Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Данче*

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Број садржаја

    12543
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    145

Репутација активности

  1. Волим
    Данче* got a reaction from Aleksandra_A in Да ли су ово последња времена?   
    Време се убрзава
     
    Лети смо, као што то обично бива, одлазили у село, код баке. Живели смо у кућици направљеној од глине и дрвета, скоро потпуно лишени свега онога што се назива цивилизацијом. Вечери смо проводили уз светлост керозинске лампе слушајући бајке. Како богат нам је тада изгледао свет пун тајни и лепоте! Као да сам живео у неком другом времену, био део друге историје, отворене за вечност. Сад времена има све мање. Време лети брже, много брже него раније. Да ли сте то приметили? Немамо времена да прочитамо књигу, да размислимо о нечем свом, не остаје нам времена чак ни за то да будемо мало с децом и са својом сапутницом на раскршћима овог живота.

    Научници су чак почели да мере убрзање времена. Иако није лако измерити оно што служи као мера свега постојећег. Јер нема таквог стања или покрета у којем време не би постојало као осећај пролазности који тишти. И дошли су до закључка, не зна се којим прорачунима, да данас 24 часа пролази исто тако брзо као што је раније пролазило свега 16. Односно, већ смо изгубили трећину времена свог живота или половину оног времена у току којег се налазимо у активном стању. Али, не указују само научници на то. Оци, који се подвизавају у пустињама Свете Горе, отшелници наших дана, кажу исто: данас време тече много брже него раније, а њих је врло тешко оптужити за психолошку субјективност изазвану социјалним околностима...
    Повећала се брзина свих процеса, али се време ипак скратило – дешава се супротно од онога што би требало очекивати! Тако се упркос свој научној логици, испоставило да су идеолози теорије напретка велики лажљивци. Зар нам нису у прошлом веку сугерисали да ће научни и технолошки напредак довести до тога да ће машине заменити људски рад и да ће због тога времена бити више? Да, машина за прање веша данас олакшава рад жене, која сад ипак много више пати због стреса услед недостатка времена него кад је испирала веш у реци...
    Некад су се људи кретали споро, лагано су радили све што је требало да учине у току дана, у току свих дана свог живота. Дан су започињали јутарњом молитвом и завршавали вечерњом; за столом су изговарали „Оче наш“ и ничему нису приступали, а да се прво не осене знамењем светог крста. Односно, човек је у свако време и на сваком месту налазио слободан тренутак да упути реч Богу и заузврат је у души био сигуран да није сам. Иако је његов живот био тежак, с узлетима и падовима (такав уопште и треба да буде живот свакога како би могао нечему у њему да се научи), давао му је осећај пуноће. То је било постојање које се осећа у свој пуноћи.
    А сад се све ради у трку, тако да скоро све време осећамо како смо лишени радости тренутка, несавршени у ономе што радимо и осећамо. И кад човек обавља своју молитву (онај ко за то осећа порив), његов ум није тамо. Он јури напред, устремљује се у бриге данашњег дана или свакодневице у целини. А кад се прихвата нечега, чак му не пада на памет да треба да се прекрсти, зато што већ размишља о нечем другом – и на крају крајева, то се не уклапа у околину. Као да Бог треба да иде за светом, да се угледа на њега, а не обрнуто...
    И тако човек остаје сам. Не само због тога што с њим више нема Бога, - он ни остале људе, пријатеље, браћу, супруга или супругу, не доживљава блиско. То је зато што у трку свако има свој ритам, - другим речима, у трци све време гледа напред, у оно што ће бити касније, у нади да ће доћи време да се умири. Међутим, живот брзо пролази и наступа болест, долази и смрт, брже него што човек очекује, долази пре овог толико жељеног предаха, не дозволивши му да се умири и да се врати себи, својој кући.

    Али, ова усамљеност се може схватити и на следећи начин: журба, суманути ритам и незаобилазна бука света у којем живимо, не дозвољавају нам да чујемо бојажљиве кораке другог на стазама наше душе. Трчање нас некако потискује ван граница сопствене душе. Јер, души је, исто као детету и љубави, потребно да јој човек посвети време. Она има свој ритам – ритам дубоког и спокојног општења с Богом и с другим душама. Ово жене боље схватају, зато што дубље осећају.
    И пошто нас ритам смене дана и година друштва у којем живимо за дуго времена отуђује од живота сопствене душе, долазимо до тога да се навикавамо на ово стање и све више се осећамо као да нас уопште нема. Због тога се код нас и могу накалемити еволуционистичке теорије. Другим речима, заборављамо одакле смо кренули, заборављамо матерњи језик простодушне љубави, језик оног пејзажа душе, у који се могло сместити толико лепоте и тајни. И често умиремо међу туђинцима, потпуно непознати, као што се то дешава с огромним мноштвом хришћана, изгубљених међу људима лишеним праве вере, попут јеврејског народа, који је за парче меса робовао код Египћана. Тако је допустио Бог – можда ће човек, погледавши материјално као симбол, схватити шта се дешава на нивоу духа.
    Архитекте уобичајеног пејзажа савременог друштва, биотехнолози човечанства потчињеног машини, умислили су да човек попут неког дела, може бити обрађен до те мере да дође до стања робота, програмираног компјутера који ће оперативно одговарати на команде система. И прихватили су се овог пројекта, те су скоро довели западну индивидуу до задатих захтева. Ипак, нису успели да у потпуности промене човекову природу. Отуђени од сопствене душе у свету машина и информација, људи пате, не схватајући због чега. Већина њих уопште ни не зна да има душу. Како ће онда моћи да је препознају и да схвате њену патњу? Они су налик на болесника којег нешто боли, који осећа велику слабост, вртоглавицу и потпуну разбијеност, али не може да каже лекару одакле потиче његова болест.
    Патња коју осећа већина људи, и која многе приморава да се бацају у вир свих могућих грехова, тесно је повезана с овим болесним протицањем времена, за које више немамо стрпљења. Немамо зато што време више не мери живот с Богом – извором времена и живота. То је мучно време, које нам даје мерило отуђености, изнемоглости услед празног трчања. И што више трчимо, тим усамљеније се осећамо. Овде почиње зачарани круг. Јер, што се усамљеније осећамо, тим нам је теже да подносимо мучни ток времена, који више на налази свој смисао и радост. Тако да почињемо да јуримо у све већој журби; као у песак се кријемо у посао, у разноразне обавезе и бриге, а у малобројним тренуцима одмора, кад остајемо насамо са самима собом, постаје нам још теже, и све почињемо из почетка. Управо због тога је био смишљен телевизор – како би ублажио ову непролазну самоћу, коју осећају људи данашњице, презревши Бога до Његовог потпуног заборављања и незнања. Телевизор, новине, интернет, сензација, еротика и насиље, снажна осећања, емоције које се преливају преко сваке мере – све је то дато како би нас натерало да заборавимо на то да је наш живот постао прекратак и мучан. Живимо тако као да не живимо сопствени живот.

    Молим вас, зауставите се не тренутак у овој трци празнине. Треба да пронађемо своје изгубљено време, да га поново вратимо. Како? Одлазећи што чешће на свету литургију. Време живота наше душе се напаја, као и све створено у овом свету, благодаћу Божијом, у датом случају – временом Царства. Покушајте то да учините и видећете како ће се ваш живот променити.
    Молим вас, купујте своје време, стрпљиво стојећи на исповести. Јер грех је главни кривац за убрзање времена нашег живота. Бог нам не даје више времена како не бисмо још више продубили грехове у којима пребивамо. Купујте време, што је могуће чешће се заустављајући у току дана како бисте изговорили: Господи, помилуј!
    Купујте време избацивши телевизор, не плашећи се тога „шта ће рећи комшије, пријатељи и родбина“! Телевизор је највећи хронофаг (гутач времена) у целој историји света. Он у просеку човеку поједе по 3,7 сати времена дневно. Код стараца и деце – више, код пубертетлија мање. Чини вам се да је немогуће избацити га? Али, зар није лакше одрећи се телевизора него патити због губитка тако драгоценог времена нашег живота, тренутака који одлазе и не врећају се, времена у којем си још увек здрав, док си жив? Да ли сте некад видели срећног човека који гледа телевизор? Или смо заборавили и уопште не желимо да знамо шта значи срећа? Онда смо заслужили своју судбину... Треба поново да пронађемо време, да као пре постанемо осетљиви за несрећу и бол пријатеља, рођака, комшија у људи на улици – а највише осетљиви за глас сопственог срца, тако тужног, тако сиротог, као да смо умрли у туђем крају, сахрањени у бригама и проклетим задовољствима животарења, лишеног Бога. 
    Молим вас, немојте да ове речи прођу поред ваших ушију – јер не знамо колико ће нас Бог још трпети.
     
    Георгије Фечору 
    Извор: Православље.ру
  2. Волим
    Данче* got a reaction from Aleksandra_A in Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Божија Промисао је за нас мали и ништавни недокучива,деца могу страдати због греха родитеља или предака или по пупуштање речи Божијој:"Кога Господ љуби онога и и кара;бије сваког сина кога прима".Тако да Господ попусти болест и да се прослави кроз ту дечицу,а све на спасење душе њихове јер свака болест је посета Божија..Господ нас на тај начин исправља е сад неко то спозна па се окрене Богу,неко то никад не спозна..нажалост..
  3. Волим
    Данче* got a reaction from АлександраВ in Dusko Radovic - Beograde, dobro jutro   
    "Свако има неког кога нема" - тако је говорио човjек-лав, намргођен и љут сав. Био је храбар, право мушко, звао се Душко, а презивао Радовић. Годинама се оглашавао са врха Београђанке у емисији "Београде, добро јутро", којом је будио успаване савjести и замрле наде, којом је будио човjека у људима. Ти његови бисери, које је сипао сваког јутра са 23. спрата Београђанке, ни до
    данас нису изгубили сјај.
     

  4. Волим
    Данче* got a reaction from AnaLaz in Корисни савети...   
    Такође добра ствар за скидање каменца је алкохолно сирће.
  5. Волим
    Данче* got a reaction from Milica Bajic in Тест - којој философској школи припадате?   
    Epicureanism A School of Thought devoted to the pleasure of friendship and community. An Epicurean can find the good in any situation and always sees the glass as half full.
    "Not what we have but what we enjoy, constitutes our abundance"
    - Epicurus
  6. Не свиђа ми се
    Данче* got a reaction from kopitar in Надбискуп загребачки, Алојзије Степинац- лик и дјело   
    Још мало о надбискупу загребачком Вјекославу Алојзију Степинцу

    За Хрвате је веома битан надбискуп загребачки и кардинал Алојзије Степинац јер му је намењено да буде интегративни камен у темељу на коме треба да почива модерна нација која ће обновити независну Хрватску. То се правда чињеницама о његовом уделу у припремама и постојању Независне Државе Хрватске – у околностима када је, како је он говорио, важна држава а не политички систем у њој!
    За Србе, надбискуп је саучесник у спровођењу планираног и озакоњеног државног злочина који се спроводио ради затирања српског народа, које су починили припадници војних постројби Независне Државе Хрватске.
    Популаризација у стварању култа надбискуповог мучеништва започела је у периоду наглашеног ватиканског антикомунизма и припрема за нову источну политику која је требало да се оконча рушењем Совјетског Савеза. Али и у годинама отопљавања односа Ватикана и Југославије, нарочито после пада Александра Ранковића 1966. године који је означио почетак краха централистичке државе.
    Мада још увек нема довољно доступне релевантне архивске грађе о улози језуите др Крунослава Драгановића, нарочито после његовог добровољног (и договореног) повратка у Југославију 1967, могуће је започети са слагањем чињеница о једном очигледном процесу дугог трајања: декларација о положају хрватског језика 1967, Масовни покрет 1971. и конфедерализација Југославије после доношења Устава 1974. године. Некако паралелно тече процес појачавања култа мучеништва кардинала Степинца који је окончан његовим проглашењем за блаженог, што је 3. октобра 1998. године урадио папа Јован Павле II на еухаристијском скупу у Марији Бистрици код Загреба.
     
          
    Блаженство, као први степеник посвећења, правдано је надбискуповим бригама за Римокатоличку цркву у почетку комунистичке владавине, наглашавана је његова верност папској столици.
    Поједини хрватски аутори, као некадашњи писци хагиографија, помињу да је надбискуп Степинац био противан предлогу Јосипа Броза Тита о удаљавању од Ватикана. У том контексту наглашавају његову наводну претпоставку да ће следећи корак бити поправослављење Хрвата а њихова србизација крајњи циљ! При том наводе његове речи: „Ја ту видим великосрпство и комунизам удружене у истом циљу“. Занимљиво је у овом контексту подсетити на пропаганду из времена Независне Државе Хрватске о србочетничко-комунистичкој сарадњи на остварењу заједничких циљева као и на савремену о србо-четничком нападу на Хрватску због њеног одвајања 1991. године од Југославије!
    Цитиране речи показују надбискупово до лудила неразумно антисрпство. Није схватао да међу Србима није било неког ко би саставио такав план у савременим историјским околностима – у диктатури наметнуте кривице о великосрпству као највећем разарајућем злу СФР Југославије.
    Надбискупов однос према Српској православној цркви је прост и у духу је ватиканске стратегије на Балкану, то јест на простору који је одавно означен као terra misionis. Прекретница је уследила после пригодних речи папе Пија XI приликом уручења кардиналских знамења дотадашњем нунцију у Краљевини Југославији Херменегилду Пелегринетију. Тај говор односио се на одбачени Конкордат а објављен је 17. децембра 1937. у ватиканском службеном гласилу Osservatore Romano, наговестио је будућу казну која ће бити извршена над српским народом. Било је то пророчанство о злу које је остварено у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године.
    Поменуте папине речи и одлазак у Ватикан 1938. године били су повод надбискупу загребачком да започне отклон од Хрватске сељачке странке и приклањање усташкој организацији Анте Павелића. Поглавника су углавном подржавали фрањевци из далматинских и херцеговачких самостана.
     
    Степинац (скоз десно)       
    После формирања Бановине Хрватске 26. августа 1939, што је означило федерализацију Краљевине Југославије по диктату британске балканске политике, надбискуп загребачки и остали бискупи нису се огласили јер су се, на основу онога што је дошло после 6. априла 1941. године, приклонили екстремнијој варијанти решавања хрватског питања и у знатно ширим границама.
    Надбискуп Степинац подржао је Независну Државу Хрватску и препоручио подређеном свештенству да помогне нову власт. Помогао је пријем поглавника Павелића код папе Пија XII у Ватикану; као председник Бискупских конференција учествовао је у припреми и доношењу бројних аката о прекрштавању православних Срба и римокатолизацији појединих Јевреја (нарочито оних који су били у породичним везама са Хрватима); знао је многе чињенице о великим злочинима над Србима и уништењу Српске православне цркве (свештеника, објеката, културно-историјског блага); у писму папи 9. маја 1943. године поменуо је 244.000 прекрштених „грко-източњака“ и изразио бојазан о њиховој судбини у случају да пропадне Независне Држава Хрватска...
    Ни службени Ватикан ни надбискуп загребачки нису јавно подржали стварање Хрватске православне цркве проглашене априла 1942. године. Та псеудоцрквена заједница била је део планова пацификације српског народа које су разрадили немачки геостратези. Хрватска православна црква представљала је корак у похрваћењу остатака српског народа у тој усташкој држави.
    У записима Диане Будисављевић, Немице удате за Србина, о њеним активностима на спашавању српске деце из концентрационих логора, остало је трага о њеним директним молбама упућених надбискупу Степинцу за помоћ и његовом одбијању. Схвативши сасвим друге могућности о употреби малишана – стварању савремених јањичара – нешто касније дао је сагласност да ту сирочад смештају под окриље хуманитарне организације Каритас и у хрватским породицама. На филмским тракама остало је забележено да је на Каптолу лично крстио десетине те деце у присуству кума поглавника Павелића. Нови римокатолици добили су и нова имена – Антонија и Анте – док је 10. травањ уписиван као датум рођења.
     
          
    Постоји неколико подробних извештаја Богдана Рашковића, нарочитог изасланика Црвеног крста из Београда, о његовим разговорима са надбискупом на Каптолу у којима је правдао своју немоћ.
    Има тврђења да је надбискуп интервенисао за известан број ухапшеника, али не за њихове животе већ против нехуманих услова у којима држе те несрећнике. Касније је помогао неколицини загребачких Срба а они су у међувремену пристали да се одрекну имовине у корист државе, додуше одласком у Србију спасили су живе главе.
    Интервенисао је и за оне Јевреје, који су уочи примања римокатоличанства своја богатства остављали држави.
    Надбискуп је знао за све активности Крунослава Драгановића, било да се радило о његовом учешћу у Равнатељству за понову (Министарство привреде), о изради планова о чишћењу Подриња (које је спровела Црна легија Јуре Францетића у првом половини 1942) или Козаре, о контактима са британским и америчким обавештајним официрима у Риму од доласка у Ватикан 1943. до завршетка нарочите операције „пацовски канали“ 1946. године. Игром случаја, у времену када су и последњи нацисти и усташе пловили ка Јужној Америци, у Загребу, на Каптолу, ухапшен је надбискуп Степинац. Данас у Хрватској сматрају да је тога дана започео његов крижни пут који мора да се оконча проглашењем за свеца Римокатоличке цркве.
    Приликом хапшења од надбискупа је одузет његов руком вођени дневник исписан у пет књига. То петокњижје послужило је за осветљавање лика и дела надбискупа. Тако би се, на пример, читањем одређених делова уочила геополитика и геостратегија Римокатоличке цркве. На пример у белешци учињеној по повратку из Београда 1934. године: „Да је више радника у винограду Господњем, и Србија би за 20 година била католичка“! Но, надбискуп није био стратег већ извршилац оног што су припремили други, на пример поменути Драгановић.
    Мада је својевремено папа Јован Павле II (који ће остати запамћен као саучесник у рушењу комунизма) надбискупа прогласио блаженим, садашњи папа Франческо је зауставио процес, иницирао разговоре са архијерејима Српске православне цркве. И стекао омразу код Хрвата! Имајући у виду његове године и повремене здравствене проблеме, могуће је претпоставити да се посвећење неће окончати за његова живота.
    Посвећење може да допринесе релативизацији геноцида Независне Државе Хрватске а то би довело спирања крви са руку знатног дела припадника Римокатоличке цркве који су учествовали у великом злочину. (Посвећење папе Пија XII би спрало његову историјску кривицу због сарадње са нацизмом.)
    При том се превиђа да у свему томе Јевреји имају негативно мишљење. Посебна прича настала је оног момента када је Српска патријаршија о свом виђењу случаја надбискупа загребачког и кардинала Алојзија Степинца упознала све помесне сестринске православне цркве.
    Вељко Ђурић Мишина Нова Српска политичка мисао
    31 / 08 / 2016
    Православие.Ru.
  7. Свиђа ми се
    Данче* got a reaction from ines in СПОЈИТЕ ДВА ФОРУМАША   
    А шта би вам фалило, ајде децо да се провеселимо мало. 
  8. Свиђа ми се
    Данче* got a reaction from dadodj in Оставите некоме поруку.....   
    Једини рај на земљи је мир у теби. :)
  9. Волим
    Данче* got a reaction from Сања Т. in Оставите некоме поруку.....   
    Једини рај на земљи је мир у теби. :)
  10. Хахаха
    Данче* got a reaction from SerbCro in Шале...вицеви...   
    Psihijatar pacijentu:
    -Odlično, veliki napredak, bravo!
    Pacijent: Kakav bre napredak, pre 6 meseci sam bio Napoleon sad sam niko i ništa.
  11. Свиђа ми се
    Данче* got a reaction from SerbCro in Шале...вицеви...   
    Postrojavanje u vojsci... U stroj kasni Nišlija.
    Besan komandir počne da se dere na njega: "Gde si dosad, zašto kasniš konju jedan!!!?"
    Nišlija: "Prase slonče."
    Komandir: "Jesi li lud?!?!?! Šta pričaš to?????!!!"
    Nišlija: "Prase slonče."
    Komandir pita zastavnika do sebe: "Šta priča ovaj???"
    Zastavnik: "Ma nestala voda, pa se tuširao sa lonče..."

  12. Свиђа ми се
    Данче* got a reaction from SerbCro in Шале...вицеви...   
  13. Волим
    Данче* got a reaction from Gogić in Да ли преувеличавамо своју бол? (Самосажаљење)   
    Самосажаљење – опака болест
    Није тешко схватити да је самосажаљење ништа друго до идолатрија, идолопоклонство, односно, поклањање идолима. То није поклањање неком идолу споља, већ идолу себе самог, јер нисмо способни ни о коме другом да мислимо до о себи и све наше мисли се врте само око нас самих.

    Ваљда нам је јасно и добро познато колико су Богу мрски и одвратни идоли и колико је пута записано у Библији да тога морамо да се чувамо. Ви можете бити зависни од самосажаљења, тако да сваки пут када се нешто у животу не деси на начин како сте замислили или желели, онда упадате у самосажаљење и мазохистички се наслађујете.
    Неко ће рећи: ”Али ја се не клањам идолу, само сам тужан што ми је у животу тако тешко, што се људи понашају тако лоше према мени и што нисам успео толико тога да остварим.” Међутим, у самосажаљењу се окрећемо само ка себи и постављамо себе као идола, коме смо потпуно посвећени и све што можемо да мислимо је везано само за нас (о томе шта неко није учинио за нас, а могао је, како је живот неправедан према нама, шта нам се све тешко и неповољно дешава….)
    Када нешто не иде онако како сте замислили и почињете осећати да упадате у самосажаљење, што пре се тргните и реците себи: ”Нећу то да радим, нећу да упадам у самосажаљење, не могу бити пуна силе и пуна самосажаљења, јер чим уђе самосажаљење сва снага излази. Нећу да упропастим овај дан сажаљевајући саму себе. Бог ће се побринути за мене и, уосталом, овај живот се не врти око мене и мојих малих планова, већ око Бога, служења Њему и остваривања Његових планова и Његовог промисла. Ако верујем Богу, Бог ће бринути о мени. Ако је по Божијем плану да се мој живот одвија баш овако и да можда никада не остварим своје планове, нека буде тако. Ако је Богу то у реду и мени је у реду…..” Е, то је смирење.
    Самосажаљење неће привући Божију пажњу на нас. Бога покреће само наша вера, не самосажаљење. Вера је позитивно надање и очекивање да ће нешто добро да ми се деси и редовно дешава.
     
    Извор: svetatrojicaroterdam.com
  14. Волим
    Данче* је реаговао/ла на Milica Bajic у Срећан рођендан!   
    И од мене 
  15. Волим
    Данче* је реаговао/ла на Лидија Миленковић у Срећан рођендан!   
    @Данче*

  16. Волим
    Данче* је реаговао/ла на Vladan :::. у Срећан рођендан!   
    @Данче* хепи рођендан да си жива и здрава мени мени јрс  
  17. Волим
  18. Свиђа ми се
    Данче* got a reaction from SerbCro in НЕРОЂЕНИ - савест друштва   
    Његова Светост патријарх Кирил: Важно је да свака жена и девојка знају да је абортус убиство

    У свом реферату на Епархијској скупштини града Москве, која је одржана 21. децембра 2015. године Његова Светост патријарх Московски и целе Русије Кирил поново је подсетио на однос Цркве према проблему абортуса, преноси Патриархия.ru.

    «Драго ми је што су многи Московљани, укључујући и медицинске раднике, педагоге и родитеље подржали иницијативу Руске Православне Цркве о искључивању абортуса из система обавезног медицинског осигурања,» - изјавио је Свјатејши владика.
      Своју забринутост због постојеће праксе државног финансирања абортуса поглавар Руске Православне Цркве је изразио у току састанка с члановима парламента у оквиру Међународних Божићних образовних предавања.   Свјатејши патријарх је саопштио да је у многим регионима «у подршку смањења броја абортуса, укључујући и подршку поменутој иницијативи прикупљено преко 183.000 потписа, а преко интернета још 65.000 потписа».   Дана 18. јуна ове године потписан је Споразум о сарадњи између Руске Православне Цркве и Министарства здравља Руске Федерације. Овај споразум предвиђа «развој заједничког рада у области превенције абортуса, као и вођење бриге о зависницима од алкохола и дроге, инвалидима, бескућницима, настрадалима у ванредним ситуацијама и за вођење здравог живота».   «С лекарима пре свега сарађују свештеници који се налазе на послушањима у различитим болницама,» - истакао је поглавар позвавши свештенослужитеље на сарадњу с радном групом за координацију и развој болничког служења и ширење сарадње између клира и медицинског друштва у области припреме кадрова, која је основана при Епархијском савету града Москве.   «Политички и друштвени радници сносе личну моралну одговорност за активности везане за абортусе, - рекао је Његова Светост патријарх Кирил. – Људи који подржавају абортус сад несвесно постају присталице уништавања традиционалне породице и легализације разврата и неморала. Треба да нам буде јасно и то да постоји низ глобалних програма који уживају велику финансијску подршку, а чији је циљ смањење броја становника на планети. Ови програми су усмерени на пропаганду нерађања деце, хедонизма, нетрадиционалних сексуалних односа, такозване слободне љубави и безбедног секса, другим речима – блуда, као и на приказивање абортуса као природне појаве. Организације које се залажу за абортусе често се финансирају из ових програма.»   По мишљењу Његове Светости врло је важно ширити информацију о томе да је абортус убиство. Поглавар је изразио жељу да максимално јасна информација о томе да се људски живот развија од тренутка зачећа буде укључена у програм општег образовања и медицинског просвећивања.   Са руског Марина Тодић
    Православие.ру
  19. Волим
    Данче* got a reaction from nikolay in Текстови духовних песама   
    Источниче Живоносни
     
    Источниче Живоносни,
    Маријо славна.
    Mи смо Тобом сви поносни,
    Маријо славна.
    Тебе славе ангели,
    И ми грешни на земљи.
    Света Мајко, Бога Христа,
    Дјево Пречиста.
    Богодана, Богозвана,
    Маријо славна.
    Заштита си поуздана,
    Маријо славна.
    Тебе славе ангели,
    И ми грешни на земљи.
    Света Мајко, Бога Христа,
    Дјево Пречиста.
    Помоћ Твоју не ускрати,
    Маријо славна.
    Лицем Твојим Ти нас прати,
    Маријо славна.
    Тебе славе ангели,
    И ми грешни на земљи,
    Света Мајко, Бога Христа,
    Дјево Пречиста.
    Ти притеци у невољи,
    Маријо Славна.
    Не дај злу да нам одоли,
    Маријо Славна.
    Тебе славе ангели,
    И ми грешни на земљи.
    Света Мајко, Бога Христа,
    Дјево Пречиста.
    Слава Теби, Богомати,
    Маријо славна.
    Јер си пуна благодати,
    Маријо славна.
    Тебе славе ангели,
    И ми грешни на земљи.
    Света Мајко, Бога Христа,
    Дјево Пречиста.
  20. Волим
    Данче* got a reaction from Лидија Миленковић in Ташнице, машнице и тако редом...   
    Идентичан пончо сам добила на поклон, практичан за ово променљиво време.

  21. Волим
  22. Волим
    Данче* got a reaction from Flojd in Православна порука, мисао дана....   
  23. Свиђа ми се
    Данче* got a reaction from сташин in Дјечији бисери   
  24. Волим
  25. Волим
    Данче* got a reaction from Gorožup in Православна порука, мисао дана....   
    1.Сви ми видимо кад неко греши,али не видимо како се каје!
     
     
    2.Нема ниједног богослужења које Црква не почиње са речима:БЛАГОСЛОВЕН БОГ НАШ! Нити има иједног које Она не завршује речима:СЛАВА ТЕБИ,ХРИСТЕ БОЖЕ,НАДЕЖДО НАША,СЛАВА ТЕБИ! А Црква то чини зато да би се у души верних дубоко урезала мисао, и песма и молитва беспрекидне благодарности Богу.
     
     
    3.Oд свих речи најтежа је: "Опрости". Али управо она отвара рајска врата.

    -Монах Симон Атонски
×
×
  • Create New...