Jump to content

Данче*

Члан
  • Број садржаја

    12556
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    145

Репутација активности

  1. Волим
    Данче* got a reaction from Јанко for a Странице, ВЛАДИКА ДАНИЛО: ДА ЛИ МИРЈАНИН МОЖЕ ДА ТВОРИ ИСУСОВУ МОЛИТВУ? И МОЖЕ И ТРЕБА!   
    – Владико, хвала Вам што сте пристали да одговорите на питања портала «Православие.ру». Данас бисмо желели да поразговарамо о молитви. Шта је молитва?
    – Веома ми се свиђају речи преподобног Серафима Саровског – речи светих отаца које је он исказао на посебан начин. Преподобни Серафим је говорио: молитва је царица врлина. Свака врлина нам доноси благодат, али нам највише благодати доноси молитва.
    Живот хришћанина се састоји у његовој молитви. У стара времена, кад би се срели монаси, они за разлику од нас нису говорили једни другима: «Добар дан. Како сте? Како здравље?» Увек су питали: «Како иде молитва? Има ли молитве?» Ако има молитве значи да у човеку има живота, значи да у њему живи Дух Свети.
    Ми се разликујемо од светаца. По чему? Управо по томе. У њима је живео Свети Дух. Молили су се: «Приди и вселисја в ни» («Дођи и усели се у нас») – и Он се усељавао и живео је у њима. А код нас долази, а ми Га терамо. Дође, мало буде ту и поново Га изгубимо.
    Данас је вероватно најопасније стање безосећајности кад човек не схвата и не осећа да ли је с Богом или је без Бога у датом тренутку. Ко живи у његовом срцу? Господ или друго супротно биће? Свиђају ми се речи светог Јована Кронштатског из његовог «Дневника» - вероватно зато што живим у завичају оца Јована, и што је наша земља напојена његовим молитвама. Отац Јован пише да се, ако стојиш пред Престолом Божијим или се просто молиш, и ако у твом срцу нема дубоког покајања, у њему налази ђаво. Значи, сакрушавај своје срце, моли Бога за помоћ. Ако је могуће, чини метаније како би твоје срце било скрушено и смирено. Тада ће ти Бог помоћи.
    – Да, после молитве човек осећа мир и спокој у души, а онда, после извесног времена, то нестаје... А дешава се и следеће: човек се моли и стиче утисак да га Господ не чује. Како то да схвати? И да ли мирјанин може да зна да ли га Бог чује или не?
    – Бог нас увек чује.
    Код светитеља Игњатија (Брјанчанинова) постоји седећа слика: има дана кад на небу нема ни облачка и сунце светли, а има дана кад је облачно, сунца нема, али је ипак још увек светло, а понекад бива и овакво време: киша, оловно небо, сунца као да уопште нема и никад га неће бити, али то треба истрпети. Отац Никон (Воробјов), изузетан подвижник побожности, свет човек, наводи следећи пример. Кад наступа јесен и бљузгавица ми не очајавамо, јер знамо да ће све то проћи и да ће наступити лепо студено време, а касније ће доћи и лето. Тако је и овде: треба просто истрпети. Главно је да човек издржи ударац, да се не збуњује и да не одустаје. Оци Цркве пишу о томе. Дешава се да човек стане на молитву и да буде врло расејан и жели да остави молитву: срце није спремно, нема унутрашњег расположења... Мисли: одложићу читање акатиста до следећег пута. А не сме да одлаже, увек треба да испуњава своје правило и да расејаност надокнади исповедањем своје немоћи пред Богом: «Господе, опрости ми, такав сам. Моје срце ћути и мисли ми се роје.»
    Сећам се како смо дошли на Сахалин пре 15 година. Започели смо ремонт, скинули смо радијаторе и кад смо их исекли видели смо да је цев пуна каменца и да је остала само рупица. И тада сам помислио: «Види ово! Тако је и наше срце препуно.» Срце је препуно разноразних глупости и грехова и благодат Божија једноставно не може да уђе у њега. Као што кроз такав радијатор не може да прође топла вода и да загреје просторију, тако човек не може да се загреје кад му је срце препуно разноразних глупости. Али радијатор се не може очистити, он се може само заменити, а срце се може очистити и најјаче средство је наше покајање, вапај Богу. То је обраћање, констатација: «Господе, Ти видиш! Помози ми, Господе.» И Господ ће ти помагати.
     

     
    – Владико, говорили сте о расејаности. А како човек да стекне пажњу на молитви?
    – Молитва захтева одговарајуће расположење. Увек наводим пример с вожењем кола. Имам помоћника, паметан је, изванредан, али не вози кола. Једном сам га питао: «Зашто не возиш кола?» Каже: «Не да ми жена.» Нисам схватио, прећутао сам. После извесног времена срео сам се с његовом супругом и поставио јој ово питање. «Владико, - одговорила је, - кад бисте знали како је расејан! Или ће се сам закуцати у некога или ће неко њега ударити. То би нас скупо коштало.» Тад сам јој рекао: «Ти си друга половина, ево ти благослов: полажи вожњу. Помоћи ћу ти финансијски... Изабраћемо нека обична кола и ти ћеш да возиш.» Она сад вози кола, вози њега. Кад седнемо за волан прва ствар је пажња, односно, вежеш појас и све оставиш по страни, за тебе је главно оно што ћеш сад да радиш. И почињеш да се крећеш, гледаш са стране... Процес је кренуо.
    Али је процес молитве још сложенији. Пре молитве је потребна припрема. Не да човек отвори Молитвеник и крене... «Дакле, на брзину, за 15 минута треба да прочитам вечерње молитве...» Људи то често раде, али је то неправилно. Човек треба да чита молитве не угуравајући их у временске оквире. Чак и ако не прочиташ све молитве, максимално се потруди да не журиш. Треба да постоји златна средина, као што пишу светитељи Игњатије (Брјанчанинов) и Теофан Затворник...
    Светитељ Игњатије каже: постоје три компоненте молитве – то су пажња (као за воланом), свештени страх – односно човек треба да схвата пред Ким стоји, ко је он и ко је Бог, - и покајање. Сва наша молитва треба да буде растворена овим покајањем. Чак и благодарствена, славословна молитва у основи има покајање. Исусова молитва је, како пише игуман Никон (Воробјов), молитва цариника, коју су оци прерадили и од ње направили Исусову молитву.
    – Преподобни Исак Сиријски каже: «Немој ни за шта молити Бога ако Му верујеш.» Како да схватимо ове речи?
    – Не молити Бога представља савршенство. Увек треба да молимо, али молба треба да буде следећа: «Господе, на све је воља Твоја.» Наравно, то заправо није молба. То је извесно подсећање. То је могућност да човек каже неку реч, али без извесне дрскости. Дерзновеније (смелост) и дрскост су сличне речи, али им је суштина различита. Наравно, потпуно предавање у руке Божије је идеално. Господ зна шта је за нас корисно. Али ми нисмо савршени и зато говоримо... Нису то толико молбе, колико исказивање својих жеља, својих проблема. Дешава се и тако да сретнемо човека, схватамо да од њега ништа не зависи, да нам неће помоћи у неком нашем питању, али изливамо пред њим своју душу, своје срце. Исто то чинимо и пред Богом.
    А најузвишенија молитва је молитва покајања. Веома ми се свиђају речи светитеља Јована Златоуста; он пише да је најузвишеније благодарење Богу. Али највише благодари Богу онај ко се каје за своје грехове. Човек је свестан осећа да му Бог опрашта и отима му се вапај захвалности.
     

    Митрополит Архангелски и Холмогорски Данило


     
    Често живимо с неправилним поставкама. Молимо се, идемо у храм, нешто покушавамо да радимо, да испуњавамо заповести како би све у животу било у реду. То је на известан начин превара, као Стари Завет у Новом Завету. И преподобни Исак Сиријски пише да заправо уопште није тако. Господ чак и Својим угодницима, Својим свецима, даје да осете и пад, и побуну, и тугу, и радост, и болест, и здравље – зато што човек благодари Богу за милост кад осети овај контраст. Ниси боловао – и одједном ти је скочила температура, оборио те је грип, кашаљ. Затим све то прође. Господе, како је добро живети без температуре, без кашља! Господе, како да Ти се захвалим?! А зашто Му пре тога ниси благодарио? Сам од себе? Пре недељу дана, пре две недеље, пре месец дана? Није било тако дубоке и искрене захвалности! И Господ нам даје невоље да, како пише преподобни Исак Сиријски, «не бисмо помислили да је то (односно благостање) природно стање које у многоме зависи од мене».
    Треба да постоје мир и тишина помисли. А нас просто обара лавина помисли. Као ветар. Сећам се какав је ветар био на Сахалину... Само што смо служили, само што смо кадили, прође неколико минута и мирис тамјана ишчили. Зидови нису успевали да га упију, све би изветрило. Исто је и с молитвеним стањем. Дешава се да у теби ништа не остаје. Наводно си почео «Оче наш» и док дођеш о «избави нас от лукаваго» више се не сећаш од чега си почео. Дешава се. И свеједно човек треба да приморава себе и да се прекорева. Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) лепо пише о томе шта је самопрекоревање. Често не можемо да дамо формулу ове или оне врлине, а он пише: «Самопрекоревање је облик смирења без којег не можемо да се спасимо.» Све треба надокнађивати самопрекоревањем.
    – Владико, поменули сте речи светитеља Игњатија (Брјанчанинова). Желео бих да наведем његову другу изреку: «Онај ко жели да научи да се моли треба свима да опрости.» Како бисте прокоментарисали ову тврдњу?
    – Овде се ради о условима за молитву. Речи светитеља Игњатија веома воли да цитира отац Никон (Воробјов). Велика расејаност је резултат осуђивања. Или, можда се човек надима, или почиње злобно да осуђује. Дешава се да спонтано осуђивање провејава кроз нашу свест, кроз наше срце, или га доноси други човек, а ми бивамо саучесници у овом злочину. «Знаш ли, ево ово и оно...» - «Ма шта ради?!» Већ си осудио човека. А дешава се и горе, кад човек стално осуђује и његово срце испуњавају негативна осећања. Наравно, тада благодат Божија одлази од тебе.
    У току свог краткотрајног мисионарског служења схватио сам: човек не треба свешћу, већ срцем да схвати истину. Могу се држати изванредне проповеди, може се разговарати с човеком и могу се наводити фантастични аргументи и човек ће се слагати с тобом на нивоу свести, али његово срце неће дати позитивне импулсе и овај човек свеједно неће доћи у храм, а дешава се да говориш и да информације иду право у човеково срце. И чујеш од њега: «Појавила се нека радост. Лепо ми је с вама.“ Схваташ да се налазиш у стању правилног духа. Покајничког духа, да се не уздш у себе, у своју аргументацију. «Господе, ако Ти отвориш његово срце, он ће Ти доћи. Господе, помози кроз моју немоћ.» Почињеш тако да молиш Бога, да умањујеш свој значај и појављује се резултат. То у молитви говоримо за сваку врлину, у самопонижењу, у служењу.
     

     
    Народ веома добро осећа стање предстојатеља, без обзира да ли је то свештеник или епископ. Кад стојиш пред Престолом Божијим и из тренутка у тренутак се приближаваш главном – причешћивању Христовим тајнама, у том тренутку треба не умом, већ срцем да осетиш своју недостојност и своју неспремност. Ниси спреман, то је милост Божија, дар, али се дар даје под једним условом: ако се дубоко смириш: «Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат.»
    Сећате се случаја кад су код праведног Јована Кронштатског дошла двојица младића да се причесте? Исповедили су се како би се ујутру причестили и после вечерње службе су отишли на различита места на конак. Ујутру су се срели. Један каже: «Тако сам се лепо одморио и припремио сам се, цело правило сам прочитао, соба је лепа, људи су добри, нахранили су ме пирогом...» Други: «А ја се нећу данас причестити. Спавао сам у соби с болесним човеком. Имао је грозницу, целе ноћи сам му стављао облоге од воде на лице и на главу, неговао сам га. Нисам стигао да прочитам правило.» И отац Јован излази с Путиром. Онај који се лепо одморио прилази, а отац Јован му каже: «Младићу, нисте спремни, склоните се у страну.» - «Оче, цело правило сам прочитао.» - «Нисте спремни. А ви, младићу, дођите. Причестите се.» - «Оче, ништа нисам стигао да прочитам.» - «Дођите да се причестите.»
    Често заборављамо да је циљ молитава пред Свето Причешће и циљ Покајничког канона – само један: да доведе наше срце у правилно стање. Како почиње молитва светог Симеона Новог Богослова? «От скверних устен, от мерзкаго сердца, от нечистаго јазика, от души осквернени...» («Од прљавих уста, од гадног срца, од нечистог језика, од оскрнављене душе...») Све то треба осетити срцем. Не умом, већ срцем! Ако су се свеци тако осећали пред Богом, ја треба да будем још више испод њих, још смиренији. Тада ти Господ излази у сусрет. Исто тако је и у молитви. Треба постићи ово стање, треба максимално довести себе у ово исправно стање духа.
    – У последње време је веома раширена молитва по договору. У чему је њена снага?
    – «Где су два или три сабрана у име Моје, онде сам и Ја међу њима» (Мт. 18: 20). То је јединство. Примећујем да има парохија у којима свештеници припремају парохијане да се моле једни за друге. Повезују их смс-порукама. Ако се неко из заједнице разболи, одмах једни другима шаљу поруке и почињу да читају Псалтир. Као што су наши древни хришћани увек читали Псалтир. А ко не може – рецимо, човек је на путу – изговара Исусову молитву или се моли речима. Ето, такво јединство. И Господ даје резултат. Нешто се дешава, неко се разболи, одмах шаљем смс-поруке у манастире или зовем свог секретара, сви се активирају: «Овом човеку је потребна помоћ.» И Господ увек помаже. То је проверено, чак не ни деценијама, већ миленијумима.
    – Желео бих да Вам поставим питање о Исусовој молитви. Шта треба да има на уму мирјанин који је твори? И да ли мирјанин може да твори Исусову молитву?
    – Наравно, и може и треба. Сећам се речи светитеља Симеона Солунског који је живео у XV веку. Он пише да су Исусову молитву творили сви хришћани. Код нас је дошло до некаквог отуђења. «Исусова молитва? Не, то је само за монахе.» Ова тврдња апсолутно не одражава искуство Цркве. Лично сам на то наилазио. Сећам се своје младости. Нажалост, тада нисмо имали толико светоотачке литературе као сад и нисмо могли да општимо са искусним свештенослужитељима. Младост сам провео у граду Вороњежу. У то време се са свештенослужитељима није могло попричати, а и мало су знали. А сад је све богато наслеђе доступно захваљујући изванредним сајтовима као што су «Православие.ру» и други. И увек кажем својим познаницима који се жале «нисмо у могућности»: «А да ли улазите на интернет?» - «Улазимо.» - «Онда уђите на сајтове који ће вам давати плодове Духа Светог. Уђите на сајт ‘Православие.ру’. Тамо ћете наћи све што вам је потребно за спасење. Ми растемо као зрна. То је дрво које није донело цвеће, али је донело миомирисне плодове. Сећам се изванредних свештеника, нећу наводити њихова имена, има их много...
    Дакле, док сам још био студент, један свештенослужитељ, баш светован, видео је да имам бројанице (добио сам бројанице на поклон од једног свештеника) ме је упитао: «А шта ће ти бројанице?» - «Да се молим.» - «Шта ти пада на памет?! Па то је привилегија монаха. Не-не, скини их, не треба ти то.» Онда сам пришао другом свештенику који ме је умирио: «Једноставно ником немој да показујеш бројанице, али их носи.»
     
    Исусову молитву творимо као атонски монаси, у скраћеној варијанти: «Господе Исусе Христе, помилуј ме.» Она је згодна за почетнике. Зато што се расејеш већ док је изговориш у потпуности. Постоји још краћа Исусова молитва: «Господи, помилуј.» Твориш је у стању искушења или кад никако не можеш да се усредсредиш. Не «Оче наш», не целу Исусову молитву, већ само «Господи, помилуј.» Методе су исте као у обичној молитви. Основа је иста: пажња, свештени страх, покајање. «Помилуј ме» и додајемо «грешног». Да би човек осећао своју греховност по природи.
    Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) пише: треба да осећамо да је сва наша људска природа погођена болешћу. И ова болест је страшнија од рака, од СИДЕ. Ова болест се зове «грех». И сва наша природа је напојена грехом. Па чак и наше врине су буре у којем је мед помешан с катраном. Да бисте то схватили покушајте да после Литургије «вратите траку»: колико времена сте били у стању усредсређености, а колико у стању расејаности? А треба у потпуности да стојимо пред Богом. Дакле, то више није кашика катрана. Значи, у нашу молитву је умешано много више катрана.
    А главна треба да буде жеља за покајањем и неосуђивањем. За неосуђивањем у широком смислу. Треба да се трудимо да пожалимо човека и да саосећамо с њим кад се налази у неприродном стању. А неприродним стањем називамо стање греха, погружености у њега. Једног су «изазвали» и разгневио се; други се кикоће трећи нешто треће. Моли се за те људе: «Господе, помози.» Свако од нас је икона, лик. Али као што су у годинама совјетске власти на иконама цртали нешто друго или су их просто префарбавали, и ми смо такви. Цртеж је другачији. Али знамо да првобитни цртеж уопште није такав.
    – Владико, желели бисмо да нашим читаоцима и гледаоцима упутите речи поуке.
    – Гледаоцима и читаоцима бих пожелео да дубље читају оно што објављујете. Често желимо да сачувамо брз темпо кад читамо нешто световно. Прелећемо погледом редове. А овде треба успорити темпо. Има веома дубоких чланака које штампам. Волим папир, зато што на папиру могу да подвучем оно што је потребно, он се налази у мом столу, не треба да укључујем компјутер... Волим старински начин: подвучеш, нешто истакнеш, нешто напишеш на маргинама, а касније се томе вратиш... Такво читање има другачији ефекат. Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) пише да свете оце треба једном читати, други пут поново читати, а трећи изучавати. Човек не може да изучи ако не прочита поново. Исто тако и дубоке чланке на порталу «Православие.ру» треба управо дубоко читати, поново читати, а неке чак треба и изучавати.
    – Владико, у име редакције, читалаца и гледалаца портала «Православие.ру» захваљујем Вам се на занимљивом и корисном разговору.

    С
    митрополитом Архангелским и Холмогориским Данилом (Доровских)
    разговарао је Никита Филатов


    Са руског Марина Тодић



    17 / 02 / 2016

  2. Волим
    Данче* gave a reaction for a Странице, Aкатист светитељима Атанасију Великом и Кирилу, Архиепископима Александријским   
    Aкатист светитељима Атанасију Великом и Кирилу,



    Архиепископима Александријским



    (Свети Атанасије се слави 31/18.јануара и 15/2.маја;



    свети Кирило се слави 31/18.јануара и 22/9.јуна)



    Кондак 1



    Изабрани од небескога Пастиреначалника, оци наши, пресветла два светилника, светитељи, Атанасије и Кириле, првопрестолници великога града Александрије, оружијем крста и молитве, победили сте непријатеље Цркве Христове, прослављамо духовним песмама вас, свете заштитнике наше .Ви пак, пошто имате слободу пред Господом, молите се за Цркву Православну, за град ваш и све људе који вам са љубављу кличу.
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Икос 1


    Јависте се као анђели земаљски и људи небески, свети Атанасије и Кириле, када сте се озарили светлошћу истинскога богопознања, као два светила сте просвећивали, наследивши један другога на архиепископском престолу сву земљу и као велики јерарси и учитељи наши сте заградили учење нечасних јеретика, побожношћу напајајући верне. Због тога и ми, утврђени вером Христовом, певамо вам заштитницима Цркве Православне овако:
    Радујте се, јер сте одбацили обмане овога света!
    Радујте се, непрестани чувари чистог и непорочнога живота!
    Радујте се, јер сте свим срцем заволели једино Христа!
    Радујте се, јер сте вољу своју покорили вољи Божијој!
    Радујте се, јер сте собом показали пример истинске вере!
    Радујте се, јер сте храбро на себе понели бреме Христово!
    Радујте се, испуњени сасуди Духа Светога!
    Радујте се, верни радници винограда Христовога!
    Радујте се, украси Правослвне Цркве!
    Радујте се, архипастири свете Александријске Цркве!
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 2


    Срцезналац Господ видевши твоју чврсту намеру, мудрост и побожност, постави те оче Атанасије, на свећњаку Александријске Цркве да би светлост светога Јеванђеља засијала у земљама Истока, и да би људи просвећени тобом певали Богу похвалну песму: Алилуја!

    Икос 2


    Светлим разумом и чистим срцем повиновавши се вољи Божијој, узевши благо бреме Христово, пошли сте апостолским стопама на духовној њиви, оци наши Атанасије и Кириле, изобилно сејући реч Божију просвећујући паству своју благодаћу и утврђујући многе у истинској вери.Стога и ми просвећени вашим богомудрим учењем овако вам кличемо:
    Радујте се, од младости Богом благословени!
    Радујте се, јер сте поживели у истинској простоти и молитвеном ћутању!
    Радујте се, јер сте од младости посветили себе Богу!
    Радујте се, још у детињству напојени љубављу према речи Божијој!
    Радујте се, јер сте заволели монашки живот!
    Радујте се, јер сте верно послужили Господу!
    Радујте се, јер сте достојно примили благодат свештенства!
    Радујте се, јер сте приносили за људе бескрвне жртве!
    Радујте се, премудри пастири и учитељи Цркве!
    Радујте се, достојни наследници апостола!
    Радујте се, неућутни гласноговорници истинске побожности!
    Радујте се, штите и оградо града Александрије!
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 3


    Силом свога разума просвећенога благодаћу, Једносушну Тројицу: Оца Беспочетнога, Сина Оваплоћеног и Духа Свесветога си проповедао оче Кириле, јавивши се као и заштитник и поборник Богородице од јеретичких учења. Ми те прослављамо као божанскога писца тајне Божанске Тројице и озаривши се твојими учењем, певамо Христу Богу који те је прославио: Алилуја!

    Икос 3


    Имајући велику ревност по Богу, наоружавши се оружијем Крста Христовога и узевши мач речи Божије, као добропобедни војници Оца Небескога стали сте против непрјатеља спасења, ђавола, свеблажени оци Атанасије и Кириле, брзо сте посекли плеву јеретичких учења спасавајући душе заблуделих чеда Божијих, и укрепљавајући верне у побожности и православној вери. Зато заштитом вашом просветите и нас који са љубављу вам овако певамо:
    Радујте се, јер сте у посту и уздржању подражавали велики пустиножитеље!
    Радујте се, јер сте примером свога живота обратили многе ка Господу!
    Радујте се, благовесници Јеванђељске истине!
    Радујте се, наставници наши у исповедању православне вере!
    Радујте се, поштоваоци Живоначалне Тројице!
    Радујте се, јер сте као Серафими горели огњем љубави према Господу!
    Радујте се, искоренитељи јеретичкога служења!
    Радујте се, прославитељи истинитога Бога у Светој Тројици коме се клањамо!
    Радујте се, укоритељи безбожних и нечастивих!
    Радујте се, добри чувари пастве ваше !
    Радујте се, јер се вама прославља света вера!
    Радујте се, јер и ми грешни име ваше са вером призивамо!
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 4


    Ђаво подиже буру злобе, тражећи да аријанским зловерјем погуби Цркву Христову кроз њене сабазни. Ти пак, оче Атанасије, веома гласно си у Никеји, на првом васељенском сабору изрекао реч спасења. Аријева мишљења си посрамио и силу Свете Тројице си проповедао у целоме свету. Због тога у свим крајевима земље проповедао си истинску веру учећи верне да са љубављу певају Богу Творцу свих: Алилуја!

    Икос 4


    Светитељи Атанасије и Кириле, чувши реч Христову која позива ка подвигу остајања у вери чак и до смрти, следили сте Пастиреначалника Христа, немајући одмора због непрестаног напора за спасење пастве од вукова који хоће да је разграбе, и овај подвиг кроз цео живот сте носили, сада нађосте вечни одмор у рајским обитељима.Ми пак, подигавши очи срца наших ка Господу, дужно са љубављу прослављамо спомен ваш са умиљењем кличући овако:
    Радујте се, верни служитељи СветеТројице!
    Радујте се, пламени ревнитељи истине Христове!
    Радујте се, јер сте храбро изобличили јеретичка умовања безумнога Арија!
    Радујте се, непоколебљиви поборници праве вере!
    Радујте се, јер сте богумудрим речима заградили уста заблуделих!
    Радујте се, јер сте чували Цркву Христову од лажних учења!
    Радујте се, пастири,који одгоните вукове од стада Христовога!
    Радујте се, јер сте спремни да и душу своју положите за духовна чеда!
    Радујте се, преизобилни ризничари богословља!
    Радујте се, сејачи истинске побожности!
    Радујте се, богоблажени исповедници православне вере!
    Радујте се, путеводитељи верних ка спасењу!
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 5


    Јавили сте се као боговођене звезде у Александрији, светитељу Кириле, просвећени од Сунца Правде Христа Бога, које својом незаланом свветлошћу просвећује земље Истока и као звезда Витлејемска, показао си пут вернима ка Христу, да би људи просвећени тобом, певали Њему благодарну песму:Алилуја!

    Икос 5


    Видевши чеда александријеске цркве јеванђељску благовест вашу и остајање до смрти за Цркву Христову и правду Божију, обраћаху се од јеретичких заблуда ка истинитој вери. Ви пак, као добри пастири, примили сте са љубављу оне који траже спасење, благодарећи свим срцем Господа за милост Његову према онима који се кају. Због тога вас хвалимо радосним песмама свети оци и говоримо:
    Радујте се, молитвеници, озарени Духом Божијим!
    Радујте се, светила која просвећујете душе наше!
    Радујте се, јер сте разум свој предали у послушност вери!
    Радујте се, јер сте нам завештали да право славимо Бога!
    Радујте се, јер сте благодаћу Христовом победили јеретичка мудровања!
    Радујте се, јер сте верне штитили од јереси!
    Радујте се,јер сте изложили руглу ђавола и слуге његове!
    Радујте се, преславни заштитници верујућих!
    Радујте се, јер сте по вери ревношћу били сличи пророку Божијем Илији!
    Радујте се, јер сте као пророк Данило и три млдића храбро прославили Бога!
    Радујте се, јер сте се целога живота трудили на њиви Господњој!
    Радујте се, јер и после смрти љубављу се не одвајате се од пастве своје!
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 6


    Проповедник истинитог учења о Христу и Пречистој Његовој Матери јавио си се, светитељу оче Атанaсије, силом благодатне речи твоје и богонaдахнутих списа богохулну обману Арија си посрамио и многе невоље си претрпео од непријатеља Православља: неправедно прогонство са александријскога престола, затвор у тамници и прогонство.Зато видевши те сви као доброга пастира који душу своју полаже за овце, певамо Богу који прославља свете Своје: Алилуја!

    Икос 6


    Засијали сте као светила на црквеном небу, светититљи Атанасије и Кириле, подвигом живота вашега показујући свима вернима пут ка незалазној светлости – Христу. Зато вас молимо: помозите да се тама неверја и разврата свету Божијем разагна, да сви који љубе и поштују Бога у духу и истини кличу вам овако:
    Радујте се, јер сте сав свет речима вашим озарили!
    Радујте се, даваоци светлости Христове православном народу!
    Радујте се, светле звезде,које нас осветљавате у греховној ноћи!
    Радујте се, незалазна светлости ЦрквеХристове!
    Радујте се, ревнитељи истините вере!
    Радујте се, јер у свим земљама Истока изађe проповед ваша!
    Радујте се, јер сте благодарили Богу у прогонству и гоњењу од јеретика!
    Радујте се, јер сте храбро претрпели многе поруге од њих!
    Радујте се, неустрашиви поборници вере у Христа!
    Радујте се, прибежиште свих прогоњених за истину!
    Радујте се, духовни оци и наставници побожности свима нама!
    Радујте се, путеводитељи наши у небеско отечество!
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 7


    Желећи да те протерају са престола Александријске цркве, јеретици те оклеветаше, свети оче Кириле, пред царем Теодосијем. И кад он пак, виде добар живот твој, одмах посрами оне који те клеветаху и разагна јеретички скуп њихов:јееретика Несторија збаци са цариградскога патријаршијскога престола, и тебе постави за председавајућега на васељенском сабору у Ефесу. Ти, свети оче, посрамивши на сабору Несторијеву јерес, узвеличао си Богородицу и Матер Светлости и прославио Бога, кличући Му благодарну песму: Алилуја!

    Икос 7


    Јависте се, свети оци, достојни радници и чувари новога винограда Христовога засађеног вашим трудом и као верни служитељи Христови, ушавши у радост Господа Свога, сада се радујете на небесима и молитвама својим утврђујете веру нашу, посредујући за наше спасење пред Богом за нас грешне, да благодарно певамо овако:
    Радујте се, изобличитељи Аријеве и Несторијеве јереси!
    Радујте се, заштитници наши од пагубних мудровања!
    Радујте се, наставници заблуделих од правога пута!
    Радујте се, јер светошћу богопознања просвећујете помрачене умом!
    Радујте се, јер рекама благодати напајате срца многих!
    Радујте се, неуспављиви стражари нашега спасења!
    Радујте се, војници Христови, још у животу од Њега славом овенчани!
    Радујте се, јер подвиге и напоре ваше верни неућутно прослављају!
    Радујте се, јер сте духовно богатство дали многим људима!
    Радујте се, јер их упућујете ка пристаништу спасења!
    Радујте се, јер нас учите да се радујемо за Господа!
    Радујте се, јер жалости наше претварате у радост!
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви субови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 8


    Необично и дивно је заиста видети, како нова бура дође на Цркву Божију, кад цар Јулијан отвори све многоожачке храмове, приносећи жртве лажним боговима. И опет усташе на тебе, свети Атанасије,као непријатељи вере Христове и рекоше цару: „Ако Атанасија не убијеш немогуће је уништити хришћанство“. Ти пак, свети оче, прорекао си да ће се овај метеж брзо завршити и супроставио си се богоодступнику Јулијану молећи Господа и Пречисту Мајку Његову, да спречи његове замисли против хришћана, да би сви верни певали благодарно Богу песму: Алилуја!

    Икос 8


    Сви православни људи проповедају благодатну помоћ вашу, предивни светитељи Атанасије и Кириле, од старих времена оци наши вас упознаше као заштитнике од доласка туђинаца и избавитеља од морских ветрова. Зато и ми, верна чеда Цркве Христове приносимо вам ове наше похвале:
    Радујте се, возљубљени од верних у православним земљама!
    Радујте се, поборници Правослвља у земљи нашој!
    Радујте се, посредници за оне који вас воле и поштују!
    Радујте се, даваоци светлости Христове православном народу!
    Радујте се, јер сте многима отворили врата у Царство Небеско!
    Радујте се, заступници спасења рода хришћанскога!
    Радујте се, јер сте праведним животом вашим задивили све околне земље!
    Радујте се, јер се сви благочестиви људи због имена ваших радују!
    Радујте се, истинити чувари љубави Христове!
    Радујте се, учитељи у молитвама хришћанима свих времена!
    Радујте се, на земљи овенчани венцем трпљења !
    Радујте се, на небесима озарени вечном светлошћу!
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 9


    Сви анђели задивише се славном животу твоме на земљи, свети оче Кириле, јер Господ показа тебе чврстога заштитника Православља. Ти си свуда јављао Јеванђељске истине, тешећи верне и тако си их сачувао од јеретичких учења. Зато и сада не остави нас грешне, и сва чеда Божија утврди у Правосављу и једномислију, да би у духовној радости певали Светој Тројици благодарну песму:Алилуја!

    Икос 9


    Многоречите говорнике сте превазишли силом богонадахнутих речи и списима вашим, богомудри свтитељи Атанасије и Кириле, ви сте пак, богословствовали оваплоћенога Логоса просвећујући душе многих верно им показујући пут ка спасењу, којим сте и сами непоколебљиво ходили до блажене смрти ваше.Ми пак, радосни што имамо такве учитеље духовнога живота и молитвенике, прослављамо вас,свети оци говорећи:
    Радујте се, добри пастири који сте ревновали за славу Господњу!
    Радујте се, јер сте умножили дани вам талант!
    Радујте се, странци земаљски, који сте ушли у Небеско отечество!
    Радујте се, јер сада празнујете са хоровима небеских сила!
    Радујте се, светила, која осветљујете оне који су у тами!
    Радујте се, због тога сте названи велики у Царству Божијем!
    Радујте се, од Бога украшени венцима исповедништва!
    Радујте се, великом славом преузнешени у хору великих светитеља!
    Радујте се, богомудри учитељи васељене!
    Радујте се, јер са свима угодницима Божијим молите се за нас Господу!
    Радујте се, јер се вама прославља вера хришћанска!
    Радуијте се, јер су имена ваша написана на небесима!
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 10


    Желећи спасити стадо Христово од погибли, светитељу Атанасије, ниси се уплашио царевих претњи ни клевета јеретика, нити хапшења, но све ово као храбри војник Христов претрпевши, ниси престао да просвећујеш твоју паству, молећи твоје ученике да чврсто стоје у истинској вери, и да се не плаше вражијих обмана, него да у жалостима и невољама благодаре за све Богу, певајући песму:Алилуја!

    Икос 10


    Ви сте неразрушива тврђава свима православним људима, свехвални и достохвални светитељи Атанасије и Кириле, јер Творац неба и земље изабра вас да будете на земљи чврсти заштитници и непоколебљиви стубови истините вере, и присаједини вас хору великих светитеља и учитеља Цркве Христове. Стога умолите да се удостојимо Божије благодати и да она остане у свима нама који вас волимо и певамо овако:
    Радујте се, јер сте истину Христову проповедали пред људима без икаквога страха!
    Радујте се, чувари црквених догмата!
    Радујте се, јер сте божанске речи носили у срцима својим!
    Радујте се, јер сте богомудрим списим вашим нама оставили духовну ризницу!
    Радујте се, заштитници наши од лукавства сатаниних!
    Радујте се, јер молитвама вашим побеђујемо обмане ђаволске!
    Радујте се, исцелитељи наших духовних и телесних болести!
    Радујте се, тихо пристаниште обремењених невољама!
    Радујте се, даваоци свакога добра привременог и вечног!
    Радујтесе, посредници наши пред престолом Судије Небеског!
    Радујте се, јер чистим срцем сада Бога гледате!
    Радујте се, јер и по одласку вашем у небеским становима не престајете да се старате за нас!
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 11


    Молбене песме наше у храму пред чудотворном иконом вашом вам данас приносимо, и милостиво их услишите,светитељи Христови Атанасије и Кириле, и свима којима треба ваша благодатна помоћ, будите заштитници и молитвеници,дарујући им сва добра: болеснима исцељење, жалоснима утеху, онима у невољама избављење, да се због вас обрадују и славе Бога певајући Му: Алилуја!

    Икос 11


    Јависте се светозарни свећњаци и чудотворци, светитељи Божији Атанасије и Кириле: од давних времена до сад отачество наше не остављајући јер о томе говори и стари летописац у време најзеде Батијеве,Велики Новгород заштити Бог и ви, светитељи Христови. Због тога вас молимо, свети оци, подарите опроштај грехова свима људима који љубављу поштују ваш свети спомен и овако вапију:
    Радујте се, јер се у свим православним земљама прослављју имена ваша!
    Радујте се, јер у свим земљама православним зидају се цркве у ваше име!
    Радујте се, јер сте заградили пут пуковима агарена за Велики Новгород!
    Радујте се, великоименити покровитељи земље наше!
    Радујте се, јер се у граду Москви подиже храм у вашу част!
    Радујте се, јер сте возљубили земљу нашу и верна чеда наша!
    Радујте се, јер се синови руски спасавају посредовањем вашим!
    Радујте се, јер сви верни молитвама вашим ослобађају се од недаћа и невоља!
    Радујте се, надо наша и заступници у тешким невољама и напастима!
    Радујте се, дивна утехо свима нама у годинама бола!
    Радујте се, јер молитвама вашим умилостивљујете Владара свих!
    Радујте се, јер вама се украшава и оснажује Црква Христова!
    Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 12


    Знајући благодат вашу дану вам од Бога, празнујемо ваш општи спомен, светитељи Христови Атанасије и Кириле, и усрдно прилазимо вашој часној икони,з аштитом вашом као непобедивом тврђавом ограђујемо се.Јавили сте нам се као исцелитељи болести, наставници заблуделих, брзи помоћници свима који вас призивају и певају песму Богу: Алилуја!

    Икос 12


    Опевајући диван ваш живот на земљи и славу која је на небесима, смирено вас молимо, светитељи Атанасије и Кириле, подарите силу са висине православним хришћаним против непријатеља видљивих и невидљивих, будите нам свеблажени оци, у свему добри помоћници, благословите нас миром и љубављу, дајте нам чврсту веру, чистоту живота и страх Божији, да би пронашавши душевни одмор, радосно вам овако запевавали:
    Радуј се, Атанасије, истога имена са безсмртношћу!
    Радуј се, велики учитељу Цркве Христове!
    Радуј се, Кириле, разоритељу Несторијевог бесплодног расуђивања!
    Радуј се, славо и утврђење Алекасандријкога престола!
    Радуј се, Атанасије, прогнани правде ради из отачаства твога!
    Радуј се, чувани љубављу од твоје пастве!
    Радуј се, Кириле, добро и верно си се потрудио за част Пресвете Богородице!
    Радуј се, јер смрти твојој присустовала је и сама Пречиста Мајка Господа!
    Радиуј се, Атанасије, јер Антоније Велики теби завешта ризу своју!
    Радуј се, јер мошти твоје беху положене у цркви Свете Софије у Цариграду!
    Радуј се, Кириле, проповедниче премудрости Божије!
    Радуј се, архијереју Бога Вишњега!
    Радујте се, светитељи Божији Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

    Кондак 13


    О, свехвални пастири наши, светитељи Атанасије и Кириле, примите ово мало мољење наше, које вам приносимо из скрушеног срца нашега, измолите нам од Христа Бога утврђење у иститинтој вери, да ходимо у заповестима Господњим без греха,и заступништвом вашим приведите нас у Царство Небеско, да се удостојимо да радосно са вама певамо победну песму: Алилуја!

    Овај кондак чита се три пута,а потом икос 1 и кондак 1



    Молитва светитељима Атанасију и Кирилу Александријском


    О, свесвети оци Атанасије и Кириле, топли наши заштитници, уништитељи јереси, заштитници побожности, исцелитељи болесних и помоћници оних у невољама и топли посредници свима који вам долазе, помозите нама грешнима у целом жиовоту нашем, умолите Господа Бога да нам подари опроштај грехова и наслеђе Царства Небескога, да свагда прослављамо Оца и Сина и Светога Духа,и вашу милостиву заштиту сада и увек и у векове векова.Амин

    Молитва светом Атанасију Александријском


    О, свехвални и преславни светитељу Атанасије Велики, за православну веру много си страдао: пет пута био у прогонству и бекству, претрпео си многе клевете и нападе, много пута за њу хтедоше непријатељи да те убију, и само сам Бог чудесно те сачува од смрти. И све ово ти си претрпео од безбожних јеретика аријанаца са којима си се борио и њих многим проповедима твојим посрамио,трпљењем твојим их победио и безбожност њихову од Цркве си одагнао, засадивши православно учење умножио си семе вере Христове. Заиста, ти си храбар војник Христов, као војник ,до краја живота твога славно си се борио за праву веру са јеретицима. Заиста,ти си стуб вере Православне, јер никако се не поколеба вера твоја од ових јеретичкких гоњења, но изнад свега утврди се и ојача, не само у теби и у твојој пастви, него и у целој Цркви Христовој. Теби се молимо, угодниче Божији, измоли од Христа Бога нашега да имамо непоколебљиву веру да не скренемо са њеног правога пута,да до крај живота нашега останемо у њој, не бојећи се ни обмана, ни претњи, ни гоњења, и да наследимо Царство Небеско у слави Бога Оца и Сина и Светога Духа, где ти сада са свима светим боравиш.Амин!

    Акатист написао: А.Трофимов



    Акафист святителям Афанасию Великому и Кириллу,



    архиепископам Алексанрийским




    http://kotlovka.ru./...d=2604&temid=38


    са цркввено-словенског језика превео



    протонамесник Животије Милојевић


  3. Волим
    Данче* got a reaction from Поуке.орг инфо for a Странице, Саопштење Епископа Теодосија поводом пресуде Основног суда у Митровици Оливеру Ивановићу   
    Призрен-Грачаница, 21. јануар 2016. год.
    Као Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски изражавам најдубљу забринутост и разочарење поводом јучерашње одлуке Основног суда у Митровици, који је под председавањем судије гђе. Роксане Комше г. Оливера Ивановића, лидера грађанске иницијативе, прогласио "кривим за ратни злочин" и осудио га на 9. година затвора. Имајући у виду да је у току досадашњег суђења вишеструко показано да не постоји директна веза са злочином за који је г. Ивановић оптужен, и да према самим речима председавајуће судског већа гђе. Комше „Ивановић никога није убио, нити икога подстицао на убиство, али је виђен на улици на местима где су се догодила убиства“ оваква драконска пресуда се у српском народу доживљава као велика неправда.
    Стога уз сву нашу моралну подршку г. Ивановићу, кога познајемо и поштујемо као човека дијалога и који је по сведочанствима многих Албанаца спасавао животе за време рата, искрено очекујемо да ће одбрана у наредним данима уложити жалбу и да ће другостепени суд поништити првостепену пресуду, пошто оптужница суштински није потврђена.
    Епархија рашко-призренска
    29 / 01 / 2016
  4. Волим
    Данче* је реаговао/ла на Дејан за a Странице, Између морализма и национализма   
    Разлике које су у ближој прошлости постојале измећу црквених и нецрквених људи, а које постоје и данас, када је реч о неоспорној, и за једне и за друге, величини Светога Саве, односе се на начин на који је Св. Сава успео да учини то што је учинио. Тако је за нецрквене људе Свети Сава био велики син српског народа и утемељитељ његовог националног идентитета захваљујући својој природној обдарености и генијалности. При том се не искључује н његов лични напор, као ни сплет историјских околности у којима Свети Сава дела и у којима је утемељио српски национални идентитет кроз државу и оснивањем школа, спретно користећи за то и Цркву њеним осамостаљењем од цркве у Византији и Риму. Остварење овог истог циља богослови приписују, поред наведеног, и његовим моралним квалитетима и подвижничком, монашком животу којим је он и заслужио епитет светога.

    ВЕРА И ЧУДА

    У последње време све више је сукоба око тога како неко назива Светог Саву: да ли га назива Свети Сава или просто Сава, тј. Растко Немањић. Први у овом контексту себе карактеришу као верујуће, црквене људе, Србе, говорећи да је он Свети, док су други атеисти, неверници, који му тај епитет одричу и, по мишљењу црквених људи, тиме показују да нису продрли у суштину светосавског дела.

    Данас се све чешће, и код многих црквених људи, потенцира светосавље као специфично српски израз хришћанског живота и мишљења које се поистовећује са, кроз Цркву, очувањем српског националног идентитета. Из тог разлога се и постојање саме Цркве везује за постојање државе и српског националног идентитета. Међутим, да ли је светосавље то што под овим већина данас подразумева? Како треба схватити то што називамо светосављем у Цркви? Да бисмо одговорили на ова питања, најпре морамо одговорити на питање шта је то светитељство, тј. шта чини Светог Саву светим.
    Обично се под светитељством подразумева плод личних напора сваког хришћанина да као појединац испуни хришћанске заповести. Светост је, дакле, плод моралности људских сила пре свега, које су потпомогнуте и Божијом силом, благодаћу. Хришћански живот се, на основу оваквог схватања светитељства и светости, све чешће карактерише као моралност и морализам, а светост није ништа друго до једна морална категорија човека.
    Цркву, дакле, чине свети људи, који су себе осветили вером и добрим делима. Потврда да је неко заиста свет, за оне који не верују у Бога, јесте моралност једног човека. За друге, она се налази у чудима која чини онај КОЈИ је свет, или у томе што његово тело после смрти не иструни, тј. постојање његових мошти. O подвизима светих, као и о њиховим чудима, говоре житија светих, тј. биографије светих. Житија се тумаче у контексту наведеног схватања светитељства и светости.

    Будући да је данас све мање морално савршених људи у Цркви и ван ње, као и чудотвораца, опште је Мишљење да светих луди готово и нема. Чуда која су описана у житијама светих, будући да се не могу историјски потврдити и логички оправдати, постала су за многе људе, без обзира да ли су верујући или не, обичне бајке. И зато је све више оних који не верују у Бога, тј. нису чланови Цркве. Многи од оних који су се и крстили учинили су то из националних разлога, а не због вере у Бога. У овом контексту посматран, Свети Сава и светосавље нису ништа друго до или морализам или национализам, или и једно и друго. Јер, за једне је Свети Сава због своје моралности узор хришћанског живота и он се следи, често уз искључење свега онога што се у Цркви као једној која реално егзистира у различитим нацијама, налази, док је за друге он национални борац за одржање српске нације. Тако се светосавље и код једних и код других у суштини схвата као пут и метод за одржање српског идентитета и традиције. Међутим, да ли се светитељство у Цркви одувек овако схватало?Светост и светитељство у Православној цркви је од најранијих времена било онтолошка, а не морална категорија, живот, и то вечни живот, а не врлина остварена кроз историјски и морални подвиг. Ово је била последица суштинске разлике у односу човека према другом човеку и целокупном свету коју је донело хришћанство. И та разлика се састоји у томе што је хришћанство, за разлику од свих других идеја и модела живљења, утемељено на будућем догађају појаве царства небескога које обухвата све људе и све оно што је Бог створио. Што је још важније, то царство небеско је Божија творевина и Божије дело, а не плод људских сила и подвига који се остварују у датим историјским околностима.
    БЛАГО ЦЕЛОГА СВЕТА

     
    Светост и светитељство је дар Божији, љубав Божија, и зато је оно извор живота. Јер, Бог је кадар да и из мртвих подигне и да учини бесмртним онога кога воли. И то светитељство је светитељство Бога чији постаје учесник и наследник сваки онај који уђе у Цркву.
    Из ове перспективе виђен сваки светитељ, па и Свети Сава, добија обележје божанства, јер кроз њега се управо појављује нико други до сам Бог. Зато, када биографи светаца говоре о светима, управо их виде онако како ће се они појавити у будућем царству Божијем, смештајући то царство у конкретну историјску реалност. Зато све оно што су свети чинили нису за Цркву чуда, у данашњем значењу ове речи, већ нормалне појаве оних који су једно са Богом. Тако је Црква гледала и гледа на себе и свој живот: као на царство небеско, у коме нема смрти ни туге, ни опасности икакве. И зато у Цркви нема ни Србина, ни Грка, ни Јеврејина, већ су сви једно са Господом.

    Међутим, будући да је реалност и потпуна истина Цркве, што значи коначно укидање смрти за сва Божија створења, догађај будућности који се још није десио, она је сад и овде у историји сва чудо, чудесна заједница у коју многи не верују и не улазе и зато спас траже у оснивању разних људских установа, које су све без разлога прожете егоизмом и национализмом.
    Светосавље, у овом другом схватању односа и виђења света, није ускогруди поглед на свет, који искључује све оно што није у контексту са једном нацијом, једном културом, једним географским простором, ма како се он звао — Србија, Грчка, Русија. То је љубав према свему што је Бог творац саздао. Зато, овако схваћено, светосавље није, и не може бити, око завидно, јер оно управо схвата и разуме да је господар свега, Бог, добар и да он свему даје живот зато што хоће, не полажући рачуне ником, па ни нама. Овако схваћено светосавље престаје да буде својина само српског народа, већ постаје благо целога света. Зато што Свети Сава и светосавље не представљају само себе и српски национални идентитет, већ сведоче царство Божије на земљи, у коме има места за све људе и сву творевину у коју су и сами ушли поставши учесници Цркве Христове.
    Епископ Игњатије Мидић
  5. Волим
    Данче* got a reaction from Милан Ракић for a Странице, РТРС у Ортијешу - првој српској повратничкој заједници у Мостару (ВИДЕО)   
    Изградњу Дома финансирала је Влада Републике Српске са 135.000 КМ. У Ортијешу је била и екипа РТРС-а.
    Изградња Дома је веома значајна за ову, иначе прву повратничку, заједницу у Мостару. Срби у Ортијешу са којима смо данас разговарали, кажу да је ова донација знак да их институције Српске нису заборавиле, те да се кроз пројекте обнове ради на одрживом повратку. Међутим, Срби у Мостару и ХНК нису задовољни својим положајем у градској, кантоналној и федералној власти. Најављују састанак са српским чланом Предсједништва БиХ Младеном Иванићем, на којем ће дефинисати будуће дјеловање, а циљ су им два мандата у мостарском Вијећу.
    Живота за око 150 повратничких породица у Ортијешу и Лакшевинама има. Иако није лако зарадити и обезбиједити опстанак, ови повратници немају дилеме - обнављају своје куће и остају у Мостару.
    У новоизграђеном Дому мјештани ће се окупљати, дружити, његовати културу, језик и обичаје. Истичу да ће то бити мјесто са којег ће се гласно чути глас Срба са ширим друштвено- политичким значењем.


    У изградњу Дома Влада Републике Српске уложила је око 135.000 КМ. Подршка ће бити настављена и у пројектима обнове стамбених објеката.
    - По ко зна који пут нас Влада Српске нам помаже. Добили смо све што смо тражили, куће, два дома, а и даље ће бити помоћи, истакао је Предраг Шупљегљав, потпредсједник Удружења за одржавање Дома.
    Новоизграђени Дом освештао је епископ захумско- херцеговачки и приморски Григорије. Владика Григорије је истакао да је ово доказ да се обраћа пажња на људе који живе на овом подручју.
    - Ово је мало мјесто али велики догађај. Хвала свима који су помогли да се Дом изгради, додао је владика Григорије.
    Мјештани Ортијеша кажу да велику захвалност дугују Влади Републике Српске. С друге старне, очекују да власти Мостара и ХНК кантона обрате више пажње на проблеме и живот повратника.
    РТРС
    18 / 01 / 2016
  6. Волим
    Данче* got a reaction from Hoffman for a Странице, ФУДБАЛЕР ПАРТИЗАНА ОТКРИВА: Свети Нектарије ме је спасио од болести   
    Писмо благодарности Светом Нектарију од чувеног фудбалера Марка Јовановића(ФК Партизан), проти Ненаду Андрићу 24. децембар 2015. године.
    Зовем се Марко Јовановић и овим путем желим да испуним завет који сам дао Светом Нектарију – да објавим чудо којим ме је Светац исцелио и помогао ми да не пијем веома опасне лекове, који би ми угрозиле каријеру јер сам професионални фудбалер … 2014. године лекари су ми установили једну аутоимуну болест која се зове “sarkoidoza”, која је Богу хвала била у најблажем облику.
    Међутим, пошто сам имао и један излив воде око срца посумњали су да ми је та болест прешла и на срце те сам морао радити додатна испитивања. У року од седам дана рађена су ми два веома озбиљна теста која су требала да утврде да ли је та болест обухватила и срце, јер ако се испостави да јесте морао бих да пијем много јаке кортикостероиде који, као што сам већ рекао, довели би у питање наставак моје каријере, уствари тешко би се вратио фудбалу.
    Одрадио сам први преглед и после неколико дана клупски лекар ме је позвао и рекао ми да су уочене неке промене у мом срцу и да ћу вероватно морати да узимам те таблете. Иако ми је рекао да то још није дефинитвно, јер докторка која је водила рачуна о мени није хтела ништа да ми каже поводом тога, он ми је у поверењу то рекао и замолио ме да не причам никоме, пошто доктори хоће да ураде и тај други преглед да би били сигурни.
    Пао сам у очајање. Знајући за Светог Нектарија, за кога ми је рекао један близак пријатељ и за чуда која је чинио и даље чини, иако сам му се неко време молио и посећивао манастир Раковицу где се налазе његове мошти, значи од самог почетка мог сазнања за здравствени проблем, чим сам добио ту вест од мог клупског доктора отишао сам у агенцију и резервисао авионску карту за следећи дан и одмах отишао за Атину, па после бродом на Егину у манастир Светог Нектарије да се поклоним његовим моштима и гробу и да му се помолим.
    Тамо сам остао два дана, једно вече сам преспавао у манастиру, молио се Светитељу, и осетио невероватан мир, смирење, испуњеност. Након тога сам отишао до Београда на два дана да видим породицу и после тога се вратио у Пољску у којој сам тада живео да урадим тај други тест, који се зове “pet skener”.
    Одмах након теста сам се вратио у Србију, и након доста времена нејављања и не добијања никаквих информација од доктора одлучио сам да га позовем. Питао сам га шта се дешава, зашто ми се не јавља, и шта је било са другим тестом, а он ми је изненађеним гласом рекао да просто чудно, али други тест је био добар и није показао никакве промене. Та клиника која је водила рачуна о мени се консултовала са једном еминентном шајцарском клиником, која је потврдила да су резултати уреду. Био сам пресрећан и захвалан Богу, Пресветој Богородици и Светом Нектарију. Морам да напоменем да сам се дуго, преко тог болног места, помазивао уљем Светог Нектарија. Целог живота славићу Бога и благодарићи у Светом Нектарију који је увек у мојим мислима, и коме се увек молим.
     
    Извор: Космопол
  7. Волим
    Данче* got a reaction from мирођија for a Странице, ФУДБАЛЕР ПАРТИЗАНА ОТКРИВА: Свети Нектарије ме је спасио од болести   
    Писмо благодарности Светом Нектарију од чувеног фудбалера Марка Јовановића(ФК Партизан), проти Ненаду Андрићу 24. децембар 2015. године.
    Зовем се Марко Јовановић и овим путем желим да испуним завет који сам дао Светом Нектарију – да објавим чудо којим ме је Светац исцелио и помогао ми да не пијем веома опасне лекове, који би ми угрозиле каријеру јер сам професионални фудбалер … 2014. године лекари су ми установили једну аутоимуну болест која се зове “sarkoidoza”, која је Богу хвала била у најблажем облику.
    Међутим, пошто сам имао и један излив воде око срца посумњали су да ми је та болест прешла и на срце те сам морао радити додатна испитивања. У року од седам дана рађена су ми два веома озбиљна теста која су требала да утврде да ли је та болест обухватила и срце, јер ако се испостави да јесте морао бих да пијем много јаке кортикостероиде који, као што сам већ рекао, довели би у питање наставак моје каријере, уствари тешко би се вратио фудбалу.
    Одрадио сам први преглед и после неколико дана клупски лекар ме је позвао и рекао ми да су уочене неке промене у мом срцу и да ћу вероватно морати да узимам те таблете. Иако ми је рекао да то још није дефинитвно, јер докторка која је водила рачуна о мени није хтела ништа да ми каже поводом тога, он ми је у поверењу то рекао и замолио ме да не причам никоме, пошто доктори хоће да ураде и тај други преглед да би били сигурни.
    Пао сам у очајање. Знајући за Светог Нектарија, за кога ми је рекао један близак пријатељ и за чуда која је чинио и даље чини, иако сам му се неко време молио и посећивао манастир Раковицу где се налазе његове мошти, значи од самог почетка мог сазнања за здравствени проблем, чим сам добио ту вест од мог клупског доктора отишао сам у агенцију и резервисао авионску карту за следећи дан и одмах отишао за Атину, па после бродом на Егину у манастир Светог Нектарије да се поклоним његовим моштима и гробу и да му се помолим.
    Тамо сам остао два дана, једно вече сам преспавао у манастиру, молио се Светитељу, и осетио невероватан мир, смирење, испуњеност. Након тога сам отишао до Београда на два дана да видим породицу и после тога се вратио у Пољску у којој сам тада живео да урадим тај други тест, који се зове “pet skener”.
    Одмах након теста сам се вратио у Србију, и након доста времена нејављања и не добијања никаквих информација од доктора одлучио сам да га позовем. Питао сам га шта се дешава, зашто ми се не јавља, и шта је било са другим тестом, а он ми је изненађеним гласом рекао да просто чудно, али други тест је био добар и није показао никакве промене. Та клиника која је водила рачуна о мени се консултовала са једном еминентном шајцарском клиником, која је потврдила да су резултати уреду. Био сам пресрећан и захвалан Богу, Пресветој Богородици и Светом Нектарију. Морам да напоменем да сам се дуго, преко тог болног места, помазивао уљем Светог Нектарија. Целог живота славићу Бога и благодарићи у Светом Нектарију који је увек у мојим мислима, и коме се увек молим.
     
    Извор: Космопол
  8. Волим
    Данче* got a reaction from Blaža Željko for a Странице, Свештеник Деврња: СПЦ не стоји иза Образа   
    Додао је да СПЦ нема потребу да се изражава кроз такву организацију као што је Образ и оценио да припадници Образа врло често злоупотребљавају свој хришћански идентитет и „каче се” на ауторитет цркве, као да црква стоји иза њихових начела и њиховог деловања.
    Деврња је оценио да је у ратовима деведесетих година прошлог века на простору бивше Југославије дошло до „инструментализације религије”, а верске заједнице су биле „изманипулисане или су желеле да буду изманипулисане”.
    Директор Центра за истраживање религије, политике и друштва из Новог Сада Никола Кнежевић оценио је да верске заједнице на простору бивше Југославије имају дијаметрално супротне ставове о минулим ратовима из деведесетих година прошлог века, што погодује стварању антагонизама и атмосфере замрзнутог конфликта у региону.
    „Таква атмосфера може у одређеним друштвеним околностима да доведе до новог конфликта”, рекао је Кнежевић.
    Према његовим речима, ратови из деведесетих година нису били верски већ политички ратови, али са значајним верским импликацијама.
    Психолог Александар Шибул оценио је да ће се сукоби поновити уколико се не буде искрено радило на помирењу у региону.
    У оквиру трибине премијерно је приказан први документарни филм из серијала „Религије, национализам и култура сећања”.
     
    Извор: Политика
  9. Волим
    Guest
    Данче* got a reaction from Guest for a Странице, ФУДБАЛЕР ПАРТИЗАНА ОТКРИВА: Свети Нектарије ме је спасио од болести   
    Писмо благодарности Светом Нектарију од чувеног фудбалера Марка Јовановића(ФК Партизан), проти Ненаду Андрићу 24. децембар 2015. године.
    Зовем се Марко Јовановић и овим путем желим да испуним завет који сам дао Светом Нектарију – да објавим чудо којим ме је Светац исцелио и помогао ми да не пијем веома опасне лекове, који би ми угрозиле каријеру јер сам професионални фудбалер … 2014. године лекари су ми установили једну аутоимуну болест која се зове “sarkoidoza”, која је Богу хвала била у најблажем облику.
    Међутим, пошто сам имао и један излив воде око срца посумњали су да ми је та болест прешла и на срце те сам морао радити додатна испитивања. У року од седам дана рађена су ми два веома озбиљна теста која су требала да утврде да ли је та болест обухватила и срце, јер ако се испостави да јесте морао бих да пијем много јаке кортикостероиде који, као што сам већ рекао, довели би у питање наставак моје каријере, уствари тешко би се вратио фудбалу.
    Одрадио сам први преглед и после неколико дана клупски лекар ме је позвао и рекао ми да су уочене неке промене у мом срцу и да ћу вероватно морати да узимам те таблете. Иако ми је рекао да то још није дефинитвно, јер докторка која је водила рачуна о мени није хтела ништа да ми каже поводом тога, он ми је у поверењу то рекао и замолио ме да не причам никоме, пошто доктори хоће да ураде и тај други преглед да би били сигурни.
    Пао сам у очајање. Знајући за Светог Нектарија, за кога ми је рекао један близак пријатељ и за чуда која је чинио и даље чини, иако сам му се неко време молио и посећивао манастир Раковицу где се налазе његове мошти, значи од самог почетка мог сазнања за здравствени проблем, чим сам добио ту вест од мог клупског доктора отишао сам у агенцију и резервисао авионску карту за следећи дан и одмах отишао за Атину, па после бродом на Егину у манастир Светог Нектарије да се поклоним његовим моштима и гробу и да му се помолим.
    Тамо сам остао два дана, једно вече сам преспавао у манастиру, молио се Светитељу, и осетио невероватан мир, смирење, испуњеност. Након тога сам отишао до Београда на два дана да видим породицу и после тога се вратио у Пољску у којој сам тада живео да урадим тај други тест, који се зове “pet skener”.
    Одмах након теста сам се вратио у Србију, и након доста времена нејављања и не добијања никаквих информација од доктора одлучио сам да га позовем. Питао сам га шта се дешава, зашто ми се не јавља, и шта је било са другим тестом, а он ми је изненађеним гласом рекао да просто чудно, али други тест је био добар и није показао никакве промене. Та клиника која је водила рачуна о мени се консултовала са једном еминентном шајцарском клиником, која је потврдила да су резултати уреду. Био сам пресрећан и захвалан Богу, Пресветој Богородици и Светом Нектарију. Морам да напоменем да сам се дуго, преко тог болног места, помазивао уљем Светог Нектарија. Целог живота славићу Бога и благодарићи у Светом Нектарију који је увек у мојим мислима, и коме се увек молим.
     
    Извор: Космопол
  10. Волим
    Данче* got a reaction from Sasa Kolbas for a Странице, Света Гора Атос званично је иступила против легализације истополних «савеза»   
    У документу се наводи „неспокојство Свете Горе Атос по питању претећег одступања (сада и на законодавном нивоу) од почетака и вредности које чине основу православног идентитета и грчке културе.“
    Молимо вас да откажете гласање за овај пројекат закона, посебно у данима пред велики празник Рођења Господњег.
     
    „Као православни хришћани, ми имамо дубоко поштовање према личном избору сваког човека, према његовом праву да пребива у Цркви или да се дистанцира од ње. Ми полазимо од тога да нико нема права да узима Богом дану вредност људске слободе.“
     
    У исто време, позиција која поистовећује „истополне парове“ са породицом, са свим правним и социјалним последицама које проистичу (са тим и усвајање деце), јавно противуречи обичајима нашег народа и изгледа као провокација и изазивање грчког народа.
     
    Светогорци моле владу и народне посланике којима је „грчки народ поверио своју судбину“ да пажљиво узму у обзир ову посланицу, испуњену „неспокојством и искреном бригом о будућности земље“ : „Молимо Вас да откажете гласање за тај пројекат закона, посебно уочи великог празника, Рождества Христова. Могуће, да ће привремена ревизија закона дати могућност за његово детаљно разматрање и омогућити нам да изразимо своју позицију о институцији брака у грчком народу.“
     
    Посланицу на грчком језику можете пронаћи овде.
     


    Са руског Ива Бендеља

  11. Волим
    Guest
    Данче* got a reaction from Guest for a Странице, Преводилац и музичар Љиљана Поповић о својој посјети Латинској Америци са Митрополитом Амфилохијем   
    Три седмице новембра 2015. је провела у Аргентини са делегацијом Митрополита који администрира Епархијом буеносаиреском.
    Православној заједници је поред осталог представила и нови музички диск своје групе „Жива вода“. Преноси утиске о животу Срба у Аргентини и споју културе два народа у тој великој мултиетничкој земљи.
    Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Волим
    Данче* got a reaction from Gordana . for a Странице, Сензационални проналазак: У Јерусалиму пронађен печат праведног цара Језекије   
    Була је пронађена још 2010. године, али тек ове године археолог Реут Бен-Арие успио је да дешифрује натпис на отиску и да установи значење.
    2. децембра археолози Јеврејског универзитета објавили су сензацију: овална була размјера 12 са 13 мм, којом су се некада причвршћивали канапчићи древног папируса, носи отисак печата цара Језекије, који је владао Јудејом у другој половини VIII вијека прије нове ере.
    «Хезкијаху [син] Ахаза цар Јудеје» — пише на натпису.
    Праведни Језекија (721-691 прије Христовог рођења) био је син злог јудејског цара Ахаза. Живот праведног Језекије описан је у Библији (4 Цар. 18-20).
    Руководилац ископавања Ејлат Мазар казала је да су заједно са сензационалном булом пронађена још 33 слична артефакта. Сви они су некада били бачени у јаму за смеће, која се, како се претпоставља, налази на мјесту ископовања, саопштава IsraelInfo.
    «Од онога што је у рукама могао држати цар Језекија, царска була нам је нешто најближе», казала је Мазар.
    Са руског: Марија Живковић
    Извор: Митрополија црногорско-приморска
  13. Волим
    Данче* got a reaction from Пг for a Странице, 230 година од рођења Патријарха Јосифа Рајачића: У Крајини зауставио католичење, основао и водио Српску Војводину   
    – Он је као Илија Рајачић рођен 1785. године у личком селу Лучане, код Бриња. Завичај никада није заборавио па је, много година доцније, титули барона коју је добио од бечког двора дододао суфикс „брињски“ – каже, за „Новости“ историчар Жарко Димић.
    Димић је један од приређивача Рајачићеве аутобиографије „Описаније живота мога“. А цео тај живот је, заправо, био једна велика и предана борба за српску цркву и српски народ.
    – Тадашњи митрополит Стефан Стратимировић је Рајачића за епископа далматинског хиротонисао 1829, у време најжешћег покатоличивања Срба у Далмацији, Лици, Кордуну, на Банији… Овај је, до тада невиђеном храброшћу и истрајношћу, успео тај процес да заустави. До те мере је био трн у оку „царствујушчој Вијени“ да је она од Стратимировића тражила да га повуче из тих крајева, што је он на крају морао да уради – додаје Димић.
    Поред сачуваног народа, Рајачић је, пре него што је премештен у Сремске Карловце, у Шибенику оставио и Богословију коју је основао 1833. Из ње су, већ неку годину касније, изашла и два потоња митрополита црногорска – Ђорђе Николајевић и Висарион Љубиша. Он сам је Стратимиорвића на трону у Карловцима заменио 1842.
    – Тада је још био митрополит, да би 13. маја бурне 1848, на Мајској скупштини у Карловцима, на којој је проглашена Српска Војводина, био изабран за патријарха и стао на њено чело – каже Димић.
    Та и наредне године ће показати сву Рајачићеву величину, али и насвакидашњу личну храброст. Мада духовни поглавар, он се није устезао да учествује у бојевима са Мађарима и јуриша буквално на топовске цеви.
    – Из њега је проговорио љути Крајишник и опробани ратник. Рајачић је, наиме, 1809. био студент универзитета у Бечу, а кад је Наполеон кренуо на хабзбуршку престоницу одмах је, као сам пише у биографији, оставио перо и латио се оружја и учествовао у крвавим борбама.
    Захваљујући његовој дипломатској вештини, двор ће, мада нерадо, Српску Војводину званично признати 1849. Рајачић ће учинити све да она опстане. Упркос томе, неће успети да спречи њено укидање 1860. и то никад неће прежалити, Са тим непреболом ће се, у Карловцима, упокојити годину дана доцније.
    Уз све друго, Рајачић је, открива за наш лист Сузана Миловановић из Музеја Војводине, био изузетан естета. Подигао је нови патријаршијски двор који је био устројен на принципима и нивоу дворова у Бечу или Паризу, а сребрнина коју је за собом оставио и данас важи за престижну и ван наших граница.
    – Реч је о есцајгу и другим предметима ручно израђеним у најчувенијим бечким радионицама попут „Кинклофа“, „Рајнера“, „Виртла“ или „Виндершпека“. У нашем музеју се чува тачно 101 комад откупљен од наследника – прецизира Миловановићева.
    Остало је забележено да је у том есцајгу служен и свечани ручак 1852, приликом једине посете цара Фрање Јосифа Карловцима. Рајачић, иначе, није имао свог потомства, али је преузео бригу о деци свог рано преминулог брата Исака, пре свих о синовцу Александру, царском мајору и учеснику Мајске скупштине. За Александра је подигао велелепну кућу у којој је данас карловачки музеј, а коју је овај, у знак захвалности, по стричевом световном имену, назвао „Илион“.
    Жарко Димић
    Ни он, међутим, није имао деце, па данас у Карловцима нема директних потомака чувене породице. Има их, међутим, у Вуковару, јер је патријархова синовица Јелисавета била удата за чувеног велепоседника Алексу Пауновића, уз остало власника тамошњег хотела „Гранд“ или Радничког дома, у којем ће, после Првог светског рата, бити основан КПЈ.
    Рајачић је, иначе, у Лици било доста често презиме, па има и патријархових даљих сродника и сви се, наравно, поносе својим великим претком.
    Патријаршијски двор у Сремским Карловцима који је подигао Рајачић
    По укусу Брозових
    Једино што је од предмета породице Рајачић сачувано у карловачком музеју јесте раскошна трпезаријска гарнитура. Она је, истина, после Другог светског рата била пресељена у „Титове салоне“ на Петроварадинској тврђави, али је средином деведесетих враћена у „Илион“. Карловачко предање каже да је Рајачићев сребрни есцајг за чак 60 особа његова земљакиња Јованка Броз својевремено поклонила етиопском цару Хајлу Селасију, али за то нема никаквих конкретних доказа.

    Ђорђе Вукмировић


    Митрополије Црногорско-приморска
    02 / 12 / 2015
  14. Волим
    Данче* got a reaction from Пг for a Странице, Сензационални проналазак: У Јерусалиму пронађен печат праведног цара Језекије   
    Була је пронађена још 2010. године, али тек ове године археолог Реут Бен-Арие успио је да дешифрује натпис на отиску и да установи значење.
    2. децембра археолози Јеврејског универзитета објавили су сензацију: овална була размјера 12 са 13 мм, којом су се некада причвршћивали канапчићи древног папируса, носи отисак печата цара Језекије, који је владао Јудејом у другој половини VIII вијека прије нове ере.
    «Хезкијаху [син] Ахаза цар Јудеје» — пише на натпису.
    Праведни Језекија (721-691 прије Христовог рођења) био је син злог јудејског цара Ахаза. Живот праведног Језекије описан је у Библији (4 Цар. 18-20).
    Руководилац ископавања Ејлат Мазар казала је да су заједно са сензационалном булом пронађена још 33 слична артефакта. Сви они су некада били бачени у јаму за смеће, која се, како се претпоставља, налази на мјесту ископовања, саопштава IsraelInfo.
    «Од онога што је у рукама могао држати цар Језекија, царска була нам је нешто најближе», казала је Мазар.
    Са руског: Марија Живковић
    Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Волим
    Данче* got a reaction from Пг for a Странице, Духовне очи Православља   
    Изложба је рађена под надзором наставнице ликовне уметности Славице Тодорић. Поред приказаног ликовног талента, деца су још напамет рецитовала и одломке дела владике Николаја Жичког "Молитве на језеру", а затим су сви у глас отпевали химну Светом Сави. Његова Светост је са радошћу поздравио дечицу, благословио њихов садашњи труд и будући рад, као и труд њихових учитеља и родитеља. Деца су своје радове "Духовне очи Православља" даривала Патријаршији српској.
    Извор: СПЦ












  16. Волим
    Данче* got a reaction from александар живаљев for a Странице, Сензационални проналазак: У Јерусалиму пронађен печат праведног цара Језекије   
    Була је пронађена још 2010. године, али тек ове године археолог Реут Бен-Арие успио је да дешифрује натпис на отиску и да установи значење.
    2. децембра археолози Јеврејског универзитета објавили су сензацију: овална була размјера 12 са 13 мм, којом су се некада причвршћивали канапчићи древног папируса, носи отисак печата цара Језекије, који је владао Јудејом у другој половини VIII вијека прије нове ере.
    «Хезкијаху [син] Ахаза цар Јудеје» — пише на натпису.
    Праведни Језекија (721-691 прије Христовог рођења) био је син злог јудејског цара Ахаза. Живот праведног Језекије описан је у Библији (4 Цар. 18-20).
    Руководилац ископавања Ејлат Мазар казала је да су заједно са сензационалном булом пронађена још 33 слична артефакта. Сви они су некада били бачени у јаму за смеће, која се, како се претпоставља, налази на мјесту ископовања, саопштава IsraelInfo.
    «Од онога што је у рукама могао држати цар Језекија, царска була нам је нешто најближе», казала је Мазар.
    Са руског: Марија Живковић
    Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. Волим
    Данче* got a reaction from igorigic for a Странице, Распоп Мираш тражи манастире Острог и Косијерево   
    Да цела ствар буде још трагичнија, из Врховног државног тужилаштва потврђено је неким медијима да Основна државна тужилаштва у Никшићу и Подгорици истражују околности под којима је, наводно, Српска православна црква преписала на себе манастире Острог и Косјерево, а на шта је у кривичној пријави указала Невладина организација под називом „Црногорска православна црква“.
    „У Основном државном тужилаштву у Никшићу, у предмету формираном по кривичној пријави ЦПЦ против одговорних лица Управе за некретнине филијала у Никшићу, због наводног незаконитог уписа вјерских објеката на Српску православну цркву, поступак је у фази извиђаја. Након комплетирања додатно тражене документације и прикупљених обавештења биће донета одлука у предмету“, саопштено је из кабинета Врховног државног тужиоца, преносе медији.
    Акција Мираша, покушаја отмице српских светиња датира годинама уназад. Он је чак лобирао и код актуелне власти да се отме имовина СПЦ и додели његовој невладиној организацији под називом „ЦПЦ“. Током Божићних празника прије неколико година је чак иступио и у медијима са тврдњом да је добио, наводно, уверење да ће како је казао „власт да врати имовину ЦПЦ-а“, што је изазвало бурне реакције.

    Ипак, на Мирашеве „жеље“ и „наде“ и „обећања власти“, одговорио је митрополит Амфилохије, који је том приликом поручио…
    „Њему и било коме другоме они који обећавају, без обзира ко су, могу да обећавају своју очевину и своја предузећа а никако не могу да обећавају и да дају оно што не припада ни њима нити припада онима који би на насилан начин, против законито, захтевали и тражили храмове Божије, за које се зна коме они припадају и коме су припадали вековима, и храмови и имовина. Онај ко му обећа нека му обећа и нека му да оно што је сам стекао, на поштен начин или оно што је опљачкао од народа, нека му то да ако већ мисли да треба нешто да му се да. Оно што није њихово нити његово нити може бити његово, не могу дати“, поручио је Митрополит.
    Он је такође додао да Божији храмови не могу се дати неком ко није свештено лице нити припада православној цркви, и ако он тако нешто тврди.
    Митрополије Црногорско-приморска
    30 / 11 / 2015
  18. Волим
    Данче* got a reaction from feeble for a Странице, Проф.др Љубивоје Стојановић: Подмећу да је Црква терет   
    Ових дана, тако нешто приметно је међу нама у вези са свештенослужитељима Српске православне цркве. Ословљавање "попови" постало је опште име уз које иду најпогрднији називи и наслови. Ствара се слика о тој црквеној служби као друштвеном терету и људима које треба прогонити без размишљања.
    Скоро сваки дан неки свештенослужитељ на улицама и другим јавним местима земље Србије доживљава неку непријатност. Појединци иду и даље од вербалних прогона конкретизујући своје претње недоличним радњама. Ових дана је један угледни прота у близини Славије доживео претње од стране групе младића који су му говорили: "Све вас треба затворити у цркву и побити!" Кад је наишла једна благочестива хришћанка и пришла свештенику главоприклоно тражећи благослов Божији од њега, они су одустали.
    На питање да ли га је ово уплашило, прота је одговорио да га све ово што се догађа веома жалости. Нема времена да осуђује неупућене и недобронамерне појединце. Каже да га је поступак побожне жене уверио да у овом народу има још вере код оних који стварно верују. Они који су само навијачи, пасивна публика која се само диви или разочарава, представљају велики изазов и захтевају више пажње.
    Искрени верници нису црквена публика која се брзо одушевљава, а још брже саблажњава дангубећи у превеликим очекивањима од других и пребрзим осуђивањима других под теретом лакомислених и непроверених оптужби. Добро је што се од свештенослужитеља очекује највише, али никако није умесно изговарати се било чијим поступцима не знајући да је свако осуђивање такође грех. Све док од других очекује максимум, а не даје ништа од себе човек је искључен из животног стваралаштва. Не ствара већ дангуби критикујући поступке других. Појединци све то сматрају својим правом и обавезом не знајући да на такав начин истовремено одустају од животног оптимизма и од стваралачке одговорности. Све у себи и око себе своде само на захтеве према другима и очекивања од других, у свему виде само своја права док другима ништа не дају за право.
    Радост вере свако треба у себи да промишља јер само тако може да је дели са другима, то треба свако у себи да покреће нико не може никога у томе да спречава или подстиче. Свако мора лично да се усавршава као слободна и одговорна личност. То је могуће само онда кад себи постављамо тешке задатке и тражимо исправна решења заједно са другима. Све док гледамо шта је најгоре, а не најбоље, код других ризикујемо да изгубимо одговорни оптимизам и предамо се пасивизму који нас доводи до песимизма и нихилизма. То даље иде у анархизам по систему "сви су лоши", што илуструје наведени пример са београдског асфалта који није само претња "поповима" него је слика трагизма уопштавања. Сигурно је да је и она побожна жена чула и прочитала оно што су чули и прочитали младићи који су насрнули на свештеника. Неко ће рећи да је она "назадна" а они "напредни", али да ли је баш све тако? Сигурно се у вези са овим неће сви сложити али различитост става не треба доживљавати као разлог за непријатељство.
    Уважени прота који је због своје вере тамновао више година у време комунизма одавно је опростио онима који су га утамничили у намери да га одврате од вере. Неки међу њима постали су искрени верници суочивши се са његовом одлучном вером. За њега је наведени савремени догађај још један мали камичак у мозаику његове вере, тако да нема у њему нимало зловоље према њима. Само је потребно да сви који сматрају да су "напредни" поступак побожне жене разумеју као акт њене вере којим је она превазишла све непроверене гласине којима се сви свештенослужитељи ословљавају најсрамнијим именима. Њена вера је изнад људских грехова, зна она - као и сви остварени верници, да су свештеници само људи који се боре са собом. Она је одржала јавни час живе вере која остаје јака у свим ситуацијама, јача је од свих људских недела и сукоба. Није слепа него је свевидећа као што је хришћанска љубав свевидећа. Њене асоцијације при сусрету са сваким човеком су позитивне и креативне, за разлику од оних младића са којима се случајно срела, чије асоцијације су негативне. Због тога при сусрету са свештеником она у први план ставља благослов Божији, за разлику од оних који у први план стављају лоше вести које су чули и прихватили без проверавања. Размислимо заједно ко је од њих стварно напредан, ко иде напред не губећи наду, а ко се саплиће о друге тражећи само разлог више да буде несретан и насилан.
    Све је, ипак, у нама и од нас зависи како ћемо и колико ћемо се отворити једни за друге. Свако може, ако хоће, да буде оптимиста, само је потребно да једни у другима видимо оно најбоље, а свако у себи оно најгоре. Тада ћемо уместо осуђивања других исправљати себе, нећемо дангубити изговарајући се поступцима других трошећи се у злопамћењу и злурадости.
    Извор:Вечерње Новости
  19. Волим
    Данче* got a reaction from Баба for a Странице, Проф.др Љубивоје Стојановић: Подмећу да је Црква терет   
    Ових дана, тако нешто приметно је међу нама у вези са свештенослужитељима Српске православне цркве. Ословљавање "попови" постало је опште име уз које иду најпогрднији називи и наслови. Ствара се слика о тој црквеној служби као друштвеном терету и људима које треба прогонити без размишљања.
    Скоро сваки дан неки свештенослужитељ на улицама и другим јавним местима земље Србије доживљава неку непријатност. Појединци иду и даље од вербалних прогона конкретизујући своје претње недоличним радњама. Ових дана је један угледни прота у близини Славије доживео претње од стране групе младића који су му говорили: "Све вас треба затворити у цркву и побити!" Кад је наишла једна благочестива хришћанка и пришла свештенику главоприклоно тражећи благослов Божији од њега, они су одустали.
    На питање да ли га је ово уплашило, прота је одговорио да га све ово што се догађа веома жалости. Нема времена да осуђује неупућене и недобронамерне појединце. Каже да га је поступак побожне жене уверио да у овом народу има још вере код оних који стварно верују. Они који су само навијачи, пасивна публика која се само диви или разочарава, представљају велики изазов и захтевају више пажње.
    Искрени верници нису црквена публика која се брзо одушевљава, а још брже саблажњава дангубећи у превеликим очекивањима од других и пребрзим осуђивањима других под теретом лакомислених и непроверених оптужби. Добро је што се од свештенослужитеља очекује највише, али никако није умесно изговарати се било чијим поступцима не знајући да је свако осуђивање такође грех. Све док од других очекује максимум, а не даје ништа од себе човек је искључен из животног стваралаштва. Не ствара већ дангуби критикујући поступке других. Појединци све то сматрају својим правом и обавезом не знајући да на такав начин истовремено одустају од животног оптимизма и од стваралачке одговорности. Све у себи и око себе своде само на захтеве према другима и очекивања од других, у свему виде само своја права док другима ништа не дају за право.
    Радост вере свако треба у себи да промишља јер само тако може да је дели са другима, то треба свако у себи да покреће нико не може никога у томе да спречава или подстиче. Свако мора лично да се усавршава као слободна и одговорна личност. То је могуће само онда кад себи постављамо тешке задатке и тражимо исправна решења заједно са другима. Све док гледамо шта је најгоре, а не најбоље, код других ризикујемо да изгубимо одговорни оптимизам и предамо се пасивизму који нас доводи до песимизма и нихилизма. То даље иде у анархизам по систему "сви су лоши", што илуструје наведени пример са београдског асфалта који није само претња "поповима" него је слика трагизма уопштавања. Сигурно је да је и она побожна жена чула и прочитала оно што су чули и прочитали младићи који су насрнули на свештеника. Неко ће рећи да је она "назадна" а они "напредни", али да ли је баш све тако? Сигурно се у вези са овим неће сви сложити али различитост става не треба доживљавати као разлог за непријатељство.
    Уважени прота који је због своје вере тамновао више година у време комунизма одавно је опростио онима који су га утамничили у намери да га одврате од вере. Неки међу њима постали су искрени верници суочивши се са његовом одлучном вером. За њега је наведени савремени догађај још један мали камичак у мозаику његове вере, тако да нема у њему нимало зловоље према њима. Само је потребно да сви који сматрају да су "напредни" поступак побожне жене разумеју као акт њене вере којим је она превазишла све непроверене гласине којима се сви свештенослужитељи ословљавају најсрамнијим именима. Њена вера је изнад људских грехова, зна она - као и сви остварени верници, да су свештеници само људи који се боре са собом. Она је одржала јавни час живе вере која остаје јака у свим ситуацијама, јача је од свих људских недела и сукоба. Није слепа него је свевидећа као што је хришћанска љубав свевидећа. Њене асоцијације при сусрету са сваким човеком су позитивне и креативне, за разлику од оних младића са којима се случајно срела, чије асоцијације су негативне. Због тога при сусрету са свештеником она у први план ставља благослов Божији, за разлику од оних који у први план стављају лоше вести које су чули и прихватили без проверавања. Размислимо заједно ко је од њих стварно напредан, ко иде напред не губећи наду, а ко се саплиће о друге тражећи само разлог више да буде несретан и насилан.
    Све је, ипак, у нама и од нас зависи како ћемо и колико ћемо се отворити једни за друге. Свако може, ако хоће, да буде оптимиста, само је потребно да једни у другима видимо оно најбоље, а свако у себи оно најгоре. Тада ћемо уместо осуђивања других исправљати себе, нећемо дангубити изговарајући се поступцима других трошећи се у злопамћењу и злурадости.
    Извор:Вечерње Новости
  20. Волим
    Данче* got a reaction from albodasa for a Странице, Свети Лука Кримски: Одговараћете пред Богом за своју децу   
    Светитељ Јован Златоуст је строго рекао да су немарни "родитељи који занемарују хришћанско васпитање своје деце већи безаконици од чедомораца, јер чедоморци раздвајају тело од душе, а они и душу и тело бацају у пакао огњени". Тежак одговор ће пред Богом дати сваки лакомислен родитељ.
    У Првој књизи Царства говори се о побожном јеврејском првосвештенику Илији који је педесет година био судија израиљског народа. Њему је прислуживао свети пророк Самуил, тада још дете. Једном је у сну овом светом детету Господ заповедио да објави првосвештенику Илији да га очекује страшна Божија казна због немара за своју децу. А нечастива Илијина деца су била свештеници и својим понашањем су вређали народ, одвраћали су га од Бога: кад су Јевреји приносили месо животиња на жртву Богу слуге ових свештеника су бирале најбоље комаде меса из котла у којем се оно кувало ради приношења жртава и давала су њима. Узимали су чак и сирово месо, а на захтев људи који су месо донели да прво спале сало на жртвенику одговарали су: "Ако не даш, узећу на силу." Видећи ово народ је одбијао да приноси жртве (в.: 1 Цар. 2, 12-17; 3, 10-14).
    Због овакве нечастивости Господ није казнио само ове свештенике, већ и самог Илију. За време сурове борбе с Филистимцима који су напали израиљску земљу, овај деведесет осмогодишњи старац је седео поред храма очекујући исход битке. Код њега је дотрчао узнемирен и прашњав весник, с лошим вестима: "Синови твоји су убијени, а Ковчег Божји је заробљен." Кад је то чуо Илија је пао ничице, сломио је кичму и умро је тешком смрћу. А Господ је објавио да ће сав род првосвештеника бити кажњен због тога што Илија није спречавао своје синове да чине тешке грехове (в.: 1 Цар. 4, 11, 13-21).
    И ово прети свакоме ко не буде марио за сопствену децу. А о онима који свим срцем теже ка томе да васпитају своју децу у побожности, на сваком јутрењу чујете у сто трећем псалму следеће благослове: Али милост Господња остаје од вијека и до вијека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова, који држе заповијести Његове, да их извршују Пс. 103, 17-18).
    Размислите сад какву тешку одговорност носите пред Богом ако не васпитавате децу по хришћанским обичајима. Реците шта ће се десити с вашом несрећном кћерком ако се у младости ода разврату, а после се уда и роди децу? Да ли ће на њој и на целој њеној породици бити благослов Божји? Не, од ње ће потећи непобожан, Богу мрзак род.
    Како треба васпитавати децу? Онако како су васпитавали хришћани првих векова. Они су од најранијег детињства учили децу молитви, храму, постовима, црквеним Тајнама, учили су их да читају и пишу по књигама Светог Писма. Никад нису дозвољавали детету да седне за сто и да почне да једе без молитве; говорили су деци да сваки посао, сваки корак хришћанина треба да почињу крсним знамењем и молитвом.
    Иако су први хришћани учили своју децу философији, музици и уметностима, притом су се руководили дубоким светим правилом: "Сматрај несрећним онога ко све зна и не зна за Бога; а блаженим онога ко зна Бога, чак и ако не зна ништа друго." Немојте мислити да се деци забрањује да изучавају светске науке. Наши највећи оци и учитељи Цркве су сами у младости веома усрдно проучавали све светске науке. Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов, Јован Златоуст били су високообразовани људи.
    И ваша деца треба да буду образована, да постану учена. Али је потребно да се њихова обука и васпитање не ограничавају само световном мудрошћу света овог. Изузетно је важно да заједно с тим спознају највишу правду и истину да би проучавали Закон Божји и заповести Христове и навикавали на сталну побожност. Тада и само тада се неће изгубити на путу људске мудрости, кад спознаја Бога буде стављена на прво место.
    А како насађивати у деци највиши хришћански морал? Пре свега својим животом, јер свако словесно поучавање или педагошко умеће није ништа, оно је празно у поређењу с примером који деца виде у својим родитељима. Реците, хоће ли одрасти као добри људи деца која у својим родитељима виде најлошије узоре неморала? Хоће ли бити чиста и чедна кћи ако јој мајка сама даје пример прељубе? Зар се неће научити лоповлуку деца ако их не будете одвраћали од овог греха од најмлађих година? Кад ваши синови краду и пустоше баште, кад беру туђе, не остављају да сазру плодови у баштама и кад долазе да се жале на њих, мајке мирно одговрају: "Ма нема везе, они су деца, шта они знају?" Господ ће тражити одговор од вас! Тражиће страшно: "Зашто сте дозвољавали вашој деци да краду од малих година, зашто их нисте учили заповестима Божјим, зашто им нисте усађивали одвратност према мангуплуку?" Страшан одговор ћете дати пред Богом за сваку саблазан коју у вама виде ваша деца, за све свађе, псовке, туче, које се дешавају на њихове очи. Ако сами тако поступате, истом ће се научити и деца.
    Светитељ Јован Златоуст, васељенски учитељ и највећи црквени оратор је за недостојне родитеље рекао: "Јер, ви као да се намерно трудите да упропастите децу, наређујете им да чине само оно што чинећи не могу да се спасе. Речено је: тешко онима који се смеју, - ви дајете деци мноштво повода за смех; тешко богатима, а ви се само за то и трудите да се она обогате; тешко вама кад сви људи буду говорили добро о вама (в.: Лк. 6, 24-26), а ви често губите своју имовину због људске славе. И опет: "Онај ко срамоти свог брата крив је паклу" (в.: Мт. 5, 22), а ви сматрате слабима и кукавицама оне који ћутке подносе увредљиве речи од других.
    Христос заповеда да се одвраћамо од свађа и расправа, а ви стално занимате своју децу овим злим делима. Који воли живот (руски: душу) свој, рекао је Господ – изгубиће га Јн. 12, 25), а ви их на сваки начин увлачите у ову љубав. Ако ли пак ви не опраштате, - каже Он, - ни Отац ваш Који је на небесима неће опростити вама (Мк. 11, 26), а ви чак прекоревате децу кад не желе да се освете онима који су их увредили. Христос је рекао да они који воле славу, без обзира да ли посте, моле се и дају милостињу, све то чине бескорисно; а ви се само трудите за то да ваша деца добију славу.
    И није лоше само то што саветујете деци супротно заповестима Христовим. Већ је лоше још и то што добро хулите, називајући скромност необразованошћу, кротост – кукавичлуком, праведност – слабошћу, смирење – сервилношћу, незлобивост – слабошћу. Наговарате децу на таква дела за која је Исус Христос одредио неизбежну погибељ; не марите за њихову душу као за нешто непотребно, а о ономе што је заиста сувишно, бринете се као о нечему неопходном и веома важном.
    Све чините да би син имао слугу, коња и најбољу одећу, а да он сам буде добар, не желите ни да помислите. Простирући до такве мере бригу за дрво и камење, душу не удостојавате ни најмање части овакве бриге. Све чините како би на кући стајала дивна статуа и да би кров био златан, а да друга драгоцена скулптура – душа – буде златна, на то не желите ни да помислите."
    Ове праведне речи свт.Јована Златоуста које су изговорене пре хиљаду и по година, могу се поновити и сада, зар ви не васпитавате своју децу исто тако лоше ако им не уливате страх Божји? Зар не улажете све бриге за то да деци дате што је могући положај у животу, да их ставите у редове оних који су на власти, који су богати и силни? Зар не говорите деци да је у новцу сила, да треба стећи велика знања ради имућног, слободног живота? А зар је то потребно? Не, него управо супротно.
    С васпитањем детета треба почети од пелена, јер деца од малих ногу лако усвајају свако учење. Њихова душа је мека као восак, у њу се урезује све што пожелите: и ваш лош пример, и побожне речи, и све најсветлије и најчистије. Заборављате запањујуће једноставне речи светог Тихона о дететовој души: "Мало дрвце, куда се повије, у том правцу ће и расти; нова посуда ће се осећати на оно чиме је напуните, уливајући у њу или смрдљиву течност или миришљаву и чисту." Дакле, ако у душу малог детета будете уливали сваки смрад, она ће увек бити смрдљива. А ако будете уливали мирис Христовог миомириса, ваша деца ће увек миомирисати пред људима, биће вам радост и утеха.
    Данас се често говори: "Зар су деца способна да читају Свето Писмо и псалме? То је за монахе и старце, а дечици су потребни весеље и радост." Добрим примером васпитавајте децу. Славном руском проповеднику, Харковском архиепископу Амвросију припадају речи које дирају душу: "Кад ни један члан породице не може да остане без вечерње и јутарње молитве, кад отац не излази из куће на свој посао не помоливши се испред светих икона, а мајка ништа не почиње без крсног знамења, кад се малом детету не дозвољава да дотакне храну пре него што се прекрсти, зар се на тај начин деца не уче да моле у свему помоћ Божију и да призивају на све благослов Божји и да верују да без помоћи Бога нема сигурног живота, а без Његовог благослова нема успеха у делима људским?"
    Не може остати бесплодна за децу вера родитеља кад они у случају нужде и сиромаштва са сузама у очима кажу: "Шта да се ради? Нека је воља Божија"; у опасности: "Бог је милостив"; у тешким околностима: "Бог ће помоћи", у успеху и радости: "Хвала Богу, Бог је послао." Овде се увек и у свему исповеда Божија благост и Божије правосуђе.
    Мајка, према којој су усмерени сва љубав и нежност детета са свештеним страхом стоји испред иконе Спаситеља и моли се, а дете гледа час на њу, час на икону и њему нису потребна дуга објашњења шта то значи. То је прва нема лекција богопознања и најважнија лекција побожности. Овакве лекције можете и треба увек и у свему да дајете својој деци.
    Треба да чувате децу од свега лошег, да не дозвољавате кћеркама да читају развратне, страсне романе, да тражите од њих да читају с разумевањем, да им не дозвољавате да се забављају и да стално трче у биоскоп и у позориште.
    А још не треба заборавити ни то да се дете не може васпитати ако се никад не кажњава. Највећу грешку чине они родитељи који обожавају своју малу децу, диве им се и опраштају им све што скриве. За такве је у Светом Писму речено: Љуљај дете, и оно ће те устрашити; (Сир. 30, 9). Руски светитељ Тихон Задонски поучава родитеље: "Млади, ненаучени, кад стасају, бивају као необуздани и неукроћени коњи. Зато хришћанине, воли своју децу и кажњавај их. Нека она сад, док су млада, осећају бол у телу да тебе касније због њих не би болело срце. Нека плачу од тебе да не би ти плакао од њих. Уосталом, умереност је похвална и потребна у свему." Деца се не смеју кажњавати с љутњом, са злобом, с мржњом, треба их саветовати мирно, с љубављу. Тада ће деца, осећајући ову љубав, схватити да заслужују казну и она ће им бити на корист и поправиће их.
    Видите како су огромни задаци који стоје пред нама у делу васпитавања деце, видите како су свете обавезе мајки. Нема веће обавезе, нема веће одговорности пред Богом за мајку него што је добро васпитање деце. Ако будете занемаривале васпитање своје деце, мучићете се и плакаћете гледајући их, и пред Богом ћете дати одговор и на све потомство ћете навући гнев Божји. Дакле, увек се брините за своју децу, увек им дајте чист, свет пример побожности и тада ће Господњи благослов бити од века и до века на вашој деци и на вама самима. Амин.


    Свети Лука Кримски

  21. Волим
    Данче* got a reaction from Поуке.орг инфо for a Странице, Проф.др Љубивоје Стојановић: Подмећу да је Црква терет   
    Ових дана, тако нешто приметно је међу нама у вези са свештенослужитељима Српске православне цркве. Ословљавање "попови" постало је опште име уз које иду најпогрднији називи и наслови. Ствара се слика о тој црквеној служби као друштвеном терету и људима које треба прогонити без размишљања.
    Скоро сваки дан неки свештенослужитељ на улицама и другим јавним местима земље Србије доживљава неку непријатност. Појединци иду и даље од вербалних прогона конкретизујући своје претње недоличним радњама. Ових дана је један угледни прота у близини Славије доживео претње од стране групе младића који су му говорили: "Све вас треба затворити у цркву и побити!" Кад је наишла једна благочестива хришћанка и пришла свештенику главоприклоно тражећи благослов Божији од њега, они су одустали.
    На питање да ли га је ово уплашило, прота је одговорио да га све ово што се догађа веома жалости. Нема времена да осуђује неупућене и недобронамерне појединце. Каже да га је поступак побожне жене уверио да у овом народу има још вере код оних који стварно верују. Они који су само навијачи, пасивна публика која се само диви или разочарава, представљају велики изазов и захтевају више пажње.
    Искрени верници нису црквена публика која се брзо одушевљава, а још брже саблажњава дангубећи у превеликим очекивањима од других и пребрзим осуђивањима других под теретом лакомислених и непроверених оптужби. Добро је што се од свештенослужитеља очекује највише, али никако није умесно изговарати се било чијим поступцима не знајући да је свако осуђивање такође грех. Све док од других очекује максимум, а не даје ништа од себе човек је искључен из животног стваралаштва. Не ствара већ дангуби критикујући поступке других. Појединци све то сматрају својим правом и обавезом не знајући да на такав начин истовремено одустају од животног оптимизма и од стваралачке одговорности. Све у себи и око себе своде само на захтеве према другима и очекивања од других, у свему виде само своја права док другима ништа не дају за право.
    Радост вере свако треба у себи да промишља јер само тако може да је дели са другима, то треба свако у себи да покреће нико не може никога у томе да спречава или подстиче. Свако мора лично да се усавршава као слободна и одговорна личност. То је могуће само онда кад себи постављамо тешке задатке и тражимо исправна решења заједно са другима. Све док гледамо шта је најгоре, а не најбоље, код других ризикујемо да изгубимо одговорни оптимизам и предамо се пасивизму који нас доводи до песимизма и нихилизма. То даље иде у анархизам по систему "сви су лоши", што илуструје наведени пример са београдског асфалта који није само претња "поповима" него је слика трагизма уопштавања. Сигурно је да је и она побожна жена чула и прочитала оно што су чули и прочитали младићи који су насрнули на свештеника. Неко ће рећи да је она "назадна" а они "напредни", али да ли је баш све тако? Сигурно се у вези са овим неће сви сложити али различитост става не треба доживљавати као разлог за непријатељство.
    Уважени прота који је због своје вере тамновао више година у време комунизма одавно је опростио онима који су га утамничили у намери да га одврате од вере. Неки међу њима постали су искрени верници суочивши се са његовом одлучном вером. За њега је наведени савремени догађај још један мали камичак у мозаику његове вере, тако да нема у њему нимало зловоље према њима. Само је потребно да сви који сматрају да су "напредни" поступак побожне жене разумеју као акт њене вере којим је она превазишла све непроверене гласине којима се сви свештенослужитељи ословљавају најсрамнијим именима. Њена вера је изнад људских грехова, зна она - као и сви остварени верници, да су свештеници само људи који се боре са собом. Она је одржала јавни час живе вере која остаје јака у свим ситуацијама, јача је од свих људских недела и сукоба. Није слепа него је свевидећа као што је хришћанска љубав свевидећа. Њене асоцијације при сусрету са сваким човеком су позитивне и креативне, за разлику од оних младића са којима се случајно срела, чије асоцијације су негативне. Због тога при сусрету са свештеником она у први план ставља благослов Божији, за разлику од оних који у први план стављају лоше вести које су чули и прихватили без проверавања. Размислимо заједно ко је од њих стварно напредан, ко иде напред не губећи наду, а ко се саплиће о друге тражећи само разлог више да буде несретан и насилан.
    Све је, ипак, у нама и од нас зависи како ћемо и колико ћемо се отворити једни за друге. Свако може, ако хоће, да буде оптимиста, само је потребно да једни у другима видимо оно најбоље, а свако у себи оно најгоре. Тада ћемо уместо осуђивања других исправљати себе, нећемо дангубити изговарајући се поступцима других трошећи се у злопамћењу и злурадости.
    Извор:Вечерње Новости
  22. Волим
    Данче* got a reaction from мирођија for a Странице, Монашење у манастиру Свети Врачи Козма и Дамјан у Зочишту у Метохији   
    Уз саслужење великог броја свештенства и монаштва из Рашко-призренске и Нишке епархије, владика Теодосије је пред препуном црквом, осветљеном светлошћу кандила и свећа, уз усрдну молитву и појање свих присутних, обавио овај свечани чин, којим је братство ове страдалне метохијске светиње увећано за још једног монаха, који ће носити име по оснивачу монаштва Светом Антонију Великом.

    Владика Теодосије је у беседи рекао да је радост доживљена на монашењу у овој васкрслој светињи, још једна потврда да свако страдање завршава васкрсењем:
    -И овај чин монаштва, ова радост коју смо сви доживели вечерас овде, уочи празника Св. Бесребреника, је још једна потврда да свако страдање и наше распеће у Христу, завршава се славним васкрсењем. И у тој тузи световној, када нас сви посматрају очима жаљења због тога што страдамо на овим просторима, Господ нам даје ту утеху и радост да и ми овде молитвено окусимо део те вечности и свега што нам је Господ припремио, ако му будемо верни и ако будемо претрпели до краја и истрајали на његовом путу. И наш брат, отац Антоније, је дошао у ову свету обитељ у најтеже време када је ова светиња делила судбину народа српскога, хришћанског, православног, који пролази своју Голготу и своје распеће овде на Косову и Метохији. Он је изабрао да дође у ову светињу гледајући у њу као свећу која нам светли и показује нам пут Христов којим да ходимо и гледајући у овој светињи на славне бесребренике, чудотворце Козму и Дамјана који овде невидљиво присуствују, а видљиво кроз своје свете мошти и позивају нас и дају нам исцељење и утеху и помоћ у свему што је потребно.

    По окончању светог чина монашења, владика је предао новог монаха игуману манастира архимандриту Стефану, који га је и привео на монашење и који ће као његов старац, тј духовни отац, имати свету дужност да брине о његовом даљем животу на путу Христовом. Велики број верника је поделио са владиком Теодосијем, свештенослужитељима и братством манастира радост овог молитвеног сабрања. После владике Теодосија и игумана Стефана, сви окупљени су прилазили монаху Антонију да му честитају монашење, и пожеле да издржи свако искушење које долази са чином који прима, и да се кроз такав начин живота спашава од њих.
    Манастир Зочиште је већ вековима чувар духовног живота народа овога краја, а монашење оца Антонија је друго по реду монашење у овоме манастиру од 1999. до данас, тј. у периоду када је манастир претрпео минирање и рушење од стране шиптарских екстремиста и потом обновљен.


    Оливера Радић

    16 / 11 / 2015
    Православие.Ru.
  23. Волим
    Данче* got a reaction from александар живаљев for a Странице, Обновљена црква Светог Николе у Пожаревцу   
    Град Пожаревац је већим делом од својих средстава помогао детаљну унутрашњу и спољашњу обнову кровног покривача, куполе и фасаде цркве. Љубављу братства манастира Хиландара и игумана Методија и захваљујући њиховој финансијској помоћи, на цркви је урађена детаљна хидроизолација од стране фирме ХИО-инжењеринг из Новог Сада.
    Иначе, у порти цркве Св. Николе (другој по старини у Пожаревцу - Катедрална црква Св. Архангела је из 1819. г.) налазе се два парохијска дома у којима живе скоро сви пожаревачки свештеници и ђакони са службом при Саборној цркви или при цркви Св. Петке у насељу Бусије.
    Протојереј Александар Михаиловић је старешина ове цркве од маја 2014. године. Пре тога петнаестак година био је парох при цркви Светог Максима Исповедника у Новом Костолцу, коју је подигао из темеља. Отац Александар се бави писањем - објавио је до сада две књиге; иначе, налази се на докторским студијама на Православном богословском факултету у Београду. Добитник је Светосавске повеље Удружења књижевника Србије (2013.) и Повеље за културу Града Пожаревца (2006.).
    Свечана Архијерејска Литургија поводом прославе 125 година цркве још није заказана, тако да ћемо нашу црквену јавност о томе благовремено обавестити.
    Жељко Тошевски
    Пожаревац
    Извор: СПЦ












  24. Волим
    Данче* gave a reaction for a Странице, Пренос моштију Светог великомученика Георгија - Ђурђиц   
    Молитва друга светом Георгију



    Свети, славни и свехвални великомучениче Георгије! Сабрани у храму Твом и приклоњени пред светом иконом Твојом, ми молимо Тебе познатог посредника наших жеља: Моли с нама и за нас милосрдног Господа; да нас по неизмерној доброти Својој милостиво услиши; да не превиди наше молитве односно нашег спасења и живота, и да нам дарује победу над видљивим и невидљивим непријатељима вере наше и спасења нашег. И опет припадајући Теби, свети победоношче ми Те молимо: даном Ти благодаћу укрепи у борбама православне хришћане; разруши силу насрнулих непријатеља; нека се постиде и посраме, и безочност њихова нека се сломи; нека познаду да ми имамо божанску помоћ; свима што су у невољама и опасностима укажи своју многомоћну заштиту; и умоли Господа Бога, свих твари Саздатеља, да нас избави од вечних мука, да бисмо, исповедајући Твоје заступништво, једнако прослављали Оца и Сина и Светога Духа, сада и свагда и кроза све векове. Амин!







    Тропар, глас 4.
    Као ослободилац заробљених, заштитник сиромашних и лекар болесних, борче против царева, победниче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да спасе душе наше.



    Кондак, глас 4.
    Поучен од Бога, показао си се као славни делатељ побожности, сабравши себи руковет врлина. Сејавши са сузама, са весељем жањеш, и пострадавши у крви, Христа си примио и твојим молитвама, свети, свима дарујеш опроштај грехова.


  25. Волим
    Данче* got a reaction from Blaža Željko for a Странице, Крштење славног јапанског глумца Кари-Хиројуки Тагаве   
    Извор: http://www.kp.ru/daily/26456/3327604/
×
×
  • Креирај ново...