Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

MaSlačak

Члан
  • Број садржаја

    10
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Тужан
    MaSlačak got a reaction from geronymo in Да ли становницима насеља "Војвода Степа" сметају црквена звона?!   
    Изгледа ипак да је ствар у томе да станари хоће вееелики тржни центар, а не малу цркву!
    Дефинитивно смо добили потрошачки менталитет, коме још треба духовност, вера, Бог...дајте хлеба и игара, у ствари, мање хлеба (кажу није здрав), а више игара.   
  2. Тужан
    MaSlačak got a reaction from Благовесник in Да ли становницима насеља "Војвода Степа" сметају црквена звона?!   
    Изгледа ипак да је ствар у томе да станари хоће вееелики тржни центар, а не малу цркву!
    Дефинитивно смо добили потрошачки менталитет, коме још треба духовност, вера, Бог...дајте хлеба и игара, у ствари, мање хлеба (кажу није здрав), а више игара.   
  3. Зачуђен
    MaSlačak је реаговао/ла на Жељко у Да ли становницима насеља "Војвода Степа" сметају црквена звона?!   
    Стара опробана рецептура из времена комунизма. У Русији делује неки антицрквени покрет и где год је назначена градња цркве они долазе са транспарентима како хоће болнице и вртиће, а неће цркву. Рекао би човек има их по целој Русији, а заправо једна те иста екипа, само мобилна.
    Да, све ово већ виђено.
     
  4. Свиђа ми се
    MaSlačak је реаговао/ла на Дидим у Да ли становницима насеља "Војвода Степа" сметају црквена звона?!   
    Читао сам за тај протест и у медијима, видим јављају се и људи који се представљају да су из тог краја, али мене искрено тај протест чуди, пада ми једино на памет да су људима напунили главу да ће имати буку од звона током целог дана и ноћи, не знам. Или да се та црква гради уместо вртића или дома здравља... а колико видим, то није тачно.
    По мањим војвођанским местима (а видео сам то и на неколико места у Београду), порте су мали паркићи где се играју деце, одрасли седе по клупама, а старији људи бистре државну политику... Још понеко дође са оним тезгицама да продаје воће или сладолед. За мене је то предност да је што ближе згради.
  5. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Zoran Đurović у Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић.
     
    Прича о смешним миракулима.
     
     
     
    Има ли нечег интересантног у причи како су се упознали двојица пријатеља? Нема. Моја прича је једнако банална оној Исусовој: Он се шећка по обали и каже: Дођи 'вамо! И тако дођу неки простаци и придруже му се. И иду заједно, причају неке приче и свет мало полуди па се и заљуби у неке од тих прича. И онда имамо вас, који сте хришћани, и који слушају приче о тим миракулима. И те приче, којих има највише у најпростијем Јеванђељу, оном по Марку, служе као неки знаци који нам указују на Господа, да је ту са нама. И ово је једна од тих прича.
    Али да кренемо од почетка.
    Блажени Грација се родио 27 новембра у месту Муо (Мулу), на 2 километра од Котора, Црна Гора, 1438, који је припадао тада Републици Венецији. Био је морнар до тридесете године. Живео је у великом сиромаштву, и бродом стиже до Венеције. Након слушања проповеди у Венецији великог говорника августинца Симона да Камерина, улази у Ред као брат лаик. Примљен је у манастир Монте Ортоне, у близини Падове. Манастир је био реформисан и одликовао се великом ревношћу за дисциплину.
    Тамо је радио као баштован, али је брзо стекао поштовање целе заједнице. Када су друга два манастира из реформе ушли у Ред, конгрегација је и званично успостављена. После 1474 Грација је пребачен у манастир Светог Кристофора у Венецији, где је, према предању, нека мистериозна светлост сијала непрестано изнад његове келије и бројна су се чуда десила кроз његово посредовање.
    Током једне сушне године, Грација је учествовао у поправци манастирске цркве, где су једну цистерну напунили слатком водом, али која је остала таквом чак и када је у њу продрла морска вода.
    Са скоро седамдесет година, озбиљно оболе и умре 9. новембра, 1508 на острву Мурано, у Млетачком архипелагу. Његове мошти су пренете и чувају се у Мулу. Папа Лав XIII је потврдио његов култ 1889.
    Духовно посрнули, богоотступни и злославни Ава Римски је познат по томе да је друг са католицима и осталим грешницима. Кад бејах Ава-пиле, око 2 године, разболех се на смрт. С' опроштењем, дизентерија, 10 месеци. Ваљда је то био предзнак да ћу бити злобник као Арије... И у болници у Старом Бару, католичком леглу, чувале ме сестре францисканке. А Ава ко Ава, и тада је заводио женске особе, па су ме много заволеле јер сам ко зна шта измишљао. Доктори су ме отписали, а моји родитељи неутешно плакали. Као сада неки што се питају зашто Бог допусти да се појави овакав саблазнитељ у српском роду... Што не липса док је био мали... Те сестре су ме изгледа заразиле љубављу ка католицима. И оне су плакале кад су ме моји однели. Одведоше ме до Краљева и тамо оздравих без икаквих објашњивих разлога. Чудо. Јер сам био као неко дете из Абисиније, провидило се кроз мене. Тако причају. Насликах пре 10 година и икону тог јеретика, св. Франциска... Леп светац. Барем мени.
    У том месту, Муо, код Котора, родио се наш велики стрипаџија Андрија Мауровић. Од њега сам доста учио. Зашто је Андрија Мауровић био бољи стрипаџија од мене? Ево: „Пио сам по десетак литара вина дневно, по два литра најјаче ракије од кукуруза, пушио по осамдесет цигарета, предавао се једнако неумереним чулним уживањима - и тако преко двадесет година, док нисам доспео на руб понора, на границу потпуног растројства и краха. Тек онда, кад ми је већ било четрдесет пет година, успео сам да се тргнем, да бих колико-толико продужио меницу живота“ - изјавио је Мауровић за магазин Старт. Ја пијем као светосавац... Прави аскета у односу на њега, односно слабић!:)) Но, он је после постао аскета, оставио пиће и постао вегетеријанац. Пошто му не сличим по првоме, нећу, вала, ни по другоме. Не одричем се свињчића и зечева:))
    Та уметност ми је омогућила да и данас будем жив, мада ми је ћале стално звоцао, кад сам био млад, да ми то не треба, јер за њега је уметник само пропали уметник. Кад сам кренуо у поповство, и тиме сам га разочарао, говорио је: Камо среће да си био пропали уметник па да заводиш женске. Заврших у туђини високе школе, али сам живео од уметности, јер су неки у цркви помислили да је бесребреништво подвиг у коме треба да се подвизавам. Ето, прве неке паралеле са Авом и његовим земљаком, Грацијом. Сиромаси.
    Мој другар је био августинијанац. Ја сам докторирао на св. Августину, а старац, Викторино Гроси, рече на одбрани да сам постао прави августинијанац... И прва икона која је отишла пре мене за Италију, био је св. Августин. За неког грофа... Увек сам био везан за Августина и Амброзија Миланског, свеца који је и крстио Августина. Елем, 1991, ја као партизановац сам навијао за Звезду. И погађао сам резултате, и говорио да ће Звезда те године да освоји куп. Трајектом сам отишао за Бари да бих гледао утакмицу. Италијани ми се смејали што сам имао звездине шалове, капице, заставице... После утакмице тражили да купе од мене, али им нисам продао. Стопом сам отишао до Рима. Спавао на станици. Хтео сам да идем на поклоњење св. Амброзију, јер сам мислио да су му мошти у Ватикану. А нису. Поклонио сам се св. Петру и другим свецима. Мало ме гледали чудно чувари у Базилици, јер неко прави метаније... Кумовах брату од стрица, крстили га у Ваведењу у Београду. Наденуо сам му име Амвросије. Кад се вратисмо у стан, моја стринка ме пита: Зоћо, молим те да ми кажеш ко је тај Ватикан?! Сањам ја јутрос, долази тај Ватикан и каже ми: Иди, узми дете, треба да се окупа и роди. Шта значи тај сан? Амброзије јој се јавио.
     

    Мошти св. Амброзија
    Отишао сам у Перуђу (ту, близу, у Асизију, мошти св. Франциска, бих на поклоњење) да 2-3 месеца учим италијански. И ту насликам неке иконе, Августина, Николу, и одмах оду. Дали ми у тој салезијанској кући послушање да заливам биљке. После неког доба, дође цио (стриц) Манди, јер он не жели да га ословљавају са падре, иако је свештеник, и каже ми: Какво је ово чудо? Ко ти је рекао да заливаш ону осушену биљку на сметлишту, она процветала! Биљка је била осушена и бачена. Ишчупана из корена. Каже Мандија: Изгледа да је Господ нешто намислио са тобом и твојом госпом. Велика чуда ће се десити за Цркву. Тако нам прорече тај католички поп. Да ли је добро или лоше пророковао, остаје да се види. За сада поцркасмо од глади и сиромаштва, па поменем Господу да не морам да будем баш толико блажен, као овај сиромах и баштован Грација...      
    Други пријатељ, католички свештеник, Роберт Тонсати, који је имао специјализацију овде у Риму, а парохију је примио у Котору, а онда у Мулу, узе да ми наручи икону св. Грације. Ја сам му урадио једну Богородицу пре неку годину. Он је човек побожан. У сиромашној парохији. И уопште, католичка црква у Црној Гори је у јако лошој позицији. Крпе крај са крајем. Мислим да сама црногорска митрополија има више ватиканске донације него КЦ тамо. Митрополит не прича много о томе, а требало би. Та мала католичка заједница је практично од уста одвојила за икону. Роберт ми пише да су бакице плакале кад су виделе фотке које им послах. 
     

     
    Блажени Грација, икона на дрвету, 92 x 70 cm.
    Пошто ми је Роберт пријатељ, а ситуација је таква каква јесте, Ава наплаћује неки минимум за икону. Јер и Ава треба да заради за Небо. На нама се, нажалост, остварило оно блаженство: Блажени сиромашни, тако да су нам те паре дошле више него добро. И помолих се Грацији кад добих те паре, узех неку гребу (не знам како се то на српском каже - тикет који огребеш па можеш да добијеш неке паре) и излете 100 еу. Ја сада могу да се вадим на Достојевског. Човек је, веле, био пророк, али и коцкар. Христос је рекао апостолима: Баци тамо мрежу. Тако гледам на те ствари. Тако ми се додаде за икону. 
    Роберт је имао прво опело неком од криминалаца у ЦГ. И ја сам их имао. То је постало као добар дан у нас. Но, св. Грација ми је послао једнога кога сам заштитио. Сада је ваљда на правом путу.
    Због разних перипетија не заврших икону на време. Био овде човек са комбијем који је требало да превезе икону св. Грације. И то јутро, субота, није могао да је одвезе (јер је не заврших), паркирао се у Риму код базилике Св. Павле ван зидина Рима (Basilica di San Paolo fuori le mura), и кримоси му опљачкали комби! Икона би отишла! Јер бих је запаковао, а они би узели све. Тако је св. Грација одлучио да ипак оде у своје родно место.
    Има и кад су га хтели украсти црногорци. Један потплатио неколико црногораца да га украду јер је закључио да му је Грација рођак па би било прикладно да га држи код себе. Није смео платити бокеље јер им то не би пало на памет. Онда, кад су провалили у цркву, и извукли га из нише нису га после могли макнути ни милиметар! Усто почела звонити звона... Сам је један од тих лопова дошао касније код жупника и испричао што се догодило у страху да га не снађе проклетство.
    Грација је светац сличан нашем Василију Острошком. Они не гледају на вероисповест. Исцељују и чудотворе над католицима и православцима једнако. Василије је помињао папу Климента у молитвама. И „сву римску господу“. Православке долазе и заветују се св. Грацији да затрудне. И поштују завет. Здрави католици поштују и воле Василија. Имамо католике који славе св. Саву на приморју.
    Стварност је, хвала Богу, много здравија од наших лудила, раскола које необрезани срцем подгревају. Јер, свеци раде. Приближавају људе. И овај мој текст би био незамислив пре 30-50 година... Рекли би: полудео православни поп! И сада има неких који би рекли да сам манијак јер славим и волим католичког свеца! А срећне сам руке, јер насликах и папу Јована Павла Другог, док беше блажен, па га после издигоше у свеца. Верујем да ће исто бити и са Грацијом. Обележио ме је као дете цртани:
    Ђецо Ивица се зовем, ког
    нацртам буде жив!
    Те ме слике воде, воде,
    у вис, хајте с нама и ви сви!!!
     
     
     
    Код нас, православаца, сачуване мошти су један од доказа, али не нужни, светитељства те особе. Ја сам целивао Милутинове мошти, родио сам се на његов дан, а он је био више него наклоњен католицима, и био је сексуално врло активан, па се и данас препиремо да ли је имао 4 или 5 бракова, да ли је Симониду облежао као младицу... И остало његово тело. Није био подвргнут балсамовању. Нема ниједног извора за такву тврдњу. Имамо и мошти његове мајке која је била католкиња. И једнако је радила за православне и католике. Света Јелена. Францисканац јој је био духовник. Францисканце је довела у Босну са њеним сином, св. Драгутином.
     

     
    Мошти Блаженог Грације
     
    Од св. Василија Острошког, слава му и милост, немамо баш неке мошти. Углавном су кости остале. Али је велики светац и чудотворац. Од Грације имамо очувано тело, слично Милутиновом, али тело коме су зглобови још увек, после 5 векова покретни! Био је покопан у земљи и у влази. Нема лажи, нема преваре. То не може да се направи тек тако. Као што св. Огањ силази у Јерусалиму на Васкрс. Мошти су му жућкасто смеђе, као и Милутинове. Нема очи, јер је то практично прво што страда. Мошти св. Александра Свирског су реткост, ако не уникат. Као и мошти св. Леополда Мандића чији унутрашњи органи су очувани. Или мошти св. Спридона Тримитунтског које имају температуру живог тела.
     
     
    О икони
     
    Гледао сам да свеца насликам као јаког човека, кога живот није мазио. Тежак је рибарски посао. Ликом сличи св. Бенедикту Нурсијском, тако га види традиција.
     

     

     

    Море је лапис лазули, камен који је увек имао вредност злата, а одабрах га да бих приказао преображено море које се помиње у Откр 4, 6. Рибе веселе, јер се Господ игра. Кроз игру се дешава живот. Море је округло, што је доказ да је земља лопта... Иначе, на овој дасци сам био почео да сликам неке рибе, нека сарадња са о. Марком Рупником, али оне се зауставише у фази скице... Сам сам се био питао зашто не заврших... даска је била суђена за ГрацијуJ)


     
    А бродови као бродови, плове... Возе нас одредишту.
     

    Грација је имао визију евхаристије, цркве која се отвара, Христа који се даје кроз причешће. Зато код мене држи хостију у којој је врт, рај, Христос као Мелисмос. Та визија је невероватна за време у коме се на Западу, али и на Истоку заборавило шта је тајна цркве. Да црква само кроз евхаристију живи. Грација је наслутио ствари које ће се десити 5 векова после његове визије. Овај црвени зрак цепа цркву као што је Распеће поцепало на пола завесу у Храму и отворило људима улазак у Светињу над Светињама.
    Ту визију сам хтео да повежем са Богородицом која даје св. Гаетану из Кјетија (давно урадих његову икону) малог Исуса. Сада прочитах да га је канонизовао 12. новембра (на мој рођендан) папа Климент X, кога је спомињао у молитвама св. Василије Острошки. Гаетано је једној августинијанки писао о својој визији, а виђење је имао у базилици Санта Марија Мађоре, коју редовно обилазим...
     

    Да не бих затравио... Живот није Кабала. Ствари се једноставно дешавају, а ми онда можемо да нешто верујемо или не. Нисам испричао много других ствари. Гаетано је светац „специјализован“ за божански промисао и љубав. Грацијино присуство је и физичко. Међутим, нема присиле. Јер љубав је инвестиција, нада и поверење. Некоме се чини да Бог кроз мале ствари плете неку мрежу, прича приче. Неко ће све одбити у блоку. Некоме је крст Христов саблазан. Неко се чуди Павлу који је ишао го, бос и гладан... Бивао пребијан. Али је његова инвестиција била огромна, зато се вратила кроз поштовање које нико не може да негира, јер је то оно чињеничко.
  6. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Нека лажна пророштва Јелене Вајт   
    Зоран Ђуровић: Нека лажна пророштва Јелене Вајт
     
    Текст има намере да неупућене у адвентистичку веру сачува од њихових заблуда. Сасвим су јасни докази да је Јелена Вајт, духовница овог покрета, била једна од лажних пророка које је Писмо прорекло да ће доћи. Због тога, неискусни у вери, да се држе само овог јасног доказа, а експертима препустити препуцавања са адвентистима по лажним тачкама њиховог кривоверја.
      
    1. Исус ће се вратити у јуну 1845
    Lucinda Burdick и Ellen Harmon [White] биле су велике пријатељице током 1840. Госпођа Бурдик, супруга једног пастора, имала је много прилика да чује пророчанства госпође Вајт. Вели да је током 1845 Елен Вајт изјавила да јој је Бог открио да ће се Исус Христос вратити на земљу у јуну, што је било тада за месец дана.
    Није се вратио. (Lucinda Burdick, писмо аутентиковано од нотара, публиковано у Limboline).
     

     
    2. Исус ће се вратити у септембру 1845
    Опет Burdick: У току сезоне сена, поново сам срела Елен Вајт и питала сам је за неуспех пророчанства да ће се Господ врати у јуну, како је било по њеним визијама. Она је рекла да је оно што је чула било речено на хананском језику који она не разуме, али да је схватила касније да ће се Христос вратити у септембру. (Исто).
     
    3. Вајт ће бити бачени у тамницу 1846
    Burdick: Елен је рекла како ће супружници Вајт бити стављени у затвор, и то је поновила у више цркава које су посетили. Када су се вратили са пута, пријатељи су их питали да ли су имали неке проблеме са Злом или затвором. Када су одговорили да нису, људима у свим црквама су убрзо почеле да се отварају очи и устали су против њених визија. (Исто).
     

     
    4. Велики куга која се никада није десила
    1849 г-ђа Вајт пише: „Оно што смо видели и чули о куги [1849], то је само почетак онога што ћемо видети и чути. Убрзо ће смрт и мртви бити свуда око нас“. (Present Truth, септембар 1849). Куга коју је описала (која се већ била десила) је била локални феномен, а од тада је прошло скоро 170 година! Но, „ускоро“ у очима г-ђе Вајт је вероватно као у Божијим, мада она не виде мртве око себе. Можда је мислила у алегоријском смислу?
     

     
    5. Исус ће се вратити за неколико месеци
    1850 сестра Вајт је рекла: „Мој анђео, који ме прати, је рекао: Време је скоро готово. Спремите се, спремите се, спремите се... Сада је време скоро окончано... А оно што смо ми учили годинама, други ће морати да науче за неколико месеци“. (Early Writings, стр. 64-67).
    Од тада је прошло око две хиљаде месеци. Чудно поимање синтагме „неколико месеци“! Можда јој је још једном тај анђео обешењак говорио на хананском?!
     
    6. Неки од присутних на конференцији 1856 године ће видети Исусов повратак
    Коначно, после периода од 10 година, г-ђа Вајт је престала да предвиђа Христов повратак, са веома познатом изјавом у саопштењу које је направила 1856 за једну црквену конференцију, а која је објављена у збирци Testimonies to the Church. Г-ђа Вајте описује своју „визију“: „Показане су ми биле особе присутне на конференцији. Анђео ми је рекао: Неки ће бити храна за црве, неки ће потрпети седам последњих зала, неки ће бити живи и остаће на земљи да се преобразили приликом Исусовог доласка“. (Testimonies, Vol. 1, стр. 131).
    Сви они који су учествовали на овој конференцији су помрли давно. Онда су се суботари досетили па су рекли: Она је вероватно условила то пророчанство давањем прилога за цркву! Очигледно нису давали довољно!
     

     
    7. Земља ће ускоро остати без људи
    1864 године пише: „Ако Господ не дође ускоро да уништи сатанину силу, земља ће ускоро изгубити становнике“. (Testimony, n.8, стр. 94, in Spiritual Gifts, III-IV).
    Некако јој се неће са речју ускоро. 1900 године број становника на Земљи је порасао на скоро 1, 6 милијарду људи. Данас постоји више од 6 милијарди људи.
     
    8. На Југу ће се вратити ропство
    Мало је познато пророштво г-ђе Вајт да ће се у Јужним државама САД вратити ропство, што ће отежати мисионарење међу црнцима. (Spalding, Magan Collection, стр. 21 и 2 MR 153,стр. 300). Срећом по црнце, ова је поново оманула.
     
    9. Робовласници ће трпети седам последњих зала
    „Видела сам да ће робовласнци морати да одговарају за душе својих робова које су држали у незнању... господар ће морати да претрпи седам последњих зала, и да се пробуди у другом васкрсењу и поднесе другу и страшнију смрт“. (Early Writings, стр. 276).
    Ово „пророчанство“ је изговорила у време када је још постојало ропство у Сједињеним Америчким Државама. Најстарији робовласници у САД су помрли у раним 1900, пре једног века!
     
    10. Болесник ће се излечити
    1873 године, шведски издавач Advent Herald, господин C. Carlstedt, је оболео од тифуса. Г-ђа Вајт и други су били позвани код његове постеље да се моли за њега. Враћајући се кући са молитве, г-ђа Вајт је изјавила да је „Господ био присутан са својом исцелитељском силом да би подао Карлстеда, чија болест није била на смрт, него на славу Божијег Сина“. (Charles Lee, Three Important Questions for Seventh-Day Adventists to Consider).
    Чарлс Ли, који је у то време био министар код адвентиста седмог дана, био је присутан на тој молитви и сведок овог „пророштва“. Карлстед је умро у року од недељу дана од њене изјаве.
     
    11. Rappings (Облик комуникације са мртвима) ће се повећати
    Елен је рекла да је видела у визији коју јој је Бог послао да ће се „отимање“ које се десило са сестрама Фокс и неким другима, повећати, и да ће се ускоро сматрати богохуљењем да се говори против rapping-а. (Early Writings, стр. 59.
    Иако је Rapping покрет на кратко време постао популаран у 19. веку, почиње да опада чак пре него што су сестре Фокс 1888 признале да је Rapping био лажан. После њихове смрти, 1890, покрет је наставио да опада. Данас, ако питате некога шта је Rapping, он ће вам одговорити да је то музички жанр (реп), а не облик комуникације са мртвима. Нема података да је икада сматрано богохуљењем говор против реповања. Маг Хари Худини је задао смртан ударац овом покрету показавши да су многи популарни медијуми били преваранти (Енциклопедија религија, CESNUR).
     
    Зоран Ђуровић
    Рим, 22. март 2016
  7. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на александар живаљев у Случај умировљеног владике Василија (Качавенде)   
    Драги Мирославе, повијесница, према књигама др Вељка Ђурића по архивама савезних и републичких "Вјерских комисија" (архив "вјерске" УДБе још није отворен) иде отприлике овако: епископ зворничко-тузлански био је др Нектарије Круљ, близак сарадник Светог Владике Николаја, дјелимично отуда иде и велика распрострањеност Богомољачког покрета у ЕЗТ. Он је педесетих изабран за митрополита дабробосанског с тим да и даље администрира епархијом зв. тузланском (у Тузли је припремио и гробницу). Али ондашњи патријарх Викентије под притиском режима попуњава зворничко - тузланску катедру Лонгином Томићем, који је уз, како га је звао Блаженог Спомена патријарх Гаврило, "црвеног Волођу" (Владимира, епископа мукачевског, послије РП) био једини убијеђени комуниста и сарадник режима у епископату (многи су сарађивали тактички, али добијали стратегијски, као незаборавни владика браничевски Хризостом Војновић, који је излазио у сусрет властима али је тихим гласом "Православног Мисионара", чинио много већи медијски пробој него садашњи црквени "стручњаци" за информатичко друштво).
    Ђакон Лонгина Томића био је Качавенда и вјероватно од њега и других заврбован и уцијењен да ради за Службу. Она му је некада узвраћала рекламом, тако ће те у НИНовима из прве половине осамдесетих наћи риједак процрквени чланак-вијест, заслужног грађанина А.Т., који устаје у одбрану владике Василија Качавенде од малтретирања на царини (скидали га голог да га прегледају итд).
    Толико ја на ову тему, препуштам ријеч љековитом ђакону Ненаду Илићу са његовог ФБ статуса:
     
    БОЛЕСТ
    Са колико болештине овај народ преко медија свакодневно бива засипан, чудо да сви не болујемо од некакве менталне куге. Неко ће са уздахом рећи - ко каже да не болујемо.
    Ипак мислим да још увек има довољно здравих, мада делују уморно. Умор ипак није болест. Треба само скупити снагу.
    Лично избегавам да долазим у додир са медијским гадаријама, пошто у томе не видим ништа корисно, али пријатељи су ме звали и некако сам пристао да неколико минута гледам још један домаћи "фрик шоу".
    Она неуморна жена која се прославила "Тренутком истине" поново је доспела у жижу јавности новом гадаријом у којој "Живот прича".
    Добровољац који јој је помогао у постизању гледаности буди код сваког разумног многе сумње, а опет - чини се да већина онога што прича невиђено емпатичној, забринутој, истинољубивој жени одговара ономе што се дешавало у зони сумрака.
    Истина је Бог, а сва трулеж и зло само су оштећења или рупе на целовитости Богом створеног света. Жена у потрази за рејтингом се не слаже са тим. Она истину тражи пре свега у муљу. То би био њен проблем кад не би резултатима своје потраге засипала и саблажњавала све нас до којих уз помоћ медија допре. А можда смо и заслужили. Сви ми крштени смо Црква и делимо одговорност за очување вредности у овом свету. Неко више, неко мање, али сви имамо одговорност.
    "Сазидаћу Цркву своју, и врата адова неће је надвладати" (Мт 16,18) рекао нам је преко апостола Христос. И то је истина. Међутим, проблем је што се многи у Цркви понашају тако као да нас то ослобађа било какве обавезе да се старамо о свету у коме живимо.
    Понекад изгледа да колико је неко на вишем месту у јерархији - мање осећа одговорност.
    Безбожна власт жели слабу Цркву дкако би неометано вршила своје послове. А ми у Цркви дајемо довољно материјала свима онима који не осећају љубав и одговорност према Христу да им није тешко да слабе нашу позицију у овом народу.
    Шта ми то радимо? И зашто допуштамо да болештине толико расту све док не прсну као чиреви који ће засути отровним гнојем екране телевизора или странице новина? Тешко је на то одговорити, али сигурно је да игнорисање проблема није начин да се против болести боримо, већ нашом колективном пасивношћу само помажемо да се болест шири. А разлози пасивности су углавном банални. Од обичне слабости до жеље за моћи, зависи од места у Цркви. Многи који пристају на колективну пасивност у својим приватним пословима су прилично активни. Као да нас је самоправљање заувек заразило идејом - заједничко је ничије.
    Можда је време да почнемо озбиљно да са бавимо узроцима наше колективне пасивности. Онда бисмо лакше изашли на крај и са проблемима .
    Можда бисмо онда чак имали и довољно снаге и љубави да упутимо оне који су можда и оправдано саблажњени нечим, да се са тим треба борити, али да постоје и други начини осим ширења мрачне порнографије. Овако смо само саучесници у даљем тровању нашег несрећног народа.
  8. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Марио Токовић у Шта се то дешава у Цркви и Храму Светог Саве?   
    Ја немам ни веру ни слободу пред Богом да бих се дотицао канона, ни у сну.
    Канони су за оне који их познају. Кажу да их најбоље познаје в. Атанасије.
    Ја њега слушам. Ти цитираш каноне са таквом слободом као да си била тамо када су писани.
    А верујем да је Дух Свети дао в. Атансију да окуси од духа времена када су писани многи канони.
    И зато ОН има слободу коју ми немамо. Зато њега послушајмо.
    Али ни њега у свему. Он није идол, већ велико светило Цркве.
  9. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Марио Токовић у Шта се то дешава у Цркви и Храму Светог Саве?   
    Не приличи човеку да прича о ономе што и сам не чини.
    Ако иамам неки проблем - са собом, децом, женом или другима, радо га исповедим.
    Свима онима који желе да разговарају о животу и вери.
    Јер ако неко чује о неком проблему, можда има одговор или утеху, или просто добру вољу да чује.
    Ми смо Црква једни кроз друге, а не црква која почива на магијској моћи појединаца. Па макар били и Серафими.
    Да смо искренији у исповедању својих реланих мука и проблема једни другима, све би било другачије.
    Апостол Павле каже, ако си што згрешио исповедај се Цркви. То јест људима са којим си у заједници.
    Јер ако неко носи терет од сто кила па дели са једним, тешко је. А ако га подели са десет њих лакше је.
  10. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Марио Токовић у Шта се то дешава у Цркви и Храму Светог Саве?   
    Ако су исправни људи и свешетници, нека трпе. Бог ће све исправити у своје време.
    Ако су забрљали, нека се кају. И јавно исповеде, рецимо крађу новац, ако је то у питању.
  11. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Лапис Лазули у Шта се то дешава у Цркви и Храму Светог Саве?   
    Za druge ne znam,al za o.Draga znam ovo je njemu macji kasalj sta je taj preturio preko svojih ledja.Verni sluga Bozji!Ako izgonise Ucitelja izgonice i ucenike njegove.I nista im nece moci nauditi jer Bog je s njima.
  12. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на о.Небојша у Шта се то дешава у Цркви и Храму Светог Саве?   
    О. Радивоје је на лијечењу у Бањи Ковиљачи. Неки дан сма био с њим накратко, пошто је био на терапији.
    Рече да остаје још мјесец дана.
  13. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на banjeglav у Шта се то дешава у Цркви и Храму Светог Саве?   
    Као сваки пристојан и поштен свештеник, није хтео да ми каже из разлога што поштује патријарха и његову одлуку, без обзира што није задовољан њом. Није проблем што су заменили свештенике, то је нормална појава, али није нормално да замене СВЕ свештенике, ђаконе, црквењаке... А што се тиче тзв. финансијских малверзација, изгледа да ко год смета нашем драгом патријарху, постане финансијски малверзант:-(  Јер знам већину свештеника и делује ми потпуно невероватна та прича... Да не буде забуне, нисам "артемијевац"  
  14. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Милан Ракић у Шта се то дешава у Цркви и Храму Светог Саве?   
    Pa što ne pitaš brate tog svog bivšeg sveštenika za razlog? Kada ti je već rekao da su svi smenjeni, mogao ti je reći i razlog
  15. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на w.a.mozart у Jesmo li mi to dobili prvi trol univerzitet?   
    A da, sad se setih, fali im samo muhammed hamdi Jusufspahić kao PR da slika bude kompletna
  16. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на ............. у Народски поп   
    Радња ове приче се одвија у једном селу где свако сваког познаје, и увек има жељу да од других што више сазна о трећима;  где држе до старих обичаја и презиру савремене идеје и идеологије. Можда ово село и није савршено, али сви мештани ће вам рећи како имају савршеног попа. То је зато што је овај поп  сасвим по вољи народа.
     
     - Помаже, Бог, укућани, нека вам је сретна слава! Све најбоље!
     
    - Хвала, попе, хајде, седи, замези мало!
     
    - Хвала, хоћу, ево, данас сам био у тридесет кућа који славе Светог Николу, да се нико не би увредио што нећу да му дођем у кућу на сам дан славе! Литургију нисам ни служио, шта ћу служити, кад нико не долази, сви спремају прасиће!
     
    - И ми смо, ево, послужи се, још је вруће!
     
    - Хоћу, нека је пост, знате шта кажу, грех излази из уста, а не улази у њих! Ау! Прејео сам се али нека, нек боли чир на желудцу! У свакој кући сам појео по плећку, само у децембру и јануару се удебљам седамдесет кила, дођем до 120, па до априла паднем на 50, тад ми се стално манта! Доктор ми је рекао да ће ме срце послужити до тридесет треће, ако будем имао среће!
     
    - А што тако, попе, што смршате толико?
     
    - Па кад прођу те славе, нема посла, нико не долази у цркву, а логично, нема народ времена да иде у цркву, ради недељом и празницима по њивама... Немам баш пара у том периоду. Нема везе за струју, бар ми попови имамо свећа... Али истрајаћу, знате како наплаћујем требе...
     
    - Знамо, свака част, кол'ко дамо!
     
    - Јесте, боље да дајете паре на корисније ствари.
     
    - Наравно!
     
    -  Рецимо, ваља на венчању да буде бар петсто званица... Срамота од фамилије. И мора се наћи да гурате евре у деколте певаљкама... Све је то за народ. Како год, ја од фебруара немам за 'леба, ето, одузела нам социјална служба дете јер је неухрањено, а жена плаче кући, али нека, не ваља се да попадија буде запослена...
     
    - Где то има, попе, да попадија ради, срамота за попа и село, хајде, узми ракије!
     
    - Хоћу, да се не увредите, иако сам три пута до сад повраћао, и глава ми пуца од разних брља...
     
    - Каква брља!? Ово је  права ракија!
     
    - Хајде добро, ионако сам већ упао аутом у канал, па сад морам пешке... Зато ми је аркада поново напукла, ако сте се питали.
     
    -Ахааа, то је... Попиј мало, па ћеш кад обавимо шта имаш остати на ручку!
     
    - Где да не останем! Да не бих стигао да поседим у свим кућама, успео сам да разбијем просторно – временски континуум, тако да ћу данас обићи седамдесет кућа и у свакој бити три сата!
     
    - Само немој дуго... Знаш... Чантати...
     
    - Ма немате проблема, само ћу Оченаш прочитати... Знате како брзо обавимо и сахрану и венчање, кад ме замолите... А кад желите дугу сахрану, са стајањима на сваком ћошку, или на сваком непарном броју куће, траје и по три сата, да се прича годинама како је поп певао за покојником.
     
    - Лепо, лепо! А шта мислиш ти о овима на власти!
     
    - Шта ви мислите?
     
    - Лопови, попе!
     
    - И ја велим, лопови! Све их треба склонити!
     
    - Кад бисте се ви ажурирали да ми, сиви,  дођемо на чело општине, ми бисмо помогли цркву и сазидали бисмо онај звоник што се срушио на парохијски дом!
     
    - Озбиљно, после десет година? Ја ћу се својски заложити и политички ангажовати, премда сам духовно лице, да дођете на власт! Иако сам се заложио и код комшије Ђуре да зелени дођу на власт, па је ту сукоб интереса!
     
    - Немојте код Ђуре, он је ђубре тешко!
     
    - Ђубре, кажем и ја, одмах сам ја намирисао да ту нешто смрди!
     
    - Попе, само немојте његову жену да ашикујете, знате какве приче по селу круже, хихихи!
     
    - Аааа, да, да, да, сваки пут сам морао да признам како сам спавао са женама које претпостављате да су ми се подале... Па су ме гневни мужеви тукли. Зато сада храмљем због оштећене кичме, немам слезину, пола зуба у глави и имам ожиљак преко ока на које не видим кад ме је Стева посекао разбијеном пивском флашом. У уторак идем због свега на правдање код владике. А жена најавила да се  спаковала  и сутра иде код мајке у Пожаревац!
     
    - Нема везе, попе, бар имате нас!
     
    - Тачно, ја не знам како бих ово све издржао да ми није вас!
     
    Karikatura: V. Kremlev


    Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
  17. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Trifke у ЖРУ диван - ђакон Ненад Илић, редитељ   
    Predlog ne samo da je dobar nego odlican ali, to veliko ali, to ce ici daleko teze nego redovno pricescivanje. Postoje episkopi koji ce to proglasti novotarijom a za njima ce se povesti kaludjeri i popovi i eto ti belaja. Kada bi bilo dobre volje medju episkopima mislim da bi moglo da prodje.
  18. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Жељко у ЖРУ диван - ђакон Ненад Илић, редитељ   
    А јесте и то си у праву али се губи тајност светиње на овај начин.
    И ја не верујем у ову опцију, ал пре 20 година нисам веровао ни да ће попови почети да причешћују народ па се десило.
  19. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Жељко у ЖРУ диван - ђакон Ненад Илић, редитељ   
    СВЕТА СВЕТА ЛИТУРГИЈА
     

     
    Нећемо се овде бавити детаљима расправе између “новотара” и “зилота” (како себе међусобно називају). Са обе стране изречено је много неодмерених и ружних речи које нису послужиле приближавању ставова и међусобном разумевању, већ само дубоком укопавању ровова и исцрпљивању какво иначе доноси рововско ратовање.
     
    Узмимо да се у најбољем смислу- једна страна више бавила активирањем верних у Светој Служби, а друга очувањем Тајне. Осим честог или тек повременог причешћивања, једна од препознатљивих тема расправе постали су иконостас и царске двери на иконостасу. Да ли за време службе двери треба да буду отворене или затворене? Упрошћено, једни сматрају: ако су двери отворене, тиме се постиже активирање верних у Литургији, свест о заједничком приношењу дарова и силаску Светог Духа на све окупљене у цркви. Позивају се на старију праксу цркве. Црква је заиста Тело Христово па је одвајање свештеника као главе сабрања најблаже речено – лош знак. Ако су затворене – други сматрају да се боље чува Тајна за коју нису увек сви подједнако спремни и избегава се брисање границе између римокатоличког богослужења и православне Свете Литургије, то јест спречава се релативизација и угрожавање Истине Православља. Позивају се на новију праксу Цркве.
     
    Човек се запита да ли се можда ове две добре и озбиљне полазне намере могу некако помирити. Макар до извесне мере. Можда и могу, или макар се силна енергија покренута у сукобу може конструктивно усмерити. Постоји један детаљ из некадашње црквене праксе на који су указивали неки озбиљни теолози који нуди занимљив поглед на Литургију. Наиме, у некадашњој пракси Цркве, постојао је један важан тренутак који је оставио траг и у Литургији коју данас служимо. На крају првог дела Литургије, такозване “литургије оглашених” ђакон изговара “Оглашени изађите! Нико од оглашених да не остане!”. Некада су после овог позива излазили из цркве сви оглашени (они који се тек спремају за крштење, “катихумени”), али и сви они који се из било ког разлога неће причестити на тој литургији! Верни, одређени за то, затварају и закључавају за онима који изађу врата цркве! Они који остану, учесници су “Литургије верних”. Молиће се, предвођени свештеником и ђаконом, и сви ће се причестити. Можда су двери (врата) заиста од посебне важности, али не толико отварање и затварање током Службе царских двери колико улазних врата цркве?
     
    Свако ко иоле редовно долази на Литургију, и има иоле свест о заједничкој молитви и причешћивању, може да замисли последице обнављања ове праксе. Она мири и потпуну отвореност и затвореност која чува Тајну. О набоју молитве који се формира у тајанственом затвореном простору Светиње не треба трошити много речи, као ни о томе да се онда може наслутити како на околину делују они који после овакве Литургије и Светог Причешћа изађу из затворене цркве. Такође може се замислити и колико се повећава жеља за учествовањем у Светој Литургији до краја оних који су из цркве морали да изашђу после литургије оглашених.
     
    Занимљиво је да ни једној ни другој сукобљеној страни не смета обесвећивање Тајне њеним директним телевизијским преносом који се редовно организује за велике празнике. Камера хладно приказује све детаље Литургије, понекад скоро да улази у Свети Путир и све то бачено је под ноге баш свима. И вернима и невернима и непријатељима. Заједничка молитва свих за све, естетски моменти службе са појањем и малим входом, читање јеванђеља и проповед која му следи (понегде се и данас проповеда одмах после јеванђеља док сви још увек памте шта су чули), довољни су за мисионарску па и молитвену функцију Литургије без причешћа. Утолико би међу првим конкретним и видљивим потезима у црквеној обнови било то да се по завршетку литургије оглашених а пре литургије верних угасе камере и из цркве изађу сви који се неће причестити! Литургију можда могу да се снимају само они који су добили посебни благослов и којима је циљ да уметничким средствима представе Литургију широј публици. Па и то са одређеним ограничењима. Осим очувања Тајне, можете да замислите какав би то мисионарски (да не кажем пропагандни) значај имало међу оним неупућеним Србима. Да нешто не могу тек тако да процењују са висине, уз зевање и бурек, него да и за њих Литургија остане као Тајна у којој могу да учествују тек ако се потруде. Ви то можете да затражите. Можете да лобирате, да љубављу извршите притисак на свештенство и епископе да не допусте обесвећивање Тајне!
     
    Неко ће наравно рећи – па онда ће сви једноставно хтети да остану у цркви и причешћиваће се без икаквог критеријума. Да ли ће баш бити тако? Да ли је Народ Божији баш толико бесловесан? Уосталом, није довољно само извести један овакав радикалан а неопходан потез. Потребно је уз њега активирати целокупан црквени живот, увести сталне озбиљне разговоре о вери у парохијама. У садашњим околностима – тешко, али никако немогуће. А ако се то, или за почетак нешто слично, не уради - све расправе о Светој Литургији биће бесплодне и имаће у најбољем случају само академски значај.
    Не заборавите оно што многи од вас већ знају - обновљена Света Литургија постаће реактор обнове црквеног живота на здравим основама, а самим тим и покретач враћања живота овом народу и земљи на самрти.
     
      Facebook
  20. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на marko_13 у Попадија - узданица свештеника   
    Било би одлично када би склопи две реченице о Јеванђељу које је прочитао! Проповед се углавном своди на препричавање тог Јеванђеља као да народ није присуствовао читању. Част изузецима.
  21. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Zeebedee у Попадија - узданица свештеника   
    To je apsolutno strasno. Ja ne mogu da verujem da episkopi dozvoljavaju svestenicima da sluze Liturgije bez da se obrate vernicima.
  22. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Manolis у Kovin: Pop silovao dete u crkvi?!   
    Како видим и неки остали медији преносе ову вест. Уколико је вест тачна, онда се ради о монструму који заслужује да труне у ћелији доживотно, али уколико је девојчица све измислила онда је стварно случај за посматрање. Не дај Боже ниједно ни друго али једно од та два сигурно јесте.
  23. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на Дејан у Писмо упућено Алојзију Степинцу 1942, његов одговор и кајкавска песма   
    Zašto JAsenovačkim mučenicima oduzimaš svetost?
  24. Волим
    MaSlačak је реаговао/ла на jakv у О. Милош Весин, разноврсна предавања   
    Majo..citaj molitvu za nase neprijatelje...meni pomaze.Svako dobro od Gospoda.
  25. Волим
    MaSlačak got a reaction from -Владимир- in Кад духовник постави себе као мерило   
    Uh, dobra tema.
    Ostavite se o.Simeona, poceo je post, ne bi trebalo bas da vredjamo svestenike nase, sve nesto mislim, kakav narod, takvi i svestenici!
    Mislim na to kakvi mu sve ,,slucajevi" dolaze, on sigurno mora da ima neki svoj (mozda osobenjacki) nacin da ih dovodi u red.
    Niko vas ne tera da idete kod njega, ako vam ne odgovara. Ako imate problem, zalite se episkopu i...istrpite malo, a ne razvlacite bas sve po forumima. Mozda nam je svima sujeta malo proradila, iskusenja, braco i sestre!
    Manastire dozivljavam kao posebna domacinstva, sa domacinom, staresinom. Trudim se da se raspitam i po netu i preko ljudi koje poznajem o kakvom je bratstvu rec. Ako cujem neke sumnjive price, neke dileme, ne idem, nije mi neophodno! 
    A Gospod to uredi verujte, malo molitve i smirenja, dodje vam neka ,,pricica" do usiju. E sad, ako je radoznalost jaca, snosite posledice!
    Treba uvek da se setimo pitanja: ,,Hoce li ti to biti na korist"


     
×
×
  • Креирај ново...