Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

ines

Члан
  • Број садржаја

    1574
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    ines је реаговао/ла на PromukliSlavuj у Преподобни Пахомије Хиоски: ХРИШЋАНИ СЕ СТАЛНО ПРИЧЕШЋУЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА   
    Па ту нема ништа спорно.. Постиш, исповедиш се, причестиш се.. колико год пута добијеш благослов за то..

    Ако хоћемо да се причешћујемо на свакој Литургији, треба стално да постимо оно што Црква саветује.. Живиш у ритму Цркве и уживаш, шта је спорно?

    Свештеника наравно питаш и најавиш, него како другачије?

    Све је просто, заправо


    Sent from my iPhone using Pouke.org
  2. Хахаха
    ines је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Преподобни Пахомије Хиоски: ХРИШЋАНИ СЕ СТАЛНО ПРИЧЕШЋУЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА   
    - А ти, Драгана, шта хоћеш?
    - Па да се исповедим, оче!
    - Е јес,  пази да нећеш

  3. Волим
    ines је реаговао/ла на JESSY у Преподобни Пахомије Хиоски: ХРИШЋАНИ СЕ СТАЛНО ПРИЧЕШЋУЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА   
    У сваком случају, Литургија се служи искључиво ради причешћивања свештеника и верника и сваки пут кад свештеник са двери позове вернике да „са страхом Божјим, вером и љубављу приступе“ Светом причешћу, верници се могу причешћивати. Свештеник који је рекао „данас нема причешћа“ учинио је преступ црквених правила, па чак и ако му је тако наложио надлежни епископ. Не постоји Литургија без причешћа!
     
    цео текст
  4. Свиђа ми се
    ines је реаговао/ла на Lady Godiva у Преподобни Пахомије Хиоски: ХРИШЋАНИ СЕ СТАЛНО ПРИЧЕШЋУЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА   
    Нисам сигурна да разумем.
    Хоћеш да кажеш да пошто нико није пришао да се "најави" код осталих свештеника, онда је он потпуно прескочио тај "део"?
    Иначе је то било у мојој парохијској цркви. Исто се људи ретко причешћују. Чак ни деца се не причешћују на свакој литрургији.
    Још једном се то десило пре можда годину дана, била је прва недеља неког поста и други свештеник је исто овако поступио. 
  5. Свиђа ми се
    ines је реаговао/ла на goranger у Преподобни Пахомије Хиоски: ХРИШЋАНИ СЕ СТАЛНО ПРИЧЕШЋУЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА   
    Da u slučaju da gostuješ. Mada ja i moje parohijske sveštenike uvijek podsjetim u toku liturgije da želim da se pričestim iako imam jasno definisan i dogovoren blagoslov za to. Iz dva razloga. Prvo, jer barem kod nas nema  prakse redovnog pričešćivanja vjernika van postova, pa računam da postoji velika vjerovatnoća da i sveštenik koji je tako naviknut, to jednostavno previdi i drugo, jer mi je najmanji problem da se malo iscimam u vezi Njega ako je to potrebno.
    Jednom sam u gostima u toku ispovijesti dobio blagoslov od sveštenika i opet ostao bez pričešća  jer drugi sveštenici to nisu znali. Zato sam juče pitao dvojicu i sve je bilo ok. Ma ako treba ulećem u oltar i najavljujem
  6. Волим
    ines је реаговао/ла на JESSY у Преподобни Пахомије Хиоски: ХРИШЋАНИ СЕ СТАЛНО ПРИЧЕШЋУЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА   
    kod mene u crkvi danas svestenik kaze - ako se neko pripremao za pricesce, neka ponavlja reci molitve...
  7. Свиђа ми се
    ines је реаговао/ла на JESSY у Преподобни Пахомије Хиоски: ХРИШЋАНИ СЕ СТАЛНО ПРИЧЕШЋУЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА   
    strasno....
    prisustvovala sam dva puta takvoj sceni...jednom u manastiru, drugi put u grobljanskoj crkvi...isto sam se pitala sta se desava....
  8. Свиђа ми се
    ines је реаговао/ла на Lady Godiva у Преподобни Пахомије Хиоски: ХРИШЋАНИ СЕ СТАЛНО ПРИЧЕШЋУЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА   
    Јутрос на Литургији, свештеник након „Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите", уместо да прочита молитву пре причешћа и причести људе.. изађе и благослови нас и настави као да је било све нормално.. „Примивши ... страшне Христове Тајне, стојећи смијерно, достојно заблагодаримо Господу." 
    Које Тајне примивши, кад нико није ни могао да се причести? 
    Не знам шта то би.
    Да ли је још неко присуствовао оваквој Литургији на којој "фали", најважнији део, причешће? 
  9. Свиђа ми се
    ines је реаговао/ла на прота Бранко Тапушковић у Зоран Ђуровић: НОТА О МОЛИТВИ   
    Како оно рече старац Пајсије:" Помисли су авиони, пролазе те пролазе, проблем кад им у нашим главама направимо аеродром!"
  10. Свиђа ми се
    ines је реаговао/ла на Sofija_ у Зоран Ђуровић: НОТА О МОЛИТВИ   
    Ako je tako, pomolite se i za mene gresnu i nedostojnu 
  11. Свиђа ми се
    ines је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: НОТА О МОЛИТВИ   
    Зоран Ђуровић: НОТА О МОЛИТВИ
     
    Проповедник (Кохелет) писа како се предавао страстима и другоме и себе гледао са стране. Да би видео да ли то функционише. Шта је тај живот? Куда води? Поробљава ли човека...
    Племенита госпођа срца мога, ових дана, пошто ме је видела да жестоко каштигам неке људе, рече да ће се помолити за мене да ми Бог опрости грех, јер никад није видела да овако бескрупулозно разобличавам особе. Зна да никад нисам радио против неког. И то је тачно. За мене грех није апстрактна категорија, него конкретна: када другога оштетиш, повредиш. Перверзни људи мисле да је грех у самим помислима и у себи. Јесте ако је против тебе самога. Грех је лагати, али лажеш другу особу. Само у тешким облицима патологије можеш да лажеш самог себе.
    Можда сам опсесиван, а можда и заиста молитвена особа (то ћу знати кад изађем Му пред лице), јер Господу досађујем дан-ноћ, док седим, док ходам, док једем, док спавам...
    Сада сам дошао у ситуацију да некима скинем главу и немам милости. Буквално као када је на Кисону Илија поклао Валове жреце. Имамо то осликано и на православним фрескама. Свети краљ Милутин, на чији дан сам се родио, држао је одсечену главу свог непријатеља. У цетињском манастиру нађоше лобању Махмут Паше Бушатлије. Имао је св. Петар.
    Никакву мржњу не осећам према овим особама, али их одстрањујем као рак. Иако их помињем у молитвама. Молитва ме није напустила. Све се редовно одвија, људи се исцељују (мада има она категорија за коју велим да их испратим молитвама у други живот, истинити и вечни, јер им Господ беше одредио границе, као и свима нама), радимо на добробит свих. Сведочим да је могуће волети и поступати „немилосрдно“. Једнако ми гори љубав у срцу, али ме то не спречава да каштигам оне који раде против интереса Цркве, односно свих нас. Нама је дато да одсечемо злотворе, а Бог ће после судити.
    Хришћанство није хипи покрет. Има ли или нема апокатастазе, ја то не знам, али знам да Бог жели да се сви људи спасу, и зато се молим за све. Нико нема изговора да не воли непријатеља. Тек са практиковањем ове заповести, ми и заиста спознајемо шта је Божија љубав. Нема никаквог али...
    Не написах никакав „побожан“ текст, а они који воле непријатеље, ће знати о чему говорим. Бог је љубав и ко воли, спознао је Бога. Не можеш рећи да волиш Бога, кога не видиш, а не волиш ближњег кога видиш. Јако је једноставно ово Апостолово. Али треба да се практикује па да се види да то функционише, ради... Но, истовремено, морамо да разликујемо духове и особе. Да се одстрани зло. Мора да сапостоји: мудри као змије, безазлени као голубови. Као Кохелет могу да посведочим да ово ради...    
      
  12. Свиђа ми се
    ines got a reaction from Bokisd in Да ли Бог игнорише зло?   
    E da...to je PREMUDROST!
  13. Свиђа ми се
    ines got a reaction from Бездомник in Да ли Бог игнорише зло?   
    E da...to je PREMUDROST!
  14. Свиђа ми се
    ines је реаговао/ла на Бездомник у Да ли Бог игнорише зло?   
    Постављам тезу да Бог намерно игнорише зло и патњу ради “виших” интереса, т.ј. ради очувања личности оних (међу њима и мене самог 🙂) који их смишљају, узрокују и наносе. Да не би, интервенишући над њиховим злим поступцима, пре вечности легитимисао и везао зло за њихов индентитет, па да се тиме и сам не би показао као узрочник и ствараоц зла?
  15. Волим
    ines је реаговао/ла на fsa у Свето причешће   
    Истина о пракси честог причешћивања (други део)
    О достојности и учесталости причешћивања
    СВЕТИ ФИЛАРЕТ МОСКОВСКИ Још омиљенији аргумент противника честог причешћивања представља цитат из катихизиса св. Филарета (Дроздова, + 1867): „Древни хришћани причешћивали су се сваке недеље, док су међу садашњима само малобројни они који воде тако чист живот да су свагда спремни да приступе тако великој Тајни. Црква материнским гласом саветује онима који ревнују на побожном животу, да се исповедају пред духовним оцем и да се причешћују Телом и Крвљу Христовом четири пута годишње или свакога месеца, а свима - неизоставно бар једном годишње“.
    Зачуђујуће је да опоненти управо ову реченицу сматрају аргументом против причешћивања сваке недеље! Наиме, такав закључак може да се изведе једино у случају да је површно прочитана.
    Као прво, св. Филарет нигде у њој не забрањује да се причешћујемо чешће, него једном месечно.
    Као друго, у овој реченици светитељ отворено признаје да у његово време, иако „малобројни“, ипак постоје хришћани који „воде тако чист живот да су свагда спремни да приступе тако великој Тајни“.
    Као треће, одређујући причешћивање „сваке недеље“ као обележје „чистог живота“, светитељ самим тим недвосмислено означава причешћивање сваке недеље као идеал хришћанина - наравно, ако се сагласимо с тим да је сваки хришћанин дужан да стреми ка чистом, а не ка нечистом животу.
    Као четврто, пада у очи да је св. Филарет поставио вишу границу учесталости причешћивања („једном месечно“), него што је 150 г. пре тога учинио св. Димитрије Ростовски („четири пута годишње“). Ми у томе видимо израз трајног стремљења Руске Православне Цркве да своја чеда врати чаши Христовој. Проћи ће још 100 година од времена кад је овај катихизис написан, а онда ће руски новомученици, као што су свештеномученици Алексије и Сергеј Мечеви, свештеномученик Серафим (Звездински), свештеноисповедник Атанасије (Сахаров) и други, позвати мирјане да се причешћују једном недељно, па и чешће од тога.
    То се, узгред, изразило и у званичној одлуци Светог синода Руске Православне Цркве од 13. маја 1931. године, у којој се каже: „Пожељно је и прихватљиво да се православни хришћани причешћују што је могуће чешће, а напреднији међу њима и сваке недеље“.
    Међутим, да се не би створио утисак да је наше разумевање става св. Филарета засновано само на тумачењу његових речи, као потврду томе навешћемо три цитата из писама овог светитеља упућених мирјанима, где се говори управо о чешћем причешћивању од причешћивања једном месечно.
    „Што се тиче причешћивања Светим Тајнама и на Велики четвртак и на дан Пасхе, раније су сматрали да је ово не само прихватљиво за сваког верника, него и обавезно. Исус Христос је Онај исти и сада. Остаје само питање да ли смо ми спремни да Му се приближимо. Одговор може да нам пружи савест и духовни отац“. (Писмо од 30. марта 1828. г).
    „Како може да постоји неспоразум због тога што желе да се приближе Господу? Чешће приступање трпези Господњој јесте чин вере и љубави, али ту постоји и одважност, а не могу сви да имају правилну одважност... Због тога сматрам да намеру причешћивања Светим Тајнама на Велики четвртак и на дан Пасхе треба да размотри духовни отац...“ (Писмо од 1. априла 1835. г).
    Мирјани „могу понекад чешће да приступају Светим Тајнама, ако имају посебну жељу или ако је то особито потребно... садашње болесно време даје нам основан разлог да се чешће причешћујемо Светим Тајнама“ (Писмо од 28. новембра 1847. г).
    Као што видимо, у полемици против честог причешћивања, позивање на цитат из катихизиса или, уопштено, на св. Филарета Московског, никако нам се не чини могућим.
    Што се тиче управо ауторитета катихизиса, може се навести и оно што се тим поводом каже у „Катихизису Источно-православне цркве“ Светог Николаја Српског (+1956): „Колико би се често требало причешћивати? Најмање - четири пута годишње (током четири поста). Међутим, пожељно је да се причешћивању приступа што је могуће чешће, у зависности од спремности за Причешће“.
    СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ
    Као следећи светоотачки аргумент противника честог причешћивања појављују се три цитата из дела св. Игњатија Брјанчаниова. Први гласи овако: „Морамо се причешћивати, у крајњој мери, током сва четири поста, четири пута годишње. Ако, на жалост и на несрећу, житејске бриге ни то не допуштају, онда се неизоставно морамо причестити бар једном годишње“.
    Овде проналазимо оно исто што и у претходним цитатима - аргументима, само изражено у још већем степену. Наводити као доказ против учесталијег причешћивања оно, о чему свети отац говори као о „крајњој мери“ ретког причешћивања, јесте нешто сасвим неумесно - посебно ако узмемо у обзир да се сам св. Игњатије, још док је био мирјанин, причешћивао сваке недеље. (Исто се односи и на речи преподобног Варнаве Гетсиманског, које наводе опоненти. Наиме, преподобни Варнава је сестрама Иверске Виксунске обитељи саветовао: „Причешћујте се током свих светих постова, а такође, уколико се нека разболи, што је могуће чешће“. Овде нема ниједне речи против честог причешћивања.)
    Други цитат је преузет из писма упућеног болесној сестри Јелисавети Александровној, у којем Свети Епископ пише: „Црквена служба храни душу, а усамљеност у великој мери погодује испитивању самога себе и покајању. Због тога су се многи Свети Оци повлачили у дубоке пустиње... Саветовао бих и теби да Велики пост проведеш не излазећи из куће, са коришћу за душу и тело, и да понекад позовеш свештеника ради вршења неких најважнијих служби, а да припрему за св. Причешће и само причешћивање Светим Тајнама одложиш до Петровог поста. Није важно да се често причешћујемо, него да се суштински припремимо за причешћивање и да услед тога пожањемо велику корист. Током свог дугогодишњег живота у пустињи, света Марија Египатска се није ниједном причестила: такав њен живот био је припрема за Причешће, којега се удостојила тек пред крај живота“. (Писмо од 16. фебруара 1847. г).
    У датом цитату уистину постоји савет за ређе причешћивање. Међутим, да ли је тај савет упућен свим хришћанима или некој појединачној личности и у конкретним околностима? Из наведеног текста се види да Свети Епископ саветује адресату да током читавог Великог поста не иде у храм! Зар је и то савет који се може применити на све православне? Осим тога, да ли је и наведени пример преподобне Марије Египћанке, која се за четрдесет седам година причестила само два пута, такође норма за све? С тим се неће сагласити чак ни присталице „веома ретког“ причешћивања. Зашто онда они из једне реченице, коју је навео Свети Епископ, одабирају само оно што њима одговара?
    Да се пред нама не налази општа заповест, него наглашено лична препорука, још јасније указују речи са почетка овог одломка, које опоненти најчешће пропуштају да наведу: „Никако ти не саветујем да током зиме излазиш из собе. Испразна је та помисао о лишавању црквене великопосне службе која ти предлаже да одеш у цркву, и на њу не би требало да обраћаш пажњу“.
    Управо се овим могу и објаснити оне речи Светог Епископа које затим следе. Он предлаже и противотров за искушење, и утеху за болесницу, за коју је опасно да излази из куће.
    Разуме се да је у оним околностима, у којима се нашла његова сестра, и узимајући у обзир њено тадашње духовно стање, савет Светог Епископа био сасвим прикладан и душекористан; међутим, изводити из њега општи пропис за све здраве хришћане подједнако је немогуће као што би било немогуће и извести из овог текста опште правило о непосећивању храма током Великог поста.
    О томе, да Свети Епископ не одбија могућност честог причешћивања за оне хришћане који су здрави и припремљени за ову Св. Тајну, сведоче редови које је он, за руске читаоце, написао у „Отечнику“: „Ава Аполос је говорио: ‘Монаси су дужни да се, ако је то могуће, свакодневно причешћују Светим Христовим Тајнама. Онај који се удаљује од њих, удаљује се од Бога а онај, који им често приступа, често прима у себе Христа Спаситеља. Сам Христос Спаситељ је рекао: Који једе Моје Тело и пије Моју Крв у Мени пребива и Ја у њему (Јн 6, 56)“.
    Најзад, трећи цитат који наводе противници честог причешћивања уопште не погодује њиховим тврдњама: „Човек нека испитује себе (1. Кор. 11,28), нека добро осмотри самога себе пре него што приступи Светим Тајнама; ако је огрезао у греховној нечистоти, нека се удаљи од страшног Причешћа, да своје грехе не би превршио и запечатио најтежим грехом: изругивањем над Светим Тајнама Христовим и изругивањем над Самим Христом“.
    Читав овај цитат говори само о онима који се причешћују у стању непокајаних смртних грехова. У њему нема ниједне речи о учесталости причешћивања. Причешћу се, међутим, недостојно може приступати и једном недељно, и једном годишње. Учесталост, сама по себи, не излаже причасника осуди, као што ни ретко причешћивање ни у ком случају не гарантује достојност причасника.
    Требало би рећи да је то општа грешка опонената: они поистовећују често причешћивање са несумњиво недостојним и зато настоје да као аргументе против њега искористе оне текстове који су посвећени управо недостојном причешћивању (То се може рећи и за други аргумент који наводе - на речи преподобног Севастијана Карагандинског (+ 1966): „Приступити чаши Светих Тајни - ни у ком случају није исто што и приступити столу ради чаше супе или чаше чаја“. Као да неко од заговорника честог причешћивања говори нешто супротно од овога!).
  16. Волим
  17. Волим
    ines got a reaction from Rašo in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Манастир Соко се налази подно Соко Града, на обронцима Соколских планина у близини Љубовије.  6.4.2019.

  18. Волим
    ines got a reaction from Лидија Миленковић in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Манастир Соко се налази подно Соко Града, на обронцима Соколских планина у близини Љубовије.  6.4.2019.

  19. Волим
  20. Волим
    ines је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Братство манастира Михољска превлака: Хвала полицајцима који су одбили да руше светињу   
    Братство Светоархангелског манастира на Михољској превлаци захвалило се данас свим полицајцима који су одбили наређење да руше Крстионицу.
    „Овим путем желимо да се захвалимо свим припадницима полиције Црне Горе који су одбили да учествују у рушењу наше светиње, као и онима који су учествовали у походу на нашу светињу али нису хтјели да уђу насилно на манастирско имање“, објављено је на фејсбук страници Манастира.


    Најтоплије молитве и најдубље поштовање, наводи братија, прате оне који су због ове ситуације изгубили или напустили посао, али и задобили нешто много веће, „што ће се открити свима нама када напустимо овај привремени живот, и дођемо пред Бога Оца“.
    „Хвала свима који су ради свештеног страха и поштовања светиње чојствено и као прави наследници црногорског достојанства сачували свој витешки образ.
    Христос је међу нама“, наводи се у саопштењу Манастира Михољска превлака и вјерног народа.

    View full Странице
  21. Волим
    ines got a reaction from АлександраВ in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Манастир Соко се налази подно Соко Града, на обронцима Соколских планина у близини Љубовије.  6.4.2019.

  22. Волим
    ines је реаговао/ла на verum est in beer у "Кана Галилејска" - Упознавање ради хришћанског брака на ЖРУ- пријавите се!   
    А да ли на пример ја могу да будем проводаџија?
  23. Свиђа ми се
    ines got a reaction from Dominika in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Манастир Соко се налази подно Соко Града, на обронцима Соколских планина у близини Љубовије.  6.4.2019.

  24. Волим
    ines got a reaction from Gogić in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Манастир Соко се налази подно Соко Града, на обронцима Соколских планина у близини Љубовије.  6.4.2019.

  25. Свиђа ми се
    ines got a reaction from Предраг М in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Манастир Соко се налази подно Соко Града, на обронцима Соколских планина у близини Љубовије.  6.4.2019.

×
×
  • Create New...