних правила и уредбе.То је знак, да се наш Православни народни Покрет непрекидно шири постаје све моћнији. Одавно је понестало последњих издања, па смо још прошлих година донели одлуку да поново издамо наша правила и уредбу.Што то до сад нисмо учинили има више разлога. Један је међутим главни. Наша правила више не обележавају у потпуности структуру нашег Покрета, нити адекватно одговарају оном развоју који је Покрет извршио и оним делатностима, које је развио. Наш покрет је распрострт по целој Црквеној територији, он ужива благонаклоност и потпору Црквену, и то унеколико мења данашњи његов изглед и данашњи његов задатак. Према решењу Св. Архијерејског Сабора, наш Покрет се дели по епархијама, док техничка и административна централа Покрета остаје и даље тамо где је штампарија Покрета и уредништво листа и осталих издања. Према тој новој стварности морају се и Правила са уредбом преудесити. На тај начин би се наш Покрет коначно инкорпорисао  у Цркву, ка чему је и ишао сав досадашњи развој Покрета, од његових почетака па преко обрачуна са неправославним и нецрквеним елементима у себи до данашњег стадиума сунчане чистоте и активног, сасвим и сасвим позитивног, православног свог обележја.Стара Правила са уредбом која овде доносимо, ипак могу привремено послужити, док се не створе нова и док та нова правила не буду усвојена од годишњег сабора нашега  Покрета и одобрена од врховне Црквене власти. Имајући, још од самог постанка  свог, љубав и  мудрост  владике   г. Николаја уза се, наш Покрет може бити сигуран у то, да ће на најбољи могући начин постићи свој врховни циљ: верско – морални и духовни преображај нашега народа.

     

         Априла 1938. год.                                                                     Управа П.Н.Х.З.

     

     

     

     

    ОСНОВНА ПРАВИЛА НАРОДНЕ ХРИШЋАНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

     

     

    1.  чл.

         Заједница свих оних који воле Бога и испуњавају Његове заповести зове се: Народна Хришћанска Заједница.

     

    2.  чл.

         Заједница признаје Господа Исуса Христа за спаситеља света и Православље за обавезну религију.

     

    3.  чл.

         Циљ Заједнице  је: да изврши морални препорођај нашега народа. Потом, да га свестрано оспособи за живот на земљи  и да потпомаже и стоји у вези са свима покретима на овом пољу.

     

    4.  чл.

         Заједницом управља одбор састављен из 1 председника, 2 потпредседника, 1 секретара, 1 благајника и 2 члана који би могли заменити било ма кога од њих.

     

    5.  чл.

         Сваки члан управног одбора плаћа месечно улог од 10 дин. изузев сиромашне. Да би био члан управног одбора треба да зна живот и рад Исуса Христа, Црквене одредбе и по истима да живи. Без овога не може бити члан ове управе.

     

     

     

    6.  чл.

         Задатак управног одбора је: да прибавља средства помоћу којих ће постићи постављени циљ (Издавање листа, ћитија светих, оснивање читаоница, примање прилога, улога итд.)

     

    7.  чл.

         Поред управног одбора постоји  и извршни одбор. Чланови овог одбора плаћају месечни улог од 5 динара, изузимајући сиромашне. Да би био члан овог одбора треба да зна живот и рад Исуса Христа по мигућству и Стари Завет, уредбе Цркве и по њима да живи. Без овога не може бити члан свога одбора.

     

    8.  чл.

         Задатак извршног одбора је: да шири науку Јеванђелску у разним местима и ствара нова одружења. Он се стара да различна учења о вери, секте, политичке струје које руше морал и Православље сузбија.

     

    9.  чл.

         Сваки члан извршног одбора на основи уверења суда општине потврђеног полицијском влашћу добија Овлашћење од стране Заједнице да може продавати све врсте побожних књига издања Заједнице као и друге писане на основи учења наше Православне вере; да може купити прилоге и претплату у име Заједнице.

     

    10.  чл.

         Чланови ове Заједнице могу бити лица оба пола, ма ког звања и занимања и ма ког доба узраста.

     

    11.  чл.

         Чланови ове заједнице плаћају месечни улог колико сами хоће, а најмање 1 дин.

     

    12.  чл.

         Заједница има свој лист који носи њено име, ради његовог уређивања постоји редакциони одбор.

     

    13.  чл.

         Сви чланови ма ког звања у удружењу врше своју дужност бесплатно.

     

     

     

    14.  чл.

         Добровољни прилози државе, завода, школа, цркава, члански улог, завештања и прилози  на предавањима иду на штампање листа и других побожних књига, на потпору путујућих чланова и повереника и на помоћ бедних и сиротих.

     

    15.  чл.

         Ова правила ступају на снагу кад их благослови и потврди Његова Светост Патријарх и грађанска власт.

     

         За управни одбор покретачи

       МИЛАН БОЗОЉАЦ,  с. р.                                                                  ДРАГ. МИЛИВОЈЕВИЋ, с. р.

    Државни економ из Јагодине                                                                       ст. Теологије

     

         Одобравамо ова правила и дајемо свој благослов за оснивање удружења под именом: Народна Хришћанска Заједница с тим, да се оснивање свакога посебнога удружења врши са знањем и одобрењем православнога свештеника пошто претходно буде пријављено грађанским властима у месту где се удружење оснива.

     

               Патријаршија                                                                                             Патријарх Српски

    Српске Православне Цркве                                                                   и Архиепископ Београдски

             К. ПБр. 1065                                                                                                  ДИМИТРИЈЕ с. р.

         2. марта 1921. Год.

             У БЕОГРАДУ.

     

     

     

    УРЕДБА

    о организацији Народне Хришћанске Заједнице

     

    чл.  1.

         Н.Х.З. организује се на основи својих Основних Правила. Име, Н.Х. Заједница, кад сабор друштвени реши може се и заменити, што је споредно, док као главно јесте то:

    Н.Х. Заједницу чине само они који верују у Бога и љубе га.

     

     

    чл.  2.

         Према чл. 2 Основних Правила  Н.Х Заједница исповеда, да је Господ Исус Христос – Спаситељ човечанства, а Његова наука спасоносна и за душу и за тело. То своје исповедање Н.Х. Заједница обавља по Источно Православној Догматици – дакле у свему као што је прописала и утврдила Света Православна Црква. С обзиром на то, Народна Хришћанска Заједница мора бити само црквено – грађанско удружење у Српској Правослвној Цркви.

     

    чл.  3.

         Према члану 3. Основних Правила циљ Народне Хришћанске Заједнице је: да изврши морални препорођај нашег народа, који се по чл. 2. Осн. Правила, може вршити само на темељу источно православне  (Догматике) вероисповести, оним начинима, који су остали од Светих Отаца, а практиковани  у источно – Православној Цркви.

         Морално – верски препорођај нашега народа ићи ће троструким правцем: 1) чување православно – моралног осећаја који стоји у народу; 2) исти осећај развијати у пламену светосавску веру; 3) тај светосавски осећај мисионарењем распростирати међу неправославне.

         Други део циља Н.Х. Заједнице, да свакога свестрано оспособи за живот на земљи, односи се на културни социјални – економски прогрес нашега народа. Према томе, Н.Х. Заједница развијаће и помагаће, а с обзиром на чл. 2. О. Прав. Само националну словенску православну културу и прогрес на основу евангелског морала.

         Трећи део циља Н.Х. Заједнице, да потпомаже и стоји у вези са свим покретима на овом пољу, не може се простирати на оне покрете и удружења која су противправославног и анационалног (против националног) карактера, сем у случају, кад су покрети, или друштва  само хуманог карактера.

     

    чл.  4.

         Према чл. 4. Осн. Прав. Управу Народне Хришћанске Заједнице чине седам лица оба пола: председник, 2 потпредседника, секретар, благајник и 2 члана који би могли заменити кога од горњих чланова. Ради јединства и бољег успеха управа Н.Х. Заједнице, према одлуци главне скупштине из 1924. год. бира се од мирјана, свештеника и монаха тако, да бар по један, а највише по два члана буду свештеници и монаси, а остало мирјани. Чланови управе  Н.Х. Заједнице плаћају месечни улог од 10 дин. изузев сиромашни.

     

    чл.  5.

         Према чл. 5. Осн. Прав. У управу Н.Х. Заједнице не може ући нико ко не зна живот и рад Господа Исуса Христа, уредбе и исповедање Источно – Православне Цркве и по истима не живи; значи: мора бити православно – богословски  образован сем изузетних случајева кад таквих нема. Према томе, пошто православно верује члан управе Н.Х.З. мора православно и да живи и одликовати се примерно верско – моралним животом. Све што се односи на остале чланове Н.Х. Заједнице односи се и на чланове њене управе. Без овога нико не може бити члан управе Н.Х. Заједнице.

         Управа Н.Х. Заједнице бира се, сем изузетних случајева, између чланова средишног Одбора на састанцима истога, или на главним скупштинама и то према потреби.

         Нико не може бити члан управе Н.Х. Заједнице ко није основао ни једно братство  Н.Х. Заједнице, ко није вођа неког братства , или ко није одвратио са кривог пута  и привео покајању кога и разгорео му у срцу љубав према Православљу и тежњу за спасењем душе. Јер чим то није могао доказ је, да нема духа благодати, а чим њега нема кочиће рад овога покрета ако буде у управи његовој.

         Чланове управе Н.Х. Заједнице, који самовољно раде противно прописа ове уредбе, Средишни Одбор искључиће из управе.

     

    чл.  6.

         Према чл. 6. Осн. Прав. задатак управног одбора јесте: да прибавља средства за остваривање постављеног циља, а истовремено предвиђени су и методи рада:

     

    1. Материјална средства су:

         1) Завештања и добровољни прилози;

         2) Улози чланова чија се величина одређује према приликама и времену. Улог чланова добротвора је најмање 100 дин. а може се давати за живе и мртве. Умрлим добротворима сваке године даваће се парастос, а живим издаће се диплома.

    2. Методи рада су:

         1) Издавање верско – моралних васпитних књига (месечни часопис, „Житија Светих“ и друге)

         2) Оснивање Хришћанских библиотека и читаоница.

         3) Оснивање црквено – певачких хорова;

         4) Оснивање фондова: „Милосрђа“ и „Братољубља“ за неговање и развијање милосрђа и братољубља у нашем народу.

         5) Оснивање школе за чтеце и мисионаре;

         6) Оснивање подмлатка Н.Х. Заједнице: „Карактер“ за мушкарце и „Невиност“ за девојчице по свим школама  и просветно – васпитним установама у нашем народу;

         7) Усмена проповед – мисионарство;

         8) Оснивање других установа; курсева, школа, радњи, и фондова према приликама и потребама.

     

    чл.  8.

         Према задатку изложеном у члану 8. Осн. Прав. извршни одбор мора бити апологетског карактера. Да би постигао постављени циљ, овај одбор дели се на: мисионаре (проповеднике) и колпортере (распродавце књига) који добијају нарочите легитимације. Мисионарски одбор (ред) имаће нарочито унутрашње уређење са засебним правом.

         Утврђивање науке евангелске у разним местима изводећи се по раније изложеном на основи православне догматике, а стварање нових братстава Н.Х. Заједнице мора бити са именом кога светитеља Православне вере. Према томе, назив свакога братства Н.Х. Заједнице овакав је: Н.Х. Заједница , Братство Св. Ђорђа (у том и том месту). Свако братство има свој печат са именом.

         Ни једно братство не може се организовати без 20 редовних чланова. Управу братства у једном месту чине вођа (председник), секретар и благајник са још 4 члана. Ако је братство организовано из више места, поред секретара и благајника у управу његову улази по један представник из сваког места кога остали изаберу. Тако се образују срески, окружни и епархијски одбори који се сами конституишу.

         Свештеници, монаси и световњаци, ма какве стручне спреме, у братства Народне Хришћанске Заједнице могу ући под условима предвиђеним у Основним Правилима и у овој уредби и само као такви, они се у братства морају бирати за чланове управе.

         Управа братства од својих чланова сама наплаћује улог и једну четвртину шаље главној благајни , а исто тако и једну четвртину прихода свога фонда „Милосрђе“ главној касифонда ради општих потреба.

         Свако братство води записник рада и својих одлука о чему подноси извештај на годишњој скупштини.

         Свако братство најспособнијег члана свога бира за Средишни Одбор Народне Хришћанске Заједнице.

         Свако братство у погледу рада и своје делатности управља се према својим потребама но с тим, да молитвени скупови (предавања) буду увек дању после богослужења у црквама, пре, или после подне сем ретких изузетака.

         Одлуке главне скупштине Н.Х. Заједнице, Управног и Средишног Одбора њеног, обавезне су за свако братство и за сваког члана Народне Хришћанске Заједнице.

         Приликом оснивања сваког братства  чланопви мисионари држаће се одобрења

    Њ. Св. Патријарха. Чим се братство оснује управа његова поднеће писмену преставку среској: (или окружној власти) да је братсво основано, где му је средиште и ко су чланови његове управе, са потписом свију и приложиће основна Правила. После тога исту преставку поднеће месном свештенику тражећи одобрење његово. У случају да свештеник не може да уђе у управу , било по одредбама ове уредбе, било због његових личних разлога, управа братства, колико до ње стоји избегаваће сукобе и стајаће са њим у блиским односима, питајући га и слушајући његове савете.

     

    чл.  9.

         Трећи део циља Извршног Одбора, да сузбија све оно што руши морал и Православну веру, говори о томе; да се овај одбор у свом раду мора руководити интересима Православне Цркве и државе наше – Краљевине Југославије. Погрешке против овога казниће се искључењем сваког члана Народне Хришћанске Заједнице, пошто му се одузму сваке исправе које му је Н. Х. Заједница дала.

     

    чл. 10.

         Према чл. 10 Осн. Прав. чланови Народне Хришћанске Заједнице могу бити лица оба пола ма ког звања, занимања и доба узраста.

         Чланство је редовно и ванредно. У редовно чланство Н.Х. Заједнице може ступити без изузетка сваки који, осећајући  Православно, пошто се искрено покаје и исповеди код духовних власти, у будуће живи примерним православним  морално – верским животом у границама постојећих грађанских закона. Исто тако у чланство Н.Х. Заједнице може ступити и онај ко по свом домаћем васпитању од детињства живи часним морално – верским Православним животом , ако се и није исповедио код духовних власти (нпр. деца побожних родитеља).

         У ванредно чланство Н.Х. Заједнице може ући сваки који живи поштено и часно и побожно.

     

    Ближе одредбе:

         Дужности чланова су:

         1) да свакога дана обављају редовно домаћу јутарњу и вечерњу молитву прописану молитвеником;

         2) да уредно посте среду, петак и четири поста годишња и да се свакога поста причешћују;

         3) да редовно, по могућству, посећују недељом и празником богуслужења у цркви.

         4) свакодневно да се старају и вежбају у ових осам врлина: у послушности, марљивости (вредноћи), умерености, смерности (понизности), расуђивању, трпљењу (стрпљењу), братољубљу и љубави из којих излазе и остале врлине. Исто тако свакодневно да се клоне од ових осам смртних грехова: непослушности, лењости, неумерености (прождрљивости), гордости, славољубља, гневљивости, блуда и среброљубља, од којих истичу и сви остали греси;

         5) да примају друштвени месечни часопис и остале књиге  и да се по њима владају, а романе и друге неморалне свеске да не читају;

         6) да се клоне пушења дувана и опијања алкохолним пићима:

         7) да гаје милосрђе и чине добра дела ближњима;

         8) да у свему буду покорни  и послушни грађанским законима, а тако и уредбама Православне Цркве немајући везе са противдржавним и противнародним покретима и странкама;

         9) да у својим кућама намештају православне иконе, кандило и крст;

         10) да на сваком месту и у свакој прилици истину говоре, право раде и покажу добар пример осталима;

         11) сва места и забаве где се може лако погрешити да избегавају, а тако и све оно чиме се лако упада у грех;

         12) да свесно врше поверене им дужности и у миру живе, у колико стоји до свакога, са свим људима.

         Све ове дужности дужни су, по могућству и ванредни чланови да испуњавају.

         Ако ванредни чланови испуњавају горње дужности прелазе у редовно чланство и могу бити бирани у управу и друге одборе, а све док су ванредни не могу бити чланови управе, нити икаквог одбора у братствима Н.Х. заједнице. Ванредни чланови добијају чланске карте различите од редовних чланова.

     

    Престанак чланства:

         Члан Народне Хришћанске Заједнице престаје бити сваки ко тумачи Свето Писмо противно учењу Православне Цркве, ко пређе у другу вероисповест, ко постане неуредан и нечасан у животу противно одредбама ове уредбе и грађ. законима.

     

    чл. 11.

            Ради уређивања материјалних потреба свакога братства , чланови Народне Хришћанске Заједнице плаћају месечни улог најмање 1 динар. За сиромашне чланове треба да плате члански улог  имућнији чланови чиме показују братољубље.

         Чланови Извршног и Средишног Одбора према чл. 7. Осн. Правила, плаћају месечни улог од 5 дин.  и добијају нарочите чланске карте. Сваки члан ових одбора мора имати чланску карту.

     

    чл.  12.

         Ради уређивања друштвеног листа и других издавања  по чл. 6.  ове уредбе , а на основу 12. чл. Осн. Правила изабраће се редакционо – издавачки (књижевни) одбор без чијег знања  и одобрења не може бити штампана ни једна књига као издање Народне Хришћанске  Заједнице. Ближе одредбе о установљењу овог одбора и његовог делокруга рада прописаће се нарочоитом уредбом.

     

    чл.  13.

         На основу чл. 13. Осн. Правила, сви чланови ма ког звања врше своју дужност  бесплатно.Према томе, дужности у Народној Хришћанској Заједници почасне су. Само главни секретар и његово помоћно особље може имати своју месечну, или годишњу плату. Плату секретара и његовог помоћног особља одређиваће Средишни Одбор према средствима која буду на расположењу.

     

    чл.  14.

         Све уредбе за оснивање подмлатка , установа и других фондова доносиће Управа Народне Хришћанске Заједнице заједно са Средишним Одбором.

     

    чл.  15.

         Пошто ова уредба написана на основи Основних Правила коју је потврдио под К. Бр. 1065, 2. марта 1921. год. Његова Светост Патријарх Димитрије, а Свети Синод под бројем 1278- 1336 из 1922. год. оснажио , то ова уредба ступа на снагу и обавезна је за сва братства и за све чланове Народне Хришћанске Заједнице кад је усвоји Средишни Одбор Народне Хришћанске Заједнице састављен из свих, или две трећине представника њених братстава.

     

         Секретар Станко Маичић, с. р, трг. Помоћ.; председник Н.Х.З. Драгољуб Миливојевић,

    с. р.; потпредседница Милица Јовановић, с. р. Учитељица; благајник Здравко Живојиновић, с. р. Трговац; чланови управе: Михаило Петровић, с. р. бак. трг.; Бранислав Стефановић с. р. резервни официр, с. р. земљор.

     

         Н а свом састанку од 15. јуна  (на Видов-дан) ове године Средишни одбор Народне Хришћанске Заједнице од преко 60 присутних чланова са Управним и Мисионарским Одбором усвојио је ову уредбу о организацији Народне Хришћанске Заједнице с тим: да се основана братства и која ће се тек основати у свему држе ове уредбе и по њој врше оснивање и изводе своју организацију.

         Из Средишне Канцеларије Народне Хришћанске Заједнице број 2969.

     

                                                                                                                               14. јула 1925. год.

                                                                                                                                      Крагујевац

    Текст приредио:

    Мирослав Павловић из Љига

  5. СВЕШТЕНИК МАРЈАН КНЕЖЕВИЋ, ОКЛЕВЕТАНИ МОЛИТВЕНИК И БЕЗСРЕБРЕНИК

    Помози Бог!

    Можемо чути усмено, или на интернету разне клевете на рачун овог узорног свештеника. Наравно они који га познају, или су били икад на било ком богуслужењу у Храму Св. Апостала у селу Ставе код Ваљева мисле другачије, међу којима сам и ја.

    Потврда благодатности свештеника се огледа првенствено кроз Свете Тајне, кроз некварење малог и великог освећења воде, по чијим молитвама их Господ освештава и чини некварљивим, али и по исцелењима и истеривањем демона по молитвама свештеника које Господ чини. Многи клевећу о. Марјана да је у прелести и да истерује демоне из људи помоћу враџбина и сл. Не бих да хвалим о. Марјана, свако може да дође у Ставе на молитву и види шта је истина.

    Нека се свако запита колико има духовника, или ти парохијских свештеника код којих народ масовно долази на молитву за здравље, јер се прочуло у народу да је нарочито успешна као код. о. Марјана и још неких великих духовника. Можда неки преваљују узалуд велике километре, а баш њихов парохијски свештеник поседује исте, или веће духовне дарове од о. Марјана? Нека свако провери свог свештеника, или ти остале мирске свештенике и свештеномонахе у близини, или у својој епархији.

    17800303_1277173142379451_7068921397213299736_n.jpg

    1. goranger

      goranger

      какве клевете? о чему се ради?

  6. Помаже Бог!

     

    Поштовани,

     

    нудимо Вам да купите скоро одштампану књигу :

    "ЖИТИЈА СВЕТОГ СИМЕОНА И СВЕТОГ САВЕ"

     

    Издавач књиге је наш најстарији манастир посвећен Св.Сави, Фрушкогорски Манастир Кувеждин, а суиздавач је издавачка кућа "Аз Буки" из Крагујевца. Наравно књига има благослов месног епископа Владике Василија Сремског (оригинал је скениран у књизи), као и ЦИП (каталогизацију у Народној Библиотеци Србије)

     

    Цена књиге је 550 динара - уколико иде преко жиро рачуна издавачке куће "Аз Буки", не плаћа се ПДВ јер издавачка кућа је ван ПДВ-а. У цену књиге је урачуната поштарина. Обавезно због курирске службе, наведите контакт особу и њен број мобилног телефона.

     

    Књига је одштампана на благо жутом  папиру, има 264 странице, формата А5,са тврдим корицама пуног колора, величина слова је 12 па је услед тога веома пријатна за читање.

     

    У књизи су одштампана три житија, први превод на савремени српски језик почетком 20. века који је превео професор старословенског на Богословском факултету у Београду господин Миливоје Башић.

     

    Садржај књиге:

     

    1.) Житије Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) од Светог Саве

    2.) Житије Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) од Светог Краља Стефана Првовенчаног

    3.) Житије Светог Саве од монаха Теодосија Хиландарца

     

    У случају да сте расположени да купите књигу, или да добијете додатне информације можете контактирати:

     

    приређивача и дистибутера

       Мирослава Павловића

     

    Контакти: Моб. +381 (0) 63 8 126 182 и e-mail [email protected]

    Убаци слике 2

    Убаци слике 3

  7. Mi se poznajemo doktore i ja sam ziveo u Smederevo. Isli smo zajedno organizovano na Ostrog, bilo je ludo i nezaboravno, morali smo malo vise da pijemo usput piva, bila je velika vrucina... Davno je to bilo mislim 2000. god.
  8. Kakav ekumenizam, kakve teorije zavere, u hramu Krista Kralja su ljudi puni ljubavi, cesto idem na mise i na kraju meseca me jedan odvec stariji cika pomogne uvek sa 500 eura- zar to nije ljubav. Dajte dosta podela, mi smo svi krscani!
  9. Највећи ауторитет у парохији, односно парохијској заједници, требало би да буде парохијски свештеник са црквеним одбором. Свештеник који контактира са већином становништва, коме се одаје дужно поштовање је по мени већег ауторитета од свих истакнутих парохијана (лекара, директора, професора, бизнисмена итд.) јер је он у Божијој служби, а и ако је по људској слабости слабије цењен код становништва, ту је црквени одбор као подршка свештенику у разним акцијама и гарант да акције свештеника нису нерасудне и штетне по парохијане. Историја српског народа је показала, да кад год није било Божијег помазаника међу народом, кад је држава била обезглављена и окупирана, тј. под страном влашћу ( као у време владавине Турака над Србима) да је о народу бринула Српска Црква, да је у неку руку водила народ и духовно и у светским стварима управљала народом, колико су то прилике дозвољавале. Данас ако је држава Србија у неким сегментима свог битисања слаба, или недовољно јака, или неажурна, или финансијски сиромашна, или кључни руководећи појединци попуштају под притиском, разних центара моћи, који не желе добро српском народу, нужно је да неке световне функције преузме на себе СПЦ, као некада у најтежим временима по српски народ. Поред породице, засигурно би требало да је најважнија ПАРОХИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА, као основна заједница људи која се окупља око Цркве Божије кроз парохијског свештеника. Поставља се питање колико су хришћани у парихијској заједници упућени, једни на друге? Колико сарађују, колико се помажу, колико брину једни о другима, колико се познају, колико деле и „добро и зло“?На крају се поставља питање колико парохијски свештеник, на челу црквеним одбором бреине о парохијанима, или је чисто сервис за „требе“ (крштења, венчања, сахране, освећивање (воде, куће, аута, славског колача итд.) Мој предлог је да свештеник заједно са црквеним одбором обради разне информације од парохијана, којима освештава славску водицу, као параметар минималног општења са СПЦ. Које би то биле информације: духовно стање, материјално стање, жеља да се помогну остали мање имућни парохијани, њихов поглед на православни живот итд.Сигурно би се нашло у просечној парохији и веома имућних домаћинстава, и оних који добро зарађују у иностранству, и девизних пензионера који немају децу, а и оних на ивици беде, а у овом случају кључне категорије младих брачних парова који би још да имају деце, а немају материјалних услова за то. Поред фонда за материјално угрожене, старе и болесне, требало би основати и фокусирати све снаге на оснивање финансијског фонда за помоћ онима који би хтели да имају више деце, а немају за то материјалних услова и то спровести у свим парохијама СПЦ, или бар у оним где има добре воље за тако нешто. Када би се урадила добра анимација од стране парохијског свештеника и црквеног одбора у датој парохији, верујем да би се појавио вишак материјалних средстава, која би м огла да се употреби за повећање наталитета. Али суштински је то да се направи модел, да то буде стално и систематски, а не од случаја до случаја, што је добро, али не решава проблематику. И ЕТО РЕШЕЊА ЗА ПОДИЗАЊЕ НАТАЛИТЕТА У СРПСКОМ НАРОДУ, А НЕ ДА СЛУШАМО КАКО НАС НА ГОДИШЊЕМ НИВОУ НЕСТАЈЕ ОКО ТРИДЕСЕТАК ХИЉАДА (ВИШЕ УМРЕ, НЕГО ШТО СЕ РОДИ). Да би поставили добре принципе и преузели добра искуства, препоручујем да обавезно користимо „Средњи Систем“ и „Жички Устав“ од Светог Владике Николаја, као и позитивна искуства из закона и житија Светих Немањића и Светих Лазаревића. Ево навешћу један део житија Светог Деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа, које је превео прота Др Лазар Мирковић, а издала СКЗ 1936. (коло ХХХIХ, књига 265, стр. 52.-53.) СТАНОВНИЦИ И МОНАСИ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ 9). А погледај ми и људе који су последње и најчасније створење Божије, да не би ко мислио, да хвалим бездушне и неосећајне ствари. Но ваистину, најбоља земља рађа најбољи пшенични клас, који нам даје 30-струко, 60-струко и 100-струко. Храбри су дакле, тако, да таки глас у васељени нико други нема, од чега часнијега по Соломону нема међу људима. А добропотребни су и у послушности, да их нема равних у васељени. Где је потреба, брзи су на послушност, а спори на говор (Јак. 1,19). А где је (потреба) нешто противно, брзи су на одговор свакоме који пита, наоружани оружјем десницама и левицама. А телесном чистотом превазилазе друге народе, а исто тако и лаком и светлом крвљу. А уз то су и милостиви и дружељубиви. Ако би ко од њих осиротео у потребама, остали му све потребно дају, не само појединцу, но сваком и свагда и не само давањем но двоструком милостињом, тако да се може применити Соломонова реч: „Поштујући ништега, чини милостињу“ (Прич. Сол. 14,31). А живот у тој целој земљи је као црква Божја, а не (живе) као остали народи скотски и против природе, и сваки час не спомиње се име (име Божије), но установљено је ( да се моле) од малога до великога од њих више од двапут на дан. Љубочасно је, како син, мада је и у своме дому, када је заједно са родитељима као слуга стоји пред њима. А ово се може видети не само код богатих, но и код најгрубљих и код последње сиротиње. Где се чуло код њих да је неко озлобио оца свога, или матер? Ваистину никако, но по христу врши се закон, чинећи један другога бољим (већим) од себе, господином називајући откривене главе, како је у старини (било) и (како је) сада у јужним земљама „изуј обућу са ногу твојих, земља на којој стојиш света је“ (II Мојс. 3,5), тј. поштуј место обичајем земље, а свети апостол Павле заповеда људима да се моле (Богу) откривене главе. Јер се срамоти, рече, ако се (човек) моли покривене главе, или ако пушта кику (косу) да расте (I Кор. 11,4,14). Ако није срамота откривати главу Ономе који зна унутрашњост, колико ли (то тек није) пред људима. Зато је код њих заистину све изванредно, а остало (бива) све по Павлу «што је часно, и побожно и што је изабрано» (Филип. 4,8) и може се наћи оно што уздиже, а особито љубав, која је глава свакој врлини. Мирослав Павловић из Љига На Света Три Јерарха 2017. л.Г
  10. Руска Федерација је одговорила на молбу РПЦ позитивно и одобрила да до даљњег се могу користи и издавати од стрне РФ трационална документа која нису биометријска, тј. РПЦ се изборила за алтернативу биометријским документима. Разъяснения Минэкономразвития РФ о добровольном характере получения универсальной электронной карты12 декабря 2013 г. 16:16 Министерство экономического развития Российской Федерации направило ответ на письмо председателя Синодального отдела по взаимоотношениям Церкви и общества протоиерея Всеволода Чаплина. В своем письме, адресованном органам государственной власти, отец Всеволод сообщил о фактах дискриминации граждан, которые по тем или иным причинам отказались принимать УЭК, и просил обеспечить добровольность принятия универсальной электронной карты, а также возможность предоставления всех социальных благ лицам, которые по тем или иным причинам не пожелают принимать упомянутую карту. Письмо подписано заместителем директора Департамента государственного регулирования в экономике Минэкономразвития П.В. Малковым. В соответствии с письмом Аппарата Правительства Российской Федерации от 22 октября 2013 года № П48-2467м Департамент государственного регулирования в экономике Минэкономразвития России (далее — Департамент) рассмотрел обращение по вопросу регламентации отказа от получения универсальной электронной карты и в части своей компетенции сообщил следующее. В соответствии с Положением о Министерстве экономического развития Российской Федерации, утвержденным постановлением Правительства Российской Федерации от 5 июня 2008 года № 437, Минэкономразвития России является органом исполнительной власти, осуществляющим выработку государственной политики и нормативное правовое регулирование в отнесенных к его ведению сферах деятельности. Минэкономразвития России не уполномочено осуществлять разъяснение и толкование нормативных правовых актов. В связи с этим Департамент вправе лишь высказать позицию по вопросам, изложенным в обращении, не обязательную для правоприменения. Основными целями введения универсальной электронной карты (далее — УЭК) гражданина является повышение качества предоставления государственных (муниципальных) услуг и исполнения государственных (муниципальных) функций, предусматривающих взаимодействие с гражданами или организациями, а также повышение эффективности и результативности деятельности государственных органов и органов местного самоуправления. УЭК является учетным документом, каждая карта имеет соответствующий номер, идентифицирующий не человека, а саму пластиковую карту, необходимый для доступа к информации, используемой для удостоверения прав пользователя картой на получение государственных и муниципальных услуг, а также иных услуг, оказание которых осуществляется согласно законодательству Российской Федерации. В соответствии со статьей 25 Федерального закона от 27 июля 2010 года № 210-ФЗ «Об организации предоставления государственных и муниципальных услуг» (далее — Федеральный закон) УЭК выдаются гражданам на основании заявлений о выдаче универсальной электронной карты с 1 января по 31 декабря 2013 года включительно. Таким образом, до 31 декабря 2013 года УЭК может быть получена только по заявлению гражданина. Также статьей 26 Федерального закона предусмотрено, что в течение срока, установленного нормативными правовыми актами субъекта Российской Федерации и составляющего не менее шестидесяти дней со дня публикации в общероссийском или региональном печатном издании, выходящем не реже одного раза в неделю, извещения о выпуске УЭК гражданам, не подавшим до 1 января 2014 года заявлений о выдаче им указанной карты и не обратившимся с заявлениями об отказе от получения УЭК, гражданин вправе обратиться в орган (организацию), определенный (определенную) субъектом Российской Федерации, с заявлением об отказе от получения УЭК. Отказ гражданина от получения и использования УЭК не влечет за собой утрату права гражданина на получение государственных (муниципальных) услуг в установленном законодательством порядке. Таким образом, гражданин сохраняет возможность получения государственных (муниципальных) услуг традиционным способом, то есть путем непосредственного обращения гражданина в соответствующие государственные органы, предполагающие его личное присутствие при подаче заявления на получение той или иной услуги. Одновременно отмечено, что получение УЭК не является обязательным, и гражданин имеет право отказаться от использования УЭК в любое время после получения карты. В случае отказа гражданина от использования УЭК такая карта подлежит аннулированию в порядке, установленном уполномоченным Правительством Российской Федерации федеральным органом исполнительной власти. Контактная информация определенных субъектом Российской Федерации органов (организаций) размещена на официальном сайте федеральной уполномоченной организации (gosuslugi.ru, в разделе «для граждан»). Синодальный отдел по взаимоотношениям Церкви и общества/Патриархия.ru http://www.patriarchia.ru/db/text/3434945.html
  11. Помози Бог! Захваљујем се пуно уредништву сајта (форума) што ми је омогућило да се обратим на форуму и изнесем своје мишљење. Молим све оне о које се огреших, које увредих, или узнемирих својим писањем да ми опросте. Пуно вас поздравља и жели вам спасење душе у нашем Господу Исусу Христу Мирослав
  12. Помози Бог! Захваљујем се пуно уредништву сајта (форума) што ми је омогућило да се обратим на форуму и изнесем своје мишљење. Молим све оне о које се огреших, које увредих, или узнемирих својим писањем да ми опросте. Пуно вас поздравља и жели вам спасење душе у нашем Господу Исусу Христу Мирослав
  13. Помози Бог! Захваљујем се пуно уредништву сајта (форума) што ми је омогућило да се обратим на форуму и изнесем своје мишљење. Молим све оне о које се огреших, које увредих, или узнемирих својим писањем да ми опросте. Пуно вас поздравља и жели вам спасење душе у нашем Господу Исусу Христу Мирослав
  14. Имам жену и двоје мале деце, већ 10 год. сам у хришћанском браку
  15. Обратио си се на погрешну адресу, ја сам породичан човек - дуг је пост, па од мене привиђаш "црнца"... Ако уопште и постиш!
  16. Може се само предпоставити, не би волео ни да сам близу таквог скупа...
  17. САТАНСКА ЛИТИЈА ЈЕ ПРАВО ИМЕ ЗА ПАРАДУ СОДОМИТА Што се тиче православних обреда, православних вредности, антихристове слуге су уз помоћ ђавола изумеле свуда негативни еквивалент, тј. то је све оно од „хришћанског“ са префиксом анти. Антихристове слуге, или просто речено, прикривени, или отворени сатанисти уместо Христа имају антихриста, уместо литургије имају анти-литургију у којој се читају молитве ђаволу и приноси му жртва, имају анти-крштење (наравно они то све тим именом не зову) – за све хришћанско имају „анти“. Тако и за Крсни ход (Кресни вход), или како је код нас Срба одомаћен назив литија и за њу имају анти-литију. У православној литији се носе хришћанске иконе, барјаци, свештеници су у одеждама, кади се тамјаном, певају се тропари и остале црквене песме и застаје се код одређених освештаних места да се одрже молебани. Каква је духовна последица? Сам чин литије призива у помоћ Господа Исуса Христа, Мајку Божију, Светитеље, све бестелесне Божије силе (Ангеле, Архангеле итд.) и наравно благодат Духа Светога, на учеснике литије, верујући народ тог места и освештава простор куда литија пролази. Још у литији се проузносе молитве у молебанима за разна добра житеља тог места. У таквим литијама поред народа учествује и мноштво ангела, као и у осталим богослужењима и благослов Божији почива на таквом скупу. У анти-литији се промовише грех, скрнави име Божије, прикривено се проузносе неке молитве ђаволу, скрнаве се иконе и хришћанске вредности, носе се слике које имају симболику анти-иконе, демонизоване маске, рогови на глави и све оно што подсећа на демоне и ђавола. Узвикују се антихришћанске пароле итд. Е сад ако се поврх свега промовише и содомски грех ту је и „успех“ код таквих већи... Каква је ту духовна последица? Таква анти-литија има сатанску силу, јер у њој учествује и мноштво демона слугу ђавољих. Зле силе долазе на њихово призивање, а Господ то допушта до одређене мере, док се не препуни чаша, а онда следи Гнев Божији, да ли у мери као на Содому и Гомору, то се незна, али може да се претпостави – дуготрпљење Божије је велико, поготову ако у месту има праведника, ако не дође одмах казна Божија, оно буде бар нека велика опомена од Бога. Знате ону пословицу: „Ко са ђаволом тикве сади о главу му се обијају“. Благоверни Свети Деспот Стефан Лазаревић је Београд посветио Пресветој Богородици и у њему се вазда у то време славило име Божије (живело се као у великом манастиру), а сад да неко тај свети град скрнави сатанском литијом – Срби и Београђани, чему да се надамо, каквог ли проклества и несреће? По речима једног знаменитог духовника у време „петооктобарских промена“ у Србији, народ је кружио око једне зграде (по узору на литију) и узвикивао „Слободане убиј се“, тј. позивао Слободана Милошевића на самоубиство и зграда се запалила. Духовник је објаснио да шетња народа са сатанистичким позивом на самоубиство је сатанска литија и да има негативну духовну силу, а доказ је да се зграда запалила. Шта ће бити са Београдом, Србијом и нама кукавним Србима? Као у време дешавања око конкордата у Југославији, СПЦ има право да посегне за претњом изопштењем из Цркве, анатемом (бацањем проклетства) на власти и све помагаче који омогуће одржавање ове сатанске литије Београдом и сигуран сам да би пропало одржавање параде содомљана. Ако се парада недај Боже ипак одржи, а великодостојници, на челу са Патријархом Српским не посегну за овим средствима, последице и грех неће ићи само на душу власти и помагача, већ и на њихову и Господ само зна како ће им се то све рачунати. О Воздвижењу Часног Крста 2013. Лета Господњег Мирослав Павловић
  18. Опростите браћо и сестре, претерао сам са овом скарадном изјавом БРАВО АНТИ-ПОПЕ! Могао сам једноставно да кажем да се не слажем са таквом праксом освештавања славске водице. Праштајте још једном, људи смо па грешимо...
  19. Када би неколико капи Светог уља из Јерусалима са Гроба Господњег долили у кацу (посуду) са маслиновим уљем од 1000 литара, сигурно би то сво уље било светије, јер је досуто у њега Свето уље, али по рангу светости не можемо ставити то уље са оним које је донешено са Гроба Господњег. Да је то исти ранг, могли би да не доносимо дуго уље из Јерусалима, већ да делимо оно уље од 1000-2000л освештано са пар капи Светог уља. Ако се деси да вам свештеник не чита у кући молитве за освештање водице, већ из мале бочице долије пар капи Свете Воде у већу посуду која је пуна обичне воде и каже вам, сад вам је вода освештана, слободно му кажите: БРАВО АНТИ-ПОПЕ!
  20. О ЧУВАЊУ ПРЕДАЊА И ПОРЕТКА У СПЦ Предање је оно, што је теби поверено, а не оно што си пронашао; оно што си примио, а не што си измислио; предање је ствар учења, а не умовања; оно се даје свему народу, а није парцијални посед; то је ствар која је дошла до тебе, а не коју си ти открио;према њему треба да се односиш не као онај који је то пронашао, него онај кото чува, не као утемељивач, него као следбеник, не као вођа, него као вођени. Предање чувај – то значи таланат Вере васељенске заштити тако да остане цео и неповређен. Што ти је поверено, то нека остане код тебе, то ипредај. Добио си злато – злато и дај. Нећу да ми подмећеш нешто друго; нећу да уместо злата безобразно подмећеш олово, или обману – бронзу; нећу привидно,него право злато. Свети Викентије Лерински Сад се поставља питање како је правилно примање и чување предања у СПЦ, која је то предањска линија коју треба да следимо, а које је предање које треба да поштујемо. Ко су наши прејемници у предању, анализирајући предањску линију како смо примали и чували предање са гколена на колено, са духовног оца, на духовног сина? Да ли неко ко је примио предање од Светог Николаја Жичког је дужан (или произвољно може) да следи предање и праксу Св. Никодима Светогорца? Шта је ту исправно, тј. какав је став Цркве по овим питањима?
  21. Нека запажања у вези предања и праксе у СПЦ Ко није истинољубив у „малом“ не можемо да му верујемо у „великом“ Свети оци кажу да не треба бити иследник ситница, али некад се испостави да неке наизглед „ситнице“ могу да буду камен спотицања за истинско јединство. Мишљења сам да браћа у Христу треба да се дотакну свих тема и тамо где су различита мишљења да сударе аргументе и у духу истинске љубави усагласе мишљење шта је став Цркве, односно предање светих отаца, а шта новачење, тј. уношење на мала врата беспоретка у СПЦ. Циљ овог писања је да се отвори и јавна и интерна расправа по многим питањима, не би ли дошло у многим питањима до једномислија у редовима „правоверне браће“. Боље сада „расправљати“ него кад уследи још „радикалније“ гоњење. Хоћу одмах да се оградим да ми није намера да неког омаловажим и прозовем, а ако неко и препозна да је његова пракса критикована, нека се не љути, људи смо у односу на околности, сваком је могуће ненамерно да се подвуче нека грешка, или да наследи нешто модификовано тј. у већој, или мањој мери искривљено… Смирени и истинољубиви раб Божији се радује кад исправи неку своју заблуду у вези било чега. Постоје углавном две духовне линије међу „правоверном браћом“ . Једна духовна линија следи праксу и предање доследно у свему Св. Владике Николаја Жичког, а та пракса се поклапа са праксом словенских помесних православних цркава у задњих око 300 година свог битисања. Друга духовна линија правда своју праксу да је таква пракса тренутно у Грчкој Православној Цркви, или у Руској Православној Цркви, или у манастиру Хиландар, или на Светој Гори, или да је неко тако од древних, или ранијих св. отаца радио, или да су наследили од Светог Јустина Ћелијског (постоје контраверзе, шта је наслеђено од Светог Јустина Ћелијског, а шта је примљено из Грчке). Ова прва поменута духовна линија каже да ако су се 300 година свети држали исте праксе, може се сматрати да је то већ пракса Цркве Христове и да онај који испраља наслеђену праксу, гради себе изнад Цркве и да ако су свети држали праксу 300 година и нису нашли ништа за сходно да промене, да је онда излишно ту било шта преиспитивати, мењати, или ти усагашавати са праксом друге помесне Цркве и тако смућивати и уносити поделу у свом народу… Признају да ту има латинских примеса, али ако светима не сметаше, не сметају ни њима и ради поретка и смутње, никако не мењати праксу. Позивају се на Типикон, тј. прву и једину словенску верзију Јерусалимског типика Св. Саве Освећеног на црквено-словенском језику, по коме се управљају све словенске православне Цркве у задњих 300 год. Наводе изјаву Преподобног Јустина Ћелиског објављену у писму о. Антонија (некада Црноречког) која гласи: ”Како сведочи мати Злата из манастира Ћелија, једном приликом када је тадашњи јеромонах Атанасије Јевтић служио Литургију, а ава Јустин морао на трен из неке потребе да изађе из цркве, десило се следеће… Ава Јустин, вративши се у цркву, приупитао је мати Злату – како то да није чуо мало звонце (којим се звони у току освећења Светих Дарова). Када му је мати одговорила да им је рекао Атанасије да то не треба, да то код Грка нема, и да је то новотарија примљена са Запада – ава Јустин се праведнички, због овог дрског нарушавања правила побожности Православне у Срба, ражестио, и, на лицу места, пред свима, изгрдио поцрвенелог јм. Атанасија, речима: „Ко си ти да мењаш оно што је Црква вековима прихватила, ово је освећено Предање српске Цркве, и то имаш да чуваш…“ Мати сведочи да док би Ава грдио Атанасија овај би се повиновао, а чим би изашао ван његовог видокруга терао је по старом, убеђен да боље зна од свих како треба. (Извод из писма о. Антонија) Ова друга поменута линија тврди да ради многих латинских примеса, треба кориговати праксу, тј. одстранити уплив „западних“ утицаја. Параметар су им пракса древних светих отаца посебно са територије Византије, што је осведочено у списима и књигама св. отаца на савременом грчком и старо-грчком језику. Циљ им је како кажу сачувати неокрњену веру и праксу древних св. отаца и осталих светих отаца на које Латини немаше никакав утицај. Слушао сам много пута од старца Петра Денковачког:“ Ако не знаш да ли је нешто добро, или лоше, види само какви су плодови, или бар ако можеш да предпоставиш какви ће плодови бити.“ И још шта је рекао о. Петар за расуђивање Владе Д. :“ Каже Влада. Д. да календар није догматско питање. Да! Али, какви су плодови новог календара? Ево погледајмо, шта је било у Грчкој. Поделе и свађе! Шта ћеш ти горе, него да се браћа међу собом свађају и мрзе.“ И још додаје о. Петар:“Не бих ја служио литургију по новом календару ни по цену живота“. А око причешћивања у прву среду васкршњег поста (на тримирје) о. Петар каже: „Свети Владика Николај у Жичи нас је у среду причешћивао, (ко ништа није јео од почетка поста до литургије у среду), супеном кашиком са Богојављенском водицом, а о причешћивању у среду причешћем, није било ни говора. Као што није било ни говора о причешћивању без поста и без исповести, што данас неки новотарци раде.” У прилог тој пракси је и сведочење садашње игуманије манастира Ћелија мати Гликерије, која каже да се у првој недељи васкршњег поста за време Аве Јустина никада нису причешћивали пре Теодорове Суботе. Сви тврде да су плодови њихове сопствене праксе исправни и да доносе добре плодове, али за даље нек оци расуде да ли да остану при своме, или да усагласе ставове… Позивам владике, оце и теологе да у међусобним сусретима и препискама расуде и усагласе мишљење шта је исправније и душекорисније, не би ли се приближили једномислију и једнообразности, а тако и јачем и чвршћем јединству, које ће нам како „времена иду“ бити и те како потребно. А сад ћу навести нека од мојих запажања, што се тиче разлика. Свештенослужитељи и други упућенији приметили би још ставки, али надам се да ће и ово бити довољно да се покрене „расправа“ у циљу доброг плода, а не јалових надметања… 1) Неки духовници благосиљају пост пред причешће 5 до 7 дана (не рачунајући разрешења у болести итд.) , а неки 3 дана. 2) Неки духовници траже обавезну исповест пред причешће, а неки не, чак и ретко исповедају своја чада – једанпут, до двапут годишње. 3) Неки духовници благосиљаљу причешћивање сваке недеље, а неки не чешће од једанпут месечно, или у 40 дана. Има оних који дају благослов да се чада причешћују по двапут у два велика поста и по једанпут у два мања. 4) Неки духовници својим искушеницима (послушницима) благосиљају да носе расу, а неки не, већ до самог монашења (и бар полагања једног завета) да носе мирско одело. 5) Неки свештенослужитељи на проскомидији сами у олтару читају имена за живе и упокојене, а неки по икономији због мноштва имена дају да неко још од монаха чита имена у олтару, или пак листиће са именима поделе народу да их на дати знак чита у храму. 6) Неки духовници причешђују супружнике који нису у благословеном црквеном браку, а неки не. 7) Неки свештенослужитељи благосиљају за време службе употребу звонца (кад се пева „и молим ти се Боже наш“), а неки не. 8) Неки кад су на територији Грчке служе по новом календару, а неки кажу да не би служили по новом календару ни по коју цену, неки чак не би уопште никад служили литургију са било којим новокалендарцом. 9) Неки духовници кажу да икону треба обавезно освештати, а неки да сам лик светог већ освештава икону. 10) Неки по икономији благосиљају у нужди и потреби да чада узму биометријска документа (са, или без чипа) јер сматрају да то није „толико опасно“ по душу, а неки не и строго су против узимања било каквих биометријских докумената. 11) Неки свештенослужитељи причешћују паству у трапавим седмицама, неки причешћују тада само децу, а неки су изричито против тога и не причешћују никога у трапавим седмицама. 12) Неки су за служење литургије и осталих богослужења на српском, а неки искључиво на црквено-словенском језику. МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ
×
×
  • Креирај ново...