Jump to content

MilanT

Члан
  • Content Count

    119
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    MilanT reacted to Драшко in Naš kutak engleskog jezika   
    @@Dragi братанци-британци су ти прва лига! То су у ствари Српчићи
     
    Енглески се говори на много начина, дал су то дијалекти, а врло ми је занимљиво како причају у том средњем појасу Енглеске, Манчестер...тако некако полутврдо, дал утицај шкотског....ал баш је занимљив нагласак
     
    Мало треба више да се учи фонетаика код нас. Ја сам самтрао да јако добро говорим, и потврдили су ми тамо да сам добар, али нисам препознао неке речи у њиховом изговору типа Soho, David Bowie.... Пре свега изговор "о"
     
    Чини ми се да у међусобном говору изостављају доста сугласника (тако су моји домаћини,  и ништа нисам разумео), а према странцима онда говоре разговетно да би их разумели.
  2. Волим
    MilanT reacted to Sanja Т. in Naš kutak engleskog jezika   
    Знам довољно да могу да преживим прве дане у  иностранству ,а не трудим се зато што тренутно немам потребе
  3. Волим
    MilanT got a reaction from Ana Pejic in Шта ЈА тренутно слушам...   
  4. Волим
    MilanT reacted to Midrash in Naš kutak engleskog jezika   
    E da...ali ključ je SVAKODNEVI rad, barem 15-30 minuta, jer jezik je NAVIKA. Mozak mora da se navikne na upotrebu reči i jezika i za to mu je potrebno da SVAKI dan koristi taj jezik. Tu nema kampanje i preskakanja i gomilanja lekcija. 
  5. Волим
    MilanT reacted to Филозоф in Naš kutak engleskog jezika   
    Ubedljivo najbolji nacin za ucenje jezika je da budete u zivom kontaktu sa govornicima tog jezika ako ste u mogucnosti.
  6. Волим
    MilanT got a reaction from Никола Поповић in Naš kutak engleskog jezika   
    Koliko nas ovde zna engleski ili trudi se da nauci?
  7. Волим
    MilanT got a reaction from Sanja Т. in Naš kutak engleskog jezika   
    Koliko nas ovde zna engleski ili trudi se da nauci?
  8. Волим
    MilanT got a reaction from Nikolajj in Naš kutak engleskog jezika   
    Koliko nas ovde zna engleski ili trudi se da nauci?
  9. Волим
    MilanT reacted to Дејан in Zašto su Švajcarci među najsrećnijima na svetu?   
    Tvrdio sam i tvrdim , jedino što Srbiji fali je ljudski resurs, nemamo kvalitetnog čoveka!
  10. Волим
    MilanT reacted to JESSY in Шта ЈА тренутно слушам...   
    http://www.youtube.com/watch?v=8R30_mYz6Ds
  11. Волим
    MilanT reacted to Srdasce in Песма којом бисте некоме поручили да га волите   
    Nemam kome da poručujem. Ali, da imam , recimo,  ja se raspilavim kao kakvo pilence, na ovu pesmu, pa verujem da bi i tog nekoga obradovalo puno, puno.
     
    Pesmica, od Righteous brothers -a, "Unchained melody". (Romantika, uf! )
     

     
    "Oh, my love, my darling,
    I've hungered for your touch,
    A long, lonely time...
    And time goes by so slowly,
    And time can do so much...
    Are you still mine?
    I need your love,
    I need your love.
    God speed your love to me!
    Lonely rivers flow,
    To the sea, to the sea,
    To the open arms of the sea,
    Lonely rivers sigh.
    "Wait for me, wait for me"
    I'll be coming home, wait for me!
    Oh, my love, my darling...
    I've hungered, hungered for your touch...
    A long, lonely time,
    And time goes by so slowly,
    And time can do so much.
    Are you still mine?
    I need your love,
    I need your love,
    God speed your love to me! " 

     
  12. Волим
  13. Волим
    MilanT got a reaction from Ненад Р. in Маце   
    Maca

  14. Волим
    MilanT reacted to maki32 in Причам ти причу.... али праву и лепу...   
    О НЕЗНАНИМ СУДОВИМА БОЖИЈИМ
     Неки монах из Скитске пустиње, идући у Александрију да прода своје рукодеље - јер је израђивао корпице - виде неку сахрану. Био је умро игемон (управитељ, губернатор) дотичног града, велики паганин, који је побио хиљаде хришћана, јер то беше у време великих прогона. Беше леп дан, и читава варош иђаше за њим, спровођаше га до гроба.
    Када је стигао нађе неког великог пустињака, који живљаше у пустињи 60 година и живљаше само од корења и с оним што налазаше у пустињи, нађе га поједеног од хијене. Онда је монах помислио: са колико је почасти ишао ка гробу игемон, који је побио хиљаде хришћана, а овога, који је служио Богу 60 година и живео само о посту и молитви, појела је хијена! Какве то судове има Бог? Чини ми се да Бог, будући предобар, допушта и неправедне ствари. Молићу се Богу да ми покаже какви су Његови судови, јер и поједини људи расуђују против Божијег промисла, Божијег бриговођења. Један је зао, грешник је, а иде му добро. Други је добар, али су деца зла, жена је болесна, а он утекнувши од једне наилази на другу невољу. Један је зао а живи дуго, а други је добар и умире рано. Гле, неки хришћанин је добар, моли се Богу, пости, и само на гнусобе наилази, а други је зао, псује, пије, и тога Бог не кажњава. И тако, монах је уочио много таквих ствари, као што се каже код пророка Јеремије: Господе, шта је, јер пут злих напредује, а пут правих увек је у невољи. И од тога дана почео је да се моли: "Господе, покажи ми судове Своје, да не бих судио!" И почео је онај монах да се моли Богу да му покаже судове Његове: како то да један, сиромах, који је свет и прав, буде болестан, страда, наилази на невоље, а други, грешан, ради по својој глави, а здрав је и богат, има успеха, постаје велик у служби, у части, и у свему му иде добро. И молио се монах дуго Богу да му покаже због чега бивају ове неправде, да добри често пате, а злима иде добро. "Нека ми покаже Бог судове Своје, јер је и мене често саблажњавала ова ствар, јер сам видео многе неправде, којекако ми се чини - да је Бог допустио". А Преблаги Бог, пошто човек не зна судове Његове, предочио му је на овакав начин судове Своје, иако је могао да га сатре због овог испитивања, да сазна тајне Божије, које не знају ни анђели. Али пошто га љубљаше због светог живота, хтео је да га умудри, јер судове Божије нико не може знати. Једном је пошао пустињак сам у Александрију да прода своје корпице, јер беше три дана хода. Али чим је пошао од своје пећине, на некој лепој пољани изашао му је у сусрет други монах, млад, веома леп. - Благослови, оче! - Господ нека те благослови, сине! - Камо идеш, оче? - Идем до трга, да продам своје рукодеље. Они продаваху корпице и куповаху хлеба, прављаху двопек и хранили су се зеленишем који су налазили по пустињи. - Оче, ја исто у Александрију идем. - Слава Богу да имам сапутника! Пошто је преузео терет старца, млади монах му је рекао: - Оче, гледај шта је. Знаш шта треба да чине монаси када иду на пут. Да се моле све време и да разговарају с Богом. То је дужност монаха и хришћанина, кад иду путем: да се моле. - Тако, оче, до Александрије ћемо се молити! - Да не проговоримо ни реч! - рекао му је онај млади. Идући заједно три дана овим путем, видећеш на мени неке страшне ствари. Да не говориш, да ми не судиш и да не погазиш заклетву! - Да, сине! Ако ми Бог помогне, нећу више говорити! И пошли су обојица. Млади монах ношаше корпице, и иђаху ћутећи. Око поднева, када је сунце жегло веома јако, наишли су на неко село, и изашла су пред њих два млада човека: - Оци, од сада не можете више путовати, јер сунце жеже веома јако. Хајдете код нас! Та два младића су их примила са великом чашћу, јер на Истоку током дана не можеш путовати, него само јутром и вечером. И тамо је таква традиција: како те прими у кућу, да ти опере ноге. Спаситељ је рекао Симону фарисеју: Уђох ти у кућу твоју; ни воде ми на ноге ниси дао! (уп. са Лк. 7,44). Јер је тамо песак веомаврео, и кад си стигао човеку у кућу и лине ти мало хладне воде на ноге, чини ти велико добро. Ноге се ужасно ужаре због песка и камења. Ти младићи, када су знали да су из Скитске пустиње, где беху само свети монаси - Свети Антоније Велики, Свети Макарије Велики, Свети Сисоје Велики, Свети Онуфрије Велики и други велики испосници које имамо у календару - примили су их са још већом чашћу, са љубављу, опрали су им ноге, одморили их и поставили за сто. Ти младићи имађаху у кући неки сребрни суд, веома скуп, што им беше остао с колена на колено. У тај суд су им ставили пустињачку храну, из побожности, указујући им доличну част. Монаси су јели, благодарили су и пошли су да отпочину, јер беху уморни. Пред вече, кад да пођу на пут, млади монах је украо сребрни суд. Стари монах је видео и помислио је: "Гледај! Примили су нас људи са толиком чашћу, опрали су нам ноге, дали нам да једемо, а овај монах је украо сребрну зделу". Идући они мало даље, прешли су преко неке ћупријице. Млади монах је осенио онај суд крстом и бацио га је у воду. Старац је видео и помислио је: "Каква неправда! Зашто узе зделу и баци је у воду? Зашто је није оставио тамо?" Али је прећутао, јер имађаше завет до Александрије да не говори. Увече су стигли код друго двоје младих. И ови су изашли пред њих, примили их с љубављу, опрали им ноге, како је обичај, и дали им да се одморе. Ти су имали детенце од неколико месеци. Ујутру, кад да пођу, млади монах је отишао код дечије колевке, а да његови родитељи не примете, и убио га је. Старац је видео и говораше у свом уму: "са каквим сам зликовцем пошао ја на пут! Тамо је украо сребрну зделу, овде је убио дете!" Али га он беше упозорио: "Видећеш много код мене на овом путу, немој случајно да проговориш, јер кршиш заклетву!" Другог дана око поднева, пролазећи кроз неко село, изашао им је у сусрет неки домаћин: - Оци, од сада не можете више ићи, јер је сунце припекло и велика је врућина. Хајдете код нас да се одморите неколико сати, а пред вече ћете поново поћи. Тај човек имађаше везаног пса, који чуваше читаво домаћинство. Примио их је човек, угостио их, дао им да се одморе. Пред вече, кад се почело прохлађивати, они су отишли. Млади монах се вратио натраг и - да власник не примети - закрстио је пса, и пас је скочио увис и угинуо је. Тада старац гледаше, али ћуташе: "Каква је ово работа? Тамо је украо сребрну зделу, онамо је угушио дете, овде је убио пса!" Идући они другога дана, успут су прошли поред неке крчме. Тамо више нико не говораше о Богу, говорио је алкохол у њиховим главама: подврискиваху, певаху, звиждаху, псоваху; и кад су видели монахе, почели су викати: "Гледај попурде!" - Кад је човек пијан, не говори више он, говори ђаво! Стари монах није рекао ништа, гледао је свој пут. А млади се окрену ка крчми и направи три метаније. пошто се поклонио према крчми, пошао је даље. На ивици шуме било је село и нека напуштена црква. Није имала ни крста, врата беху узета, прозори полупани; пуста црква, напуштена сигурно пре више од 40 година. Млади монах је узео неколико каменчића, осенио их Светим крстом и почео их бацати на цркву. А стари монах говораше у себи: "Види ти ово! Да је од Бога, не би то чинио. Али од ђавола је, јер се крчми клањао, а на цркву баца камење". Али му не беше дозвољено да говори. До Александрије беше још један дан. Трећега дана ујутру, идући они покрај неког села, стигну до неке куће покривене сламом и трском. На кућном трему била су дечица, њих петоро, и плакаху. Стари монах је извадио нешто из ранца и дао им. Затим их је упитао: - Што плачете? - Јуче су сахранили мајку! - А имате ли оца? - Отац је умро лане. Немађаху, јадници, ни оца ни мајку. Пошто су отишли, млади монах се врати натраг и запали кућу. Деца су се разбежала куд који. Стари монах је помислио: "је ли то човек? Запалио је кућу! Господе, колико ћу ја још трпети овог убицу? Тамо се клањао крчми, овамо је гађао цркву! Овај само зла чини!" Али ћуташе, јер ће увече стићи у Александрију, у варош. Кад су стигли у Александрију, беше вече. Тамо беше нека велика вила и власник не беше код куће. Млади монах је мало погледао кућу, и врло брзо већ је био на врху куће. За један сат уништио је целу кућу. Разлупао је кров, врата, прозоре, све што беше у кући покварио је. Стари се зачудио, како је за сат времена разлупао целу кућу, и поплашио се кад је видео. Али сада, пошто беше стигао у Александрију, могао је да говори. Кад је онај изашао пошто је разлупао целу кућу човекову, узеи га је на страну и запитао га: - Деде слушај, брате! Од сада више не могу да ћутим! Је ли био завет међу нама да не говоримо довде? Ти мени да кажеш шта си ти! Ђаво ли си, човек ли си или анђео ли си! - Али зашто, оче? Јесам ли што зло учинио? - Море, па од три дана, од када идемо заједно, чинио си само зла дела! - А шта сам, оче, учинио зло? - Па добро, море, они људи оданде, кад смо сишли с брега, зар нас нису примили, зар нас нису угостили, и што су скупоценије имали поставили су - ону зделу! Ниси ли је отуда украо и бацио у воду? - Шта велиш, оче? - Зло си урадио. Велика лудост, јер они људи ће нас осуђивати да смо крали! - Оче, три велике и добре ствари сам учинио тамо! Она сребрна здела беше петохљебница из цркве онога села. Њу беше украо прадеда оних, али они не знађаху. Беше писано на њој старим црквеним писмом: "Ово је петохљебница цркве Светог Николаја, дарована од те и те породице, и ко је буде отуђио од цркве да буде у паклу док је не врати назад". Тако је писало на здели. И због те зделе девет душа које су је употребљавали мучиле су се у паклу. И сада је требало да и ови оду у пакао, јер је употребљаваху. И мени је било жао њих, и украо сам зделу; али мени није била потребна, јер сам је бацио у воду. Сутрадан ће доћи црквењак цркве да се купа у оној води и наћи ће суд. Он, будући из цркве, познавајући црквено писмо, однеће га свештенику. И када буде ставио зделу у Свети олтар, оних девет ће изаћи из пакла, јер тамо је писано: "Да буду у паклу док је не врате назад". - Значи, оче, ја сам тамо учинио три добра дела: и оних деветоро извукао сам из пакла, и ове што су у животу сачувао сам да не уђу, и дао сам зделу назад цркви, да је има, јер беше веома потребна. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио! Тада се задивио старац. "Гледај, брате, како је било, а ја сам рачунао да је лопов, да је украо зделу!" - А кад си убио дете, јеси ли такође добро учинио? - Добро дело сам и тамо учинио. - Како, убио си дете и кажеш да си добро дело урадио? - Стани и не суди по свом уму. Јеси ли видео детенце? Оно је зачето на дан Васкрса. Пошто се нису уздржали родитељи на дан Васкрсења Господњег, дете је, по Божјем суду, имало да у својој 20. години постане разбојнички заповедник и да убије своје родитеље. То беше казна за њихово неуздржавање. И много је људи имао да побије, и много пометње имао је да чини у свету, јер је био зачет на тако велики дан. Ја сам овде учинио три велика добра дела: послао сам душу детенцетову чисту на небо, спасао сам његове родитеље од убиства од руке њиховог сопственог детета, и они, нашавши дете мртво, плакаће веома много, и кроз тај плач опрашта им се и грех који су учинили уочи дана Васкрса. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио! - А зашто си тамо убио човековог пса? - И тамо сам учинио добро дело! Онај пас чуваше цело домаћинство, али је сутрадан требало да побесни. И када је требало да дође газдарица да му да за јело, имао је да је уједе, и велика је гнусоба имала да буде у кући онога човека! Пошто нас је примио, било ми их је жао и убио сам пса пре, да не уједе газдарицу. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио! - А што си се код крчме крстио и клањао се? - И тамо сам учинио добро дело! У ту крчму беху дошли најбољи домаћини из села. Црквени тутор, кнез и један добар домаћин. Они су се саветовали да се удруже и да направе цркву у селу која беше напуштена. Кад смо ми тада пролазили, они су рекли: "Помози, Господе, да направимо цркву!" Мада беху у крчми, ја сам видео да су људи хтели да учине добро дело, направио сам и ја три метаније и рекао сам: "Господе, помози им да направе цркву!" И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио. Ја се нисам клањао крчми, поклонио сам се Богу, да помогне онима што су се одлучили да обнове напуштену цркву. Задивио се старац, говорећи: "Ни овде нисам био у праву!" - А тамо, кад смо стигли на крај села, зашто си се бацао камењем на цркву? - То беше она напуштена црква. И будући црква пуста, ђаволи играху на Светој трпези, на прозорима, на храму и смејаху се опустошењу дома Божијег, и беше ми криво. И видео си да сам осенио крстом оне каменчиће и почео се бацати на цркву, а ђаволи су се разбежали оданде. Ја нисам гађао цркву, него ђаволе који беху тамо! - А онамо зашто си запалио кућу деци? Видео си дечицу и није ти било жао њих? - Та било ми је жао више него теби! И урадио сам веома добро. Видео си да она дечица не имађаху ни мајку ни оца, и остала су са оном страћаром од куће. Али она не знађаху да под кућним тремом постоји благо скривено од њиховог прадеде. Суд са чистим златницима. И ја сам запалио кућу, јер они живљаху у сиромаштву и не знађаху да имају благо под кућним тремом. Након неколико дана деца ће тражити туда да виде шта је још остало и наићи ће на оно благо и позваће неког свог деду, који је црквени тутор. Овај, будући богобојажљив човек, узеће под своје старање ону децу, и са неђеним новцем направиће им велику кућу са свим што им треба, школоваће их, и постаће велики људи и верници. И ти велиш да сам зло учинио, оче, што сам запалио кућу, али ја сам добро учинио, јер да нисам запалио кућу, не би нашли благо. - А овде зашто си покварио кућу? - Оче, ова лепа кућа беше направљена новцем од крађе. И било је заповеђено од Бога овако: "Пошто је направљена туђим трудом и новцем од крађе, овде муж и жена никада неће живети! Жена је требало да умре код првог порођаја. Само муж удов имао је да живи целога века у овој кући". И покварио сам кућу, јер су они отишли на неку свадбу, и кад буду дошли и видели да је све разлупано, начиниће на месту мању кућу, сопственим трудом, и жена онда неће умрети код рађања првог детета. И ти кажеш да сам зло учинио, а ја сам учинио добро, по вољи Божијој. Онда је запитао монах: - Да ти мени кажеш, брате, пошто си толико великих чуда учинио, шта си ти? - Али да и ти кажеш мени, свети оче, шта си тражио у молитви од Бога? - Ја се неколико година молим да ми покаже Бог своје судове, јер ми се учинило да многе неправедне ствари допушта Бог у овом свету. - Да? А зар ниси чуо пророка Исаију? Колико су небеса виша од земље, колико је Исток даље од Запада, толико су судови моји виши од ваших судова и мисли моје од мисли ваших, синови људски (уп. са Иса 55,9). Ниси ли чуо Соломона шта вели? Што је теже од тебе немој подизати и што је дубље од тебе немој испитивати, да не умреш. Ниси ли чуо Давида пророка који каже: Судови Господњи дубоко су веома. Како си се усудио ти, један човек, да знаш судове Божије, које ни арханђели, ни херувими не знају? Али Бог није хтео да те сатре, јер је могао да те сатре због испитивања, али знајући трудове твоје, послао је мене, оче, да ти покажем да судови Божији нису као људски. Видиш ли колико си ти судио о мени? Што год сам урадио теби се учинило да је зло: да сам убица, да сам украо суд, да сам запалио кућу, и што сам год урадио. А то је све било добро веома, и све је учињено на велику корист. Било је добро по судовима Божијим, не по судовима људским! И ти си нешто расуђивао, али судови Божији нису били као твоји, јер они су били врло добри! Ти си рекао да сам зло чинио, а ја сам чинио само добро. Дакле, од сада да више не судиш никога и што год будеш видео, реци: Господе, ти све знаш. Ја не познајем твоје судове! Дакле, Свети оче, нико од људи да се више не усуди да испитује судове Божије, јер ни анђели не могу знати судове Његове! Али пошто си човек, Бог ти је опростио, али ме је послао да те умудрим да се више не усудиш уходити судове Његове, јер судови Божији су много дубоко и не може их знати нико, ни анђели са неба. Дакле, да упамтимо из ове приче да се у свему што нама у овом свету изгледа криво и зло много пута варамо! Јер не познајемо судове Божије скривене и необухватне. Не испитуј неиспитљиво и не жели да достигнеш недостижно. Амин.   Из књиге Старац Клеопа - Велики је Бог (разговори, поуке , беседе)
  15. Волим
    MilanT got a reaction from blue in Шта ЈА тренутно слушам...   
  16. Волим
    MilanT got a reaction from ivona in Шта ЈА тренутно слушам...   
  17. Волим
    MilanT reacted to Jelena 76 in О чему размишљаш тренутно?   
    Kako neki ljudi nisu svesni sebe, a znaju da sude drugima.
    Popljuvaju te onako pošteno, a sami pricaju o postu i poštenju, i nadmeni su i to bas, i ponižavaju te...
    A ti kao mulac slušaš, i gledaš i ne veruješ šta čuješ i vidiš.
  18. Волим
  19. Волим
    MilanT got a reaction from Sanja Т. in Тест забава (емоционална интелигенција)   
    VAŠ REZULTAT JE: 129  Posedujete visok nivo emocionalne inteligencije, adaptirate se na bilo koju situaciju. Posedujete inteligenciju, blistavu i intuitivnu, koja uveliko prevazilazi samospoznaju, baziranu na introspekciji i razmišljanju. Vaše "ja" je partner, ne samo korisnik. Imate veliku moć gospodarenja nad sobom, vaše raspoloženje je stabilno i pozitivno. Vaše relacije sa drugima su odlične i zasnivaju se na mešavini efikasnosti, harmonije i zadovoljstva. Koristite emocije i intuiciju da razumete svet koji vas okružuje.
  20. Волим
  21. Волим
    MilanT reacted to Mилена КШ in Романтично је.....   
    pa...da mi pevucka omiljene nam pesme dok smo zagrljeni     
  22. Волим
  23. Волим
  24. Волим
    MilanT reacted to Mилена КШ in Дијалог у стиховној рими :)   
    inspiracija nesta na kratko vreme
    moram da smislim nove teme
     
    rime nemaju veze s vezom
    al' zato s teme ljudi idu s kezom
     
    drago mi je da vam je lepo
    od smeha jos niko nije krep'o
     
    i jos draze sto usred posta 
    primiste ovako blesavog gosta
     
    da li ima vecih ludaka 
    od ovih forumskih devojaka 
     
    brutalnost u rimi je moje drugo ime
    mis'im s'a reci-ponosim se s time
      :jahojao234:  :pajapatak:
  25. Волим
    MilanT reacted to Mилена КШ in Дијалог у стиховној рими :)   
    nemam stida niti srama
    sto me trpite   vama
     
    ne znam sta se sa mnom zbilo
    u glavu me udarilo
    ovo prolupavanje i zavitlavanje
     
    stihovna rima ide mi od ruke
    a ljubav-kuku,evo muke 

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...