Jump to content

Ронин

Члан
  • Број садржаја

    2015
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
    Ронин је реаговао/ла на Книњанка за a Странице, Када остарим   
    Сваког дана њен вид и слух су се погоршавали. Понекад су се њене руке толико тресле да би се грашак из њеног тањира откотрљао на под, а супа исцурила из шоље. Син и снаха нису могли да јој помогну, али их је нервирао неред који је правила. И једног дана су рекли – што је много, много је, па су за њу поставили мали сто у ћошку поред ормара за метле и дали јој да тамо сама једе све оброке.
    За вријеме јела, она би их гледала са другог краја собе, очију пуних суза, али они тешко да су разговарали са њом, осим што би је грдили кад би јој испала кашика или виљушка.
    Једне вечери, управо прије вечере, мала дјевојчица је сједила на поду играјући се са коцкама.
    “Шта то правиш? – упитао ју је отац озбиљно.
    “Правим мали сто за тебе и маму” – одговорила је, “Тако да можете сами да једете у ћошку када ја будем велика.”
    Отац и мајка су занијемили и то је изгледало као да траје цијелу вјечност. А онда су почели да плачу.
    У том тренутку су постали свјесни онога што су урадили и туге коју су проузроковали. Те вечери вратили су старицу на њено право мјесто за великим столом и од тог дана она је увијек јела са њима. А кад би комадић хране пао на сто или би виљушка залутала на под, изгледало је да више нико не мари за то.
  2. Волим
    Ронин је реаговао/ла на Andre Williams за a Странице, Годишњица смрти Срђана Алексића   
    Требињац Срђан Алексић погинуо је на данашњи дан 1993. године док је од припадника Војске Републике Српске спасавао свог суграђанина Бошњака Алана Главовића. Срђан је имао 27 година када је убијен.
    Тога дана Срђан се сам супротставио четворици наоружаних припадника Војске Републике Српске који су тукли Главовића, иначе Срђановог комшију. Срђан му је прискочио у помоћ и том приликом је задобио повреде од којих је пао у кому, а потом и преминуо.
    Срђанов отац Раде Алексић стално поручује да поступак његовог сина није био херојски већ људски чин, и да би сваки човек тако требало да поступи.
    У читуљи пре 21 годину написао је једноставно: "Умро је вршећи своју људску дужност."
    Један од четворице Срђанових убица погинуо је на ратишту, а остала тројица осуђени су на по две године и четири месеца затвора.
    Ален Главовић, младић којег је Срђан бранио животом, данас живи у Шведској. Ожењен је и има двоје деце. Сваке године посети Требиње, Срђанов гроб и његовог оца, јер, како каже, не заборавља нити ће икада моћи да заборави племенити чин свог пријатеља.
    Одборници Скупштине Београда одлучили су да Срђаново име носи једна улица на Новом Београду, а на иницијативу Сузане Милосављевић Илић, која је 11. фебруара послала захтев и петицију Комисији за именовања улица и тргова.

    У фебруару 2012. године тадашњи председник Републике Србије Борис Тадић, постхумно је Алексића одликовао Златном медаљом "Милош Обилић" за показану храброст и дело посебног јунаштва.
    Постхумно му је додељена Повеља Хелсиншког комитета за људска права у Босни и Херцеговини.
    Храбри младић племенитог срца добио је улицу у Сарајеву, а пролаз у Новом Саду у Змај Јовиној улици назван је по њему. Такође, ту је постављена и спомен-плоча у његову част.
    Пролаз који носи име Срђана Алексића постоји и у Панчеву.
    Форум Бошњака Црне Горе предложио је, Влада Црне Горе дала позитивно мишљење, а Скупштина главног града донела одлуку да се нови булевар назове Срђановим именом.
    Табла са Срђановим именом постављена је 11. јула прошле године, на Дан сећања на жртве ратова вођених на простору некадашње СФРЈ у периоду 1991-2001. године.
    Филм "Кругови" Срдана Голубовића, наш кандидат за Оскара ове године, инспирисан је Срђановим херојством, као и документарни филм "Срђо", новинарке РТС-а Сање Драгићевић.
    извор
  3. Волим
    Ронин је реаговао/ла на Дејан за a Странице, Цар и непоштен трговац   
    Имао персијски цар прелепог коња. Кад је тог коња видео један од најбогатијих људи у царству решио је да га се домогне по било коју цену. Нудио је цару злато, драго камење, камиле, али цар није хтео ни да чује.
    Богаташ је онда решио да коња узме на превару. Знао је да цар свако јутро иде на јахање, па се прерушио у бедног просјака, легао на сред пута и чекао. Цар је био добар човек, племенитог срца. Чим је угледао невољника на путу, сјахао је с коња и пришао да види да ли је том несрећнику потребна помоћ.
    - Помагајте! - завапио је изнемоглим гласом лажни просјак.
    - Данима гладујем, не могу више ни да ходам.
    Цар је гладног просјака пажљиво подигао и попео га на коња.
    Чим је био на коњу богаташ је брзо збацио просјачки плашт, повукао узде и натерао коња у галоп. Цар је потрчао за њим вичући да стане. Кад је неваљали богаташ довољно далеко одмакао, застао је и окренуо се.
    - Украо си ми коња - викао је цар - само те једно молим!
    - Шта? - упитао је богаташ.
    - Да никоме не кажеш како си дошао до коња.
    - Зашто?
    - Ако људи чују о твојој превари, може се десити да једног дана нико не застане да помогне некоме ко лежи насред улице и заиста умире.
    Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 2/2013.
×
×
  • Креирај ново...