Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Ненад Р.

Члан
  • Број садржаја

    6325
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
    Ненад Р. је реаговао/ла на Драгана Милошевић за a Странице, Обнова пчеларске традиције у манастиру Буково   
    Још за времена архимандрита Хаџи Рувима Окановића, старешине манастира од 1913. до 1936. године, пчелињак у манастиру Буково бива познат као примеран и достојан сваке пажње. Архимандрит Рувим постаје председник пчеларског удружења и даје свој допринос на унапређењу пчеларења целокупног неготинског краја. Лета Господњег 2012. после вишедеценијског прекида манастир Буково поново обнавља своје пчеларство.
     
    Тачније, јула 2012. године за време управе архимандрита Илариона, садашњег Епископа тимочког, трудом и залагањем великог донатора манастира г. Бобана Тодоровића, директора ТИР-а из Бора, са територије општине Бор (село Кривељ) на манастирски посед стижу пчелиња друштва. Кошнице ЛР стандарда бивају лоциране на скоро идеалном станишту манастирске парцеле уз сагласност и стручне консултације искусних пчелара из пчеларског удружења „Хајдук Вељко“ из Неготина, чији труд не заборављамо, јер улажући несебично своју љубав и знање чине да манастирски пчелињак крене у добром смеру гајења пчела.
     
    Данас, манастирско братство настоји да оживи оно што треба да буде традиционално монашко послушање у манастиру Буково. У повољном природном окружењу, трудом и залагањем братства и свих људи добре воље, на манастирском поседу поново је подигнут пчелињак. Заштићен са свих страна од јаког ветра, а закриљен углавном багремовом и липовом шумом у близини малог потока, овако смештен пчелињак омогућава пчелама да могу скоро у идеалним условима да обављају свој задатак. Испред самог пчелињака редовно садимо медоносну биљну културу Фацелију, чији мед, у доброј години, бива високог квалитета, а у плану је засад биљних култура које доприносе квантитету и квалитету меда. Овакав географски положај и сама окруженост пчелињака биљним светом омогућава пчелама савршене услове за производњу квалитетног меда. Стратегија манастира је да пчелињак представља природне сензоре изнад целокупне манастирске економије тако да су средства и лекови којим се пчеле третирају на природној бази.
     
    Мед са манастирског пчелињака углавном је багремов и липов, у комбинацији са фацелијом и ливадским цвећем. У појединим годинама издваја се багремов, док се дешава да некада буде више цветног меда. Редовна лабораторијска контрола обавља се како на меду тако и на судовима са којим се врца мед. Манастир поседује сертификат за продају меда на целој територији Републике Србије, а продаја се великим делом обавља и у манастирској продавници. У плану је и производња нових производа базираних на меду, у виду капи прополиса, мелема, затим, саћа и језграстог воћа у меду.
     
    Са оваквим озбиљним и стручним приступом у производњи меда и других пчелињих производа са медом обогаћена је успешна манастирска економија.
     
    Извор: Епархија тимочка
  2. Волим
    Ненад Р. је реаговао/ла на Jace Jerimoth за a Странице, (ВИДЕО) Рекли дечацима да ошамаре девојчицy, ево шта се догодило   
    У њему је учествовало неколико дечака узраста од 7 до 11 година и једна девојчица, њихова вршњакиња или тек мало старија од њих.
    Аутори снимка, након што су замолили дечаке да кажу њихова имена тражили су да учине неколико ствари везаних за девојчицу.
    Прво да кажу шта им се на њој свиђа, затим да је помилују, а онда и да праве смешне гримасе и покушају је насмијати.
    Али онда је уследио шокантан захтев. “Ошамари је! Јако!”
    – Шта се догађа кад ставите дечака испред девојчице и тражите од њега да је удари. Како деца реагују на питање насиља у породици? – желели су знати аутори видеа.
    Дечаци су оклевали и ниједан није ошамарио девојчицу. Дали су различите разлога зашто то неће да ураде, а можда је најсимпатичнији одговор једног дечака дошао на крају: “Зато што сам ја мушкарац!”




    Извор:Doznajemo.com
  3. Волим
    Ненад Р. gave a reaction for a Странице, Сабор Пресвете Богородице   
    среда 8. јануар (26.дец)
    Сабор Пресвете Богородице

    Други дан Божића Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато, што се тога дана сабирају сви верни, да прославе њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у част Њену. У Охриду је од старине био обичај, да се уочи другог дана Божића вечерња служи само у Светој Богородици званој Челница. Све свештенство са народом ту је саборно прослављало Пречисту Богоматер.
    Спомен бекства у Мисир

    Источни мудраци-звездари поклонивши се Господу у Витлејему, упутише се по наређењу ангела другим путем за домовину своју. И Ирод опаки цар умисли поклати сву децу у Витлејему. Виде Бог ту намеру Иродову, па посла ангела Свога Јосифу. Ангел се Божји јави Јосифу на сну и заповеди му, да узме Младенца и Матер Његову и бежи у Мисир. Јосиф тако и поступи. Узевши божанског Младенца и Матер Његову Пресвету, он се упути прво у Назарет (Лк 2, 39), где уреди своје домаће ствари, и узе собом сина свог Јакова, па онда одоше у Мисир (Мт 2, 14). И тако се испунише речи пророчке: "Гле, Господ сједећи на облаку лаку доћи ће у Мисир" (Иса 19, 1). У старом Каиру и данас показују пећину, где је живела света породица, а у селу Матареа, близу Каира, указују на дрво, под којим се одмараху Пресвета Богородица с Господом Исусом, као и чудотворан извор воде под тим дрветом. Проживевши неколико година у Мисиру, света породица врати се по наређењу ангела Божјег опет у Палестину. И тако се испуни друго пророчанство: "Из Мисира дозвах сина својега" (Ос 11, 1). Ирод беше умро, а на његов крвави престо седе достојни му у злу син Архелај. Чувши Јосиф, да Архелај царује у Јерусалиму, упути се у Галилеју, у свој град Назарет, где се настани у дому своме. Галилејом тада владаше други син Иродов, Ирод млађи, који беше нешто блажи у злу од свог брата Архелаја.
    Преподобни Еварест
    Читајући дела светог Јефрема Сирина од дипломате постао монах. Врло суров према себи: носио ланце на телу и јео суха хлеба једном недељно. Проживео седамдесет пет година и преселио се ка Господу око 825. године.
    Свети Јевтимије Исповедник, епископ сардијски

    Присуствовао VII васељенском сабору. Око тридесет година провео у изгнанству због иконопоштовања. При цару Теофилу иконоборцу шибан воловским жилама, при чему мученички сконча 840. године и прими венац славе на небу.
    Преподобни Константин Синадски

    Као Јеврејин обрати се у хришћанство. При крштењу метну крст себи на главу, и оста му на глави чудотворан отисак крста до смрти. Скончао у Цариграду у VII веку. Славан због испосништва и чудеса многих. На седам година прорекао дан своје смрти.
  4. Волим
    Ненад Р. је реаговао/ла на Danijela за a Странице, Наш администратор Мартирије сада је отац јерођакон Амвросије   
    Остале фотке на овој адреси:
    https://picasaweb.google.com/110032060462725839688/November232014?noredirect=1#
  5. Волим
    Ненад Р. је реаговао/ла на Православна Вјеронаука за a Странице, Бивши српски новинар постао монах и пустињак на Светој гори Атос   
    Четири плоче и мали тепих је све што му је потребно за одмор и спавање.
    Каруља има пећине са ћелијама које висе на стрмим стијенама у јужном дијелу полуострва Атос, недалеко од Катоунакиа Скита. До удаљенених пећина се може доћи само путем ланаца везаних за стијене и Будућност Монах Серафим раније студирао на универзитету, Департмент оф Ецономицс, а затим је радио као новинар на српској телевизији медијима. У свету је оставио 16-годишњу ћерку, јавља Афонскаиа Трибуна информативни портал. зато се називају Унутрашње или "Застрашујуће" пећине.
    Монах Серафим раније је студирао Економију , а затим је радио као новинар на српској телевизији. У свијету је оставио 16-годишњу кћерку, јавља информативни портал Атонскаја Трибуна.
    "Моја вјера нема никакве везе са мојим радом као новинаром-то су два супротна свијета, различитих вриједности и убјеђења," Брат Серафим каже. "Овде сам се молим за моју кћерку и супругу, јер их никад нисам их оставио. Ја сам са њима у мислима. То десило једног лијепог дана, једноставно сам постао запаљен Божанском љубављу . А то је за добробит свих нас ".
    Живи у једном од најудаљенијих и најдивљијих мјеста Кароулиа, али ипак каже: "Ја нисам сам овдје, многи пријатељи су са мном." На питање ко су ти пријатељи, монах је одговорио: "Хиљаде анђела, а можете их видјети једино када се трудите за добробит ваше душе, али не и за добробит вашег тијела.Тијело треба мало свих добрих ствари које Господ обилно нам шаље."
    "Једном се догодило да нисам имао апсолутно ништа за јело, а онда се догодило чудо. Видио сам орла који лети веома брзо према мени. Уплашио сам се и помислио у себи: сад ће ме запленити и однијети, ко зна гдје. Али, када се он приближио, видио сам да држи нешто у кљуну. То је била свјежа риба ... То је била моја вечера тог дана, "рекао је монах Серафим радосно у закључку.
    извор:pravoslavie.ru
  6. Волим
    Ненад Р. је реаговао/ла на Милан Ракић за a Странице, Јубилеј! Пет година сајта Поуке.орг   
    Поред обиља тема, текстова, књига, огледа, видео и аудио материјала, фотографија и још којечега из свих сегмената и области који чине нашу Цркву и православно богословље уопште, на Поукама су многи пронашли и одговоре на нејасноће и из других религија и религијских система, али и из философије, психологије, те разних врста науке и уметности и на концу свих друштвених тема о којима дискутујемо и учествујемо у њима-као посматрачи или пак учесници.
    За претходних пет година, око Поука се окупило нешто више од 14000 чланова, који су на њима "оставили" преко милион питања, одговора и коментара. Уз велику разуђеност и дељење материјала са Поука који велики део вас чини по другим местима на интернету, саме Поуке имају тенденцију даљег раста, а већ су се у многоме профилисале и као својеврсна Православна друштвена мрежа.
    У претходном периоду, покренули смо један велики пројекат, како би помогли нашим девојкама и младићима да се преко нашег сајта пронађу, ступе у контакт, упознају и напослетку склопе хришћански брак. За сада та, рекао бих без скромности, племенита мисија коју су Поуке покренуле, уродила је плодом у једном случају, а надамо се сви и Бога молимо да ће их бити још.
    У наредном периоду, трудићемо се да још више обогатимо наш садржај у сарадњи са свима вама, јер због свих вас Поуке и постоје.

    Срећан нам рођендан свима. Живи и здрави били на многаја лета!!!


  7. Волим
  8. Волим
    Ненад Р. је реаговао/ла на JESSY за a Странице, Апел Патријарха српског г. Иринеја   
    Позивамо све стручне, способне и све људе који могу да помогну да се јаве штабовима и представницима државних и локалних власти у местима где живе и да се ставе на располагање у спасавању људских живота и заштити од поплава.
    Позивамо свештенство, вернике и све људе добре воље у Београду да од сутра у раним јутарњим сатима код свих храмова почну са прикупљањем помоћи у храни, одећи, обући и постељини. Помоћ ће бити прикупљана све док за то буде било потребе.
    Такође, молимо све људе добре воље у Отаџбини и расејању да се организовано укључе и свако на свој начин помогне у невољи која нас је неочекивано задесила.
    Патријарх српски
    Иринеј
  9. Волим
    Ненад Р. је реаговао/ла на JESSY за a Странице, U hramovima od ranih jutarnjih sati prikupljanje pomoći   
    Pomoć će biti prikupljana sve dok za to bude bilo potrebe, poručio je patrijarh Irinej.
    SPC moli sve ljude dobre volje u otadžbini i rasejanju da se organizovano uključe i svako na svoj način pomogne u nevolji koja je Srbiju neočekivano zadesila.
    - Nevolja koja je zadesila područje Srbije i zemalja u regionu poziva nas sve na hrišćansko milosrđe i bratsku nesebičnu pomoć - poručio je patrijarh.
    Patrijarh je takođe pozvao stručne, sposobne i sve ljude koji mogu da pomognu da se jave štabovima i predstavnicima državnih i lokalnih vlasti u mestima gde žive i da se stave na raspolaganje u spasavanju ljudskih života i zaštiti od poplava.
    http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/u-hramovima-od-ranih-jutarnjih-sati-prikupljanje-pomoci/136312.phtml
  10. Волим
    Ненад Р. је реаговао/ла на JESSY за a Странице, Теодорова субота - прва субота Часног поста   
    Стога погани и лукави Јулијан намисли да тајно оскврни људе Христове. Знајући да се хришћани прве седмице Великог Поста нарочито очишћују и посвећују Богу, дозва градског епарха у Цариграду и нареди му да са пијаца покупи и склони све што се по обичају продаје, и да место тога изложи на продају друге намирнице, хлеб и пиће, које ће претходно кришом попрскати и оскврнити крвљу од идолских жртава. Тако ће се хришћани, купујући те намирнице у време светог поста, оскврнити идолским жртвама.
    Епарх одмах приведе у дело безбожну наредбу безаконог цара и изложи на свим пијацама намирнице оскврнављене крвљу идолских жртава. Али свевидећи Бог, који хвата мудре у лукавству њиховом, промишљајући о слугама својим, уништи тајну и лукаву замку злочинчеву, јер цариградском архиепископу Евдоксију посла свога страдалца, светог великог Теодора Тирона. И он, дошавши к архијереју на јави а не у сну, рече му ово: Иди одмах и сазови Христово стадо, и нареди им строго да нико не купује ништа од намирница изложених на пијацама, јер су по наређењу безбожног цара све оскврнављене крвљу од идолских жртава.
    Архијереј би у недоумици па упита: А шта ће радити сиротиња која код куће нема намирница, ако не буде куповала оно што је изложено на пијацама? Светитељ му одговори да ће њихове потребе подмирити дајући им кољиво. Но архијереј не знађаше и не разумеваше шта је то кољиво. Велики Теодор му рече: Кољиво је пшеница кувана с медом, јер ми смо у Евхаити навикли да то тако зовемо. Архијереј упита свога посетиоца ко је он што тако промишља о хришћанима. Светитељ му одговори: Ја сам Христов мученик Теодор, Он ме сада посла к вама у помоћ. Рекавши то, он постаде невидљив.
    Архијереј тада одмах устаде, сазва све хришћане, и извести их о ономе што виде и чу. И начинивши кољиво, он сачува Христово стадо неповређено од замке вражје. А безакони цар, видећи да је његова тајна замка откривена и да му намера није успела, веома се постиде и нареди да се на пијаце опет изнесу уобичајене намирнице. Хришћани, пак, у суботу прве великопосне седмице кољивима отпразноваше спомен светог великомученика Теодора, захваљујући Богу и прослављајући светог слугу Његовог. И од тада па све до сада, правоверни у целоме свету кољивима прослављају у суботу прве седмице Великог Поста успомену на ово чудо, и штују Христовог страдалца, да се не би заборавило тако дирљиво промишљање Божје о хришћанима и помоћ светог великомученика Теодора.
    Извор: Епархија захумско-херцеговачка

    Вера
    |
  11. Волим
    Ненад Р. је реаговао/ла на Andre Williams за a Странице, Годишњица смрти Срђана Алексића   
    Требињац Срђан Алексић погинуо је на данашњи дан 1993. године док је од припадника Војске Републике Српске спасавао свог суграђанина Бошњака Алана Главовића. Срђан је имао 27 година када је убијен.
    Тога дана Срђан се сам супротставио четворици наоружаних припадника Војске Републике Српске који су тукли Главовића, иначе Срђановог комшију. Срђан му је прискочио у помоћ и том приликом је задобио повреде од којих је пао у кому, а потом и преминуо.
    Срђанов отац Раде Алексић стално поручује да поступак његовог сина није био херојски већ људски чин, и да би сваки човек тако требало да поступи.
    У читуљи пре 21 годину написао је једноставно: "Умро је вршећи своју људску дужност."
    Један од четворице Срђанових убица погинуо је на ратишту, а остала тројица осуђени су на по две године и четири месеца затвора.
    Ален Главовић, младић којег је Срђан бранио животом, данас живи у Шведској. Ожењен је и има двоје деце. Сваке године посети Требиње, Срђанов гроб и његовог оца, јер, како каже, не заборавља нити ће икада моћи да заборави племенити чин свог пријатеља.
    Одборници Скупштине Београда одлучили су да Срђаново име носи једна улица на Новом Београду, а на иницијативу Сузане Милосављевић Илић, која је 11. фебруара послала захтев и петицију Комисији за именовања улица и тргова.

    У фебруару 2012. године тадашњи председник Републике Србије Борис Тадић, постхумно је Алексића одликовао Златном медаљом "Милош Обилић" за показану храброст и дело посебног јунаштва.
    Постхумно му је додељена Повеља Хелсиншког комитета за људска права у Босни и Херцеговини.
    Храбри младић племенитог срца добио је улицу у Сарајеву, а пролаз у Новом Саду у Змај Јовиној улици назван је по њему. Такође, ту је постављена и спомен-плоча у његову част.
    Пролаз који носи име Срђана Алексића постоји и у Панчеву.
    Форум Бошњака Црне Горе предложио је, Влада Црне Горе дала позитивно мишљење, а Скупштина главног града донела одлуку да се нови булевар назове Срђановим именом.
    Табла са Срђановим именом постављена је 11. јула прошле године, на Дан сећања на жртве ратова вођених на простору некадашње СФРЈ у периоду 1991-2001. године.
    Филм "Кругови" Срдана Голубовића, наш кандидат за Оскара ове године, инспирисан је Срђановим херојством, као и документарни филм "Срђо", новинарке РТС-а Сање Драгићевић.
    извор
  12. Волим
    Ненад Р. је реаговао/ла на Дејан за a Странице, Тешко је поверовати да уопште има човека који је потпуни агностик   
    Хвала вам. Тешко је поверовати да уопште има човека који је потпуни агностик. Неки људи заиста кажу да не верују у Бога или да он непостоји и заиста у њиховом искуству не постоји и нису га упознали и говоре истину. Много је људи који су на погрешан начин упознали Бога и доживљавају веру хришћанску као гушње слободе, креативности или је виде као опијум за народ. Нажалост, погрешне интерпретације хришћанства у историји директно су произвеле данашње форме атеизма.
    Ипак ниједан човек не може бити индиферентан према Богу. Чак и познати атеиста Ричард Докинс стално говори о Богу и просто човек стиче утисак да би он јако много волео да доживи веру у Бога али се не осећа способан због своје огромне љубави према самом себи, и свом рационалналном интелекту.
    Од атеиста много можемо да научимо. Шта је то што људе тера да не прихвате Бога кога хришћани исповедају? Најчешће разлог је у самим хришћанима који нису сами упознали Бога љубави и пројектују сопствену личност или идеологију на простор вере. Отуда и крсташки ратови и инквизиција и прогони Јевреја у Европи, Русији, отуда и повезивање хришћанства са крајњим десничарским идеологијама. Зар неки нису тврдили да хришћанство оправдава робовласништво, да сиромашни треба да живе у беди, а богати да уживају све материјалне добробити, зар и данас немамо оних који бране традиционални морал тако што позивају на линч оних који су посрнули итд. Увек исто то Бог каже, или како су крсташи говорили Deus lo vult. Проблем је у томе што то Бог нигде не говори већ други уместо њега.
    У православној традицији имамо неизмерно богатство духовног искуства сусрета са живим Богом, неизмерно много сведочанстава светитеља, исповедника, мученика који нам помажу да познамо вољу Божију и у нашем времену. Изнад свега имамо самог Господа и његове речи и дела, његово страдање и васкрсење. Сигуран сам зато када бисм ми као хришћани били бољи сведоци свога Бога, много би мање било атеиста. Зато атеистима не треба прилазити са острашћеном мржњом већ са свешћу да они у наше речи никада неће поверовати ако претходно то ми сами не учинимо и потврдимо их својим делима.
    Архимандрит Сава Јањић
×
×
  • Креирај ново...