Jump to content

kordun

Члан
  • Број садржаја

    8648
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    5

Репутација активности

  1. Волим
    kordun је реаговао/ла на JESSY за a Странице, Празнично сабрање у родном мјесту патријарха Павла   
    Након прочитаног Јеванђеља на светој Литургији, митрополит Амфилохије је беседио присутнима о два велика и страшна догађаја која су се збила у историји човечанства: Великом петку и Усековању главе Светог Јована. Митрополит је такође говорио и о личности патријарха Павла, а на заупокојеној јектенији поменуо је и његове родитеље Стевана и Ану.
    Након свете Литургије у литијском ходу стигло се до родне куће патријарха Павла где је у дворишту засађен храст којег су из Београда послали верници који су редовно учествовали на Литургијама које је служио патријарх Павле.
    Митрополит Амфилохије са Епископом Атанасијем благословио је и засадио младо дрво и пожелео да оно буде симбол духовнога раста српског народа.
    На имању патријархове родне куће у плану је изградња свеправославног духовног центра које ће бити сабиралиште Божје љубави и свих људи добре воље широм васељене.
    Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    Епархијске вести

  2. Волим
    kordun је реаговао/ла на Дејан за a Странице, Да ли су корисна научна истраживања о теорији еволуције?   
    Питање: Као особа која верује у Бога, какво је ваше мишљење о некоме ко жели да се бави модерним истраживањима, посебно која на крају доводе до оспоравања Бога, као што су генетски инжењеринг, космологија и неурологија?
    Истраживање које ради на оспоривању Бога има болест предрасуде. Истраживања се чине да би се открила научна истина. Какав је проблем ако неко жели да прошири хоризонте својих мисли и знања? Бог је ближи на овај начин. Бог није идеологија која треба свим средствима да се брани, ми верујемо у Њега, јер је Он Истина. У том смислу, чак и научна истина открива Њега. Ако је Он и даље питање онда је време да сазнате о Њему. Верник који се боји научног истраживања и страхује од истине. Можда је он верник који у ствари не верује.
    Питање: Шта кажете о теорији еволуције? Зар то није у супротности учења Цркве?
    У вези са овим питањем, учење Цркве се заснива на инспирисаној књизи Постања. Ово није књига о физици или биологији. У разговорима да ли је Бог обликовао човека из земље и где га је пронашао, најважније је то да је човек створен "по лику и подобију Божјем". Све остало спада у детаље. Како наука може подрити ово? Осим тога, ако наука побољшава наше разумевање овог света и наше слике о Њему, зашто бисмо то оспоравали? Највише што можемо рећи је да боље разумемо неке ствари.
    Боголикост човека, којом смо створени и са божанским животом угравирани у циљ божанске сличности не може да се промени науком. Иако се може бахато оспоравати од стране неких научника.
    -Питање: Дакле, није битно да ли човек потиче од животиња?
    Оно што је битно јесте божанско порекло човека и његов однос према Богу, наиме да нас је Бог створио, а не "како" нас је створио. И такође, опасност није да човек потиче од животиња, већ да ми не завршимо као оне: " И човек у части будући, не разумеде, изједанчи се са стоком неразумном и постаде јој сличан" (Пс. 48:13). Иако је наш циљ да будемо боголики, ми настојимо да докажемо да смо животиње?
    Дакле проблем није у научној потврди еволуције, већ посвећеност њеном болесном тумачењу. Други не доказују непостојање Бога, него потврђује страствену кратковидост човека. Замењују божански смисао човека са несмотреном дегенерацијом - на животињу! Чак ни животињама се ово неби свидело.
    Питање: Али, ми имамо значајне сличности са животињама и мора да пронађе њихов значај.
    Интересовање за нашу сличност са животињама ме изненађује. Ако би слично интересовање било са нашим афинитетом према Богу, како би ствари биле другачије. Треба да откријемо значај овог афинитета. Што се тиче животиња, сигурно да постоји сличност. Наше тело на један или други начин подсећају на више примате. Ми можемо чак и да научимо животиње инстинктивним врлинама. Постоји много таквих примера у Светом Писму. Христос у Беседи на Гори каже: "погледате птице у ваздуху" и на који начин можемо да их имитирамо.
    Али оно што је битно је наша разлика са животињама. Човек је психосоматско биће. То је извор његовог вредности. Време је да обратимо пажњу далеко од наше сличности са животињама према могућности наше сличности са Богом.
    Извор
    Биографија Митрополита Николаја је крајње необична због тежњи за истином, посветивши се науци на Харварду је магистрирао астрофизику и докторирао медицинску технологију, у Солуну докторирао теологију. Радио је у Наси као стручњак, а као хирург је смислио помоћни методу при операцији срца. Један је од највећих научника данас. Оставивши Насу и велики академски успон отишао је на Свету Гору да се замонаши. Након извесног времена изабран је за епископа и данас је митрополит Месогеје и Лавриотике, наставио је да се бави научним радом. Професор је медицине и теологије. Његов мотив је био пронаћи истину.
    Погледајте сјајан документарни филм о Митрополиту Николају у емисији Духовници
    https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=aqmSYzZ6G04
    Манастир Глоговац
×
×
  • Креирај ново...