Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Nikola Stojanovic

Члан
  • Број садржаја

    1984
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    4

Репутација активности

  1. Волим
    Nikola Stojanovic got a reaction from sanja84 in Tema kad nema teme gde biste pisali   
  2. Волим
    Nikola Stojanovic got a reaction from шпиља in Хвала "Кани Галилејској"   
    Spilja dobar momak, nece da se ljuti. Evo u cetvrtak idem da castim za bajk u kafanu, i u to ime ide tura pice za mladence , da ih cuva Gospod !
     
  3. Волим
    Nikola Stojanovic got a reaction from Ayla in Песма јутра   
    Omiljena :D :D Mozda pajki .
    https://www.youtube.com/watch?v=3eceSlrnBz0
  4. Свиђа ми се
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на Дуња у Поезија   
    Što visi kapija? 
    Gde vam je ograda?
    Što je crep kriv? 
    Dokle je vaše? 
    Ima li išta vaše? 
    Što je podrum prazan? 
    Što su burad suva? 
    Što je paučina na ikoni? 
    Što nije okrečeno? 
    Gde mi je slika sa zanata? 
    Gde je očeva slika iz armije? 
    Gde vam je kućno drvo? 
    Kad ga pre odsekoste? 
    Gde vam je čuvarkuća? 
    Gde je ljuljaška? 
    Ko je zatrpao bunar? 
    Što hleb ne pečete? 
    Što se ne izuvate kada ulazite? 
    Što vam miševi trče po tavanu? 
    Što šurujete sa onima da im ime ne pominjem? 
    Jeste li zaboravili šta su nam učinili? 
    Što do kasno spavate?
    Kako uopšte spavate kada ste takvi? 
    Gde vam deca spavaju? 
    Da l' vam deca gladna spavaju? 
    Znate li rod bar do trećeg kolena? 
    Znate li gde smo puške zakopali? 
    Zašto se ne krstite pre večere? 
    Gde je ona moja jabuka? 
    Šta ste se omusili i samo ćutite? 
    Odgovorite! 
     
    Ali deda, ti si juče umro.
    Vrati se i lezi, smeje nam se svet.
     
    Veljko Lađevac
  5. Волим
    Nikola Stojanovic got a reaction from Дуња in Поезија   
  6. Волим
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на Снежана у Поезија   
    Uvek sam se plašio da ti tepam

    Uvek sam se plašio da ti tepam
    Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
    Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
    i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
    Jer sam glupovao verovao
    da ću ako ti ruku na rame stavim
    da ću ako ti prstima čelo dodirnem
    da ću ako ti u tople oči grudi slijem
    da ću izgubiti sebe.
    Sad kad si otišla imam sebe, isuviše…

    Zoran Radmilović  
  7. Волим
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на Марина Савковић у Поезија   
  8. Волим
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на Ayla у Поезија   
    Čime da te zakunem da me više ne boliš?
    Svim onim noćima u kojima su moja pitanja za tobom gradom lutala.
    Jutrima u kojima nije bilo zajedničkih buđenja.
    Nerođenom djecom čija imena nismo birali.
    Ukroćenim željama, proračunatim susretima.
    Svakim "šta će drugi reći" i ponekim "šta će moji reći" , možeš dodati tome i "drugovi su rekli".
    Za koga živjesmo ovu ljubav pitam se ponekad, krijući je od nas samih sakrivajući je od drugih?
    Sanjali smo bolje nego što smo voljeli, a voljeli smo mnogo više nego što smo pokazivali, a tek krili, tu smo najbolji.
    I onda je mrak skrivanja pojeo sam sebe.
    Čime da te zakunem da me više ne voliš?
    Ujedima u svitanja. Šaputanjima na plažama. Osmjesima u mimohodu. Dodirima ispod stola. Dahom ljubavnika. Osvetom krvnika koji rovariše po našim skrivanjima.
    Ponekom tugom. Mnogim pismima. Dalekim putovanjima. Brodovima. Odlaženjima i ostajanjima. Dugim čekanjima i povremenim nestajanjima.
    Čime danas da nestaneš sjutra?
     
    Mau (Novak)
  9. Волим
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на Адриана92 у Поезија   
    Vilijam Šekspir
    Sonet CXVI
     
    Spoj vernih duša smetnja ne remeti
    A ljubav nije ljubav koju svako
    S promenom menja, il' ako se seti
    Da s nevernikom izneveri lako.
    O, ne! Ljubav je tek kula svetinja
    Što gleda bure i njihovu penu, 
    Ona je zvezda, visoka vodilja,
    Za zalutalu barku. Ni vremenu
    Igračka nije, mada su rumena
    Lica pod njenom kosom koja čeka;
    O, ljubav nema promena i mana,
    Već traje dok je sveta i veka.
                   Ako grešim. Moj stih
                je laž tada
                I niko nije voleo nikada.
  10. Волим
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на Икар Губелкијан у Поезија   
    Lament nad Beogradom
    JAN MAJEN i moj Srem,
    Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini,
    priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim, i mrem
    i ležim, hladan, kao na pepelu klada.
    Samo, to više i nismo mi, život, a ni zvezde,
    nego neka čudovišta, polipi, delfini,
    što se tumbaju preko nas, i plove, i jezde,
    i urliču: "Prah, pepeo, smrt je to."
    A viču i rusko "ničevo" -
    i špansko "nada".
     
    Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu,
    sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.
    Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu,
    i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
    U Tebi nema besmisla, ni smrti.
    Ti sjajiš kao iskopan stari mač.
    U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
    i ponavlja, kao dan i detinji plač.
    A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje,
    Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje.
     
    ESPANJA i naš Hvar,
    Dobrović mrtvi, šejk što se u Sahari beli,
    priviđaju mi se još, kao utvare, vatre, var.
    Moj Sibe poludeli, zinuo kao peš.
    Samo, to više nismo mi, u mladosti i moći,
    već neki papagaji, čimpanzi, neveseli,
    što mi se smeju i vrište u mojoj samoći.
    Jedan se "Leiche! Leiche! Leiche!" dere.
    Drugi mi šapće: "Cadavere!"
    Treći: "Leš, leš, leš."
     
    Ti, međutim, širiš, kao labud krila,
    zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
    Ti budiš veselost, što je nekad bila,
    kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
    U Tebi nema crva, ni sa groba.
    Ti blistaš, kao kroz suze ljudski smeh.
    U Tebi jedan orač peva, i u zimsko doba,
    prelivši krv, kao vino, u novi meh.
    A kad mi klone glava i budu stali sati,
    Ti ćeš me, znam, poljubiti kao mati.
     
    TI, PROŠLOST, i moj svet,
    mladost, ljubav, gondole, i, na nebu, Mljetci,
    priviđate mi se još, kao san, talas, lepi cvet,
    u društvu maski, koje je po mene došlo.
    Samo, to nisam ja, ni Venecija što se plavi,
    nego neke ruševine, aveti, i stećci,
    što ostaju za nama na zemlji, i u travi.
    Pa kažu: "Tu leži paša! - Prosjak! - Pas!"
    A viču i francusko "tout passe".
    I naše "prošlo".
     
    Ti, međutim, stojiš nad širokom rekom,
    nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao štit.
    Ti pevaš vedro, sa grmljavom dalekom,
    i tkaš u stoleća, sa munjama, i svoju nit.
    U Tebi nema moje ljudske tuge.
    Ti imaš streljača pogled prav i nem.
    Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge,
    a hladiš, ko dalek bor, kad te udahnem.
    A kad dođe čas da mi se srce staro stiša,
    Tvoj će bagrem pasti na me kao kiša.
     
    LIŽBUA i moj put,
    i svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,
    priviđaju mi se još, dok mi žižak drhće ko prut
    i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne.
    Samo, to više nisu, ni žene, ni ljudi živi,
    nego neke nemoćne, slabe, i setne, seni,
    što mi kažu da nisu zveri, da nisu krivi,
    da im život baš ništa nije dao,
    pa šapću "não, não, não"
    i naše "ne, ne".
     
    Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini,
    do zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san.
    Ti slušaš svog srca lupu, u dubini,
    što udara, ko stenom, u mračni Kalemegdan.
    Tebi su naši boli sitni mravi.
    Ti biser suza naših bacaš u prah.
    Ali se nad njima, posle, Tvoga zora zaplavi,
    u koju se mlad i veseo zagledah.
    A kad umorno srce moje ućuti, da spi,
    uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti.
     
    FINISTÈRE i njen stas,
    brak, poljupci, bura što je tako silna bila,
    priviđaju mi se još, po neki leptir, bulke, klas,
    dok, iz prošlosti, slušam, njen korak, tako lak.
    Samo, to više nije ona, ni njen glas nasmejan,
    nego neki kormoran, divljih i crnih krila,
    što viče: zrak svake sreće tone u Okean.
    Pa mi mrmlja reči "tombe" i "sombre".
    Pa krešti njino "ombre, ombre" -
    i naš "grob" i "mrak".
     
    Ti, međutim, krećeš, ko naš labud večni,
    iz smrti, i krvi, prema Suncu, na svoj put.
    Dok meni dan tone u tvoj ponor rečni,
    Ti se dižeš, iz jutra, sav zracima obasut.
    Ja ću negde, sam, u Sahari, stati,
    u onoj gde su karavani seni,
    ali, ko što uz mrtvog Tuarega čuči mati,
    Ti ćeš, do smrti, biti uteha meni.
    A kad mi slome dušu, koplje, ruku i nogu,
    Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu.
     
    ŽIVOT ljudski, i hrt,
    sveo list, galeb, srna, i Mesec na pučini,
    priviđaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt
    jednog po jednog glumca našeg pozorišta.
    Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili više
    nego neka pena, trenuci, šapat u Kini,
    što šapće, kao i srce, sve hladnije i tiše:
    da ne ostaju, ni Ming, ni jang, ni jin,
    ni Tao, trešnje, ni mandarin.
    Niko i ništa.
     
    Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni,
    kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah.
    Krv tvoja ko rosa pala je na ravni,
    ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah.
    Grlim još jednom na Tvoj kamen strmi,
    i Tebe, i Savu, u Tvoj Dunav trom.
    Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi!
    Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom.
    A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj,
    to ime će biti poslednji šapat moj.
     
  11. Волим
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на Tumaralo. у Поезија   
    Sa godinama –
    I tuga je sve veća!
    - Nema proleća
    .
    U kome ne poželim
    Neko davno cvetanje.
    .
    pesnikinja Izumi Šikibu (976 - 1034)
  12. Волим
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на JESSY у Поезија   
    Ne bira se ljubav - Pero Zubac
    Ne bira se ljubav
    kao ni smrt.
    Sve je u knjigama
    duboko pod morem
    zapisano.
    Jezikom neznanim nama,
    nebesnim pismenima.
    Niti se odupreti mozeš
    niti preskočiti dan.
    Kao što ne možeš
    tuđi san usniti
    niti okom drugim
    videti.
    Voleo bih da nisi ti
    ona koju u ovom času
    volim.
  13. Хахаха
    Nikola Stojanovic got a reaction from Milica Bajic in Offtopic до миле воље   
    I pacer na 3. poziciju izbijo, lupam u prazno za 3. Nema me vise.
     
     
  14. Волим
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на Milica Bajic у Offtopic до миле воље   
    Moj Dušan (4) tako svaki dan...
    Ubedljivo njegov najbolji biser, ljut kao nešto i ja mu se šlihtam da ga nasmejem, samo sasvim ozbiljan, odozgo, mi kaže - Nije smešno! Propadnem u zemlju 
     
  15. Волим
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на БанеЛ у Odgovori na pitanje i postavi sledeće :)   
    У њиви кад огладниш, свака је добра! Мада, највише волим из средине где је најмекша, да се не мучим са жвакањем. 
    Шта бисте другима препоручили(а да није јело или пиће) ?
     
  16. Радостан
    Nikola Stojanovic got a reaction from Milica Bajic in Tema kad nema teme gde biste pisali   
    @Дуња др, а по лепоти, сестра ! 😁😁
  17. Радостан
    Nikola Stojanovic got a reaction from Milica Bajic in Tema kad nema teme gde biste pisali   
    За егзибиције сам још аматеур, али претичем данас аутомобиле, бахатим се мало. 😁😁 Лепојка је за вожњу предобра. ❤️ За викенд газим у неку природу. 
  18. Хахаха
    Nikola Stojanovic got a reaction from Milica Bajic in Tema kad nema teme gde biste pisali   
  19. Волим
    Nikola Stojanovic got a reaction from Milica Bajic in Хвала "Кани Галилејској"   
    Kako se zvase ona knjiga o Patrijarhu Pavlu, ,,Bog ce pomoci ako ima kome"? 
  20. Волим
    Nikola Stojanovic got a reaction from Milica Bajic in Хвала "Кани Галилејској"   
    Spilja dobar momak, nece da se ljuti. Evo u cetvrtak idem da castim za bajk u kafanu, i u to ime ide tura pice za mladence , da ih cuva Gospod !
     
  21. Радостан
    Nikola Stojanovic got a reaction from Вилер Текс in Хвала "Кани Галилејској"   
    Spilja dobar momak, nece da se ljuti. Evo u cetvrtak idem da castim za bajk u kafanu, i u to ime ide tura pice za mladence , da ih cuva Gospod !
     
  22. Свиђа ми се
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на Вилер Текс у Хвала "Кани Галилејској"   
    Е кад си тако добар, нек пише теби личне поруке. Јави се после месец дана да видимо каква ће ти онда рекација бити.
    Не нападам га. Лик пише годинама исто. И да не пише, да је ово први пут, звекну би му бан јер долази на "свадбу" да кука.Некултурно је у најмању руку.
  23. Хахаха
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на Вилер Текс у Хвала "Кани Галилејској"   
    Јел то зато што није богат? 
  24. Волим
  25. Хахаха
    Nikola Stojanovic је реаговао/ла на Вилер Текс у Хвала "Кани Галилејској"   
    @Bojan* Јел могуће да тему у којој људи објављују овако лепу вест тролујеш?
    Да се питам звекнуо би ти бан и бан на сваки нови профил са кога крене иста жалопојка.
×
×
  • Креирај ново...