Jump to content

о.Горан

Члан
  • Број садржаја

    1693
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

1 Пратилац

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

1241 посетилаца
  1. Бесмислено је више губити време на нечије глупости. Sapienti sat.
  2. Препоручујем члановима форума да баце поглед на претходне поруке које сам поставио јер ће овај стално да затрпава тему са неким бесмислицама и простаклуцима који су тотално небитни. Тако су и пре радили, чим се постави неки текст који вреди да се прочита они затрпавају са глупостима.
  3. Не занима ме шта ти имаш да кажеш. Све је јасно када се сагледа цела дискусија овде, а један од закључака исте је да ти појма са појмом ниси имао, зато си се нон стоп и драо и клеветао. Ко те уопште питао за мишљење, баш ме брига шта мислиш. Такав простаклук који си ти показао и такво елементарно незнање су јад и беда.
  4. Те лажи су се предавале по школама до скора, зато је итекако актуелно. Као и Стенли-Уријев експеримент, такође безобразна и подла лаж.
  5. Имаш линк, ниси се ваљда толико погубио . Удахни дубоко и погледај опет горе.
  6. Онај који је овде показивао елементарно незнање, простаклук, дволичност, неодлучност, клеветништво и лажљивост си ти. Према томе, остаје ти само да галамиш по обичају и да се дереш јер не знаш где се налазиш, растурен си као канта. Добро, бар си научио нешто паметно .
  7. Овај текст проте Константина Буфејева је превео мој познаник др Драгомир Давидовић( он и Рончевић су рођаци иначе, обојица су из Гацка) који је такође подржао у потпуности петицију, ево његове кратке биографије: Др Драгомир М. Давидовић Институт Винча Др Драгомир М. Давидовић рођен је 05.08.1944. у селу Врби, општина Гацко, у Херцеговини. Основну школу завршио је у Ади а гимназију у Сенти, све разреде са одличним успехом. Као ђак истицао се успехом у различитим областима. Два пута је као гимназијалац на математичким такмичењима награђен другом наградом Србије а једанпут другом наградом тадашње Југославије. Такође је током школовања добио више књижевних награда од којих два пута прву награду часописа Змај. Приликом уписа на студије ове прве склоности су превагнуле па се уписао на Електротехнички факултет Универзитета у Београду, отсек за техничку физику, који је завршио 1967. године. У току студија био је један од најбољих студената у генерацији и два пута је награђиван за успех поводом Дана републике. Од дипломирања непрекидно ради у Институту за нуклеарне науке “Винча“, чији је био стипендиста. Тренутно ради у Лабораторији за заштиту од зрачења и заштиту животне средине, у звању научног саветника. Последипломске студије завршио је на Природно-математичком факултету у Београду, где је 1972. године одбранио и докторску дисертацију под насловом “Енергија интеракције измене у атомским системима са слабо везаним електроном”. Убрзо по запослењу у врхунским светским часописима објавио је своје прве научне радове, а од тада је са сарадницима објавио бројне радове из разних области како теоријске тако и примењене физике. Радови су почевши од најранијих имали значајан међународни одјек. Услед тога је током целе своје научне каријере често позиван да гостује у познатим светским научним установама. Тако је академске 1974 – 75 године као и два месеца 1977. године гостовао на Queens University of Belfast (UK ), године 1978 био је гост по позиву Физико-техничког Института Јофе, у тадашњем Лењинграду. Тих година као стипендиста UNESCO-a учествовао је на два Зимска колеџа о атомима, молекулима и ласерима у Међународном центру за теоријску физику у Трсту, а такође и на школи “ New trends in Atomic Physics” – Les Houches, у Француској. У септембру и октобру 1999. године био је гост у Институту за некласично зрачење Хумболтовог Универзитета у Берлину. Крајем 2004. године био је гост у Royal Melbourne Institute of Technology (Australia), где је изабран за Adjunct Професора. Последњих година активно сарађује са Институтом Лебедев у Москви. Са својим дугогодишњим сарадницима написао је и две књиге, “Есеји из физике“ и “Обновимо физику“. Д. Давидовић је држао велики број семинара и предавања, како у нашим институцијама тако и приликом посета иностранству. Осим тога, једно време предавао је Математичку физику на Универзитету у Крагујевцу као и Математичку лингвистику у Филолошкој гимназији у Београду. Од страних језика говори руски, енглески, немачки и француски. Повремено преводи чланке философско-политичког садржаја. Драгомир М. Давидовић аутор је преко 100 публикација од којих 56 представљају оригиналне научне радове објављене у међународним научним часописима, који су цитирани преко 350 пута у SCI, и преко 50 пута у монографијама. Научна активност др Драгомира Давидовића дала је значајне резултате у атомској физици; расветљавању неких принципијелних питања теорије релативности, као и у питањима заснивања квантне механике, посебно у формулисању квантне механике у фазном простору. Његови најзначајнији радови у атомској физици су они који се односе на јонизацију дубоких атомских љуски релативистичким честицама. Јасан и чист теоријски приступ, заснован на класичним Мелеровим радовима, омогућио је да се створи општи модел, из кога се уврштавањем одговарајућих параметара посматраног атома могу добити поуздани подаци за цео периодни систем, што ове резултате чини у извесном смислу референтним. У области теорије релативности, ослањајући се на идеје Анрија Поенкареа и конкретизујући их, показан је конвенцијални карактер величине брзине светлости у једном смеру и одређена прецизна ограничење на слободу њеног избора по конвенцији. Такође, користећи строге методе савремене логике, показано је да Борнов модел релативистичког континуума који води до Еренфестовог парадокса, противречи Ајнштајновим поставкама о понашању мерних штапова на диску у релативистичкој ротацији. Пошто нема никакве основе да се те поставке доводе у питање, то указује да Еренфестов парадокс и није парадокс теорије релативности него слабост Борновог модела. У формулацији квантне механике у фазном простору, чије је темеље поставио Вигнер, квантно стање се не описује вектором Хилбертовог простора него обичном функцијом на фазном простору која је по свом карактеру налик на класичну функцију расподеле. У радовима који се односе на ову проблематику Д. Давидовић са сарадницима је успео да изгради формализам преко кога се на методолошки једноставан, директан и унифициран начин могу изразити све основне релације квантне механике коришћењем тих функција. Ово је важно због тога што су раније у веома дугом, готово полувековном временском интервалу, аналогне релације у конкретним посебним случајевима извођене без икаквог општег метода и уз врло непрегледне процедуре. У литератури раније познати резултати, добијени су као специјални резултати овог новог општег приступа.Такође је показано да се увођењем унитарних оператора на фазном простору могу генерисати различите нове класе оваквих квазидистрибуција које могу послужити како у разјашњавању основа квантне механике и њених интерпретација тако и у решавању конкретних проблема квантне оптике. Ови резултати су прихваћени као веома значајни у одговарајућим светским научним круговима. Приметна карактеристика његовог рада је систематско истраживање појединих подручја физике које добија у завршној фази и педагошки значај. То је добило и шире признање. Тако је рад (Am. J. Phys. 64 (1996) 338) укључен у званични списак препоручене литературе за основни курс физике на Мериленд универзитету у САД, као и на Техничком универзитету у Дрездену. У часопису American Journal of Physics који велику пажњу посвећује и педагошким питањима рад (Am.J.Phys. 57(1989)312) увршћен је у скуп радова за памћење (memorable papers) који су бирани од свих радова објављених од настанка часописа током читаве његове историје, а рад (Am.J.Phys. 59(1991)515) ушao је у ужи избор истакнутих чланака на ранг листи главног уредника у његовој петнаестогодишњој активности (Editor’s choice). За резултате у области заснивања квантне механике у фазном простору награђен је Октобарском наградом Града Београда 1993. године, док је 1999. и 2004. године добио годишњу награду Института “Винча“ за научни рад. http://nds.edu.rs/clanovi/dr-dragomir-m-davidovic/ Иначе, када је био у Москви он је и упознао поменутог проту који води удружење Шестоднев( са благословом Патријарха Алексеја Другог), а старешина је тамошњег храма Успења Пресвете Богородице. https://drevo-info.ru/articles/22847.html
  8. Ево шта кажу поједини светитељи на ову тему, вреди подсетити се: Преподобни Варсонофије Оптинский: «Енглески философ Дарвин саздао је читав систем, по коме је живот — борба за опстанак, борба силних са слабима, где су побеђени осуђени на погибељ, а победници тријумфују. То је већ почетак звериње философије и вере, а људи који усвоје ту веру, без размишљања ће убити човека, увредити жену, покрасти најближег друга, — и све то савршено мирно и спокојно, са пуном свешћу да имају право на све те злочине [10]. Свети праведни Јован Кронштадтски: «Недоучени и преучени не верују у личног, праведног, свемогућег и безпочетног Бога, него верују у безлични принцип и некакву еволуцију света и свих бића... и зато живе и делају тако, као да никоме никада неће давати одговор за своје речи и дела, боготворе себе саме, свој разум и своје страсти. У своме слепилу они долазе до безумља, поричу и само постојање Бога, и тврде, да се све дешава путем слепе еволуције (учење о томе да све што се рађа настаје само по себи, без учешћа силе Творца). Али онај ко има разума, тај неће поверовати у таква безумна бунцања. » [11]. Светитељ Теофан Затворник: «Када као основну карактеристику човека узмемо дух, тада сва Дарвинова теорија пада сама од себе. Јер у пореклу човека треба објаснити не само то, како настаје животињски део његовог живота, него много пре, како он настаје као духовна личност у животињском телу са његовим животињским животом и душом » [12]. Исти светитељ је примећивао: «У наше дане људи у Русији све се више удаљују од вере: један део сасвим и свестрано пада у безверје, други отпада у протестанство, трећи потајно уплиће своја веровања, и нада се да ће у то плетиво убацити и спиритизам, и геолошка булажњења са Божанским Откровењем. Зло расте: кривоверје и неверје дижу главу; вера и Православље слабе» [цит. по 13]. «Тачно је таква и теорија настанка света из тамних маглина са свим својим конструкцијама — теоријом спонтаног настанка, дарвиновског настанка родова и врста и са опет његовом последњом маштаријом о пореклу човека. Све као бунцање уснулог » [14]. Између осталог, смирени затворник је писао, да еволуционисти с правом подлежу црквеном одлучењу — анатеми: «У нас се сада намножило јако много нихилиста и нихилисткиња, „природњака“, дарвиниста, спиритиста и уопште западњака, — па шта ви мислите, да би Црква оћутала, да не би дигла свој глас, да их не би осудила и анатемисала, да у њиховом учењу има имало ичег новог? Напротив, сабор би неизоставно био сазван, и сви би они, заједно са својим ученицима, били предати анатеми; а у садашњем обреду Православља, била би само додата тачка: «Бихнеру, Фојербаху, Дарвину, Ренану, Кардску и свим њиховим следбеницима — анатема!» Али нема никаве потребе ни за посебним сабором, ни за додавањем нове тачке. Сва су њихова лажна учења већ одавно анатемисана. А у садашње време не само у губернијским градовима, него и у свим местима и црквама требало би увести и извршити чин Православља, сабрати сва учења, противна слову Божијем, и свима огласити како би сви знали, чега се треба бојати и од каквих се учења уклањати. Многи се изопачују у своме уму услед „необавештености“ и због тога би их гласна осуда погубних учења спасила од пропасти. Ко се плаши дејства анатеме, нека избегава учења, која се под њу подводе; ко се плаши дејства анатеме на друге, тај нека их врати на прави пут и здравом учењу. А ако си ти, коме се анатемисање не свиђа, — православни, онда ти радиш против себе, а ако си већ изгубио здраво учење, шта се тебе тиче шта се ради у Цркви која га подржава? Па ти си се већ одвојио од Цркве, ти имаш своја уверења, свој начин гледања на ствари, — па и живи с њима. Да ли се твоје име и твоје учење изриче под анатемом — сасвим је свеједно; ти си већ под анатемом, ако мудрујеш против Цркве и тврдоглав си у томе мудровању » [15]. Преподобни Јустин (Поповић): «Бог их је предао срамним сладостима и они се задовољавају не небеским, него земним, и само оним, што изазива ђаволов смех и плач Анђела Христових. Њихове су сласти у бризи о плоти... у порицању Бога, у потпуно биолошком (скотоподобном) животу, у називању мајмуна својим предком, у растварању антропологије у зоологију» [16]. Светитељ Николај Србски: «Требали су да прођу милиони година, говоре бесловесни умови у наше време, да би се кичма исправила и мајмун постао човек! Говоре тако, не знајући силу и моћ Бога Живога» [17]. Свети Нектарије Пентапољски такође је исказивао свој праведни гнев, осуђујући оне, који желе да «докажу, да је човек — мајмун, од кога су, како оцрњују саме себе, они и постали » [цит. по 18]. Свештеномученик Фадеј (Успенски) сазвучно је учио: «Човек који не верује у Бога хоће да на основу кружења светске прашине објасни постанак света, у коме је у свакој травчици, у устројству и животу сваког и најмањег створења толико промисли, која далеко надмашује људски ум. Ни једнога живога зрнца многовековна мудрост људска није могла да створи, а међутим сву дивну разноврсност у свету неверје покушава да објасни на основу несвесног кретања материје » [19]. «Живот је, како то они говоре, огромни сложени механички процес, који је незна се кад, ни од кога, ни ради чега пуштен у погон... Али ако је живот механички процес, треба се одрећи душе, мисли, воље и слободе » [цит. по 20]. Свештеномученик Владимир Кијевски међу новомученицима и исповедницима Руским дао је најдубљу и наоштрију оцену дарвинизма: «Само је у наше време могла наћи себи места таква дрска философија, која унижава људско достојанство и која се труди да своје лажно учење што више рашири. Није из Божјих руку, говори то учење, настао човек; он се у бесконачном и постепеном прелазу од несавршеног ка савршенијем развио из животињског царства и, као што мало има душе животиња, исто тако мало има је и човек... Како све то неизмерно и дубоко унижава и вређа човека! Са највишег ступња у низу створења он се спушта на исти ступањ са животињама... Нема потребе да се такво учење оповргава на научној основи, мада то и не би било тешко учинити, јер је неверје далеко од тога да је доказало своје ставове... Али ако такво учење налази за себе у наше време све више и више присталица, то није због тога ... што је оно, тобоже доказано као неоспорна истина, него зато, што оно не смета развраћеном и склоном греху срцу да се предаје својим страстима. Јер ако човек није бесмртан, ако он није ништа друго ни више него животиња која је најдаље еволуирала, онда он нема ништа с Богом... Браћо, не слушајте погубно и отровно учење неверја, које вас спушта на ступањ животиња и, лишавајући вас људског достојанства, ништа вам не обећава, него само очајање и живот без утехе!» [21]. Светитељ Лука (Војно-Јасењецки): «Дарвинизам, који тврди, да се човек посредством еволуције развио од ниже врсте животиња, а да није продукт творачког Божијег акта, показао се само као претпоставка, хипотеза, која је већ застарела и за науку. Показало се да та хипотеза противречи на само Библији, него и самој природи, која љубоморно тежи да очува чистоту сваке врсте, и не зна за прелаз чак од врапца до ласте. Није познат ни један случај прелаза мајмуна у човека » [22]. Навели смо невелик списак исказа о дарвинизму учитеља цркве, прослављених у лику светитеља у помесним црквама, у Руској, Србској и Грчкој. Тај се списак може без труда продужити. У Заграничној Руској Православној Цркви о заблуди еволуционизма говорио је Светитељ Јован Шангајски. Најисцрпнију оцену дарвиновске теорије еволуције са позиција светоотачког богословља дао је његов ученик и духовни следбеник јеромонах Серафим (Роуз) [23, 18]. Данас многи православни хришћани смстрају оца Серафима Платинског достојним да буде прослављен у лику светих као Преподобни. Приметимо, да светоотачке мисли које смо наводили представљају не случајне непромишљене појединачне судове по датом богословском питању, него практично једнодушно мишљење Православне Цркве. На то је, говорећи о питањима еволуционизма и прогреса, указао свештеномученик Иларион (Троицки): «Идеја прогреса је прилагођење на људски живот принципа еволуције, а теорија еволуције је озакоњена борба за опстанак... Али свети Православне Цркве не само да нису били делатници прогреса, него су га скоро увек принципијелно порицали» [24]. Из реченога произлази важан закључак о томе, да принципијелно неприхватање еволуционистичких идеја, и посебно критика дарвинизма, од стране светих који су живели после Чарлса Дарвина, представља не новаторију у православном богословљу, него доследан и веран наставак традиције светоотачког духовног наслеђа. http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/evolucionizam-i-pravoslavlje.html
  9. Што се тиче проте Лазара Милина, дотични не може да схвати једну просту ствар, а то је да ако поштујем проту Лазара Милина не значи да се у свему слажем са њиме. То што сам поставио дотични текст сведочи о томе да поштујем став покојног проте, чак иако се не слажем у свему са њиме. Људи који имају једноумни духовни склоп тако нешто не могу да укапирају, да је тако нешто могуће. Док поменутог проту заиста поштујем, овога не поштујем уопште, лаже човек за десет добрих лажова. Иначе, прота Лазар Милин је писао у време комунизма када нико живи није знао ни шта је креационизам, малтене ниједна добра књига која се бави том тематиком није била преведена на српски. У међувремену је објављено доста добре литературе по овом питању, а објавиће се хвала Богу и још. Иначе, његов син који ми је предавао Стари Завет 1, 2 и 3, прота Драган Милин је такође потписник наше петиције.
  10. То што овај стално нешто помиње суботаре везе са везом нема, а нарочито са мозгом. Изгледа да му је немогуће да укапира да нас занима искључиво оно што неко прича као професионални научник, ко би рек`о да је то толико тешко . Ја сам мислио да је то једноставна ствар за схватање, али неком месеци нису довољни да то превали у мозгу.
  11. Колико овај лаже и шири демагогију, позавидели би му и Пол Пот и Јозеф Гебелс. Он је тај који све време потуљено подржава онога безбожника/еволуционисту Авокада, а управо су еволуционисти ти који данас врше систематски инквизиторски прогон свих оних који не мисле као и они. Ако се о тим лажима може уопште говорити у категорији мишљења. Заузели су скоро све Универзитете, лажу и мажу децу по уџбеницима све у шеснес`, прогањају активно или пасивно свако критичко мишљење према њиховој небулози. Ја сам више пута наглашавао да се залажем, иако знам да је еволуција лаж, за аргументацију за и против тзв. ТЕ у школама, дакле нисам заговорник да се предаје само ИД нпр. без еволуције. Он не зна вероватно ни зашта се залаже. Нарочито откад одједном постаде креациониста, није дарвиниста . Толико се заплео у клевете и набедио себе да је неки велики ду`овник да више изгледа не зна ни шта прича ни шта мисли. Додуше, није знао ни пре. Човек ме јури овде месецима иако ја нит` пратим теме по којима он износи своје велике мисли нит сам му се икад први обратио. Ал `ајд, кад већ навалио...
  12. Прво се доучи па онда дели савете. И то ономе ко ти их уопште и тражи, мене свакако не занимају трећеразредни савети. Много си недоучен, то је жалосно, а `оћеш да глумиш "учитеља васељене". За једно 10 година( надам се) можемо да водимо неки конструктиван дијалог, а то све што преписујеш може свако од нас да седне, нађе и прочита. Дакле, ако ниси научио тамо по Риму да откривање топле воде није нешто паметно, време ти је да научиш.
  13. Пазите, од самог почетка било је научника који су одлично прозрели хохштаплера Дарвина, као што су Агасиз, његов професор ботанике Сеџвик, Пикте, Овен и многи други, али су са временом ућуткавани. Касније су писали против еволуционих лажи зоолози Флајшман, Виалетон, Део, Дјуер, Диамаре, Караци итд., ботаничар Рајнке, , геолози Лемоан, Досон, Мек Криди Прајс итд. и многи други научници. И они су такође систематски скрајнути иако су имали високе науичне резултате. Еволуционим лажовима је од самог почетка била врло битна јака пропаганда за коју су били заслужни испрва Хаксли, Спенсер, Хекел итд., а данас имамо и оне који то раде бесплатно , вероватно очекујући медаљу за Дан безбедности
  14. То је управо твоја дијагноза, и морам ти признати прилично прецизна. Боље ти је да се не брукаш више овде петљајући се у нешто о чему немаш благе везе, па ни толико, него настави да пишеш текстове који се баве којекаквим отрцавањима и слично јер ту имаш талента. Шта си ти овде паметно рекао сем што нам одузимаш времена једним те истим, бесмисленим порукама? Ништа.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×