Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Жедни

Члан
  • Број садржаја

    703
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
    Жедни got a reaction from PredragVId in Наша општа песмарица   
    Инок
    Одавно ме вуче мир инока.
    Столничким хитрим кораком,
    Светосавским босим ногама,
    свету земљу газим љубећи.
    Пут је моj пут крста.
    Видим своју скуфију
    у скривеном скиту на Атосу,
    док узносим тишином
    грешност на прочишћење.
    Душа ми иште парман за плећа покајна,
    хоће да се обећа светлости.
    Порта да буде цела пустиња,
    храм Господњи срце покајно и чисто.
    Светли се молитва из дубине мрака,
    ковитлаво дарујући сузе.
    Господе Исусе Христе сине
    Божији помилуј ме грешног.
     
  2. Волим
    Жедни got a reaction from PredragVId in Наша општа песмарица   
    ***
    У твом оку од процветале зове
    фазани носе јаја.
    Показаћу ти океан иза горе од жита
    aко ми покажеш дете
    које се у теби игра мајке.
    Док спавамо у тућој стварности
    Грли нас мрак који
     додирује капке живота.
     Чекам да се пробудиш у последњем диму
     до краја изгореле жеље.
    Ово што сам ти рекао док ћутим
     Не умем више ником да изговорим.
  3. Свиђа ми се
    Жедни је реаговао/ла на Danijela у Serija "Nemanjići"   
    Sticem utisak da sve sto valja je u trejleru. A i on sam deluje nedovrseno (pored lose glume, fotografije, animacije...)
    I slazem sa uciteljem @obi-wan fuserisanje ne dolazi u obzir za ovakve stvari.
  4. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Икар Губелкијан у Serija "Nemanjići"   
    На ово сам и ја помислио. Већ ми је и звук 'неубедљив', битке са по петорицом војника и слично да не спомињем. Ово ће (надам се да грешим) бити нешто на нивоу Равне горе великог 'уметника' Радашина.
    П.С.: Ја разумем да су код нас ТВ глумци пре свега позоришни глумци, али зар мора и на ТВу да причају/читају као у позоришту. Хебла вас дикција. У Србији може нешто нормално на ТВу да се чује само ако се ради  о неком урбаном БГ филмчићу а ла Кенгур јбт.
  5. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Tumaralo. у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    Jedina stvar koja mi imponuje je smak sveta [Tema: Sioran]
    admin | December 29, 2014 | 0 Comments

    24. februar 1958.

    U poslednjih nekoliko dana, ponovo me obuzima misao o samoubistvu. Tačno je da mi često padne na pamet; ali misliti o tome je jedno, a pretrpeti prevlast samoubistva sasvim drugo. Užasan napad crnih opsesija. Nemoguće mi je da oslonjen samo na sebe još dugo potrajem. Iscrpeo sam sposobnost da sebe utešim.
    Korzika, Andaluzija, Provansa – izgleda da ova planeta ipak nije uzalud stvorena.
    Netalentovan je toliko da se to graniči s genijalnošću…
    Skovati više planova nego prevarant ili istraživač, a ipak patiti od bezvoljnosti, pogođen – i to bez metafore – u sam koren volje.
    Bolestan mozak, bolestan želudac, i sve s tim u vezi. – Suštinsko je upropašćeno.
    Vizija odrona. U tome prebivam od jutra do večeri. Imam sve slabosti, ali ne i darove svojstvene proroku.
    A ipak znam – to znanje je neobuzdano i neodoljivo – da posedujem svetlosti, a ako ne svetlosti, a ono barem svetlucanja koja se tiču budućnosti. I to kakve, gospode bože!
    Osećam se savremenikom svih budućih užasa.
    Moja izrazita ljubav prema brodolomima.
    Imam sve što je potrebno za epileptičara sem epilepsije.
    Neljudski, nadljudski napadi nasilja! Ponekad mi se čini da će se moja koža, sve materijalno što posedujem, rasuti jednog dana iznenada u krik čije će značenje svima ostati zagonetka, sem Bogu…
    Nazoviprorok: potonula su mi čak i razočarenja.
    Jedina stvar koja mi imponuje je smak sveta… Da li je u pitanju potreba za terorom ili je reč o beskonačnoj mlitavosti?
    Odustao sam, između ostalog, i od poezije…
    Kakve god da su moje žalbe, nasilja, ogorčenosti, sve potiču iz nezadovoljstva sobom kakvo niko odavde nikad neće moći da iskusi. Zgađenost sobom, zgađenost svetom.
    Ono što se ne može izneti rečima vere ne zaslužuje da se proživi.
    „Jednom mi je palo na pamet da, ukoliko bi neko želeo da uništi, zgazi, kazni čoveka tako neumoljivo da od straha od kazne pretrne i najgori bandit, bilo bi dovoljno da njegovom karakteru prida savršenu apsurdnost i apsolutnu beskorisnost.“
    (Zapisi iz mrtvog doma)
    Gotovo sve što radim da bih se izdržavao nosi taj beleg beskorisnosti, jer mi se sve što me ne ponese u potpunosti ukazuje toliko proizvoljnim da se graniči sa mučenjem.
    Ponekad u dubini duše osetim beskonačne sile. Avaj! Ne umem da ih iskoristim; ne verujem ni u šta, a da bi se delovalo, potrebno je verovati, verovati, verovati…
    Svakog dana se gubim jer puštam da izumre svet koji me nastanjuje. S ludačkom gordošću utonuti ipak u sramotu, u sterilnu žalost, u nemoć i nemost.
    Rusija je „upražnjena zemlja“, rekao je Dostojevski. Bila je, više, nažalost, nije!
    „Tuga prema Bogu stvara spasonosno kajanje za kojim se nikada ne žali, a tuga za svetom dovodi do smrti.“ (Sveti Pavle)
    „Oni koji je [smrt] traže strasnije od blaga…“ (Jov)
    Ima neke sladostrasti u oglušivanju o zov samoubistva.
    Rusija! Strašno me privlači ta zemlja koja je razorila moju.
    Milosrđe – u ovoj reči su svetovi. Kako je dalekovida religija! Nisam priznao, svesno sam porekao Hrista, i moja priroda je tako perverzna da ne mogu ni da se pokajem.
    Da bi se pisalo, potreban je minimum interesovanja za stvari; treba, uz to, verovati da se rečima mogu zahvatiti ili bar okrznuti; – a ja više nemam ni to interesovanje ni tu veru…
    Njegov rudimentarni osmeh.
    Bacakan između cinizma i elegije.
    Kad bih svakog dana mogao da napišem po psalam, koliko bi mi sudbina bila lakša. Da napišem?! Kad bih bar mogao po jedan da pročitam, i ništa više! – Ja sam mimo svog spasa, ili još bolje: zamišljam sredstva svog spasenja, ali ta sredstva nemam, ne mogu ih imati…
    Dva najveća mudraca s kraja antike: Epiktet i Marko Aurelije, rob i car.
    4. jun 1958.
    Svakom je važno ono što radi, osim meni. Zato sam i nesposoban.
    Pročitao nekoliko pesama Aleksandra Bloka. – Ah! Koliko su mi bliski ti Rusi!
    Moja dosada je potpuno slovenska. Bog zna iz koje su stepe došli moji preci! Nosim, poput otrova, nasleđeno sećanje na neograničeno.
    Sem toga, ja sam poput Sarmata, čovek na koga se ne može osloniti, sumnjivo, podo- zrivo i nepouzdano lice koje je utoliko dvoličnije ako je nezainteresovano. Hiljade robova u meni zahteva pravo na svoja mišljenja i bolove koji se međusobno potiru.
    Posle neprospavane noći izašao sam na ulicu. Svi prolaznici su mi izgledali kao automati; nijedan mi se nije činio živim, svakog kao da je pokretala neka tajna opruga; pokreti su bili geometrijski; bez spontanosti; mehanički osmesi; gestikulacije sablasti; sve je bilo skamenjeno…
    Nije prvi put da posle nesanice prikupljam taj utisak skamenjenog sveta, kojeg je život ostavio. – Ta bdenja mi truju i proždiru krv; kad sam i sam sablast, kako bih uopšte u drugima mogao da vidim naznake stvarnosti?
    Bliži grčkoj tragediji nego Bibliji. Uvek sam bolje razumeo i osećao Sudbinu nego Boga.
    Ništa rusko nije mi strano.
    Moja dosada je eksplozivna. U tome je moja prednost nad velikim dokoličarima koji su uglavnom bili pasivni i blagi.
    Buka – kazna, ili pak materijalizacija izvornog greha.
    7. jun 1958.
    Našao u ćošku komad sira, bačen ko zna kad. Okolo armija insekata. Istih onih koje zamišljamo kako dovršavaju poslednje ostatke mozga. U razmišljanju o sopstvenom lešu, o užasnim metamorfozama koje će pretrpeti, ima nečeg smirujućeg: tako se naoružava protiv tuge i zebnje; taj strah koji poništava hiljade drugih.
    Postojanost mojih mračnih vizija zbližava me zauvek s pustinjskim Ocima. Pustinjak usred Pariza.
    Ja ne verujem da su vrline međusobno povezane i da ako imamo jednu, imamo sve.
    One se zapravo međusobno neutrališu; ljubomorne su. Zato tavorimo u osrednjosti i stagnaciji.
    Gospode, zašto me nisi obdario molitvom? Niko ti na svetu nije ni bliži ni dalji. Malčice sigurnosti, komadić utehe, samo to od tebe tražim. Ali ti ne možeš da odgovoriš, ne možeš.
    8. jun 1958.
    Obeshrabrujuća nedelja. Upravo sam podigao božji kapak.
    Ista nedelja.
    Poslednjih trideset godina osećam kako mi svakog dana u nogama mili milijardu žmaraca. Milijardu svakodnevnih uboda, ponekad jedva primetnih, ponekad bolnih.
    Mešavina mučnine i katastrofe.
    Da bi se stvorilo delo, potreban je minimum vere – vere u sebe ili u ono što se stvara. Ali kad se sumnja u sebe i u svoje poduhvate, toliko da se ta sumnja uzdigne na nivo vere! Negativne, plodne vere koja ne vodi nigde sem u beskrajne komplikacije ili u zagušene krike.
    Pariz: insekti strpani u teglu. Postati slavna buba. Svaka slava je smešna; ko joj teži, sasvim sigurno je naklonjen propadanju.
    9. jun 1958.
    U glavi mi eksplodira svemir. Nepodnošljiva groznica. Na prst sam od Haosa.
    Elementi se razularuju. Gubim tlo. Ko će sa bilo čim da me pomiri? Čvrstu tačku tražim, a nalazim samo nesigurnost, blato, nezadrživo bunilo. Bivstvovanje je prežvrljan tekst a ja više nemam snage da ga ponovo napišem.
    Sve je privid – ali privid čega? Ničega.
    U meni se toliko zapatio skepticizam koji se ničim ne može pobiti, koji odoleva napadu svih mojih uverenja, svih mojih metafizičkih prohteva.
    Ova groznica u čistom, neplodnom stanju, i ovaj zaleđeni urlik!
    Imati opsesivan osećaj sopstvenog ništavila ne znači biti ponizan, daleko od toga. Više nego ma kome, meni bi dobro došlo malo skrušenosti. Osećaj da sam ništavan ispunjava me gordošću.
    Osećaj da sam insekt zakucan za nevidljivi krst, kosmička i infinitezimalna drama, poklopljen zverskom i neuhvatljivom rukom.
    Moram da proizvedem osmeh kojim ću se naoružati i zaštititi; moram nešto da poturim između sebe i sveta, zaklonim rane, da se najzad uputim u tajne prerušavanja.
    Život propalice, uličarke, beskorisnih i iscrpljujućih žalosti, nostalgija bez cilja i pravca; ništak koji se vuče putevima i valja u svojim bolovima i ridajima…
    Ah! Kad bih mogao da pređem u svoju esenciju! Ali šta ako je i ona iskvarena? Očigledno, sam sebe sakatim i sve me sakati. U meni više nema ni traga od mene.
    Kad izopštimo druge, nestanemo i mi.
    Emil Sioran
    Izvornik: Cioran, Cahiers 1957–1972, Gallimard, Paris, 1997.
    (Izabrao i preveo s francuskog Bojan Savić Ostojić)
     
  6. Волим
    Жедни је реаговао/ла на marija у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    Nije naš zadatak u tome da se približimo jedno drugom, kao što se ne sastaju ni sunce i mesec, ni more i kopno. Nas dvoje smo, prijatelju dragi, sunce i mesec, mi smo more i kopno. Naš cilj nije da se slijemo jedno s drugim već da saznamo jedno od drugoga i da jedan u drugom naučimo da vidimo i poštujemo ono što taj drugi jeste: naša suprotnost i dopuna.

    Herman Hese
  7. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Срђан Ранђеловић у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    "Двоје људи, човек и жена, у међусобном односу, нису никад потпуно у истом положају. Мени је нпр. било увек теже него Ирини, па ми је теже и сада кад се растајемо. Ја, по овоме што осећам као губитак видим шта сам имао, а она не зна и никад неће знати шта губи, јер није никад знала шта има."

    (Иво Андрић)
  8. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Arsenija у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    Jedan kineski mudrac objašnjava strategiju ratnika svjetlosti: „Navedi svog neprijatelja da povjeruje kako neće postići velike uspjehe ako te odluči napasti; na taj način, umanjit ćeš njegovo oduševljenje. „Nemoj se libiti da privremeno istupiš iz borbe, ako uvidiš da je neprijatelj jači; nije važna pojedinačna bitka, već konačni ishod rata. „Ako budeš bio dovoljno jak, nemoj se uopće stidjeti izigravati slabića; to će nagnati tvog neprijatelja da izgubi opreznost i napadne prije vremena. ,,U jednom ratu, sposobnost iznenađivanja protivnika predstavlja ključ pobjede.“
    Paolo Koeljo
  9. Хахаха
    Жедни је реаговао/ла на RYLAH у Game of Thrones - нова хит серија! (опаки спојлери, улазите на сопствену одговорност!)   
    Исцурели и сценарији за целу осму сезону на Нет. То већ нећу да гледам, ал не могу да верујем који су папци, аман. Сад где год на Нету да будем, има неки мајмун да спојлује намерно. Знам минимум три профила која пратим (Пујо Шотка и Помазимо коње Звонка Богдана сто посто) који ће то да раде.
  10. Оплаках :))
  11. Волим
    Жедни је реаговао/ла на JESSY у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    IZ DNEVNIKA ANE FRANK
    Uveče kad ležim u krevetu i završavam molitvu rečima: "Hvala ti za sve dobro, drago i lepo", ispunjena sam radošću.
    Tada pomislim na "dobro" - na skrivanje, zdravlje i celo svoje biće; "drago" - na Petera, na ono što je još malo i osetljivo i čemu se još ne usuđujemo da damo ime, na ljubav, na budućnost, sreću; "lepo" - na svet, prirodu i neizmernu lepotu svih stvari, svega što je lepo.
    Tada ne razmišljam o bedi, nego o onom lepom što nam je još ostalo. U tome leži veliki deo razlike između majke i mene. Kada je neko potišten, njen savet je: "Pomisli na sve nedaće u svetu i budi srećan što ih ne proživljavaš." Moj savet je: "Izađi napolje, na polja, u prirodu i na sunce. Izađi napolje i pokušaj da ponovo pronađeš sreću; misli na sve ono lepo što se nalazi u tebi i oko tebe i budi srećan."
    Po mom mišljenju, majčina rečenica nije dobra, jer šta ćeš učiniti ako ipak doživiš nedaće? Tada si izgubljen. Ja, naprotiv, smatram da u svakoj patnji ima nešto lepo. Ako to potražiš, pronalazićeš sve više radosti i postaćeš smiren. A ko je srećan, usrećiće i druge; ko ima hrabrosti i vere, nikada neće potonuti u bedu!
  12. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Снежана у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    Zalet
     
    Ja bih uveče organizovao sahrane. Sahrane u trećoj smeni. U sumrak da sahranjujemo svoje najmilije, meni to ima smisla. A kad bismo već menjali termin, mogli bismo da počnemo da sahranjujemo i dane. Svaki dan da sahranimo, da više nikad ne mislimo na njega. Da odamo počast sebi što smo ga doživeli i preživeli. Ako smo se dobro proveli, napravimo veselu sahranu, ako nismo, ćutke ga ispratimo. Ali ga ispratimo, dobro ga zakopamo da ne može da se vraća. Jer dani umeju da se vraćaju, umeju da dođu i traže da ih živimo opet. A mi se pecamo.
    A na ljudske sahrane treba da idemo često. Smrt je najbolji učitelj, čini mi se. Kad bismo stvarno razumeli da ćemo jednog dana umreti, mislim da bismo mnogo bolje živeli. Svoju smrt ćemo svakako doživeti ali slutim da će onda biti kasno za učenje. Dakle, moj predlog je – sahrane da se organizuju uveče i svako veče da idemo na sahrane, pre izlaska ili pre spavanja, kako ko. Spremiš se, ako si u fazonu šminkanja našminkaš se, i odeš na sahranu. Imaš umrlice u novinama, onolike, pa izabereš. Ne moraš da praviš gužvu tamo, odeš na 15 minuta, izjaviš saučešće, vidiš ta lica, lica ljudi koji trenutno gledaju istini u oči, i nastaviš dan kao i inače. Samo malo drugačije.
    Moguće je da ćeš posle izvesnog kritičnog broja pohađanih sahrana malo manje ili malo više visiti u kafani, još manje ili još više ispred televizora, da ćeš biti bolji ili gori prema ženi i deci, prema kevi, prema psu i svima na koje naletiš. Razumećeš šta ti se stvarno radi u životu, dok ga imaš. Počećeš više da nalećeš na samog sebe. I kad preko dana opet počneš da žuriš, kad opet pomisliš da nemaš vremena, uveče će te sačekati sahrana, da te podseti kuda si se to zaleteo.
     
    Ivan Tolkin
  13. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Снежана у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    Potrebni su mi novi ljudi. Ove sam pokvario. Ljudi dublji od zadovoljenja svojih osnovnih potreba. Ljudi glasniji od iskrivljenih, režućih frustriranih senki. Potrebni su mi ljudi koji imaju mišljenje koje ne opstaje jedino u začaranom krugu i četiri zida lične ludnice. Muškarci koji nisu upropašteni krdom i ulogama i žene koje nisu doživotno upropaštene (polu)mužjacima. Potrebni su mi ljudi s kojima može da se diše na miru. Ljudi da me podsete da i ja mogu biti čovek. Potreban mi je neko ko mi neće dati više da čupam svoju postavu iznutra i ko će mi kalup ispuniti mlekom.
    Ratko Petrović
  14. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Рапсоди у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    Herman Hese / Stepski vuk / 
     
    Nosio si u sebi jednu sliku o životu, jednu veru i zahtev, bio si spreman na dela, patnje i žrtve a postepeno si primecivao da svet od tebe ne traži ni dela ni žrtve i tome slično, da život nije herojski ep, sa junackim ulogama i ostalim, već samo gradanska bolja soba u kojoj su Ijudi savršeno zadovoljni jelom i picem, kafom i pletenjem carapa, igranjem taroka i muzikom preko radija. A ko hoce nešto drugo i u sebi nosi nešto drugo, ono junacko i lepo, ko oboža va velike pesnike ili svece, taj je budala i Don Ki hot. Lepo. Tako sam i ja prošla, prijatelju moj! Bila sam darovita devojka i preodre ena da živim po nekom uzvišenom uzoru, da postavljam velike za hteve prema sebi i da ispunjavam dostojne zadatke. Mogla sam da primim na sebe veliki udes, da bu dem žena jednog kralja, ljubavnica jednog revolu cionara, sestra jednog genAja ili majka muce nika. A život mi je, eto, dopustio samo da budem kurtizana sa dosta ukusa pa i to mi je bilo prilično otežavano! Tako se to zbivalo sa mnom. Neko vre me sam bila neutešena i dugo sam tražila krivicu u samoj sebi. Mislila sam da život, najzad, uvek mora da bude u pravu, a ako se on narugao mojim lepim snovima, tako sam mislila, znaci da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu. Ali sve to nije pomoglo. A pošto sam imala dobre oči i uši, i pošto sam bila pomalo radoznala, pocela sam veoma paž ljivo da posmatram život, svoje poznanike i susede, više od pedesetoro Ijudi i sudbina, i tada sam videla, Hari, da su moji snovi bili u pravu, po hiljadu puta u pravu; isto kao i tvoji. A život i stvarnost nisu bili u pravu. Da jedna žena moga kova nema drugi izbor nego da bedno i besmiselno ostari u službi pored pi sace mašine nekog čoveka koti zaraduje novac, ili da se za takvog jednog čoveka uda radi njegovog novca, ili da najzad postane neka vrsta devojcure, isto je tako nepravedno kao i to što čovek kakav si ti, usamljen, povucen u sebe i očajan, mora da se maši noža za brijanje. Kod mene je beda možda bila više materijalna i moralna, kod tebe duhovna ali je put bio isti. Zar misliš da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota, tvoju odvratnost prema barovi ma i dvoranama za igru i tvoje rogušenje protiv dže za i svih tih drangulija? Shvatila sam sve to isuviše dobro, kao i tvoje gnušanje prema politici, tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i štampe, tvoje očajanje zbog rata, kako prošlog tako i buduceg, zbog nacina na koji se danas misli, cita, gradi, svira, proslavlja i stice ob razovanje! U pravu si, Stepski Vuce, po hiljadu puta u pravu, pa ipak moraš da propadneš. Tvoji zahtevi su odviše visoki, tvoja glad prevelika za ovaj jednos= tavni i nemarni svet, zadovoljan tako sitnim stvari ma, koji te odbacuje od sebe jer ti za njega imaš jed nu suvišnu dimenziju. Ko danas hoce da živi i da uživa u tome, ne sme da bude kao što smo ti i ja. Ko umesto ciguljanja traži muziku, umesto razonode radost, umesto novca dušu, ko umesto špekulisanja traži istinski rad, a umesto igre istinsku strast, tome ovaj lepuškasti svet ne može biti domovina... Oborila je oči i utonula u misli. Hermina, pozvao sam je nežno sestro, kako ti dobro vidiš! Pa ipak si me ti naucila da igram
  15. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Рапсоди у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    "A ono što se u meni događa u rijetkim časovima radosti, što je za mene slast, doživljaj, ekstaza i uzvišenost, to svijet voli i traži možda jedino u pjesničkim djelima, a u životu smatra ludošću. I odista, ako je svijet u pravu, ako su ta muzika po kafanama, te masovne zabave, ti amerikanizovani ljudi, zadovoljni tako sitnim stvarima, u pravu su, onda sam ja kriv, onda sam lud, onda sam odista, kako sam sebe često nazivao, stepski vuk, životinja koja je zalutala u tuđ i nerazumljiv svijet koja više ne nalazi svoju postojbinu, vazduh i hranu."
     
     
     
    Herman Hese /Stepski vuk /
  16. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Lady Godiva у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    Povremeno bi duboko u nedrima čuo samrtnički, jedva čujni glas, koji ga je tiho opomijao, tiho se jadao. U takvom času dolazilo bi mu do savesti da vodi čudan život, da je sve što čini samo igra, da je doduše, vedar i kadkad radostan, ali da pravi život protiče mimo njega ne dotakavši ga se. Kao što se igrač igra sa svojim loptama, tako se i on igrao sa poslovima i ljudima iz svoje okolne, posmatrao ih je i u tome nalazio razonodu; ali srcem i izvorom svoga bića nije učestvovao u tome. Izvor je proticao negde daleko od njega, tekao je neprekidno i nevidljivo i više nije bio ni u kakvoj vezi s njegovim životom. Događalo se da se preplašeo trgne zbog takvih misli, poželevši da i njemu bude dato da sa žarom i svim srcem učestvuje u detinjoj svakodnevnici, da istinski živi, da istinski radi, da istinaki uživa i provodi život umesto da kao posmatrač stoji po strani.
    Sidarta, Herman Hese
  17. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Tumaralo. у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    “Ta ja nisam hteo nista drugo nego da pokušam da proživim ono što je samo od sebe htelo da izbija iz mene.Zašto je to bilo tako mnogo teško?”
    Herman Hese
     
  18. Свиђа ми се
    Жедни је реаговао/ла на RYLAH у Колико далеко сте спремни да идете?   
    Кад видим да ништа друго не помаже, заплачем се.
  19. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Џуманџи у Како знаш да си постао секташ?   
    Како знаш да си постао секташ?

    Да би неко постао секташ, није неопходно да се формално учлани у неку од постојећих тоталитарних верских секти. Својим односом према групи којој припада, појединац може у секту претворити било коју групу, била она религијског карактера или не - фудбалски клуб, патриотско удружење, идеолошку скупину, политичку опцију, па чак и Цркву.
     
    Ово су неки од симптома који би требали да буду звоно на узбуну:
     
    Ако сваки разговор који поведеш или у који се укључиш скренеш на причу о твојој секти.
    Ако верујеш да твоја секта има одговор на свако питање.
    Ако верујеш да постоји неко у твојој секти ко никада ни у чему није погрешио.
    Ако верујеш да постоји група људи које је исправно мрзети, и од које не може доћи апсолутно ништа добро.
    Ако верујеш да у твојој секти нема ничега што не ваља.
    Ако си убеђен да су сви који не припадају твојој секти глупи.
    Ако своје ставове формираш само на основу тога што је неко из твоје секте тако рекао.
    Ако одбијаш да сарађујеш са неким ко је твој неистомишљеник, па макар се радило и о нечему што је од свеопштег добра.
    Ако чак и добре и исправне поступке твојих неистомишљеника видиш и тумачиш као лоше.
    Ако сматраш да је исправно одступити од својих принципа ако је то потрбно да спречиш некога од твојих неистомишљеника да оствари његове циљеве.
     
    http://katodnacevsvetrpi.blogspot.rs/2011/10/blog-post_04.html
  20. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у Именујте тему на форуму коју никада нећете да погледате :)   
    Bez šale nedostaju mi teološke teme, mislim bez ono jedna ikona i hiljadu Amina ispod nje.
  21. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Страле у Именујте тему на форуму коју никада нећете да погледате :)   
    Оне теме са мушко-женским и женско-мушким питањима не читам.
  22. Хахаха
    Жедни је реаговао/ла на Војвода7 у Именујте тему на форуму коју никада нећете да погледате :)   
    Најгора је та тема о феминизму, само се изнервирам...некад бих нешто написао и онда сконтам да нема сврхе, тако да не улазим...
  23. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Danijela у Game of Thrones - нова хит серија! (опаки спојлери, улазите на сопствену одговорност!)   
    Gledala sam ja. Odlicna! Jedva cekam drugu sezonu za koju mislim da ce biti jos bolja, kompleksnija i mastovitija.
  24. Волим
    Жедни је реаговао/ла на Avocado у Game of Thrones - нова хит серија! (опаки спојлери, улазите на сопствену одговорност!)   
    Neće biti novi Got... previše filozofije za ukus širokih narodnih masa... ali sjajna serija... mislim da ima svoju posebnu temu...
  25. Волим
×
×
  • Create New...