Jump to content

Tuzni Ratnik

Члан
  • Content Count

    11
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    Tuzni Ratnik got a reaction from Жика in Nejasnoce iz Biblije   
    Ljudi puno vam hvala! Zaista ste mi mnogo pomogli. Iskreno, nisam ocekivao da cete mi ovoliko pomoci. Ne kazem da sam shvatio sve sta ste pisali, ali jesam i vise nego sto sam ocekivao. Bar tako mislim.
    Tek sad odgovaram jer sam citao polako sta pisete. Da mi se slegne i da imam malo vremena da razmislim o tome.
     
    Kada sam pisao pitanja znao sam da su pomalo naivna i ocekivao osudu malo. Ali me nije bilo briga ako cu dobiti ikakvu pomoc. 
    Nisam znao da treba da procitam prvo NZ pa onda Stari, pa sam zato krenuo redom.
     
    Inace, u shvatanju ovoga pomoglo mi je to sto vidim koliko imate razlicito misljenje cak i o nekim osnovnim stvarima. A svi zivimo u istom vremenu. Pa shvatih kolika je onda razlika izmedju nas i tadasnjeg naroda.
     
    Zao mi je sto su neki banovani na ovoj temi. 
     
    Nisam ovih dana ni nastavio sa citanjem. Hteo sam da usvojim ovo sto cete mi ovde napisati, pa da vidim da li je koristilo. Nadam se da hoce. A i inace je citam polako, da mi se slegne to pomalo, a i ponekad mi nije do citanja od onih mojih silnih knjiga sa fakulteta.
     
    Jos jednom hvala puno svima!
  2. Волим
    Tuzni Ratnik got a reaction from Ignjatije in Nejasnoce iz Biblije   
    Ljudi puno vam hvala! Zaista ste mi mnogo pomogli. Iskreno, nisam ocekivao da cete mi ovoliko pomoci. Ne kazem da sam shvatio sve sta ste pisali, ali jesam i vise nego sto sam ocekivao. Bar tako mislim.
    Tek sad odgovaram jer sam citao polako sta pisete. Da mi se slegne i da imam malo vremena da razmislim o tome.
     
    Kada sam pisao pitanja znao sam da su pomalo naivna i ocekivao osudu malo. Ali me nije bilo briga ako cu dobiti ikakvu pomoc. 
    Nisam znao da treba da procitam prvo NZ pa onda Stari, pa sam zato krenuo redom.
     
    Inace, u shvatanju ovoga pomoglo mi je to sto vidim koliko imate razlicito misljenje cak i o nekim osnovnim stvarima. A svi zivimo u istom vremenu. Pa shvatih kolika je onda razlika izmedju nas i tadasnjeg naroda.
     
    Zao mi je sto su neki banovani na ovoj temi. 
     
    Nisam ovih dana ni nastavio sa citanjem. Hteo sam da usvojim ovo sto cete mi ovde napisati, pa da vidim da li je koristilo. Nadam se da hoce. A i inace je citam polako, da mi se slegne to pomalo, a i ponekad mi nije do citanja od onih mojih silnih knjiga sa fakulteta.
     
    Jos jednom hvala puno svima!
  3. Волим
    Tuzni Ratnik got a reaction from Дијана. in Nejasnoce iz Biblije   
    Ljudi puno vam hvala! Zaista ste mi mnogo pomogli. Iskreno, nisam ocekivao da cete mi ovoliko pomoci. Ne kazem da sam shvatio sve sta ste pisali, ali jesam i vise nego sto sam ocekivao. Bar tako mislim.
    Tek sad odgovaram jer sam citao polako sta pisete. Da mi se slegne i da imam malo vremena da razmislim o tome.
     
    Kada sam pisao pitanja znao sam da su pomalo naivna i ocekivao osudu malo. Ali me nije bilo briga ako cu dobiti ikakvu pomoc. 
    Nisam znao da treba da procitam prvo NZ pa onda Stari, pa sam zato krenuo redom.
     
    Inace, u shvatanju ovoga pomoglo mi je to sto vidim koliko imate razlicito misljenje cak i o nekim osnovnim stvarima. A svi zivimo u istom vremenu. Pa shvatih kolika je onda razlika izmedju nas i tadasnjeg naroda.
     
    Zao mi je sto su neki banovani na ovoj temi. 
     
    Nisam ovih dana ni nastavio sa citanjem. Hteo sam da usvojim ovo sto cete mi ovde napisati, pa da vidim da li je koristilo. Nadam se da hoce. A i inace je citam polako, da mi se slegne to pomalo, a i ponekad mi nije do citanja od onih mojih silnih knjiga sa fakulteta.
     
    Jos jednom hvala puno svima!
  4. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to JESSY in Slobodna volja i borba izmedju dobra i zla u coveku   
    Судбина или предодређеност, појам којим се изражава веровање да је све што се збива у свету, с људима и стварима, унапред одређено недокучивим, натприродним узроцима и да човек ничим не може изменити тај исход. Ово веровање је својствено источњачким религијама, пре свега исламу. Прихватањем судбине практично би значило кочницу напретка, јер уместо да се људи мобилишу на акцију, добило би се баш супротно, људи би мирно чекали судбину, која се не може никако изменинити ни избећи. Коначно, када би постојала судбина, људи не би били заслужни за добро које чине, нити би били криви за зло које су починили. Јер, они би једноставно морали тако чинити, како је то судбина зацртала.
    Угледни теолог и професор апологетике на Православном богословском факултету у Београду, протојереј Др Лазар Милин, објавио је у Православном мисионару број 963, као одговор на питање једног читаоца (као шти си ти поставио питање Светосављу.орг), запажен чланак под насловом: Да ли постоји судбина? Чланак је објављен и у његовој књизи "Разговори о вери". Из овог чланка, кога ти топло препоручујем, преписаћу ти само један пасус: "Када би Бог безусловно одређивао судбину људи, онда би то било у највећој супротности са Божијом правдом. Јер, ако је некоме Мирку "суђено" да погине од Раткове руке, онда је исто тако и Ратку "суђено" да убије Мирка. А ако му је то било суђено, онда тај злочин није могао избећи, пошто га је на то приморао сам Бог, судбином коју му је одредио. Да ли би га после свега тога Бог ипак могао казнити као грешника? Увиђате ли, дакле, колико је вера у судбину нелогична и богохулна?" Ево и завршетка тога чланка. "Веровати у Бога, то значи веровати у Божију правду, Божији промисао и моћ молитве. А веровати у све то, то значи не веровати у слепу судбину, јер се то међусобно искључује. А пошто постоји и Бог, и Божија правда, и Божија милост, и моћ молитве, и слободна људска воља, и Божији промисао, то онда у хришћаниновој души нема места за веру у слепу судбину".
    Дакле, упућујем те на опширан и компетентан одговор проф. Др Л. Милина у Православнм мисионару број 963, или у његовој књизи "Разговори о вери", стране 123-133.

    о. Душан
     
    http://svetosavlje.org/net4/Pastir/PitanjeOdgovor/3206
  5. Волим
    Tuzni Ratnik got a reaction from DYNABLASTER in Nejasnoce iz Biblije   
    Ljudi puno vam hvala! Zaista ste mi mnogo pomogli. Iskreno, nisam ocekivao da cete mi ovoliko pomoci. Ne kazem da sam shvatio sve sta ste pisali, ali jesam i vise nego sto sam ocekivao. Bar tako mislim.
    Tek sad odgovaram jer sam citao polako sta pisete. Da mi se slegne i da imam malo vremena da razmislim o tome.
     
    Kada sam pisao pitanja znao sam da su pomalo naivna i ocekivao osudu malo. Ali me nije bilo briga ako cu dobiti ikakvu pomoc. 
    Nisam znao da treba da procitam prvo NZ pa onda Stari, pa sam zato krenuo redom.
     
    Inace, u shvatanju ovoga pomoglo mi je to sto vidim koliko imate razlicito misljenje cak i o nekim osnovnim stvarima. A svi zivimo u istom vremenu. Pa shvatih kolika je onda razlika izmedju nas i tadasnjeg naroda.
     
    Zao mi je sto su neki banovani na ovoj temi. 
     
    Nisam ovih dana ni nastavio sa citanjem. Hteo sam da usvojim ovo sto cete mi ovde napisati, pa da vidim da li je koristilo. Nadam se da hoce. A i inace je citam polako, da mi se slegne to pomalo, a i ponekad mi nije do citanja od onih mojih silnih knjiga sa fakulteta.
     
    Jos jednom hvala puno svima!
  6. Волим
    Tuzni Ratnik got a reaction from Натан in Nejasnoce iz Biblije   
    Ljudi puno vam hvala! Zaista ste mi mnogo pomogli. Iskreno, nisam ocekivao da cete mi ovoliko pomoci. Ne kazem da sam shvatio sve sta ste pisali, ali jesam i vise nego sto sam ocekivao. Bar tako mislim.
    Tek sad odgovaram jer sam citao polako sta pisete. Da mi se slegne i da imam malo vremena da razmislim o tome.
     
    Kada sam pisao pitanja znao sam da su pomalo naivna i ocekivao osudu malo. Ali me nije bilo briga ako cu dobiti ikakvu pomoc. 
    Nisam znao da treba da procitam prvo NZ pa onda Stari, pa sam zato krenuo redom.
     
    Inace, u shvatanju ovoga pomoglo mi je to sto vidim koliko imate razlicito misljenje cak i o nekim osnovnim stvarima. A svi zivimo u istom vremenu. Pa shvatih kolika je onda razlika izmedju nas i tadasnjeg naroda.
     
    Zao mi je sto su neki banovani na ovoj temi. 
     
    Nisam ovih dana ni nastavio sa citanjem. Hteo sam da usvojim ovo sto cete mi ovde napisati, pa da vidim da li je koristilo. Nadam se da hoce. A i inace je citam polako, da mi se slegne to pomalo, a i ponekad mi nije do citanja od onih mojih silnih knjiga sa fakulteta.
     
    Jos jednom hvala puno svima!
  7. Волим
    Tuzni Ratnik got a reaction from Trifke in Nejasnoce iz Biblije   
    Ljudi puno vam hvala! Zaista ste mi mnogo pomogli. Iskreno, nisam ocekivao da cete mi ovoliko pomoci. Ne kazem da sam shvatio sve sta ste pisali, ali jesam i vise nego sto sam ocekivao. Bar tako mislim.
    Tek sad odgovaram jer sam citao polako sta pisete. Da mi se slegne i da imam malo vremena da razmislim o tome.
     
    Kada sam pisao pitanja znao sam da su pomalo naivna i ocekivao osudu malo. Ali me nije bilo briga ako cu dobiti ikakvu pomoc. 
    Nisam znao da treba da procitam prvo NZ pa onda Stari, pa sam zato krenuo redom.
     
    Inace, u shvatanju ovoga pomoglo mi je to sto vidim koliko imate razlicito misljenje cak i o nekim osnovnim stvarima. A svi zivimo u istom vremenu. Pa shvatih kolika je onda razlika izmedju nas i tadasnjeg naroda.
     
    Zao mi je sto su neki banovani na ovoj temi. 
     
    Nisam ovih dana ni nastavio sa citanjem. Hteo sam da usvojim ovo sto cete mi ovde napisati, pa da vidim da li je koristilo. Nadam se da hoce. A i inace je citam polako, da mi se slegne to pomalo, a i ponekad mi nije do citanja od onih mojih silnih knjiga sa fakulteta.
     
    Jos jednom hvala puno svima!
  8. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Midrash in Nejasnoce iz Biblije   
    Auh, al se raspisaste
     
    "Problem" je u prvoj poruci. Čovek pravi standardnu grešku - počinje da čita Bibliju od prve knjige pa na dalje, kao da je Biblija jedinstvena knjiga. Biblija je biblioteka knjiga, pa je potpuno pogrešno tako početi, a ko tako počne da je čita, naravno da će da naiđe na sve i svašta i ništa neće razumeti. Drugi problem je to, a u vezi je i sa prvim, što su knjige nastajale u ogromnim vremenskim razmacima, a onda se u njima nalazi sakupljena svakojaka literatura - legende, priče, epovi, pesme, izveštaji - sve na gomili - i sve to, da bi se  razumeo tekst, mora prvo da se prepozna kao takvo - inače očekuješ od legende ili priče da bude istorijski izveštaj, a često i naučni. Onda, tekstovi SZ su nastajali na starim jezicima - od kojih hebrejski ni hebreji nisu govorili od petog veka pre Hrista pa naovamo. KAd uključimo i kulturu, način života i razmišljanja tadašnjih ljudi (u svakom periodu odvojeno), neminovno dolazimo i do toga da je za ispravno tumačenje potrebno što bolje poznavanje tih stvari, inače projektujemo svoj sopstveni način razmišljanja, kulturu i sve ostalo na to vreme - i onda se debelo greši u tumačenju i u primeni poruka Biblije u životu. Dakle, Biblija je knjiga koja NE MOŽE da ide BEZ UPUTSTVA. Svakako, neke stvari mogu da se shvate i bez nekog dubokog proučavanja, suštinske - da je Bog stvorio svet i sl., ali malo ozbiljniji detalji ne. Zato je potrebno PRVO proučiti šta je to Biblija i KAKO SE ČITA, pa tek onda preći na ozbiljnije čitanje - inače dobijemo prvu poruku sa ovog topika.
     
    Čitanje Biblije bez ovog što sam naveo pravi sekte i fanatike, što je istorija bezbroj puta pokazala...treba li da navodim?
     
    E kad se čovek upozna sa tim šta je Biblija, svakako uz liturgijski i molitveni život, onda više nema nedoumica, ili barem, nisu tako nejasne a još manje važne.
     
    Naravno, može se i bez...što reče sv. Jovan - ne treba vam tumač ...Duh Sveti će vam objašnjavati - da, ali kad živiš u potpunosti predano i kad si već upoznat sa time šta Crkva uči - na savršen način...a takvih ljudi je, barem danas, na prste jedne ruke i po pustinjama...što će reći, za sve nas ostale, važi prvi pasus ove poruke. Što neko reče ovde Ko ima uši neka čuje.
  9. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Небитан Лик in Nejasnoce iz Biblije   
    Хајмо редом.
     
    1. Бројеви су код старозаветних Јевреја имали тајанствено значење, имали су неке везе са нечим мистичним. Конкретно, број седам је значио савшренство. То је Божији број (шест дана ствара а у седми дан почину). Када су апостоли питали Христа колико пута треба да опросте, да ли до седам пута - и ту се број седам узима као савршена мера.
     
    2. У Старом завету, по Мојсијевом закону, животиње су се делиле на чисте и нечисте - односно на оне које су биле дозвољене за јело и оне које нису. Детаље ћеш прочитати у Мојсијевим књигама.
     
    3. Душа у Старом завету нема баш исто значење као, касније у хришћанском, отачком периоду, где је дошло до извенсог утицаја дуалистичког, платонистичког схватања човека, односно душе. Душа у Старом завету (Нефеш, у изворнику) значи просто живот неког живог бића. Дакле, живот је у крви и то је светиња. Човек је учен да треба да пусти тај живот, па тек онда да једе месо. Ту заповест су апостоли дали и хришћанима.
     
    3. Што се тиче инцеста кћери Лотових, тај текст има за циљ да оцрни народе са којим су Израилци тада ратовали - Моавце и Амонце. прочитај текст Бог у Старом завету, који сам поставио овде на теми.
    Што се тиче брачних веза блиских рођака у Старом завету, то је део цивилизацијског кода тог времена. Јеврејима је, због очувања имена и вере (тј. нације и вере) било забрањено да се венчавају са припадницима других, паганских народа. То је било строго кажњиво и потврду тога наћи ћеш читајући Стари завет. И о томе сам писао у поменутом тексту. Немој нашим данашњим нормама судити времено од пре неколико хиљада година, једној потпуно другој цивилизацији и култури. То штоо су се древни Јевреји венчавали у блиском сродству не значи да и ми данас то треба да чинимо. Било некад, више не. Библијски текст не треба апсолутизовати, као да све што тамо пише представља правило живљења за све народе и сва времена. Да, нешто и представља, али неке ствари су само печат и одлика људских обичаја једног времена. Са хришћанством се то губи - имамо моногамију и ишчезавање брачних веза блиских рођака. У Цркви брачну сметњу представља сродство до седмог степена, а у пракси и много даље. Ти сад размишљаш кроз те хришћанске мере, зато су ти древне, старозаветне мере чудне. Обичаји се мењају, и то не треба да ти буде чудно. Инцест, да али са данашње тачке гледишта. За њих у оно време то није био никакав проблем.
     
    4. Да, по схватању старозаветног човека, Бог награђује и кажњава. Постоји деоба на праведне и неправедне. Закон је мера свега. То схвати као неопходну фазу у васпитању људске свести. Требало је проћи Закон да би се дошло до Јеванђеља. Видећеш, у Јеванђељу имамо пуноћу. Христос сведочи да савршени Отац воли све људе једнако, без обзира на њихову грешност. То савршенство ће захтевати и од нас, кад каже да љубимо непријатеље своје (управо по узору на Оца небеског).
     
    5. Анан је прекршио Закон. По одребама Закона, постојао је левиратски брак. По њему, ако мушкарац умре без порода, његов брат је био дужан да узме снаху за своју жену. Деца која би се родила у том левиратском брату приписивала би се покојном брату. То све из разлога да се сачува једно конкретно име и лоза (кроз потомке). Јевреји су јако водили рачуна о том идентитету. Анан није дозволио да жена са којом је био у левиратском браку затрудни и зато је био кажњен. Како би Библиа рекла, није подигао семе брату својему. Односно, није обезбедио оно што је био дужан по Закону - пород, наследнике свог брата.
     
     
    Ето, одговорих ти. Мада мислим да би било много корисније да су почео са Новим заветом.
  10. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Небитан Лик in Nejasnoce iz Biblije   
    Ко има очи да види и уши да слуша, нек изволи:
     
     
    Библија и Црква
     
     
    Библија или Свето Писмо је Божија Реч. Незамисливо је говорити о хришћанству без Библије. Свети Списи, како Старог тако и Новог Завета, незаменљива су инспирација многих беседа и писања Светих Отаца Цркве. Но, иако Божија Реч, иако инспирација највећих Светих Отаца, Библија је била и остала и инспиратор јереси, древног и савременог секташтва. Како је могућ овакав парадокс? Не, проблем није у Библији. Проблем је у поремећеном схватању односа Библије и Цркве. Веома је важно поставити питање утемељења: ко кога утемељује, Библија Цркву или Црква Библију? Или: шта је старије, Црква или Нови Завет? Погрешан одговор на ово питање јесте рецепт за генерисање секташтва и псеудоцрквености. Чувена крилатица Мартина Лутера у XVI веку „Sola Scriptura“ (=Само Писмо), иако можда Лутер није имао такву намеру, представља идејну основу савременог секташтва. Лутер је хтео да, на бази Светог Писма, реформише западну Цркву и ослободи је саблажњујућих новотарија које су се вековима таложиле. Нажалост, та његова идеја претворила се у бујање псеудоцрквености. На пароли „Sola Scriptura“, почев од времена Лутера па до данашњих дана, ницале су и ничу псеудоцркве и верске секте. И сам Лутер, када је увидео смер кретања своје реформације, изјавио је: да је знао каквим ће се смером све одвијати, да не би тај посао започињао ни да су га вукли са два пара волова. Феномен савременог секташтва управо лежи на чињеници да људи, тумачећи Библију, стварају „цркву“. Отуда, „исправно тумачење Библије“ води имању „истините цркве“. Но, како имамо многа и међусобно различита „исправна тумачења Библије“, као производ имамо и многе различите „цркве“, која свака за себе тврди да је баш она и само она „истинита“. И сви они тврде да су молитвено проучавали Библију и да је њихово тумачење, самим тим, надахнуто Духом Светим. Ипак, нити су њихова тумачења тачна, нити су њихова сабрања Цркве. То су верске секте. Зашто? Управо зато што су однос Библије и Цркве окренули наопачке. Заједничко за све псеудохришћанске секте јесте да текст Библије утемељује настанак богослужбене заједнице. Али, да ли је тако са правом Црквом? Не, никако. Истина је са супротна: не утемељује Библија Цркву, већ Црква Библију (Нови Завет). Код верских секти важи правило: да није Библије не би било ни Цркве. А истина је: да није Цркве, не би било ни Библије. Не ствара Библија Цркву, већ Црква Библију. Погледајмо чињенице.
    Када је у питању Стари Завет, Бог прво прави Савез (јевр. Берит) са својим изабраним народом. Настаје богослужбена заједница. Као плод тог богослужбеног исксуства настају, редом кроз историју, прво усмено предање а затим старозаветни библијски текстови. Дакле, није књига створила Савез Бога и Израиља, већ је Савез Бога и Израиља створио књигу. Исто важи и за Нови Завет. Новозаветни текстови писани су у периоду од половине до краја првог века после Христа. То значи да је Црква функционисала деценијама без онога што ми данас називамо Новим Заветом. И након настанка текстова, Црква је функционисасла без јасног одређења који су то текстови, званично, црквени, новозаветни. Тек у четвртом веку је Црква одредила који списи улазе а који не у канон Новог Завета. Ако се водимо логиком да Библија условљава Цркву, као што то чине псеудохришћанске секте, онда се нужно поставља питање: како је могуће да Црква толико дуго функционише без Новог Завета, без онога што данас подразумевамо под Библијом? Могуће је, управо из разлога што настанку Цркве не претходи никакав (новозаветни) текст. Такође, суштина Цркве није никакав текст, који би морао да је утемељује, као што, рецимо, текст Курана утемељује ислам. Црква је могла без текста, али без чега није могла? Погледајмо.
    Оснивач Цркве је сам Господ, Исус Христос. То сведочанство налазимо у самом јеванђеоском тексту (Мт 16, 18). Оснивач Цркве није ништа писао, нити је оставио икакав текст на којем би се Црква утемељила. Господ јесте у јеврејским синагогама тумачио старозаветни текст, показујући да су читава старозаветна историја, пророчки и остали библијски списи, припрема света и указање на Њега, Месију. Но, Он сам није ништа писао. Чак, немамо сведочанства ни да је изричито заповедио апостолима да и они ишта пишу. Не, Он није заповедио писање већ Крштење у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт 28, 19). Крштење је, пак, ново рођење, улазак у Цркву. Христос је, дакле, позвао не на читање већ на присаједињење Цркви. А како је, коначно, утемељио своју Цркву? Шта је Господ оставио да буде суштина и темељ Цркве, ако то није текст? Оставио је Свету Литургију. Догађај који се збио у сионској горници (=горња соба једне јеврејске куће у Јерусалиму), непосредно пред Христово страдање, представља прву Свету Литургију. Тај догађај описују свети Јеванђелисти као сабрање апостола око Христа, Његово благодарење Оцу, ломљење и дељење од једног хлеба и пијење из једне чаше (Тајна Вечера). Тај догађај је Христос поистоветио са самим собом: „Узмите, једите; ово је тело моје...Пијте из ње сви; ово је крв моја Новога Завета...“ (Мт 26, 26-28). И управо је у вези тог догађаја Христос заповедио: „Ово чините за мој спомен.“ (Лк 22, 19). А спомен, у библијском контексту и разумевању, не значи сентимент, успомену на нешто што је било и прошло. Спомен значи оприсутњење, реално присуство (парусиу) Спомињаног. Зато су стари Израиљци са страхом изговарали Божије име (Јахве). Отуда је и Мојсију дата заповест да се не призива име Божије узалуд (Изл. 20, 7). Име, спомен значило је присуство. Истом том библијском логиком говори и Господ, дајући заповест да се литургијско сабрање чини Њему у спомен. Литургија је присуство самог Сина Божијег, Његовог Тела и Његове Крви. Отуда и апостол Павле Цркву назива „Телом Христовим“ (1Кор. 12, 27). Дакле, Црква је спомен Христа, присуство Христа. Тај догађај присуства Христа јесте Света Литургија. Зато Цркве нема без Свете Литургије. Христос, дакле, није оставио никакав текст својим апостолима, већ је оставио Себе – Свету Литургју. Света Литургија је испуњење Његових речи: „Ја сам са вама у све дане до свршетка века.“ (Мт 28, 20). За Свету Литургију није најправилније рећи да је то једно од богослужења Цркве. Не барем како се то говори за Јутарњу или Вечерњу службу, Часове или неку другу службу дневног богослужбеног круга Цркве. Јер, за све те службе се каже да их служи Црква, док за Свету Литургију то није најправилније рећи. Зашто? Зато што је немогуће направити разлику узмеђу Цркве као субјекта и Свете Литургије као радње тог субјекта. Служење Свете Литургије је догађај Цркве, сама пројава Цркве. Није Црква једно, а Света Литургија друго (субјекат и радња), већ једно и исто. Служењем Свете Литургије постоји Црква. То је темељ и суштина Цркве. Ишчупај Свету Литургију, ишчупаћеш срце и душу Цркве, а тиме ће и присуство Христа бити поништено.
    На том темељу Црква постоји од самог свог почетка. На том темљу, као плод припадања Цркви, као плод литургијског искуства, настају и новозаветни, библијски текстови. На том темељу су писци надахнути Духом Светим да пишу. На том темељу је Црква надахнута да текстове препозна као своје, да их издвоји из мноштва сличних али ипак лажних, јеретичких текстова, те да их канонизује као свете списе и да тако створи књигу, коју данас називамо Новим Заветом. Цркве је некада било без тих текстова, али је никада није било без Свете Литургије. И ову би истину требали добро да схвате и упамте сви православни хришћани: Црква није некакво „библијско друштво“ већ је Црква Света Литургија. Присуство Христа није у заносном и „убедљивом“ тумачењу Библије, у опијености Библијом, већ у Светој Литургији. Требало би ово хришћани да знају како би умели да разликују Живот и Истину од прелести (=духовне обмане), Духа Истине од духа обмањивача. Да знају да Христос није свуда тамо где им говоре: „Ево овде је Христос или онде“ (Мт 24, 23). Да, многи данас, држећи Библију у рукама, говоре: „Ево овде је Христос, ево овде је спасење.“ Свима је њима заједничко, и ово треба упамтити:није их основао Христос и немају Свету Литургију. Сви они су плод многих, међусобно различитих, неретко и оштро супротстављених тумачења Библије, „харизматичних“ (читај: прелашћених) појединаца кроз историју. Сви они су покушали да створе „цркву“ на основу Библије (Новог Завета). Како то у лажи обично бива, обрнули су истину наопачке. А истина је да Црква ствара Библију, а не Библија Цркву. Зато је Црква, као аутор Библије, и прави темељ и прави ум за разумевање Библије. Потребно је исто оно искуство које је довело до настанка библијског текста да би се Библија разумела. А то искуство је припадање Цркви, припадање Сетој Литургији. Библији је првенствено ту место: у Цркви, на Светој Литургији. Она је богослужбена књига. Догађај Цркве, догађај литургисјког богослужења јесте кључ разумевања Библије. Држећи тај кључ, људи требају да је читају и у својим домовима и на сваком месту где пожеле. Но, веома је важно да запамте да је Црква створила Библију а не Библија Цркву. Да запамте да Црква није свугде где се чита Библија већ је Црква тамо где је Света Литургија, родна кућа и саме Библије. То је и одговор на питање како ће се православни хришћани сачувати од „лажних пророка“ и „вукова у јагњећој кожи“ (Мт 7, 15), од многих који, тумачећи Библију, говоре „Ја сам Христос“, варајући многе (Мт 24, 5). То је одговор који ће помоћи православним хришћанима да разликују Цркву од секте. Јер, могуће је украсти књигу, Библију, те заносно баснословити и глуматати „цркву“. Али, није могуће украсти Христа, Свету Литургију – темељ и кућу саме Библије. Знајући то, лако је препознати „вукове“ и разликовати Цркву од секте. На том темељу на којем је настала Библија и ми „смерно стојмо, пазимо да свети принос у миру принесемо“.

    Александар Милојков 
  11. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Млађони in Nejasnoce iz Biblije   
    Друго је допуштење. Под његовим допуштењем, сматра се да живот тече својим током и он се не меша у то. А друго је његов вољна акција да учини убиство.
     
    Ја нећу да изгубим веру, јер не верујем да је Он убио заиста децу, јер нас Он учи другачије и Христос нас учи другчије. 
     
    То што је у Књизи коју су одржвали и писали Јеврејски свештеници (што је чињеница) написно да су деца побијена не значи да заиста јесу.
     
    Као што рекох библија није центар православне вере, центар је Црква, Литургија-Саборност. Центрлно учење црквено учење а библија је нешто као приручник у целој причи. 
     
    Бог да је хтео да нам остави књигу, ХРистос би је написао када је био ту. Али он није - он је оставио заједницу. Јер је заједница битнија од сваке књиге. И главне одлуке не доносимо према Књизи већ кроз саборност и заједницу.
    Исто тако чак и тумачење те књиге - одлучујемо кроз саборност и заједницу.
  12. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Млађони in Nejasnoce iz Biblije   
    Ја мислим да јесте. Ако заиста јесте убијао малу децу, ја бих волео да знам, којим је то добрим разлогом одузео живот који им је дао. Зашто онд не одузима живот силним злочинцима који чине разна тешка злодела, али је зато послао медведе да покоље дечурилију јер су се непристојно понашала. Зашто онда дозвољва силну бол и патњу, ако је је вољан да побије дечурилију јер су се непристојно понашња.
    Онда комплетна вера у Бога у мојим очима пропада. Просто и једноставно. Дао ми је разум да могу да разумем и преиспитујем ствари, а не да га гасим, и ћутим и робујем верује без икаквог преиспитивња.
  13. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Небитан Лик in Nejasnoce iz Biblije   
    Нису кориговали Библију. Библија је таква каква је. Проблем није у Библији већ у нашем схватању надахнућа. Нажалост, многи православни надахнуће схватају као муслимани, Јеховини сведоци и Адвентисти. Зато и не знају да је Библија богочовечанско дело а да надахнуће не искључује и људско промишљање, људску слободу, креативност, категорије мишљења, стил писања и сл. То је јако тешко нашим људима објаснити, зато и имамо овакве теме и трлабабалан расправе. И ту се, по обичају, човек наслуша разних небулоза.
  14. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Жика in Nejasnoce iz Biblije   
    Ако будемо све читали буквално у Старом завету наићемо на многе нелогичности. Циљ је тражити поуку, што су аутори вероватно и желели.
  15. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Небитан Лик in Nejasnoce iz Biblije   
    Хајде покушај да разумеш Христове речи:
     
    "Чули сте како је казано старима, око за око, зуб за зуб..." Којим старима? У Старом завету. Ко је рекао? Како сами сведоче, Бог у Старом завету. Шта Исус даље говори? "А ја вам кажем... љубите непријатеље своје..."
     
    Очито, долази до неке прекретнице. Ко има очи да види.
  16. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Ово име није заузето in Nejasnoce iz Biblije   
    Колико паралела има између Старог и Новог? Невезано за историјске, етичке и остале ствари... Да ли су битне толико историјске и етичке категорије, или баш та најава Христа ? Христос каже да испуњава Стари завет. ... И то са Јоном у утроби кита 3 дана - Христос устаје из смрти трећи дан, па и 12 племена Израиљевих- 12 апостола, и увођење људи Исуса Навина у обећану земљу-увођење људи Исуса Христа у Царство Божије, и смрт фараона- смрт смрти, пасхални обед-тајна вечера... Жртвовање јагањаца-Христова жртва. Итд итд ... Да ли је, хајде лаички да кажем - готово цео Стари завет пун "слика" и "сенки" Новог... ? Дотле, да је Стари припрема за Нови? Написан тако да људи тога времена, колико могу да схвате - и схвате. Максимум тадашњег духовног развоја човека. Да готово све из Старог налази испуњење у Новом? Разумео ли сам добро?
     
  17. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Небитан Лик in Nejasnoce iz Biblije   
    Ево једног мог текста, о неким основама за разумевање Старог завета:
     
     
     
     О Богу у Старом Завету
     
                Многе је људе кроз историју збуњивао Бог у Старом Завету. Збуњивало их је његово понашање. Како је могуће да тако „крвава“ књига има везе са Богом, да буде његова реч? Како јача људска свест базирана на секуларним хуманистичким вредностима, слична питања се све чешће постављају. Пред таквим питањима обично се налазе два одговора, две крајности. Један подразумева слепу побожност. Ту, заправо ни нема одговара јер се таква питања не постављају. Чак, забрањено је и богохулно питати тако нешто. Са друге стране, питања се постављају све више. Утемељење одговора је, пак, немогуће ван хуманистичких вредности. За ову другу крајност, Бог у Старом Завету остаје чудан, неприхватљив. Овакво становиште је одлично гориво за нарастајући атеизам. Можемо ли ипак расветлити „тајну понашања“ Бога у Старом Завету, а да не увредимо побожност прве и хуманизам друге крајности? Хајде да покушамо.
                Питању, ради што бољег и потпунијег одговора, морамо прићи са више аспеката. Као прво, питању прилазимо са одређеним предразумевањем. То је један веома важан израз у херменеутици (наука о тумачењу текста). Човек не прилази тексту као tabula rasa, већ тумачи имајући одређену свест. Та свест је предразумевање, односно оно што се уноси у само разумевање текста. У нашем случају то је чињеница да смо хришћани. Дакле, питању ћемо приступити као хришћани. Ако питању прилазимо као хришћани, онда, када је Стари Завет у питању, морамо имати следеће на уму. Човек је на самом свом почетку пао. Своје постојање је организовао у границама створеног, неодвојив од греха, страдања и смрти. У циљу испуњења Божијег Промисла о свету, Божије откривање човеку и Божије вођство човека ка циљу текло је поступно. Свети Максим то каже овако: „Стари Завет је сенка, Нови Завет је икона, истина је, пак, стање будућег века.“ Свети Августин каже: „Нови Завет у Старом се скрива, Стари Завет Новим се открива.“ Дакле, Стари Завет није пуноћа Божијег откривања човеку. Он је припрема, вођење човечанства ка догађају сусрета са Богом лицем у лице – ка догађају оваплоћења Сина Божијег, ка Јеванђељу. У Старом Завету Бог говори кроз људске личности, кроз проророке. Пророци, пак, имају сусрет са Богом у визијама, у богојављањима која су увек снисхођење човеку, онолико колико је потребно да би он разумео Бога. Ова два момента су јако битна да их истакнемо. Бог снисходи пророцима, показује им се и говори онолико колико су способни да га разумеју. Направићемо грешку ако помислимо да је Бог рекао све што је имао и да су пророци све могли разумети. Други важан моменат је да Бог говорећи кроз пророке има своје посреднике, своје тумаче. Ако неко неког тумачи, онда је неизбежно да то тумачење обликује својом свешћу, својим предразумевањем. Овде ћемо направити грешку ако пророчке речи апсолутизујемо, ако то њихово предразумевање у којем тумаче Бога сматрамо за апсолут. Говорећи терминима апостола Павла, ако робујемо слову написаног. Не можемо говор пророка апсолутизовати јер они говорећи садржај Божијег откривења неминовно говоре у формама свести свога времена. Ако пратимо пророке кроз историју Старог Завета, видећемо да је и та њихова свест временом зрела, а да је говор о Богу постајао све јаснији, све одређенији. Пророци су само припрема, лагано и ненасилно вођство људске свести и слободе, лагано извођење из „срче и крви“ до догађаја када је Бог проговорио без посредовања људске личности. То је догађај оваплоћења Сина Божијег.
                Када су у питању историјски догађаји у Старом Завету и ту треба обратити пажњу на одређене детаље и чињенице. Постоје делови који су саблажњиви на први поглед јер се у њима налазе инцест, лукавство, превара, убиство. Да бисмо одагнали саблазани морамо бити веома обазриви. Прво, треба обратити пажњу да ли неки догађај писац само описује да се десио, без суда о истом, без намере да наведени догађај представља као неку норму. Треба пажљиво читати текст и приметити да писац не глорификује такве појаве - не наводи читаоца Библије да се тако треба понашати. То је веома важно констатовати, што, нажалост, савремени критичари Библије често не чине. Навешћемо пример инцеста кћери Лотових са својим оцем. Ужас! Ћерке су напиле оца, он је заспао и у том мамурлуку оне су са њим затруднеле, а да он тога није био свестан (Пост 19, 31-38). Овај део многе људе саблажњава. Ипак, Библију заиста треба пажљиво читати и потрудити се да се стекну и нека темељна предзнања (историја, археологија) која ће помоћи у самом разумевању. Конкретно, што се тиче овог саблажњујућег догађаја, важно је истаћи следеће, како би се поента написаног разумела. Шта је писац, заправо, хтео са овом чудном причом? Кћери Лотове су затруднеле са својим оцем и погледајмо шта писац даље говори: "И старија роди сина и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана. Па и млађа роди сина и надједе му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњег дана." Амонци и Моавци – до данашњег дана. Они су управо поента ове приче, а не никако глорификовање инцеста. Ко су Амонци и Моавци? До којег „данашњег дана“? То су древни народи у чијем окружењу су стари Израилци живели и са којима су се жестоко сукобљавали. Писац овде говори о „инцестном роду“ да би нагласио поганост и богоодступништво својих непријатеља против којих је Израиљ ратовао у време настанка овог предања (=“данашњег дана“). Мржња према непријатељу била је врлина у тадашњој људској свести. Таквој свести је Бог говорио и таква је свест разумевала Бога. Шта мислимо, како је Бог могао да опорави такву свест, а да не изврши насиље над људском слободом? Да је јеванђеоски радикално говорио против такве свести, ко би тада уопште препознао Бога? Само постепеним и ненасилним оздрављењем те слободе могло се доћи до ненаметнутог Бога без посредника, до Јеванђеља. Друго, везано за ово питање, треба знати цивилизацијске норме онога времена које је стари Израиљ (многе од њих) делио са осталим народима тога доба: полигамија, левиратски брак, робовласнички односи и друге законске норме ондашње цивилизације. Погрешно је учитавати свест данашње цивилизације и њоме вредновати догађаје из Старог Завета. Данас није нормална полигамија, није нормално да ако муж умре, његов брат има обавезу да узме снају за своју жену и да се деца рођена у том браку приписују покојном брату (левиратски брак). Данас брачну сметњу у Цркви  представља крвно сродство чак до седмог степена. Аврам, пак, и његови потомци су узимали супруге углавном из своје стричевине и ујчевине, у трећем или четвртом степену крвног сродства. Дакле, то треба разумети: у Старом Завету се налази цивилизацијска тековина једног давног времена која је нама данас јако чудна и неприхватљива. Као што ће и наша бити нашим потомцима у некој даљој будућности. Оно што је погрешно јесте учитавати данашњу свест у ондашње време. Да бисмо разумели људе и догађаје онога времена, морамо разумети и цивилизацијски код времена којем су они припадали. Онда нас неће саблазнити чињеница да је Аврам назван праведником, иако је имао децу са две жене: са својом законитом женом и са њеном слушкињом. Једноставо, Аврам је живео свешћу свога времена. У контексту тога времена, ништа притовзаконито није учинио. Наша је грешка што традицију, обичајност једне цивилизације, конкретно наше садашње, апсолутизујемо. Наравно, грешка би била апсолутизовати и свест ондашње цивилизације, па закључивати да Библија даје подстрек полигамији. Свест једне цивилизације, у смислу вредносних судова, може да буде мерило само својој епохи, а никако не може бити апсолутна. Коначно, Библија нам ни не нуди „цивилизацијске вредности“, она их само описује, говорећи о историји спасења. Библија нам нуди ово друго, спасење и живот вечни.
                Када подвучемо црту испод овога што смо рекли, поставља се питање: где је ту Бог? Кажемо да су старозаветни списи богонадахнути, да је Библија Божија реч. Да бисмо развејали нејасноће требало би најпре да схватимо шта значи богонадахнуће, шта значи да су писци библијских књига били надахнути од Бога да пишу. Обично се мисли да је Бог диктирао сами текст Библије (муслимани, неки протестанти, нажалост и неки православци). Да ли је тако? Истина, има пророчких списа где је Бог пророцима давао одређене визије, где су они неке ствари чули и видели, те тако и записали. И то треба разликовати у Старом Завету. Нису сви списи једно и исто. Постоје пророчки списи, историјски списи и мудросни списи. Није исто читати пророка Језекиља, на пример, и Књигу о судијама (прво је пророчки а друго историјски спис). Вратимо се богонадахнућу. Богонадахнуће није буквално Божије диктирање текста. Писци библијских књига нису ни секретарице ни Божије факс машине. Јер, да је диктат у питању, онда би све библијске књиге биле писане истим стилом, што није случај. Књиге се разликују по стилу и језику. Богонадахнуће не искључује људску свест, слободу и креативност у писању. Шта онда значи надахнуће за писање Библије? Одакле Библија? Како је настала? Не, Бог није спустио књигу са неба. Бог је са Аврамом и са потоњим патријарсима и пророцима направио Савез. Направљена је жива заједница Бога и изабраног народа - богослужбена заједница. Из искуства припадања тој заједници настајали су и библијски текстови у дугом, дугом временском периоду. Вођени Духом тог искуства, тог припадања Савезу, одређени људи су писали Свете Списе. Зато, надахнуће може бити и последица визије, Божијег јављања (пророчки списи), може бити и философско-песничко теоретисање живота, из угла Савеза са Богом (мудросни списи). Коначно, надахнуће може бити и доживљај историјских дешавања, приповедање о тим догађајима, очима човека који припада Савезу са Богом (историјски списи). Надахнуће, дакле, може бити и само разумевање историје, која се сагледава и тумчи из угла Савеза Јахвеа и Израиља. Следствено овоме, надахнуће је разумевање Бога од стране одређених људи, њихово искуство Бога које је обликовано и исказано њиховом свешћу, слободом и креативношћу. Рецимо, напад и заузимање одређене територије тумачи се као Божија воља (сва она срча и крв). Питамо се: зашто Бог наређује такву страхоту? Такво „понашање“ Бога долази у сукоб са нашом свешћу, са нашим вредностима.  И овом деликатном питању треба прићи са више аспеката. Овде се поставља поменуто питање човековог разумевања и искуства Бога. Бог у свом откривању човеку и човечанству не жели да наруши људску слободу: људску свест и људске катогорије разумевања. У тим и таквим категоријама Бог се човеку јавља како би га овај препознао и разумео. „Срча и крв“ је било нешто сасвим уобичајено у међуљудским односима у време када су настајали библијски текстови. Упасти у нечији град, спалити га, опљачкати, побити становништво или га одвести у робље, био је бон-тон војничког и царског понашања. Када бисте једном Израиљцу у то време рекли: „Хеј, па то није лепо“, вероватно би вас бледо гледао или би вас, пре ће бити, скратио за главу. Но, то би урадио и један Амонац, Филистејац, Моавац и Египћанин тога времена. То је била, да тако кажемо, цивилизацијска свест тога доба. Поставља се питање: да ли би изабраници разумели Бога, да ли би га уопште препознали, да им се он јављао у неким другим облицима свести? Пођимо од себе. Да ли бисмо ми данас прихватли не само Божији него било чији позив, ако би тај позив укључивао насиље над нашом свешћу, над категоријама нашег мишљења? Аки бисмо остали слободни, тешко да бисмо то учинили. Међутим, ако би тај исти Бог говорио у категоријама наше свести, имали бисмо основа да га препознамо. Јер, када говоримо у категоријама нечије свести и разумевања онда не чинимо насиље над слободом човека који нас разумева. Заправо, једино тако чинимо разумевање могућим, ако под разумевањем подразумевамо разумско, слободно и вољно прихватање мишљења (=сагласност). То је један аспект "оправдања" насиља у Старом Завету. Други аспект је тврдња да је Бог такве ствари допуштао а не желео, опет и опет, како би људи слободно дошли до сазнања истине и до презрења греха. Ту искрсава оно што називамо Божијим Промислом и то је најважнија тачка у прилазу овој проблематици. Бог је водио свет ка спасењу ненарушавајући његову слободу, па ни слбоду да огрезне у греху. Јер, и сама победа над грехом мора бити слободна, вољна победа, иначе није победа. Бог не вреднује догађаје у историји тако што их кида из контекста коначног циља, из контекста вечности. Ми људи имамо проблем са тим. Ми смо историји дали самодовољност зато су нам и догађаји у њој страшни, необјашњиви и питамо се где је ту Бог. Када историју схватимо као пут, као покрет ка Истини, ка вечности, онда ће се и наше норме вредновања, наша моћ да нешто квалификујемо као добро или зло, из темеља променити. Јер, заиста, са становишта нашег вечног постојања, много тога што ми мислимо да је добро представља заправо зло, а оно што мислимо да је зло, показује се као добро на путу ка нашем коначном одредишту. То и Бог негде у Библији каже, зашто не одговара на неке наше молитве: "Не знајући, зло иштете." Бог нас хоће у вечности и ка томе нас води својим Промислом. Све је опет пред испитом наше слободе - имамо ли вере или не. 
                Са оваквим предразумевањем требамо да приступимо читању Старог Завета. Онда ће ишчезнути обе оне крајности, обе саблазни. Ишчезнуће страх да о овоме смемо уопште размишљати и питати. Такође, ишчезнуће и погрешни одговори оних који су питали али су, нажалост, долазили до погрешних одговора. Бог је заиста толико велики да може пружити утеху и „слепој вери“ и „савременом хуманизму“.
     
                                                                                                    Александар Милојков
     
  18. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Небитан Лик in Nejasnoce iz Biblije   
    Читај прво Нови завет. Добро га проучи, онако да ти у душу уђе. Нови завет је кључ за разумевање Старог. Свети Августин каже: "Нови завет у Старом се скрива, Стари завет Новим се открива." 
  19. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Melhisedek88 in Nejasnoce iz Biblije   
    Ima tu i do toga,al prvenstveno je Bog zeleo da proveri,jel Avraam uistinu veran samo Bogu,i jel veruje samo Njemu.Naravno i Bog je proveravao sa kim pravi savez.Odlicna provera za Avraama da se pokaze kao veran,sto i jeste bio .Bog nikad nece dozvoliti da nevini stradaju,al ce dopusti iskusenja.Zar isto tako posle nije proveravao Jova?
     
     
    Pod ovim se misli da ne treba piti krv,kao sto rade satanisti,ili jesti uginule i zadavljene zivotinje.
     
     

  20. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Trifke in Nejasnoce iz Biblije   
    Pre svega kada citas Bibliju treba da imas u vidu da je ona pisana u velikom vremensko razdoblju u raznim kulturama i civilizacijama.
    Drugo moraces da promenis svoju sliku o Bogu. Bog nema moral . On je suveren koji je iznad svega. To je ono sto za pocetak moras da razumes.
     
    Podela na ciste i neciste zivotinje se nalazi u III Moj. 11 glavi i vezana je za ritualne potrebe. Sve zrtve u NZ su bile praslika Hrista, To su bile zivotinje koje su se smele jesti a ujedno i prinositi na zrtvu. Kada budes citao III Mojsijevu videces koliko je bio razvijen taj sistem zrtvovanja kod Jevreja.
     
    Da i zivotinje imaju dusu  i razlika izmedju nas i njih je u slobodi volje u uspravnom hodu i u tome sto samo mi posedujemo dve ruke i dve noge i to ima svog znacaja . O tome je pisao Sv Grigorije Ninski.
     
    Incest je postojao od pocetka ljudskog roda.  Ovo je bio od Boga blagoslovljen incest. Moglo bi se o ovome jos mnogo pisati ali nekom drugom prilikom.
     
    Da Bog ubija nevaljale. Ali to je samo u Njegovoj vlasti da odlucuje ko moze a ko nemoze da se pokaje.
     
    Anan nije hteo da produzi rod svom bratu a sto je bila zapovest Bozja. Citace o ustanovi leviratskog braka koju je Bog uspostavio u III Mojsijevoj. Imalo je to svoju svrhu u ono vreme i u onoj situaciji.
     
    Eto tako ovo je cisto malo da ponesto osnovno razumes a ima mnogo toga o tome da se pise a i o Bibliji kao svetoj knjizi.
  21. Волим
    Tuzni Ratnik got a reaction from RYLAH in Crne mačke   
    Једном приликом смо били у неком дворишту брат и ја, и наишла је црна мачка. Он је онако сав срећан рекао "Јаао види црна мачка, то је срећа и одма је узео и почео да је мази". Ја сам га онда питао како срећа кад сви знају да је црна мачка несрећа. Рекао ми је да је он себи рекао да је црна мачка срећа, и њему је срећа!
    И заиста и јесте тако, можда му она не донесе срећу, али је сигурно срећан када је види.
    Од тада је и мени драго када видим црну мачку, и не гледам је као раније као нешто чега се треба пазити.
  22. Волим
    Tuzni Ratnik got a reaction from Дуња in Crne mačke   
    Једном приликом смо били у неком дворишту брат и ја, и наишла је црна мачка. Он је онако сав срећан рекао "Јаао види црна мачка, то је срећа и одма је узео и почео да је мази". Ја сам га онда питао како срећа кад сви знају да је црна мачка несрећа. Рекао ми је да је он себи рекао да је црна мачка срећа, и њему је срећа!
    И заиста и јесте тако, можда му она не донесе срећу, али је сигурно срећан када је види.
    Од тада је и мени драго када видим црну мачку, и не гледам је као раније као нешто чега се треба пазити.
  23. Волим
    Tuzni Ratnik got a reaction from Tenkista in Crne mačke   
    Једном приликом смо били у неком дворишту брат и ја, и наишла је црна мачка. Он је онако сав срећан рекао "Јаао види црна мачка, то је срећа и одма је узео и почео да је мази". Ја сам га онда питао како срећа кад сви знају да је црна мачка несрећа. Рекао ми је да је он себи рекао да је црна мачка срећа, и њему је срећа!
    И заиста и јесте тако, можда му она не донесе срећу, али је сигурно срећан када је види.
    Од тада је и мени драго када видим црну мачку, и не гледам је као раније као нешто чега се треба пазити.
  24. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to Милан Ракић in Проблем - Checking file system on C:   
    Остави га нек` одради пос`о... Сам систем себе проверава и отклања могуће грешке... У зависности од величине хард диска и броја фајлова на њему ће зависити и време рада... Углавном, није никакав квар, јер је могуће да си и сам "прчкао" нешто по поставкама диска, па си "наредио" да се то "деси" прилоком следећег паљења рачунара, или си пак искључио рачунар односни оперативни систем "на дугме", те си га "ошамутио", па он покушава да се "опорави"...
  25. Волим
    Tuzni Ratnik reacted to DYNABLASTER in NOĆNA AKCIJA: Hrvatski navijači napali Marakanu, šarale grafite delija!   
    Samo mi nije jasno sta im predstavlja onaj krst povrh slova "U"...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...