Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Маринковић

Члан
  • Број садржаја

    27
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  1. Иди па га питај. Битно је да си ти покупио толику мудрост па је нештедимице просипаш.
  2. Помаже Бог, Неко је упутио примедбу да монаси не треба да се дотичу ових тема, мислећи на оца Јосију Тренхама. Отац Јосија није монах већ свештеник Антиохијске Патријаршије у Риверсајду у Калифорнији, дакле ожењен је и има осморо деце. Ово је интернет страница парохије оца Јосије: http://www.saintandrew.net/administration.html Отац Јосија је предавач на универзитету Риверсајд. Саградио је предиван храм у овоме граду:
  3. "utopiju" знам већ годинама јер је присутан на форуму на коме сам ја модератор (форум пријатељ божији) реч је о провокатору, љубитељу бескорисних и бескрајних расправа. Увек је у праву и не прихвата нити један аргумент ма како подкрепљен био (класична секташка заслепљеност и затвореност). Омиљене две теме су му брањење усташа и сотонизовање Срба. Саветујем да не улазите са њим у расправе јер не воде ничему.
  4. Autonomous Sensory Meridian Response (ASMR) is a term used to describe a sensory experience characterized by a pleasant tingling sensation in the head and scalp, which can be triggered by sounds like whispering or brushing, and visual stimulus like painting or drawing. On YouTube, the phenomenon inspired the creation of “whisperer” videos, in which people attempt to trigger the viewer’s ASMR by speaking in a soft voice and making various sounds with inanimate objects. На Википедији: http://en.wikipedia.org/wiki/Autonomous_sensory_meridian_response Неколико примера: (савет - препоручујем коришћење слушалица) Ваше мишљење...
  5. празнује се 04. (17.) јула (1) (чита се у страдањима и при најезди искушења) Кондак 1. Просијавши крвљу својом Светој Цркви у време ново, утврдите у вери и нас недостојне слуге Господње, који, сећајући се вашег мучеништва, молитвено кличемо: Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Икос 1. Ангели Господњи радошћу великом испунише се, видевши вас непоколебљиве у страдањима и у храбром исповедању вере. Крепећи снаге ваше, прослављаху Господа Васкрслога и вас свети свештеномученици победоносно клицајући: Радујте се, пастири достојни! Радујте се, наставници ревносни и трудољубиви! Радујте се, чувари истине! Радујте се, храбри исповедници имена Христовог! Радујте се, славом вечном прослављени! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 2. Од детињства изабран Господом би да животом својим послужиш заједници Цркве Божије, свечасни Саво, епископе Горњег Карловца. Са светитељима од века просијавшим и мартирима вере, ликуј у вечној трпези радости Господње кличући: Алилуја! Икос 2. Врлинама многим којима те Дух Свети украси, свештеномучениче Саво, сијао си вернима, утврђујући примером колебљиве и снажећи одважношћу Христовог војника слабе. Многи тобом очувани на путу истине, похвале приносе добротвору своме говорећи: Радуј се, архијереју богомудри и благочестиви! Радуј се, велики у подвигу и трпљењу! Радуј се, скромношћу сијао си стаду! Радуј се, огњем вере подизао си слабе! Радуј се, очинским поукама тешио си маловерне! Радуј се, свети свештеномучениче Саво архијереју горњокарловачки, са свештеномученицима невино пострадавши! Кондак 3. Напасајући верне истинама еванђељскога живота, удостојени сте двоструких венаца, часни оци свештеномученици, као ревносни проповедници Логоса Очевог и храбри исповедници и страдалници вере, који са светима вечно блистајући у слави, Богу трисвету песму приносите: Алилуја! Икос 3. Земаљским сладостима искушавајући вас, мучитељи безумни не разумеваху како живот свој полажете за веру, не одричући се истинитог и крвљу многих печатанога исповедања вере. Ми наследници ваши, радујући се непоколебљивости којом за Христом горесте певамо: Радујте се, узори правоверних и истинољубивих! Радујте се, тајни Божијих созерцатељи! Радујте се, плату у вечности достојно примате! Радујте се, све земаљско ради вечног остависте! Радујте се, пролазна блага не преластише вас у страдању! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 4. Стичући земаљско образовање непрестано си жудео ка висотама Божјега Царства, које крвљу задоби, на радост правоверних и утеху маловерних, сведочећи Христа Васкрслога: Алилуја! Икос 4. Таланте од Бога примљене умножио си на радост пастве, извршавајући са Духом Светим свако од Цркве поверено ти послушање. Древне обитељи крушедолске достојним игуманом показао си се, негујући свето предање истине Божије: Радуј се, наставниче правоверних Хришћана! Радуј се, узоре послушања и целомудрености! Радуј се, древне крушедолске обитељи похвало нова! Радуј се, поносе монаха! Радуј се, учитељу молитвеника! Радуј се, свети свештеномучениче Саво архијереју горњокарловачки, са свештеномученицима невино пострадавши! Кондак 5. У време страдања духовни узори били сте мученичком народу, који видевши оданост вашу Цркви и вери, благодарствено прослави Бога певајући: Алилуја! Икос 5. Непоколебљиво чували сте Православно исповедање вере, одолевајући свакоме искушењу, положили сте животе своје претрпевши многа мучења. Зато вас и прослављамо говорећи: Радујте се, чувари истините вере! Радујте се, борци за правду! Радујте се, окрепитељи верних у страдањима! Радујте се, поносе рода правовернога! Радујте се, источници благослова Господњег! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 6. На крви мученика сазда Господ Цркву своју. Међу њима блиставо сијају свети епископи мученици свих времена. Са њима у слави великој и тебе, Саво премудри, показа Логос Предвечни кога песмом вечном славопојиш: Алилуја! Икос 6. Древну епархију горњокарловачку великом у духу показао си, преображавајући је у градину свету, обрађујући је као пастир добри, свештеномучениче Саво. Натопивши је крвљу својом, не остави нас ни данас, молитвено заступајући све који спомен твој са похвалама празнују: Радуј се, епархију своју оживео си Духом Светим! Радуј се, паству своју хранио си маном небеском! Радуј се, крв своју пролио си зарад светиња Цркве! Радуј се, верујућима примеру блистави и лучезарни! Радуј се, снагом древних мученика разобличио си мучитеље! Радуј се, свети свештеномучениче Саво архијереју горњокарловачки, са свештеномученицима невино пострадавши! Кондак 7. Свештеници Твоји, Господе, обућиће се у правду, Духом Светим созерцаваше Давид премудри. На вама оци наши, презвитери и свештеномонаси горњокарловачки испунише се речи великога цара и пророка, јер непоколебљиво следећи Христа уђосте у радост Царства његовога: Алилуја! Икос 7. Тајанствена је и недокучива сила Духа Божијега која је оснажила вас оци наши, да страховита мучења у наду вечности преобратите, славопојећи Бога и опраштајући мучитељима. Зато вас као сведоке истине похваљујемо срцем кличући: Радујте се, хероји вере Богом прослављени! Радујте се, јер сте се од дијаманта чвршћим показали! Радујте се, јер сте заблуде мучитеља изобличили! Радујте се, истрајни у исповедању правоверија! Радујте се, укрепитељи оних који страдају! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 8. Тихи глас проповедника и молитвеника пастви својој био си, Саво блажени, остајући вечни сведок истине и благовеститељ мудри. Прослављајући Господа, Који тебе као свога препозна и у слави светих показа славопојимо: Алилуја! Икос 8. Са светим архијерејима рода српскога ликуј данас, Саво премудри, снажећи и позивајући чада твоја да пут истине следимо, и окушамо непрестано од трпезе вечне Богочовека Христа коме предстојиш у слободи великој: Радуј се, похвало времена нових! Радуј се, страдалниче истине ради! Радуј се, проповедниче еванђеља Јагњетовог! Радуј се, мученика древних похвало! Радуј се, свештеномученика древне цркве наследниче! Радуј се, свети свештеномучениче Саво архијереју горњокарловачки, са свештеномученицима невино пострадавши. Кондак 9. Господе, крепост наша једино си ти, певали су свештеномученици горњокарловачки на страдање вођени. Загледани у радост невечерњег Царства, пројавише Бога кличући: Алилуја! Икос 9. Као некада пред Диоклецијаном рани мученици и ви, мартири времена нових, непоколебљиво исповедасте Име Христово и веру апостолску пред мучитељима. Примером храбрости сијате нама који кличемо: Радујте се, врлинама многим даровани! Радујте се, храброшћу оденути и непоколебљивошћу опасани! Радујте се, примери достојни исповедања вере! Радујте се, Цркве горњокарловачке драгуљи бесцени! Радујте се, наставници благости! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 10. Као овца на заклање би поведен, свештеномучениче Саво, следујући Господу Коме си служио предано. Са Њим поневши крст у вечном блаженству трисвету песму славопојиш: Алилуја! Икос 10. У светости Бога Триипостасног као исповедник и мученик вере засијао си, Саво оче наш, зато те са праведнима од века поштујемо, часни спомен твој са љубављу прослављајући: Радуј се, архијереја Христових примеру! Радуј се, стражитељу над тајнама Божијим! Радуј се, ангела похвало! Радуј се, чада твојих утехо! Радуј се, пламени проповедниче вере! Радуј се, свети свештеномучениче Саво архијереју горњокарловачки, са свештеномученицима невино пострадавши! Кондак 11. Царство Божије као наду имајући, телесна страдања бодро сте претрпели, росу тихе благодати Духа Светога невидљиво примајући. Тако оснажени славом будућега века победоносно клицасте: Алилуја! Икос 11. Безгласним учинисте мучитеље, који мир и спокојство ваше у страдањима не схваташе, јер тамом опседнути убијајући вас мислише да Богу принос чине: Радујте се, мука телесних победитељи! Радујте се, мир вечни у страдању недодирљивим показа вас! Радујте се, изобличење мучитеља! Радујте се, страдајући креписте духовне снаге! Радујте се, достојни наследници Косовских мученика! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки са епископом Савом невино пострадали! Кондак 12. Уђите у радост Господа свога, Еванђеље позива оне који крст свој на Голготу живота изнеше. Примајући са апостолом Павлом венац правде, Бога прослављајте песмом: Алилуја! Икос 12. Епархија горњокарловачка са великом љубављу поштује вас, свештеномученици, који чистоту вере очувасте и благослов нама дарујете заступајући нас у Дан другога доласка Господњег, е да би и ми са вама угледали Светлост Бога Тројичнога Који вас прослави: Радујте се, невино на заклање одведени! Радујте се, пострадали не одричући се Христа! Радујте се, ангели вас молитвено крепише у мукама! Радујте се, земаљска Црква прославља вас љубављу неисказивом! Радујте се, пасхе вечне сведоци! Радујте се, свети свештеномученици горњокарловачки, са епископом Савом невино пострадали! Кондак 13. Нека је прослављен Бог у Тројици: Отац, Син и Дух Свети, Коме следовасте љубављу, делањем и животом: Саво архијереју са презвитерима Цркве горњокарловачке пострадавшима. Самилостиво погледајте и на нас поколења ваша која радосно кличу вама, о! родитељи и наставници живота и истине: Алилуја! (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.) Молитва светом свештеномученику САВИ, ЕПИСКОПУ ГОРЊОКАРЛОВАЧКОМ О! Преславни архијереју Цркве Христове и велики страдалниче за истину вере, као што свештену епархију своју ниси напустио пред страдањем, већ си као предстојатељ стада први на заклање одведен, тако и сада, Саво премудри, моли Господа да нас помилује и као Своје препозна када буде благоизволео да суди свакоме по вери и делима. Не престај молитвено стражити над нама, пастиру духовни, учећи нас да правилно веру исповедамо, славећи Бога у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин! О! Молитва светим СВЕШТЕНОМУЧЕНИЦИМА ГОРЊОКАРЛОВАЧКИМ Христови сведочитељи у време ново засијали и невино пострадали ради исповедања вере, сетите се у дан другога Доласка Господњег и нас недостојних чада ваших, који вам молитвене похвале приносе и молитвеним уздасима вапију. Сетите се и страдалног рода нашег кога буре искушења ломе, Цркву Свету покажите недодирљивом за нападе непријатеља, прослављајући Оца и Сина и Духа Светога, сада и увек и у векове векова. Амин! Тропар, глас 8. О, свештеномучениче Саво горњокарловачки, са презвитерима својим часно пострадавши, животима својим Христа сведочећи, кроз мучеништво вечност задобисте, радујући се у лику часних страдалника, спомените и нас грешне који вас молитвено славимо. Кондак, глас 8. Служитељима верним показасте се, свештеномученици горњокарловачки, епископом Савом предвођени, мучеништво примисте наслеђујући радост непролазну,Стима у роду нашему просијавшима. ЖИТИЈЕ свештеномученика САВЕ, ЕПИСКОПА ГОРЊОКАРЛОВАЧКОГ Oвај смирени и скромни, испуњен многим врлинама, епископ Цркве, рођен је 6. јула 1884. годпне у Молу од благочестивих и побожних родитеља Стефана и Јелисавете Трлајић. На светом крштењу добио је име Светозар. (2) Основно образовање стекао је у родном месту, а велику класичну гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима. Као даровпт и вредан ученик показао се и током студија, са највишим опенама завршпвши Правнп факултет у Београду и одбранпвши Правосудни испит у Загребу. Пожелевши да као свештенпк послужи Цркви и роду, ђаконски чпн примио је на Богојављењег, а презвитерско посвећење на Светога Саву 1909. године. Непуне две деценпје службовао је као парохијски свештеник у Башаиду. Као савестан и одговоран клирик, изабран је почетком 1927. године за референта, а потом и секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Као удов свештеник, примио је монашки постриг 1929. године, у деспотској Крушедолској лаври, где је произведен за архимандрита и постављен за настојатеља манастира. Мудро руководивши братијом и у свему унапређујући Благовештењску свету обптељ, промисао Божија је овога светога и врлпнскога свештеномонаха повела још узвишенијом стазом служења Цркви и роду. Изабран је за викарног епископа Сремског и хиротонисан 30. септемора, 1934. године у Саборној пркви у Сремским Карловцима, руком такође мученога за веру, патријарха србског Варнаве. Као викар сремски, епископ Сава је до новембра 1936. године вршпо дужност председника Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке и свега неколико месеци дужност председника Црквеног суда Архиепископије. Као одговоран, трудољубпв и марљив посленик на њиви Господњој изабран је за епархијског архијереја упражњене горњокарловачке епископпје са седиштем у Плашком, где је и устоличен 4. септембра 1938. године. Богом повереном епархијом са љубављу је управљао чувајући хитон Светосавске цркве, не реметећи и не угрожавајући слободу народа других вероисповести. У народу је упамћен као тих, скроман и побожан епископ, увек спреман да жртвује себе ради ближњих. Посебно се са светитељем Николајем жичким, истакао у борби против Конкордата, што му касније нису заборавили идејни творци НДХ. Други светски рат затекао је овог марљивог еппскопа у престоном Плашком, у коме су се већ 21. маја, 1941. године окупиле десетине усташа, како би власт над градом преузели од Италијана. Еппскопа Саву су одмах по преузимању власти прогласили за таоца "нове католичке државе Хрватске". Усташе су већ 23. маја упале у епископски двор, насилно иселили епископа Саву и сав намештај превезли у Огулин. Злогласни логорник, усташа Јоспп Томљеновић, тражио је насилну предају епархијског новца и вредности, наређујући епископу Сави да напусти просторије, јер "његово присутство није ни пожељно ни потребно". Уз то му је наређено да одмах напусти Плашки и иде у Србију, што је овај храбри епископ Пркве одбио, рекавшп да је законити епископ горњокарловачки и да не сме и не може напустити своју Богом поверену епархију и паству. Остајући непоколебљпв и не напуштајући епископско седиште, свештеномученпк Сава ухапшен је 17. јуна 1941. године, са тринаест угледних Срба и свештенппима Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом. Затворенп су и страховито мучени у штали Јосипа Томљеновпћа, особито епископ Сава. Дана 19. јула, 1941. године усташе су извеле заробљенике, сврстали их по двојицу у ред и одвели на железничку станицу у Плашком у намери да их отпреме у Госпић. На железничкој станици провели су више од седам часова. Епископа Саву су везаног и ланцима зверски малтретирали, не дозвољавајућп му ни да седне ради предаха. У госпићком затвору у који су депортовани, новомученпци доведени из Плашког су страховито мучени. Половином августа 1941. године из госпићког затвора изведено је око две хиљаде Срба, везаних жицом по двојица и одведени су путем ка Велебиту. Међу тим мученицима био је и свештеномученпк Сава. Италијански новинари су сведочили да је на Велебиту током августа 1941. године убијено преко осам хиљада Срба, међу којима се предпоставља да је пострадао и епископ Сава. Постоји још једно сведочење о мученичкој смрти епископа Саве, забележено руком свештеника Јована Силашког и објављено у Банатском веснику, а које је епископ захумско-херцеговачки и приморски др Атанасије Јевтић, записао у књизи "Српска Црква у другом светском рату". Сведочење свештеника Силашког гласи: "Године 1941. у горњокарловачкој епархији завладала је ужасна усташка страховлада. Свештеницима и епископу речено је да више нису пожељни и да морају напустити своје вернпке и свој народ. Надбискуп Алојзије Степинац отворено је рекао владици да мора да напусти "хрватски" Карловац, иначе ће бити ликвидиран. На то му је владика одговорио "Главу дајем, али свој народ не остављам"! Да се надбискуп није шалио видело се одмах. Владика Сава је ухапшен и страховито мучен. За време његовог мучења у Плашком, усташе су певали: "Сви који сте у Христу рођени - у Христа сте се обукли". Када су владику после мучења повели на стратиште, његова мајка је стајала поред цркве и чекала да га проведу. Хтела је, још једанпут, да види сина и да се са њиме поздрави. Мучитељи јој то, међутим, нису дозволили. Владика је, ипак, везанпм рукама благословио мајку и отишао у смрт. Неколико година касније, у башаидску цркву, у којој је владика Сава службовао као месни парох, свратио је непознат човек. Срео је тадашњег управника поште Саву Сараволца. Сава је, иначе, био дугогодишњи појац у башаидској цркви и то са поносом истицао. "Да ли сте познавали владику Саву Трлајића?" - упитао је непознати Сараволца - "Чуо сам да је био свештеник у Башаиду." "Како да не! Владика ме је школовао. Њему сам захвалан за све што сам у животу постигао." "Одкуд познајете владику?" "Био сам непосредни сведок његовог страдања" - одговорио је незнанац. "Усташки мучитељи довели су владику на једну пољану и наставили мучење. Живом су му кожу одрали и посули сољу. Затим су га закопали у земљу. Само му је глава вирила. Потом су довукли гвоздену дрљачу и вукли је преко његове главе, све док није душу предао Господу. Даље не знам. Биће да су га усташе бацили у једну од многборојних јама у том крају, српских гробница. Ни смрт га, дакле, није одвојила од народа". Непознати се окренуо и отишао, а Сава је остао скамењен, не успевши да га упита за име ...". Само Богу Живоме познато је како је и где свештеномученик Сава завршио свој страдалнички живот. Једно је сигурно, ушао је у радост Господа Кога је посведочио мученичком крвљу. (3) Свештеномученик Сава је са другим свештеномучениппма и мученицима, уписан у Диптихе Светих, током редовног заседања Светог Архијерејског Сабора, Србске Православне Цркве, 1999. године. Литургијски се спомпње 4. јула (по јулијанском односно, 17. јула по грегоријанском календару). Свештеномучениче Саво, епископе горњокарловачки моли Бога за нас! (1) У остале пострадале свештеномученике се убрајају: Бранко (Добросављевић), Миле Горњобудашчански, Борис (Муљев), Михаило Требињски, Владимир Српско-Моравички, Бранко Брђанско-Јаворањски, Душан Јесенички, Вуколај Брињски, Георгије Сењски, Манојло Врелски, Гено Госпићки, Матија Смиљански, Петар Плашчански, Петар Бунићки, Илија Средњогорски, Данило Бјелопољски, Милојко Почитељски, Никола Личко-Петровоселски, Димитрије Широко-Кулски, Вујадин Дебело-Брдски, Радивој Коренички, Душан Плитвичко-Љесковачки, Јован Радучки, Милош Грачачки, Спасо Доњелапачки, Дмитар Цвијановићко-Брдски, Петар Петрињски, Родољуб Петрињски, Дане Свињички, Глигорије Бачугски, Петар Војнићки, Душан Коларићки, Милош Радовички, Душан Дуњачки, Богдан Глински, Стеван Огулински, Ђуро Горњодубравски, Илија Муњавски, Илија Црно-Власни, Теофан Гомирски, Методије Гомирски, Сава Бувачки, Игњатије Велико-Градушки, Стефан Гомирски, Доситеј Плашчански, Богољуб Плашчански, Миле Перјасички, Милан Плашчански, Петар Плашчански, Илија Плашчански, Радован Примишљански, Милан Плашчански, Милан Плашчански, Станислав Личко-Јесенички, Јаша Плашчански, Ђуро Плашчански, као и свештеноисповедници : Симеон Сушачки и Андрија Томино-Гајски. (2) Као да је Дух Свети мирским именом свештеномученика Саве предсказао светлосност његовог страдалничког и исповедничког живота ислужења Цркви. (Прим. аутора) (3) За животопис свештеномученика Саве горњокарловачког коришћени су следећи извори: Џомић В. Велибор, Усташки злочини над србским свештеницима, Перун-Подгорица, 1995; Нови свештеномученици и мученици Православне Цркве просијавши у Православном Српском народу, Цетиње, 2000, Плећевић 3. Димитрије, Српски светачник, Београд, 2008, Архив епархије горњокарловачке. "Нови сведоци васкрслог Христа: свештеномученик Сава епископ горњокарловачки, са пострадалим свештеномученицима: житија, служба, акатист", Димитрије З. Плећевић, са благословом његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима (Поповића) издаје Епархија Горњокарловачка, издавачка установа ,,Мартириа", Београд Карловац, 2010. Молитвеник.рс
  6. празнује се 17. (30.) августа (1) Кондак 1. Изабрани Божији угодниче, преподобни оче Рафаило, светилниче Православља, носиоче благослова Светог Саве, духовног оца рода нашег, и благослова светог Хиландара, запевао си нам свештену песму спасења; душа нам је жедна вере и молитве, као залеђена биљка сунчаног топлог зрака! Загреј грехом замрзнута твоја чеда топлим зрацима вечног Сунца, Христа Спаса нашег: да величамо васкрслог Господа и Његовим Еванђељем обасјани живот твој. Од вечног Исцелитеља дарована ти је моћ исцељења од свих болести и невоља; зато нас заштити од сваких беда и напасти, невоља и жалости. Молитвено и с љубављу приступамо гробу твоме и светим твојим моштима, да нас избавиш од свакога зла. С радошћу ти кличемо: Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Икос 1. Господ те изабра, као небеског човека и анђела земаљског, да Га еванђелским својим животом прославиш. Ти си, свети Рафаило, милодар свештеног Хиландара Банату, весник благе вести и бесмртни сведок вечне Истине; наша утеха и лекар наших душа, топли молитвеник и пред Богом заштитник. Промислом Божјим си у равни Банат дошао, у скромној колиби од трске подвизавао се на реци Бегеју, проводећи живот свој у девствености, посту и молитви. Зато благодат Светог Духа узвелича смерни живот твој, учећи и нас да кличемо: Радуј се, светог Хиландара украсе и светилниче! Радуј се, похвало Баната и утехо! Радуј се, скромни колибару који постаде обиталиште несместивог Христа Бога! Радуј се, јер нам дарујеш духовно просвећење свете Цркве! Радуј се, васкрситељу српских душа, вером у васкрслог Христа! Радуј се, јер си био препорођен и освећен кроз божанске Тајне и свете врлине! Радуј се, учитељу еванђелске мудрости! Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 2. Свезнајући и свевидећи Господ преобразио је чистоту и доброту твоју у непрекидно пролеће које нас подмлађује твојим еванђелскимчовекољубљем. Код твог гроба озарени смо духовним миром и благошћу. То нас благи Господ преко твојих моштију светих милује силом свога васкрсења и испуњује бесмртношћу. Он Који обасјава сваког човека, Који долази у свет, и Који је сав у Христољубивим душама, које моле душевно просвећење и телесно исцељење, кличући Му: Алилуја! Икос 2. Украшен еванђелским подвизма и љубављу, донео си нама у равницу благослов Свете Горе Атонске, својим примером си нам показао да се и у питомини и равници могу задобити небеске вредности и висине, које неодољиво подсећају и упућују на вечност. Равничарски крај си узвисио светлим ликом својим, зато ти усрдно кличемо: Радуј се, јер си стао међу задивљене и обрадоване лепотом творевине Божје! Радуј се, јер си доживео природу као химну Божју! Радуј се, јер је природа, кроз мошти твоје, проговорила о натприродном пореклу своме! Радуј се, благодаћу Божијом освећени сасуде! Радуј се, изворе воде живе, који напајаш духовно жедне! Радуј се, благодатни изгонитељу из људи свега смртоносног! Радуј се, јер нас оживљаваш на све што је небеско и божанско! Радуј се, јер те вечноживи Господ обогати бесмртним животом! Радуј се, носиоче Христове благе вести! Радуј се, јер се тобом збива на нама еванђелско чудо исцељења душа и тела! Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 3. Милост Господња спасава покајане људе: она је и теби дарована, преподобни оче, јер си покајањем, очишћењем и просвећењем ума свога успоставио неразорив савез с Богом. Живећи по закону Господњем, презрео си у духовној борби и одбацио сва искушења. Љубав Божја испунила те још на земљи блаженством, да би и нас у борби са кушачем водио путем који у вечни живот води. Клањамо се светом Имену Божјем, узносећи Пресветој Тројици благодарно појање: Алилуја! Икос 3. Задобивши ум Христов, преподобни оче, ослободио си се од свих земних жеља и похотних обмана. За свагда си се одрекао једења греховног плода, уништивши главу лукаве змије, својим подвизима и Божјом милошћу. Ради тога ти приносимо молитвене похвале: Радуј се, јер си умео разликовати пролазно од непролазног! Радуј се, јер си постао заједничар непролазних небеских добара! Радуј се, верни слуго Господњи и свештениче, који тугу својих верних, тајанствено и невидљиво, преображаваш у неизмерну радост! Радуј се, јер својим животом постајеш путоказ нашем земаљском и небеском живљењу! Радуј се, учитељу вере, наде и љубави, молитве и трпљења, и истрајног хођења за Господом, којим се задобија Царство небеско! Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 4. Ти нам помажеш, свети Рафаило, када нас на пучини земаљског живота притисну многе беде и невоље, муке и искушења, и приводиш тихом пристаништу, Христу Спаситељу. Њему, Победитељу смрти, верно си служио, прослављао и хвалио чудесна дела Његова; и сада стојећи пред престолом Божјим са Анђелима сверадосну песму појеш: Алилуја! Икос 4. Оком срца свога гледао си бесмртну Светлост и Њоме обасјан задобио истанско богопознање: Никакво чудо онда што си и поклонике светог боравишта твога богопознању приводио, учећи их прво делима својим и врлинама па онда речима, које су као благодатни мед текле са усана твојих. Зато ти кличемо: Радуј се, нови просветитељу Баната и целе земље Србске! Радуј се, верни и поуздани путовођо к вечном животу! Радуј се, дивни учитељу богопознања постом и молитвом! Радуј се, јер из греховног пада подижеш покајнике и самилошћу утврђујеш! Радуј се, носиоче мудрости светог Еванђеља, којим нам осветљаваш пут спасења! Радуј се, узоре монаха и свих верних у кротости и смирењу! Радуј се, јер молитвено избављаш и штитиш покајнике од вражијих стрела! Радуј се, јер си још у телу мир и радост вечног живота доживео! Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 5. Крстом Господњим све замке демонске си побеђивао и уништавао, преподобни оче. Славна чудеса је Господ чинио над свима онима који су ти с вером у Њега, Исцелитеља и Чудотворца, приступали, добијајући оздрављење од душевних и телесних бољки. Носећи благо бреме Христово, у свему си видео и откривао велико дело Божјег човекољубља, и од срца си Господу клицао: Алилуја! Икос 5. Обучен у свеоружје Божије, еванђелске врлине, преподобни оче, храбро се борећи, победио си нечисту силу. Твоја храброст и смелост испуњавају нас поуздањем и радошћу и спремношћу да истрајемо на тесном и трновитом путу, који води у живот вечни. Твоје благо срце, еванђелским милосрђем распевано, чини бесмртна чуда, која нас надахаују да ти певамо: Радуј се, јер си ходио уским и трновитим путем, победивши сва искушења! Радуј се, јер си подвизима куцао на врата Царства Божјег! Радуј се, јер си приморавао себе на свако еванђелско добро! Радуј се, јер си се подвизима својим и покајањем обестрастио! Радуј се, јер ти је свако еванђелско добро постало мило и лако! Радуј се, јер си разумео тајну Христових речи: "бреме је моје лако": Ослободивши се непотребних брига, Богу си једином служио и Њему биће своје на дар приносио! Радуј се, јер ти је Господ зато даровао благодат Своју и небеске силе Своје! Радуј се, јер си крстоносним живљењем у себи и свету зло искорењивао! Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 6. Као духовкик и наставник Пута који води у живот вечни, ниси сабирао земаљска блага, већ си ревносно указивао свима на "благу част", истрајно седећи, као Марија, код ногу Исусових. И сведочио делом и речју да нема другог имена под небом којим се људи могу спасити, осим Имена Господа Исуса; да једино Он смрт побеђује и Црквом Својом, кроз божанске тајне и еванђелске врлине, сав свет препорађа и освећује. Стога Му и ми заједно с тобом радосно појимо: Алилуја! Икос 6. Обасјан божанском светлошћу, просвећујеш премудрошћу светог Еванђеља и приводиш спасењу све оне који ти кличу: Радуј се, медоточива душо Христова блаженства! Радуј се, јер си се удостојио виђења небеског света! Радуј се, јер си постао жива књига Господа Христа, руком Божјом исписана! Радуј се, јер се грејемо на милом сунцу твоје љубави! Радуј се, јер кроз тебе душа наша проходи светове Божје! Радуј се, јер нас богомудро заслађујеш слатким медом небеских сладости! Радуј се, јер све твоје и у теби је Богом освећено и благословено, зато увек цвета и никад не прецвета! Радуј се, јер се све у теби у бесмртни рај Христов претворило и све нас вечношћу греје и обасјава! Радуј се, јер си заступник оних који поштују светлу успомену твоју! Радуј се, јер те Господ обдарио да и после телесне смрти тешиш ожалошћене и тужне и да их просвећујеш! Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 7. Као смирен, кротак, незлобив и украшен чистотом и вредноћом пчеле, био си веран Христу Спаситељу, преподобни оче; сваку тугу и жалост са радошћу си подносио. Јер си знао да нам кроз многе подвиге, страдања и искушења ваља ући у Царство Божије. Крст свој си верно носио и живот свој поверио Господу, Који те обдарио да вечно с Анђелима појеш: Алилуја! Икос 7. У борби са страстима надвладао си нечастивог; постом и молитвом уништио си, преподобни оче, све стреле злога духа. Као свештенослужитељ Тајну спасења си свештенодејствовао, крст Христов трпељиво носећи, причешћујући се Светим тајнама. Осветио си се Телом и Крвљу Христовом, Њима си и народ Божји причешћивао, на исцељење душа и тела и на живот вечни. Подстичеш и нас који славимо свети спомен твој, да се што чешће причешћујемо Хлеба живота, Који сиђе с неба; зато ти благодарно кличемо: Радуј се, похвало и доброто свештеномонаха! Радуј се, дивни узоре свештенослужитеља – стројитеља Тајни Божјих! Радуј се, јер си народ Божји причешћивао Хлебом живота! Радуј се, јер си нам указао на природу и целу творевину Божју као на повест о вечној Речи Божјој, Која је све створила! Радуј се, јер си као пчелар, молитвено тихујући, разумео да је само мудрост пчела довољна да нам открије и покаже свемудрост њиховог Творца, вечне Речи Божије! Радуј се, јер понесен тим светим Праеванђељем, скривеним у природи, ти нас, преподобни оче, подижеш к небу, као новим бесмртним крилима! Радуј се, јер си испуњен знањем да свако добро дело, учињено са марљивошћу пчела, важи и за небо и за земљу! Радуј се, јер си животом потврдио да је све што радимо вечно, има значај и у овом и у вечном животу! Радуј се, јер је живот твој уписан у вечну књигу живота! Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 8. Живећи још на земљи небом и вечним животом, често си се овде осећао као туђин и пролазник, чекајући вечни Јерусалим који ће доћи. Тежио си доживотно Небеском Царству, за Њега страдао и Њиме се духовно хранио. Добровољним страдањем за Христа, стекао си мудрост и велику благост и христолику љубав према свима који страдају и пате, и боре се са искушењима и демонским нападима. Неизмерна је доброта твоја и љубав твоја узвишена, јер си у сваком страдалнику и патнику видео страдајућег Христа, непрестано Му кличући: Алилуја! Икос 8. Озарена благодаћу и испуњена небеском мудрошћу, сабраћа твоје свете обитељи, гледала су и дивила се блаженом живљењу твоме, и угледајући се на тебе, похвалу ти уздизаху: Радуј се, наставниче подвижника и молитвеника! Радуј се, јер си ум и срце своје и целог себе усмерио Лику Христа Спаситеља! Радуј се, јер си се без предомишљања одазвао еванђелском позиву! Радуј се, у посту и молитви верни слуго Божији! Радуј се, у скромној монашкој ћелији богаташу чиста срца! Радуј се, јер си своју монашку колибу, покривену трском, врлинским животом учинио лепшом од најлепшег царског дворца! Радуј се, озарену небеском светлошћу (колибу) претворио си је у предворје Царства небеског! Радуј се, јер си богољубљем и монашком послушношћу живот свој испунио! Радуј се, сасуде састрадалне љубави и чистог човекољубља, примеру смиреноумља и кротости! Радуј се, оче, обасјани светлим зрацима вечне светлости Христа Бога нашега! Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 9. Небеске радости испуњен и помазан силом Божијом, човекољубиво помажеш потребите и исцељујеш, оче преподобни. Јер милост Божија спасава и исцељује све оне који од Бога просе помоћ и заштиту. Моли се пред Престолом Божијим да усрдније Богу служимо и да овај свет паклено не подивља, да се наслађује душа наша радошћу спасења, а срце да се весели помоћи твојој благодатној и да молитвено појемо: Алилуја! Икос 9. Немоћан је језик и реч оскудна да изрази достојно похвалу теби, свети Рафаило, јер је живљење твоје иако на земљи било шире и од небеса. Природу си човечију својим подвигом и Божијим даром у богочовечну преобразио. Дивећи се тој тајни нове људске природе у теби и у свима Светима откривеној, песму ти певамо: Радуј се, богочовештва носиоче и проповедниче! Радуј се, обиталиште свето Христа Богочовека! Радуј се, јер си ум Христов стекао! Радуј се, јер ти у Христу и Христос Господ вечно у теби! Радуј се, душо замирисала Христовим миомиром! Радуј се, посрамитељу свих оних који убијају у човеку искру божествену и селе је у скотско мртвило! Радуј се, јер си живи сведок да богоубиство увек завршава човекоубиством! Радуј се, славитељу Божјег величанства и истинског људског достојанства! Радуј се, јер се молиш да овај свет паклено не подивља! Радуј се, љубитељу и хранитељу боголике твари Божије! Радуј се, изгонитељу духа идолослужења и лажи, обмане и похлепе из људског ума и срца! Радуј се, изобличитељу оних који обоготворавају пролазну твар наместо вечног Творца! Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 10. Човекољубив Господ изабрао те је, преподобни Оче, за исцелитеља болујућих од душевних и телесних болести и духовне клонулости. Зато маловерне вером укрепљујеш, у безнађе потонуле окрепљујеш надом; ти си у бедама и напастима одбрана, неутешнима утеха и радост, болнима исцељење. Јер тобом су многи на пут спасења упућени и научени да непрестано поју јединоме Богу у Тројици: Алилуја! Икос 10. Тврђава си и заштита верних, који ти пребегавају и гробу твоме приступају, да их спасеш од искушења и исцелиш од болести, сваке невоље, у духовне чамотиње. Нас све који целивамо свете мошти твоје, научио си да ти кличемо: Радуј се, свештенолужитељу олтара Господњег! Радуј се, јер си принео плод достојан покајања! Радуј се, јер си непрестано стражио над собом! Радуј се, топли молитвениче за наше душе и тела! Радуј се, исцелитељу похота и страсти! Радуј се, сасуде целомудрености! Радуј се, дивни девствениче! Радуј се, проповедниче чистоте у светињи брака! Радуј се, неговатељу светога стида! Радуј се, јер нас учиш да децу своју приводимо Христу! Радуј се, окрепљење оних који са вером прелазе из овог живота у онај вечни! Радуј се, Рафаило преподобни, банатски исцелитељу! Икос 11. Одбрана и заштита си вернима који те молитвено призивају и приступају твоме светом гробу са моштима, да их спасеш од искушења и исцелиш од духовне чамотиње, болести и сваке невоље. Целивајући с љубављу гроб твој и мошти свете, кличемо: Радуј се, свештениче олтара Господњег! Радуј се, јер си примио род достојан покајања! Радуј се, јер си непрестано стражио над самим собом! Радуј се, топли молитвениче за душе и тела наша! Радуј се, сасуде целомудрености и исцелитељу од похота и страсти! Радуј се, дивни девствениче и проповедниче чистоте и светиње Тајне брака! Радуј се, неговатељу светог стида и прогонитељу сваке бестидности, старе и нове, и неприродних гадости, које загађују лик Божији у човеку! Радуј се, богонадахнути заговорниче светог девојаштва и младићства, и незазорне љубави! Радуј се, јер нас учиш да децу своју приводимо Христу, вечној Љубави! Радуј се, потпоро стараца и старица, и окрепљење оних који са вером прелазе из овог у онај живот! Радуј се, јер сеналазиш у вечном пристаништу, где су сва небеса отворена! Радуј се, јер си у молитвеном тиховању узрастао до небеса! Радуј се, непогрешиви путеводитељу нашег узрастања до "мере раста висине Христове"! Радуj се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 11. У тегобна времена посла те Господ, молитвама родоначалника наших Симеона и Саве, у равни Банат, да будеш проповедник праве вере и анђео чувар православног народа Србског. Зато са радошћу и љубављу приступимо светом лику твом, прослављајући твој свети спомен, јер си светосавски ревносно Богу и роду послужио. Не престај стражити над земљом Банатском и целим родом Србским. Јер данас нам је помоћ твоја и свих угодника Божијих потребнија више него игда; да од закона Божјег не отпаднемо и да не заборавимо да појимо песму Господњу: Алилуја! Икос 11. Као облагодаћени свештеник обасјавао си људе сијањем Сунца правде, Христом Богом нашим. Израстао из маслиновог дрвета рода Србског, засађеног у духовном Рају руком Светог Саве, непролазно си богатство саборне Цркве Божје у свим световима, која с Анђелима песму поје: Радуј се, дивни плоде свесрпске земље! Радуј се, питоми изданче Свете Горе Атонске! Радуј се, преко моштију светих, најдивнија светињо Баната! Радуј се, по телу и духу сродниче преподобних Отаца наших: Симеона и Саве, Арсенија и Максима, Прохора Пчињског и Петра Коришког, Јоаникија Девичког и Мати Ангелине Крушедолке! Радуј се, јер светим моштима земљу освећујеш, а духовно свудаприсутан Духом Светим, болесне исцељујеш! Радуј се, јер си анђелско име носећи, анђелски на земљи поживео! Радуј се, прибројани лику Свих Светих, Анђела Божијих сабеседниче! Радуј се, драгоцена ризницо која чуваш у себи бесцен благо, Христа Бога нашега! Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 12. Потврдио си нам, својим животом и учењем и светим моштима, да је заиста Царство Божије унутра у нама. Васкрсли Господ Исус нас је преко тебе обдарио предукусом општег васкрсења живих и мртвих. Твоје дејство и присуство утврђује нас у вери и нади да је Господ с нама у све дане живота нашег, и да нас неће заборавити ни у часу страдања и смрти наше. Зато му, поучени тобом, сверадосно кличемо: Алилуја! Икос 12. Васкрслог Господа славимо, а тебе, богоносни оче, блаженим зовемо и умилним гласовима хвалимо: Радуј се, Христом васкрсли васкрситељу душа наших и избавитељу од трулежи греховне! Радуј се, нова похвало и украсе Цркве Србске! Радуј се, јер успомена твоја остаје у векове! Радуј се, јер си био и остао нелажни сведок истине о животу у оба света! Радуј се, неугасиво кандило вере у Банату! Радуј се, исцелитељу болесних тела и васкрситељу мртвих душа! Радуј се, предводниче наш у дивно Царство љубави Господње! Радуј се, јер ти Господ даје да нам и даље будеш помоћник у борби са злом и искушењима! Радуј се, јер си ушао у Сабор Свих Светих на земљи српској и по свој васељени засијавших! Радуј се, јер си нам Богом даровани квасац новога бесмртног живота! Радуј се, јер си заједничар вишње силе Светога Духа постао, попут Апостола у горњици Сионској! Радуј се, Рафаило преподобни, Банатски исцелитељу! Кондак 13. Угодниче Божији, преподобни оче Рафаило, прими ову смерну похвалу и топло мољење наше: Пресветој и животворној Тројици се клањамо, Христа Бога од Дјеве и Духа Светога рођенога прослављамо; Њега дивнога у свима створењима својим, предивнога у Светима својим, коме све и сва узноси вечни, једнодушни славопој: Алилуја! (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.) После тога, ђакон: Господу се помолимо! Народ: Господе помилуј! И свештеник – чита молитву: МОЛИТВА преподобном РАФАИЛУ БАНАТСКОМ, ИСЦЕЛИТЕЉУ Угодниче Божији, преподобни оче Рафаило, сав си изаткан од христољубља и човекољубља; трудовима твојим и подвизима постао си храм Духа Светога. Замирисала је тамјаном, измирном и Христовим миомиром твоја обитељ и твоја света душа. У свете мошти твоје почивају у гробу, поред нас, као драгоцено благо. Христољубљем ти си сав у Христу Спаситељу, а телом твојим и човекољубљем ти си међу нама. Оставио си овај видљиви свет и стојиш пред лицем Бога живога, али си и даље са нама благодатним дејством моштију твојих: саосећаш болу и патњама страдалника к болесника, са родоснима се радујеш, а са тужнима тугујеш, састрадалном љубављу твојом. Христоносни оче, столећима духовно руководиш народ свој и све нас чуваш од духовне смрти; узор си свештеницима у огњеном служењу, монасима у целомудрености, ревности, трпљењу и послушању, свима вернима у непоколебивој вери и истрајности у врлинском живљењу. Христољубљени и човекољубљени, богоносни оче, за несебичну љубав и миомирно жртвовање себе Богу и ближњима, стекао си смелост пред Господом. А ми, чеда твоја, уздајући се у неугасиву љубав твоју према нама грешнима, смерно и усрдно те молимо: Моли, оче, Христа Бога нашега за нас да нас помрачене обасја светлошћу васкрсења Свога, и сачува од неверја, маловерја и сујеверја; да нас оживи, духовно умртвљене, вером у живот вечни и испуни радошћу да творимо вољу Његову и свете заповести Његове! Господу грешимо, падамо и у провалију обмана и страсти пропадамо, али од Њега живога Бога нашега, никада не отпадамо. Њега се јединога држимо, макар уздахом и скривеном сузом покајања: Њему се моли, ангелоимени оче, да нас немоћне и слабе укрепи, помрачене незнањем и гресима – просвети и очисти, блудне оцеломудри; да нас небогољубиве и небратољубиве обнови вечним богољубљем и светим братољубљем! Измоли, духоносни оче, свима нама око светог Гроба твога сабранима, а и свима који славе твој свети спомен: просвећење од Господа и опроштај грехова наших; исцељење душевних и телесних болести наших; утврђење живота нашег у служењу Богу и ближњима; узајамну трпељивост, љубав и братољубље; избављење од туге за светом и обновљење тугом по Богу; ослобођење од тугоморе и очајања и окрепљење радошћу спасења, надом на вечно избављење у Христу Исусу, од сатане, зла и смрти! Огради нас, свети оче, твојим молитвама и христољубљем и од свакога зла избави: У слугама олтара Господњег обнови огњену ревност; у монасима и монахињама – смерност, молитвеност и чистоту; верне усмери путем заповести Господњих, неверне просвети светлошћу богопознања. Родитеље и васпитаче, богомудри наставниче, умудри да децу коју рађају и васпитавају, васпитају у страху Господњем и чистоти; да их у овом пролазном свету пробуде за вечно и непролазно Царство Божије; омладину просвети за чисту љубав; светињу брака утврди, старце укрепи у немоћи и слабостима и обнови покајањем; исцели оне који страдају од тешких душевних и телесних болести. Не престај молити се за нас, преподобни оче, који се освећујемо светим споменом твојим, силом Духа Светога. Јединоме Богу Оцу, Сину и Духу Светом, у теби и свима Светима и свима тварима прослављеном, нека је слава и хвала и поклоњење у векове векова. Амин. Тропар, глас 1. Покајањем, смирењем, молитвом и постом, принео се јеси Христу Богу, одбацивши бриге света, сматрајући ништавном славу његову, за будућом славом чезнуо јеси. Зато стојећи сада с ангелима пред Господом, Преподобни Оче наш Рафаило, моли за све верне Спаса Христа, да исцели и просвети душе наше. Кондак, глас 6. Пред божанским позивом приклонивши срце своје, изнурио си тело своје постом, бдењем и молитвама, ради вере и љубави Божје, свагда си ходио путем заповести Господњих; зато те Он и по смрти показа извором исцељења. Њега са смелошћу моли, да спасе душе наше. Величаније Блаженим те зовемо, преподобни оче Рафаило, и поштујемо свети спомен твој, наставниче монаха и сабеседниче Ангела. "Преподобни Рафаило Банатски исцелитељ (житије, служба и акатист)" Банатски весник Епархије Банатске, Вршац 1989. ЖИТИЈЕ преподобног РАФАИЛА ХИЛАНДАРЦА, БАНАТСКОГ ИСЦЕЛИТЕЉА Преподобни отац Рафаило живљаше у 16 и 17 веку. Подвизаваше се богоугодно и дуго у светој лаври Српској Хиландару на Атонској Гори. У то време манастир Хиландар имађаше по Српским земљама више својих манастирских метоха, међу којима и један метох у Банату, на простору данашњега града Зрењанина (2). Тај метох је по свој вероватноћи Хиландар добио у свој посед у време Српског деспота Стефана Високог (Лазаревића) (3), који је био добио место звано Бечкерек у лични посед од угарског краља Сигисмунда. (4) У овај дакле манастирски метох би послан од Хиландарског братства преподобни отац Рафаило ради неког манастирског послушања. Дошавши у Банат, преподобни се настанио тамо за неко време на месту где се данас налази црква Ваведења Пресвете Богородице (а то је место од најстаријих времена познато у Зрењанину као манастир). Овде се свети Рафаило строго подвизаваше, не само у вршењу наложеног му манастирског послушања, него и у свим богоугодним подвизима монашког живота, особито у подвигу молитве и поста. Живео је у једној малој колиби направљеној од обичне трске, и ту се и преставио мирно у Господу. Због његових многих и само Богу познатих подвига и врлина, Господ га посетио благодатним даром чудотворства, које се особито пројавило по престављењу преподобнога. Преставио се преподобни Рафаило и био погребен на оном месту где се данас налази мала црквица њему посвећена, тојест на југоисточној страни олтара велике Ваведењске цркве у Зрењанину. На том месту је ускоро по престављењу преподобног Рафаила била подигнута најпре мала капелица, па је касније услед рушења она поправљана и проширивана. (5) Одмах по престављењу светог Рафаила побожни народ овога краја почео је долазити на гроб преподобнога, особито по досељењу бројнијег Српског живља у ове крајеве (после сеобе 1690 године). Верници и данас долазе у црквицу светог Рафаила и ту доводе своје болеснике, који онда преноће у капелици и ту им се чита Рафаилова молитва, од чега по вери њиховој бивају исцељења. У манастиру пак Хиландару, у олтару саборног храма, налази се једна старија икана преподобног оца Рафаила, на чијој се задњој страни налази овај натпис: "Овај Свети Рафаил, родом Србин, свештеноинок Хиландарски, послан на пут на манастирско послушање у Банат, и тамо се престави, и прослави га Бог чудотворењем од чесних његових моштију онима који му долазе са вером". Молитвама преподобног оца нашег Рафаила Хиландарског, светитеља Банатског, нека Господ помилује и спасе све нас. Амин. (житије преузето са Светосавље.орг) (1) Спомен преп. Рафаила пада 16. августа, но да се служба преподобном не би преклапала са службом Преносу нерукотвореног образа Господњег, пребацује се на дан касније – 17. августа (према "Србљаку"). (2) Зрењанин се раније звао Бечкерек и Велики Бечкерек, а једно време Петровград. (3) Владао Српском земљом од 1393. до 1427. године. Његов свети спомен 19. јула. (4) И данас се једно предграђе Зрењанина зове "Деспотовац", а постоје и рушевине једног утврђења из доба деспота Стефана. (5) Данашња шестоугаона црквица над гробом преподобног Рафаила, подигнута је 1826 године, а грађена је на темељима старе капелице. Молитвеник.рс
  7. празнује се 14. (27.) априла и о сабору Кримских светих отаца 15. (28.) децембра Кондак 1. Изабрани од Војводе и Господа сила на катедри свете древне Цркве римске. Украсио си собом Петров престо и на том камену сачувao си непоколебљивом Православну Цркву, свети оче Мартине, и са првоврховним апостолом дивно си се прославио у незалазном дану Царства Христовога. Због тога ти кличемо: Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Икос 1. Арханђели и анђели дошавши на сабор у свети град Рим са апостолима Петра и Павла, уразумљујући Свете Оце Цркве да ти предају престо првоврховних апостола у тешко и сурово време, када је Црква Божија била мучена од љутих и дивљих вукова, који су грабили стадо словесних оваца Христових. Ти пак примивши благодат првосветитеља, светим речима твојим напасао си, свети оче Мартине, Цркву Божију, јавно си утврђивао пресвето учење, обарао си јеретичке пукове. Због тога прими од нас ове похвале: Радуј се, свети оче Мартине, преславни наставниче православнога учења! Радуј се, нелажни чувару свештених заповести! Радуј се, истинити покаратељу лажи! Радуј се, учитељу Божанских речи! Радуј се, реко, испуњена духовним водама! Радуј се, јер увек испуњаваш душе наше разумним добрим плодовима! Радуј се, светиљко, која сијаш светлошћу побожности! Радуј се, горо, која изливаш Божанску радост! Радуј се, свештени служитељу Божијег олтара! Радуј се, часни чудотворче! Радуј се, проповедниче Божанских речи! Радуј се, изобличитељу смрадних јереси! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 2. Видевши, светитељу, растурену плеву од Павла, цариградскога патријарха растурену усред пшенице побожне вере, и разумевши да је ово јеретичко и штетно учење противно учењу светих отаца који су били у Халкидону, испунивши се, свеблажени, божанске ревности, сабрао си, свети оче Мартине, сабор у Латерану, на коме си утврдио предање. На сабору си осудио Пира, Сергија, Теодора, Кира и сличне њима као нечасне празнословце. Православно пак учење исповедајући са Светим Оцима: две суштине и две воље и двоструко дејство, клицао си Богу: Алилуја! Икос 2. Недознали разум безумнога Павла, патријарха који је мудровао о једној вољи у Христу, јавно си обличио, свети оче Мартине, украшени, истинитим разумом и вером. Исповедао си Сина равночасног и сапрестолнога Оцу, у једној ипостаси, у две воље. Ми пак тобом у вери утврђени, овако ти кличемо: Радуј се, свети оче Мартине, верни учениче апостола Петра! Радуј се, свехвални свештениче истините скиније! Радуј се, јер си твоју паству наситио духовном храном! Радуј се, чашо, која излива божанско пиће! Радуј се, овенчани неувелим венцем од Бога! Радуј се, јер си се удостојио небескога блаженства! Радуј се, стални посредниче пред Богом за све људе! Радуј се, путовођо, који све водиш у Небеске станове! Радуј се, свећо, која јако сијаш на римској катедри! Радуј се, светиљко, која нам светлиш у животу! Радуј се, јер исходиш са запада! Радуј се, и на истоку се јављаш! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 3. Непријатељском силом си протеран из Рима, свети оче Мартине, неправедно одвојен од свога престола. Благоизволео си да пострадаш од неправедних људи. Стојећи међу разбојницима, као законски страдалник од њих мучен и поруган и без разлога вучен, остао си непоколебљив у вери, непрестано кличући Богу: Алилуја! Икос 3. Ваистину имајући неисцрпно скривено богатство у ризници срца свога, светоотачко учење о Светој Тројици, свештеним речима твојим свештено учење си јавно утврдио, оборио си пукове јеретика, претрпевши прогонство и тамницу и многе невоље, расејао си сву обману јереси. Због тога дивећи се твоме трпљењу, овако ти кличемо: Радуј се, свехвални страдалниче! Радуј се, предивни мучениче! Радуј се, јер си претрпео дугогодишње тамновање! Радуј се, јер си био чувар непорочне вере! Радуј се, јер си уништио јеретичку таму! Радуј се, јер си све просветио спаситељном светошћу учења Христовог! Радуј се, јер си затворио уста лукавих људи! Радуј се, јер си научио верне да узносе хвалу Господу! Радуј се, јер си се украсио подвигом исповедништва! Радуј се, јер си се присајединио хору светитеља! Радуј се, јер си загрмео од запада до истока! Радуј се, јер си зрацима побожности просветио и Руску земљу! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 4. Бура сумњалачких помисли смућује наш ум, како је светитељ Христов био поруган од безаконика. Јер злобно те као звери вукоше, ланцима свезаше, усред града ругаше, ружише и псоваше, и без стида те нападоше. Ти пак сва мучења си претрпео, подражавајући твоме Претходнику, кличући: Алилуја! Икос 4. Павле, патријарх цариградски чувши да се крила смрти раширише над њим, клетвом убеђиваше цара да престане да више не злоставља светога старца. Цар пак дишући злобом, не прими молбу патријарха, опет страдалника предаде мучењу и стави у тамнцу, а потом га посла у затвор у град Херсон где га је мучио глађу, скрушеношћу и свим животним потребама и где после две године оде ка Господу. Ми пак славећи скончање мучења твог и пресељење ка Господу, кличемо ти овако: Радуј се, јер си вукове који су дошли у овчијој кожи далеко отерао од стада Спаситељевога! Радуј се, јер си мудро сашио поцепану ризу Христову и растрзану чељустима зверова! Радуј се, јер си био чувар апостолскога предања! Радуј се, јер си православно проповедао Исуса Христа, Бога пак и човека, који је имао две воље и дејства! Радуј се, јер си био жртва и приносилац жртве! Радуј се, јер си жртвовао себе Богу ради вере! Радуј се, богоречити, постао си мртав целоме свету! Радуј се, јер си био жив јединоме Господу! Радуј се, јер си се свештеним помазањем и мученичком крвљу приближио Богу! Радуј се, јер си се због разних мучења обукао у ризу нетрулежности! Радуј се, јер сада живиш на небесима! Радуј се, јер увек стојиш пред Божијим престолом! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 5. Јавио си се као боговођена зведа, преблажени оче Мартине, засијао си од запада на исток, сву земљу си просветио зрацима и одагнао дубоку јеретичку таму и све научио да певају Богу: Алилуја! Икос 5. Видевши да мноштво архијереја и свештеника због страха од цара прима јеретичко учење, устао си на суду који те је судио, осуђујући обману оних који проповедају да је у Христу једна воља, и украсио си се мученичким венцем. Због тога слушаш од свих ове похвале: Радуј се, прослављање страдалника! Радуј се, величање мученика! Радуј се, оковани гвожђем, без спотицања си ишао путем Христовим! Радуј се, јер си обагривши земљу крвљу својом ушао у светињу над светињама! Радуј се, јер си постом одагнао страсна играња! Радуј се, јер си уздржањем одбацио грешне жеље! Радуј се, јер си реком трудова твојих напојио пустињу безбожија! Радуј се, јер си у мору суза твојих потопио мисленога фараона! Радуј се, јер си разноликога змија погрузио у капима крви помешаним са сузама! Радуј се, јер си се трудом и болестима удостојио да видиш красоту Едемску! Радуј се, затворени у тамници, затворио си уста јеретицима! Радуј се, уклоњени са престола, оборио си непријатеље и противнике Цркве Божије! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 6. У сву земљу дивно изиђе проповед речи твојих, богомудри оче Мартине. Тако си се јавио претеча Васељенскога Сабора, који се одржао у Цариграду. Због тога си на небесима пронашао награду трудова својих, погубио си пукове демона, достигао си хорове анђела и светитеља, чијим животима си без порока поревновао, смело кличући Спаситељу: Алилуја! Икос 6. Засијао си свети оче Мартине, љубитељу Свете Тројице, тебе је свети апостол Павле јасно научио речима својим Божанској вери да славиш Христа у двама природама, вољама и дејствима. Због тога те верни славе овим песмама: Радуј се, проповедниче вере! Радуј се, затварање нечистих уста! Радуј се, јер изливаш благодат Светога Духа из твојих медоточивих уста! Радуј се, јер гориш огњем против јереси! Радуј се, философе, јер си у себи скупио разум земаљских и небеских! Радуј се, премудри, безмерном жељом јавио си се сличан Христу! Радуј се, подражаватељу Спаситељевога страдања! Радуј се, на Крсту своме сараспео си се са Христом! Радуј се, живоносни зраку и сунце заблуделима! Радуј се, Божанска трубо, која си загремела учење Христа! Радуј се, новопроцветали врту у винограду светитеља Христових! Радуј се, плоде Божанскога разума којим се хране верни! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 7. Желећи да богомрске јереси расејеш у најкрајњу таму, ваистину си се јавио као богосветла светлост, свети оче Мартине; људе Римљане си усрдно напасао и све си испунио твојим благодатним зрацима. Отерај и од нас богохулне јереси, да би благопријатно клицали Богу: Алилуја! Икос 7 Свети оче Мартине, тебе сматрамо као новога војводу Сампсона противу непријатеља, који одби најезду нових филистејаца на богоизабрани народ православних, оружијем свога светитељства, настанивши божански мир и тишину, да би ти клицали овако: Радуј се, јер си се обукао у одбрану правде! Радуј се, јер си на себе ставио шлем и нелицемеран суд! Радуј се, јер си примио непобедиви штит светости! Радуј се, јер си добио силу од Вишњега! Радуј се, јер си се препасао духовним мачем речи Божије! Радуј се, јер си се обукао у сандале истине, да би стао на главу древне змије! Радуј се, јер си примио венац доброте из руке Господње! Радуј се, дана ти је од Господа држава Царства! Радуј се, јер си у рату са непријатељима залан као злато у пећи! Радуј се, јер си примио жртвено изобиље! Радуј се, јер истину увек говоре твоја уста! Радуј се, јер су ти мрска лажљива уста! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 8. Завршио си земаљски живот и населио си се у Небеске станове. Срцем верујући у правду, устима исповедајући на спасење да Господ има две природе и две воље, и нас си научио да увек певамо Њему: Алилуја! Икос 8 Сав испунивши се љубављу Христовом, као добар пастир који душу своју полаже за овце данога ти стада, верно си напасао, ради многе користи би си стуб и утврђење истине, због чега ти кличемо усрдно: Радуј се, добри пастиру, који си хранио овце на богатим пашама! Радуј се, неуспављиви стражару, који чуваш стадо своје од грабљивих вукова! Радуј се, јер заблуделе приводиш Христу! Радуј се, јер си ослепљене јересима призвао у заштиту Цркве Христове! Радуј се, добри пастиру, јер спасаваш словесно стадо од свих невоља! Радуј се, двери, којом овце уђоше у двориште Очево! Радуј се, прељубљени пастиру, који полажеш душу своју за овце! Радуј се, духовна храно, која Јеванђељским речима храниш гладну паству своју! Радуј се, Божанска радости жалоснима! Радуј се, брзо исцељење болеснима! Радуј се, тихо пристаниште многих који долазе да се спасу! Радуј се, приправни избавитељу, спаститељни чувару свих! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 9. Расејао си сву обману јереси, подвизавајући се мученички, многе невоље си претрпео, свети оче Мартине, за Христа Бога, ниси дао веђама твојим дремање, док ниси постао стан Богу и сада си узашао ка безболном животу, кличући Богу: Алилуја! Икос 9. Многоречита уста немудрих лукавих људи затварају се твојим речима, достохвални оче Мартине, распаде се лукави код твојих свештених ногу и божанско учење јави се сјајније од сунца. Због тога озарени небеском светлошћу, кличемо ти свехвални: Радуј се, наследниче апостола! Радуј се, исти са мученицима! Радуј се, исте ревности са посницима! Радуј се, предложитељу догмата! Радуј се, удружење истине! Радуј се, утврђење вере! Радуј се, стану чистоте! Радуј се, миомиру Духа Светога! Радуј се, превелика ризнице познања! Радуј се, темељу Цркве Христове! Радуј се, боговођена реко разума! Радуј се, потапање богоборних учења! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 10. Желећи спасити људе Херсонске, јавио си се као молитвеник за своје ново отачаство, оче Мартине. Руску земљу си обогатио светим гробом и телом твојим, пред којим је благоизволео да се у Влахернској цркви свети равноапостолни кнез Владимир крсти, кличући Богу, Кога си прославио песмом: Алилуја! Икос 10. Зидине новога Јерихона - Цариграда уплашише се не могавши чути трубни глас критике твоје, богоречити оче Мартине. Камење пак позва мртве, јер срца људи окаменеше. Ми пак сматрајући тебе за Исуса Навина, који зна да нас води у обећану земљу, кличемо ти овако: Радуј се, јер чистиш прљавштину окамењених срца наших! Радуј се, камену, из кога истиче река живоносне воде! Радуј се, жезлу Ароновог свештенства, који процветаш мртве душе! Радуј се, Богом дана мано, чијом слашћу нас храниш! Радуј се, плоде обећане земље, који нам Господ даде за храну! Радуј се, непорочно јагње, које си на заклање принео себе ради нас! Радуј се, рајска гранчице, која нам се подари као знак вечнога живота! Радуј се, огледало, у коме имамо одраз будућих догађаја! Радуј се, звездо, која нас водиш јаслима Спаситеља! Радуј се, огњени стубе, који светиш заблуделима у греховној тами! Радуј се, многосеновито дрво, које под свој сен покриваш оне који се страдају у страстима! Радуј се, топла одећо нагих, који живе у зими и на мразу! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 11. Анђелском песмом душу твоју спроводише анђелске војске, када си се преселио из овога привремнога света у Небески, свети оче Мартине. Гроб твој, где почива часно тело твоје, излива миомирис, који миомирише верне. Ми пак скупивши се око њега весело кличемо: Алилуја! Икос 11. Засија твој светлоносни спомен, побожно просвећује душе оних који га врше и очигледно чини заједничарима Божије светолости, због чега те богумдри, достојно величамо: Радуј се, просвећени светлошћу Христовом, просвети моју помрачену душу! Радуј се, јер носиш венац победе који примаш почасти којих и нас учини заједничарима! Радуј се, јер имаш власт да везујеш и разрешаваш, разреши и свезе зала мојих! Радуј се, заједничару љубави Божије учини и мене заједничара Царства Небескога! Радуј се, јер жезлом вере одгониш јереси, отерај и од нас многе јереси! Радуј се, јер си морем исповедања угасио обману јереси, угаси огањ неверја који ме исушује! Радуј се, јер си страдањима својим, као мачем, победио пукове злих духова, од којих изабљаш оне који те поштују! Радуј се, јер због мучења наслађујеш се божанском радошћу са свима светима, са којима и нас учини заједничарима! Радуј се, јер си се храбро препасао чистотом целомудрија коју дајеш и нама! Радуј се, јер си умртвио пожуде тела, умртви телесне страсти које нас муче! Радуј се, јер си трпљењем својим победио гордост лукавога, молитвама својим научи нас трпљењу! Радуј се, јер си достојно примио благодат исцељења, исцели мноштво мојих болести! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 12. Благодат се изли из уста твојих, небомудри оче Мартине, био си пастир Цркве Христове, учећи словесне овце да верују у једнога од Свете Тројице, Бога и човека, који има две воље. Због тога данас светло празнујемо свети спомен твој, кличући слављеноме Богу: Алилуја! Икос 12. Скупивши се данас песмама и псалмима да прославимо светли спомен твој, свети оче Мартине, који прекрасно и светлоносно сијаш украшен славом и благодаћу. Зато играју сада анђелски чинови, хвале те мученици са апостолима због твојих подвига и страдања, свети споведниче. Због тога и ми са њима кличемо: Радуј се, непоколебљиви темељу Божанскога учења! Радуј се, пријатељу Христов и часни сасуде! Радуј се, духовни органе, знаку Божанскога грома! Радуј се, прекрасни цвете Божанскога раја! Радуј се, добри и верни слуго Свесвете Тројице! Радуј се, блиски саслужитељу Анђелских војски! Радуј се, славно величање православних људи! Радуј се, чврсто утврђење оних који се колебају у вери! Радуј се, устајање понижених за истину! Радуј се, разрешење невиних од оговарања! Радуј се, јер тобом се ослобађамо од страсти! Радуј се, јер тобом се удостојавамо вечнога Царства! Радуј се, свети оче Мартине, исповедниче православне вере! Кондак 13. О, прехвални и предивни оче наш Мартине, велики чудотворче и светитељу Христов, примивши ове мале молитве наше, умоли Господа сила и Творца све твари да се у време смрти наше избавимо вечни мука и страдања у аду, да би са тобом и са свима светима заједно певали увек Богу: Алилуја! (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.) Тропар, глас 8. Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Мартине премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше. Кондак, глас 2. Насладивши се уздржања, богомудри, жеље телесне си умртвио, показавши се као онај који је вером узрастао и као рајско дрво живота си процветао, Мартине, оче свети. Акафист святителю Мартину I Исповеднику, папе Римскому са црквено-словенског језика превео протојереј Животије Милојевић ЖИТИЈЕ (СТРАДАЊЕ) светог оца нашег МАРТИНА ИСПОВЕДНИКА, папе Римског После смрти папе римског Теодора (642.-649.г.) једногласно би изабран за папу блажени Мартин, 5. јула, 649. године. У то време на Истоку цароваше Констанс II (1), унук цара Ираклија. Тада су грчки цареви владали и Римом, и држали своје намеснике у западним крајевима. У то доба на Истоку јачаше јерес монотелита, тојест једновољника, који уче да у Христу Господу нашем постоји само једна воља, једно хтење. Ова јерес произађе из раније Евтихијеве јереси, која је булазнила да у Христу постоји само једна природа, насупрот православном вероисповедању, по коме у Господу нашем оваплоћеном Богу постоје две природе, две воље, два хтења и два дејства, својствени Божанској и човечанској природи, али у једном лицу Христовом, јер се Христос Бог не дели у два лица већ се распознаје у двема природама, непомешано сједињенима. Ова јерес поче од патријарха александријског Кира и патријарха цариградског Сергија (610.-639.г.); уз њу пристаде и цар Ираклије, дед цара Констанса II. После Сергија у Цариграду би патријарх Пир, такође јеретик монотелит; за овим патријарх Павле, присталица исте јереси. По наговору патријарха Павла цар Констанс II написа књижицу, названу Типос, тојест Образац, пуну монотелитске јереси, и разасла је на све стране са наређењем да сви имају тако веровати. Многи од правоверних, који се не покорише царевом неблагочестивом наређењу, поднеше прогонства, ране и смрт. Међу њима беше и преподобни Максим Исповедник, и овај свјатјејши папа Римски Мартин. Чим он постаде папа, цар му посла своју јеретичку и зловерну књижицу Типос, са жељом да папа Мартин усвоји његову веру и саборски је утврди. Блажени Мартин одбаци то зловерје, говорећи: Када би и цео свет усвојио ово учење које је супротно правоверју, ја га нећу усвојити, нити ћу отступити од еванђелског и апостолског учења и од предања светих Отаца, па макар ме и на смрт предали. - И свети Мартин посла цариградском патријарху Павлу (641.-654.г.) изасланике, неке чесне клирике своје, са својим писмом, молећи га и саветујући да не прави раздор у Цркви, да не сеје кукољ јереси по пшеници вере благочестиве, и да усаветује цара да престане са умовањем противним Цркви. Но патријарх Павле не само не послуша блаженог Мартина, него и изасланике његове изружи, изби и посла на заточење у далеке покрајине. Тада свјатјејши папа, по савету светог и преподобног Максима, аве хрисопољског (код Цариграда), који је у то време био у Риму, сазва помесни сабор у Риму 649. године, састављен од сто пет епископа. На сабору би осуђена и предата анатеми заблуда Кирова, Сергијева, Пирова и Павлова, и царева књижица Типос. И свети Мартин посланицом извести о томе све верне у васељени, утврђујући их у правоверју а разголићујући пагубност јереси и наређујући им да се будно чувају од ње. Када за то чу цар Констанс II, веома се разјари и посла свог намесника, војводу Олимпија, у Рим, да ухвати папу Мартина. Олимпије стиже у Рим док је помесни сабор заседавао. Али видећи мноштво епископа и град пун света, духовног звања и мирјана, он се не усуди да папу ухвати јавно, већ нареди једноме војнику да папу убије у цркви изненада. Но када војник уђе у цркву са мачем сакривеним и приближи се папи да га прободе, наједанпут ослепе: јер Господ који не оставља жезал безбожника над уделом праведника (Пс. 124, 3), не допусти убици да подигне крвничку руку на верног слугу Његовог. А када Олимпије виде да сам Господ чува служитеља Свог, остави папу и оде у Сицилију на Сарацене и тамо умре. Цар пак, наговорен од патријарха Павла, посла у Рим другог намесника, војводу Теодора Калиопу, да Мартина веже, оптуживши га лажно: како је у дослуху са Сараценима, како неправилно држи веру предану од Отаца, и како хули на Пречисту Богоматер. - Допутовавши у Рим, царев намесник јавно изнесе ове оптужбе против папе. А блажени Мартин, невин у свему томе, брањаше себе од безочне клевете, изјављујући: Никада никакав дослух нисам имао са Сараценима, сем што сам слао милостињу православној браћи који под Сараценима живе у беди и сиротињи; а Пречисту Богоматер ако ко не штује и не исповеда и њој се не клања, да буде проклет и овога и онога века; веру пак свету, предану од светих Апостола и богоносних Отаца, не држимо неправилно ми, него је неправилно држе они који супротно нама умују. Намесник царев, не узимајући у обзир папине оправдане разлоге, кривљаше папу за све, па га најзад оптужи и за то да је тобож неправилно дошао на папски престо. И једне ноћи војна сила тајно ухвати папу (653. године), веза га, одведе на пристаниште, укрца у лађу, и посла на далека острва, звана Цикладе (2). И тамо на острву Наксосу би светитељ у заточењу читаву годину дана, мучен глађу и свеопштом оскудицом. А када су неки богољубиви житељи тога острва, сажаљевајући заточеног папу, доносили њему понуде, стражари су им то силом отимали и злостављали их, говорећи: Ко од вас воли овога, и има сажаљења према њему, непријатељ је отаџбине, јер овај заточеник је јеретик, противник Божји и разоритељ грчкоримског царства. И многе пакости чињаху стражари светитељу, ругајући му се и злостављајући га бестидно. И изнемогаваше светитељ телесно, како од свакодневног злостављања и оскудице, тако и од болести, али не изнемогаваше великодушношћу, трпећи све с благодарношћу Бога ради. Затим би одведен у Цариград. У јесен лађа стиже у Цариград у пристаниште Јевтимијево, близу Архандије. И то стиже једнога дана рано ујутру. Светитељ беше тешко болестан. И разни бездушни људи, слати из царске палате и из патријаршије, долажаху и наношаху увреде и погрде чесном архијереју Божјем. И то светитељ подношаше од јутра до вечера. А на заласку сунца дође неки нотарије (3) Саголива са великом војском, положи болесног светитеља на носила, и однесоше у дворац, звани Пандиарија. Тамо га затворише у мрачну и тесну ћелију, и поставише јаку стражу, да нико из града не би сазнао за њега. И проведе светитељ у тој тамници деведесет и три дана, немајући с ким да проговори ни речи. Затим однеше болесног светитеља у дом сакеларијев (4), где се беху скупили сенатори. И кад га на носилима унеше у салу, најстарији сенатор викну на њега наређујући му да устане. Слуге које су га носиле рекоше да не може да стоји пошто је тешко болестан. Али сенатори љутито наређиваху светитељу да стоји пред њима, макар га слуге придржавале. И светитељ, придржаван слугама, стаде пред сенаторе. Тада доведоше лажне и потплаћене сведоке који изношаху на њега лажне, гореспоменуте кривице, и друге измишљотине; и сведочаху заклињући се светим Еванђељем. А када блажени Мартин, који није знао грчки, хтеде да се преко тумача брани, они му не дадоше ни да проговори, а тумача бестидно изгрдише. Онда им свјатјејши папа рече: Господ зна, учинићете ми велико добро, ако ме што пре ма каком смрћу уморите. Потом светитељ би посађен на једно високо и истакнуто место у позоришту, где га је сав народ посматрао. А цар га из једне оближње високе куће посматраше. Онда дође царев сакеларије и презриво рече светитељу: Ето, пошто си оставио Бога и Бог је тебе оставио. И рекавши то, он нареди народу да прокуне блаженог Мартина- И народ викаше громко: Анатема Мартину папи! А они који су знали да је папа невин, тужна лица и сузних очију одлажаху из позоришта. Затим сакеларије рече старешини суда: Узми овога па га на комаде исеци , јер не заслужује да живи. И џелати одмах зграбише светитеља, свукоше му горњу хаљину, а доњу му исцепаше од врха до дна, па му око врата ставише тешке вериге и цело му тело оковаше, и тако га вуцијаху кроз град у судиште. Испред њега је ношен мач којим је имао бити посечен. А од светине неки му се ругаху, вређаху га и злостављаху, и викаху: Где је Бог његов? где је учење вере његове? Други пак плакаху и ридаху гледајући какво се бешчашће чини и на какве се муке ставља тако велики светитељ Божји. А преподобни Мартин подношаше двоструке патње: једне од болести и тешких окова и немилосрдних руку џелата, а друге - душевне зато што је наг и што му се срце кида од стида. Кад га довукоше у судиште, вргоше га у тамницу међу злочинце и разбојнике, вукући га окована наниже по многам степеницама, од чега светитељ задоби многе ране и силна крв истече из њега. И после нешто времена пренесоше га у другу тамницу, која се звала Диомидова. Тамо од болести и великог јануарског мраза он беше на самрти. Но жена тамничког стражара, сажаливши се на светитеља, тајом дође у тамницу к светоме сужњу, однесе га одатле, опра му и преви ране, положи га у своју постељу, добро покри, и тако светитељ лежаше без гласа као мртав све до вечера. А касно увече, старешина царских евнуха Григорије посла к светитељу економа свога дома са нешто понуда, и овом поруком: Не малаксавај у тузи! надамо се у Бога да нећеш умрети. Чувши то, преподобни Мартин дубоко уздахну, јер му та реч не беше пријатна, пошто је желео да умре у своме страдању за правоверје. Сутрадан цар посети болесног патријарха Павла, који беше на самрти, и све му исприча о папи Мартину. А Павле, уздахнувши тешко окрете главу дувару: Тешко мени, и то на моју осуду! Цар га упита, зашто говори тако. А патријарх одговори: Зар је то мала мука, господару, да папа страда толико? И преклињаше цара да више не мучи папу. На осам дана после смрти патријарха Павла цар посла свога нотарија Демостена и друге угледне људе к светоме Мартину у Диомидову тамницу. Ушавши код светитеља, они му рекоше: Господар наш цар говори ти: Ето, у каквој си слави био, и у какво си бешчешће пао! Али, за то си ти једини крив, и нико друга. - Свјатјејши папа им ништа не одговори, већ подиже очи к Богу и рече: Хвала и благодарност за све јединоме Цару Бесмртноме! - и распитиваху светитеља за Пира, ранијег патријарха, да ли је добровољно био у Риму и одрекао се своје монотелитске вере, и како га је примио ранији папа Теодор. Свети Мартин им исприча подробно све о Пиру, како је добровољно дошао у Рим и писмено се одрекао неправе вере, ма да се потом опет вратио свом првом зловерју, и како га је папа Теодор примио чесно као епископа и снабдео свим потребним. Напослетку светитељ им ово рече: Ево, у вашим сам рукама, чините са мном шта хоћете, пошто вам Бог допусти. Али знајте насигурно, макар ме на парчад исекли, ја нећу имати никакво општење са цариградском црквом све док остаје у зловерју. Пробајте на делу, и увидећете каква је благодат Божја у слугама Божјим. - Чувши то, изасланици се вратише к цару, дивећи се светитељевој великодушности и неустрашивости, јер се ни мука ни смрти не боји. Пошто светитељ проведе у Диомидовој тамници осамдесет и пет дана, дође к њему нотарије Саголива и рече: Наређено ми је да те одавде одведем дому твоме, а потом ћеш бити послан некуда. Светитељ га упита: Куда ћу то бити послан, и у које место? Али му овај не хте казати. И рече му. преподобни: Оставите ме овде у тамници све до онога часа када ћете ме одавде послати некуда. - И нотарије оде. А на заласку сунца блажени Мартин рече својим сасужњима: Ходите, браћо, да један другоме дамо последњи целив, јер ће сада доћи онај који ће ме одвести одавде. - И пошто се с плачем целиваше, светитељ им весела лица рече: Не плачите, него се заједно радујте са мном, јер за правоверје идем на заточење. Утом опет дође нотарије Саголива и одведе светитеља. А сви затвореници неутешно ридаху у тамници због растанка с њим. Светитељ пак би одведен на лађу, и лађом послат на заточење у Херсон (5), где мучен глађу, тескобом и оскудицом у свачему, после две године отиде ка Господу, 665. године (6). А свето тело његово би погребено изван града Херсона у цркви Пресвете Богородице Влахернске. И гроб његов беше славан, јер даваше исцељења многим и разним болесницима светим молитвама његовим, а благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом слава вавек, амин. (1) Констанс II царовао од 641. до 668. године. (2) Ова острва, по броју шездесет, налазе се у Јегејском Мору. (3) Секретар патријаршије. (4) Сакеларије - највиши црквени чиновник, који је стајао на челу нарочитог савета, који је управљао цариградским манастирима и манастирском имовином, и мотрио над животом монаха. (5) Херсон - гребен на западној обали Крима; ту у петом веку пре Христа основан град Херсон; на неколико километара од Севастопоља виде се развалине тога града. (6) Св. папа Мартин се упокојио највероватније 15. септембра, због чега се негде и спомиње тога дана (или 20. септ.). (житије преузето са Светосавље.орг)
  8. празнују се 27. априла (10. маја), а спомен првог обретења моштију 02. (15.) маја и другог обретења моштију 10. (23.) новембра Кондак 1. Изабрани да као миомирни цвијет рода нашег будете подражаваоци Господњег страдања и васкрсења из мртвих, сада се на небесима наслађујете гледања Његовог најблиставијег лица, имајући слободу пред Њим; зато ми, ваши насљедници вјере и духа, молимо ваше молитве и заступништво, да би вам небогласно клицали: Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Икос 1. Засађени у градини обитељи Светог архистратига Михаила, ограђеној у срцу Зетског Приморја, ви сте штедро били закриљени крилима његове бриге, и потом, по страдању вашем, на њима пренесени у горње станове Царства небеског. Стога, ми укријепљени кријепошћу многојатних небеских сила, вама равноангелнима, ангелски радосно пјевамо и кличемо: Радујте се, сијачи речи Јеванђељске! Радујте се, крчитељи корова зловјерја! Радујте се, истребитељи кукоља јереси! Радујте се, баштовани новог Едема! Радујте се, градинари винограда Христовог! Радујте се, посленици у градини равноапостолног просветитеља Саве! Радујте се, жетеоци златокласе пшенице! Радујте се, цедитељи душецјелебног јелеја! Радујте се, неуспављиви чувари врта праве вјере! Радујте се, првине рукосада духовног кога засади десница Господња! Радујте се, земљоделци Цркве Христове! Радујте се, трудбеници на њиви Господњој! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 2. Када наш архипастир Сава роду нашему основа Цркву православну, дошавши на западне стране своје очевине, на место звано оток Превлака, пронађе у остацима древног манастира ранохришћански гроб мученика и над њим, заједно са братом му краљем Стефаном Првовјенчаним, подиже Свештену Царску лавру. У њој постави сједиште новоосноване Зетске епископије, на челу са првим јој архијерејем Иларионом, и иноцима предаде светогорска правила и уставе, да се Богу, до краја земље, неба, времена и вјекова, неућутно поје и узноси: Алилуја! Икос 2. У свештеним књигама Светих Отаца бише вам предате и пренесене све божанствене мудрости и знања, како би се просветљеним разумом клањали истинитом Богу и име Његово по свуда разглашавали, хвалили и славили. Зато вам ми, уздајући се у свјетлост вашег богознања, довикујемо и пјевамо: Радујте се, јер сте темељ истините вјере утврдили на најтврђем камену – Христу! Радујте се, јер сте почетак поставили на стијени апостолске проповједи! Радујте се, јер сте нерушиви дом сазидали на тлу светоотачког предања! Радујте се, јер сте у њега узидали учење великих Отаца! Радујте се, јер сте му врата утврдили пријеворницама догмата! Радујте се, јер сте му подигли ограду од необоривих канона! Радујте се, јер сте му сигурност осигурали монашким правилима! Радујте се, јер сте га освештали Светим тајнама! Радујте се, јер сте га живописали вјечношћу! Радујте се, јер сте му исклесали вијенце небохватне! Радујте се, јер сте му прозоре окренули ка истоку богопознања! Радујте се, јер сте га покрили кровом истинитог богословља! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 3. Силом Божијом укрепљиван, показа се достојан небеског очинства истинити слуга Христов Свети Јевстатије, пострижник ове свете обитељи, који, потом, постаде игуманом светогорске лавре Хиландара. Но, Господ видећи да овај врли и смирени подвижник може носити и већи крст, поврати га у Зетску област, у речени манастир његовог пострига архангелску Превлаку, да као архијереј са својим народом Господу славослови: Алилуја! Икос 3. Имајући велику милост према роду нашему српскоме, свемилостиви Бог не стеже своју милостиву и свебогату десницу, већ је отвори и из ње раздаде издашне Своје благослове, па се смирење радовало кротости, благост веселила уздржању, племенитост љубила благородност. А у цијелом винограду Приморскоме, најгранатији чокот посађен на иловици Превлачкој беше најизобилније награђиван. Дивећи се штедрости Најштедријег, ми Њега прослављамо и вама мученици Превлачки псалмопојемо: Радујте се, послушници хитроноги! Радујте се, расоносци и црнорисци брзокрили! Радујте се, црквењаци и кандилари Дома Господњег! Радујте се, кувари и трпезарци трпезе гостољубља! Радујте се, исповедници и духовници духоносни! Радујте се, златоречни проповједници Христа Слова! Радујте се, живописци живога Бога! Радујте се, иконописци лика Прволика! Радујте се, писари и преписивачи благоруки! Радујте се, појци ангелогласни! Радујте се, свете трпезе свештени богослужитељи! Радујте се, славног богословља истински богослови! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 4. За сведочанство некадашњег доброг чувања стада Христовог од бура безакоња и неправде, до наших дана би сачуван краснописни рукопис Законоправила Светога Саве, писан благословом Епископа Неофита и руком писара Богдана, у месту званом Иловица – манастир Превлака. Словом овог номоканона бјеше сав живот Цркве и земље озакоњен и правилно управљен узношењу благодарне пјесме Творцу закона и даваоцу благодати: Алилуја! Икос 4. Ко да се не диви милости човекољубивог Бога слушајући о томе како преизобилни мир владаше земљом, у народу и Цркви Његовој, како се благостање умножаваше у земним и духовним даровима и добрима. Но, ви брижно чувајући све наслеђено од Отаца, ум стално управљасте ка небу и небеском, вјечном и вјечности, па зато вас као небеске грађане величамо и славимо велегласно појући: Радујте се, дуге сводокрасне! Радујте се, облаци пјесмоносни! Радујте се, вихори наднебесни! Радујте се, огњи неугасни! Радујте се, птице жаркоперне! Радујте се, орли небопарни! Радујте се, луче зраковидне! Радујте се, муње оштрокрилне! Радујте се, јата милопојна! Радујте се, сазвијежђа небоока! Радујте се, зенице надзенитне! Радујте се, звијезде светлозарне! Радујте се, свјетила светости! Радујте се, сунца христолика! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 5. Пошто на земљи нема ничега трајног, и све што је од ње створено и на њој узрасло мора своју вриједност доказати проласком кроз огањ искушења, Бог попусти да ненавидник сваког добра и богоборни мрзитељ људског рода, гоњен својом злобном завишћу, покрене на вас осионе и горде народе од истока и запада, који не знају да Богу православно узносе: Алилуја! Икос 5. Након пропасти царства српског, видећи да долази њихов час таме, ваши доскорашњи добри сусједи и одане слуге, одметнуше се и почеше кидисати на светињу манастира, на људе светомихољске метохије и манастирска добрā, спремајући вас тако за испијање горке чаше страдања. Зато од нас наново чујте тужнорадостне похвале: Радујте се, јер сте ходили путевима Отаца! Радујте се, јер се нисте уплашили лава који риче и тражи кога ће прождријети! Радујте се, јер сте приближавање часа таме чекали на молитви! Радујте се, јер сте памтили да је дух срчан а тијело слабо! Радујте се, јер сте као верне слуге стражиле над повјереним! Радујте се, јер сте бодро чекали свога Господара! Радујте се, јер сте помоћ очекивали свише! Радујте се, јер сте наду полагали на Оца небеског! Радујте се, јер сте се бранили истином и правдом! Радујте се, јер сте се кријепили трпљењем и смирењем! Радујте се, јер сте знали да све има да се збуде! Радујте се, јер сте као паства подражавали страдање Пастирâ! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 6. Лукавство и злоба лако нађоше лакомог и таштог Јуду – недостојног помињања Друшка – да као издајнички целив, издајничком руком у славско јело изручи отров за ваше погубљење. У свијетлом дану Сабора Св. Архистратига Михаила, примивши страшне и животворне тајне као попутнину за вјечност, ви сте након чаше меда испили и чашу жучи, и у самртном ропцу имали даха да вашем Једином Христу, последњи пут на земљи узвикнете: Алилуја! Икос 6. Као што су и Христу после прикивања на Крст, безумници још и копљем проболи ребро, тако су и ваша тијела двоструко пострадала: најпре тровањем а затим и урушавањем манастирских зидина, обараних паљбом са галије. Видећи суровост и злобу сручену на вашу праведност, ми вас с дивљењем и поносом још усрдније прослављамо: Радујте се, јер се узалудно на вас изручи бес немоћних! Радујте се, јер сте се удостојили узлажења на Крст! Радујте се, јер вам се као Првомученику Стефану отворише небеса! Радујте се, јер вам јудина рука отвори рајске двери! Радујте се, јер временим страдањем избористе вјечност! Радујте се, јер вам краткотрајна горчина роди бескрајна блаженства! Радујте се, јер сте као зрели нарови убрани за трпезу царску! Радујте се, јер сте као уљоносна маслина даривани Господу! Радујте се, јер вам завист злих донесе славу неотуђиву! Радујте се, јер вам се отров тјелесни обрати у мед душевни! Радујте се, јер сте прибројани лику страстотрпаца! Радујте се, јер вам се дадоше вијенци непропадљиви! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 7. Господ, желећи да се подвигом вашим прослави свето Име његово, не стаде на пут онима који не бјеху Његови него им допусти да вашим убијањем и христоликим испијањем жучи за ваше необично и неисказано смирење будете унети у житнице Царства небескога, уз појање Творцу и Избавитељу: Алилуја! Икос 7. Помрачи се сунце, звијезде изгубише свој сјај и славопој и химне заменише метеж и мрзост опуштења; мржња надвлада љубав и живот би предан у руке смрти. На згаришту и расутом камењу сједишта славне Митрополије почеше се котити гује и аспиде, и само претекли и разбежани свједочише о вашем подвигу и вама на небу упућиваху ове молитвене похвале: Радујте се, јер истином сатрсте лаж! Радујте се, јер правом вјером побједисте јерес! Радујте се, јер од свијета поражени постадосте Христови побједници! Радујте се, јер сте овјенчани руком Распетога! Радујте се, јер се од вас одузе туга пропадљивости! Радујте се, јер сте ушли у радост Господара свога! Радујте се, јер сте мученичком крвљу осветили земљу! Радујте се, јер сте душама украсили небо! Радујте се, јер сте примили плату праведничку од Господа! Радујте се, јер се на вашој немоћи објави сила Божија! Радујте се, јер вам се од лоза и маслина направише небеске лествице! Радујте се, јер вам се од ловора и бршљана исплетоше вијенци бесмртности! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 8. Неисказано чудо ваше христолике жртве би сачувано светим сјећањем светоархангелских метохијаца, и у памћењу Михољског збора најдрагоценије предање о времену и животу славном, уистину и преславном, и о победничкој смрти вашој, као некада апостолā, седамдесеторице на броју, [с] који[ма] и по смрти на небесима слављенички пјевате: Алилуја! Икос 8. Цели себе на миомирисну жртву свепаљеницу Богу предасте, добар бој војевасте и побједничку славу задобисте. Зато клањајући се вашем смиреном хођењу на заклање, обраћајући се вама чија имена осташе запамћена, прослављамо и вашу безимену братију, и све вас, неизбрисиво уписанe у Књигу живота, величамо: Радуј се, старче Рувиме, учитељу монаха и похвало вјерних! Радуј се, јер си угодио Оцу Небеском! Радуј се, свештеномонаше Димитрије, видару болних и поносу проповједника! Радуј се, јер си прославио Бога Слова! Радуј се, свештеноиноче Максиме, велики молитвениче и дивни ревнитељу! Радуј се, јер си био сасуд Духа Светога! Радуј се, синђелу Василије, узоре васпитача и удобрење монахујућих! Радуј се, јер си се поклањао Светој Тројици! Радуј се, служитељу Божији Михаило, обрасцу иконописацā и први међу неимарима! Радуј се, јер си поштовао Пресвету Богородицу! Радујте се, и ви безимени чија се имена славе у земљи живих! Радујте се, јер сте служили небеским војинствима архистратига Михаила! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 9. Сви се анђели и арханђели и сви одреди небеске Христове војске дивише и радоваше вашем исповједању и одољевању насртаја заговорникā и присталица триклете уније, и још више вашем, Њему подобно, проливању мученичке крви, па вам се зато придружише, и од краја до краја васељене громко и победославно заорише Богу: Алилуја! Икос 9. Тешко је наћи краснорјечивост која би могла да опише и искаже радост међу житељима Царства бесмртности, али ни достојну многоглагољивост да саопшти бол и приближи тугу која губитком најблиставије лавре Превлачке опхрва прогнане из ње и уцвељене. Вијекови су уместо да жалост ублаже њу умножавали, и тек трачак свијетла и пламичак утјехе јавише се када племенита племкиња Екатерина, купи део имања и тик уз рушевине сазида Богу и себи дом, да у храму Св.Тројице умножи молитве и вама обраћања: Радујте се, јер сте ушли у покој суботе неметежне! Радујте се, јер сте постали грађани свијета невидљивог! Радујте се, јер сте се удостојили Царства непромјењивог! Радујте се, јер сте се овјенчали славом неисказаном! Радујте се, јер сте постали насљедници живота неизрецивог! Радујте се, јер сте награђени блаженством неизмјењивим! Радујте се, јер сте пролазно замијенили непролазним! Радујте се, јер сте цијењено умножили у непроцјењиво! Радујте се, јер вам је трулежно процвјетало нетрулежним! Радујте се, јер вам је увјењиво пролистало неувјењивим! Радујте се, јер сте постали житељи невечерњег дана! Радујте се, јер сада гледате свјетлост Сунца Незалазног! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 10. И када је све зарасло у шибље и коров, и тешки се камен навалио на гроб наше наде, у освит новога дана засија свјетлост, и из сухих костију потече миро, као предукус васкрсењског рађања живота из смрти. Сви сабрани у храму Превлачке обитељи беху се удостојили гледања чуда нарушавања природних закона, да оно што је суво даје влагу, и да притом не отиче ка земљи, већ, противумно, узлази на горе, па скрушени пред великом тајном, заједно са вама на небесима богообрадовани узвикујемо: Алилуја! Икос 10. Као некада јеврејски и јелински књижевници и философи, који нису могли да објасне и схвате Христов долазак у телу и Његово васкрсење, тако ни данашњи њихови настављачи, не могу да разумеју и прихвате како из сувих ваших костију потече благоухано миро. А ми, знајући да Свемогући Творац може и од камена створити дјецу Аврааму, вјерујући у новообјављено чудо Његове свемоћи, усрдно вам, радујући се, покликујемо: Радујте се, јер мироточење потврђује Христову пасхалну жртву, коју пролазак старозаветног Израиља кроз Црвено море предизображаваше! Радујте се, јер истом силом по удару Мојсијевог штапа из стијене изби вода, и из ваших моштију потече миро! Радујте се, јер слично руну Гедеоновом на које пада роса као предзнак побједе Божије, и ваше кости беху побједоносно орошене росом будућега вијека! Радујте се, јер је чудо преображаја сухоте ваших костију у влажност мира равно претварању воде у вино на свадби у Кани Галилејској! Радујте се, јер је извор воде живе, о коме Господ некада говораше жени Самарјанки на Јаковљевом бунару, непресушно потекао из ваших пострадалих тијела! Радујте се, јер ваш обалгодаћени мироухани кивот поста нова бања Витезда, на укрепљење и исцјељење нама раслабљеним и онемоћалим! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 11. Никаква пјесма не може опјевати нити описати неописиву радост која испуни душе вјерних, чије наде оживише љубављу и који са свих страна притицаху освећеним вашим моштима и помазању целебним росама мира, и потом, обрадовани због објаве вјесникā будућег свеопштег васкрсења, васкрслом Христу дариваху достојне повике: Алилуја! Икос 11. Свјетлост утјехе засија свима нама који борависмо у тами безнађа, и као некада Израиљ на рекама Вавилонским, на рушевинама Превлаке чекасмо руку избављења и утеху укрепљења. Истицање мироуханог мира схватисмо као знак с више и благослов да се светиња обнавља, да се упали кандило, умножи братство, зидови усправе, запоје Светē Литургијē и вама умноже похвале хвале и благодарности: Радујте се, јер се жар вјере ваше на огњишту православља поново разгоре! Радујте се, јер се жишци наново засвијетлише! Радујте се, јер се ваше кости узидаше у темеље обновљења! Радујте се, јер камен пронађе камен и прозор врата! Радујте се, јер ваши гробови заблисташе васкрсењем! Радујте се, јер ваше мошти замирисаше прољећем обновљења! Радујте се, јер се протера пустош; радујте се, јер се развеја тама! Радујте се, јер из коријенâ избише младице! Радујте се, јер потекоше извори псалама! Радујте се, јер ваше молитве уродише плодом! Радујте се, јер ваше страдање донесе род многи! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 12. Знајући за ваше старање и бригу за нас који у сјени смрти и долини плача боравимо, и од Бога нам измолисте знакове и чудеса ради укрепљења, ми вас благодарно молимо да нам и ка небеским становима прокрчите пут, да бисмо заједно са вама у бескрај и бесконачност славили Беспочетну Тројицу сверадосним клицањем: Алилуја! Икос 12. Прослављајући васкрсењем прослављеног Цара славе Исуса Христа, Који нас је као Син Божији призвао на усиновљење и обожење, ми и вас прослављамо као мирисне изданке славне митрополије Зетске, овим захвалним песмама: Радујте се, јер сте нам донијели утјеху! Радујте се, јер сте нам даровали исцјељење! Радујте се, јер нас избављате од туге и невоље! Радујте се, јер нас ослобађате од ропства страсти! Радујте се, јер нам измолисте опроштај сагрјешењā! Радујте се, јер сте нас оживјели покајањем! Радујте се, јер сте нам ниспослали небески мир! Радујте се, јер нас обасјавате свјетлом! Радујте се, јер сте нас обрадовали надом! Радујте се, јер сте нас укрјепили љубављу! Радујте се, јер сте нас просвјетлили вашим крсним страдањем! Радујте се, јер сте нас помазали новим уљем радости! Радујте се, мученици Превлачки, мироточиви кринови правовјерне Боке! Кондак 13. О, свети добропобједни свештеномученици и мученици Превлачки, примите од нас овај мали молитвени венац, измолите за нас од Бога Спаситеља опроштај сагрјешења и сваку помоћ, избављење од биједа, зла и вјечне смрти, да нас закрили Његовим небеским благословима, да бисмо му заједно с вама у вијекове узносили благодарно и неућутно: Алилуја! (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.) Молитва светим СВЕШТЕНОМУЧЕНИЦИМА И МУЧЕНИЦИМА ПРЕВЛАЧКИМ О, свети и храбри свештеномученици и мученици Превлачки, ви сте кроз пакао огња стигли до рајског живота и сада са хоровима Анђелā и Арханђелā, и са небројеним мноштвом ликова Светих блаженствујете у гледању неизрециве славе Творца, Спаситеља и Искупитеља нашега Христа. Примите зато и нас скрушене и смирене, сабране пред кивотом мироточивих ваших моштију, недостојне да се назовемо синовима и кћерима вашим, под окриље вашег небеског покровитељства и заштите. Мученичком крвљу убељени миомирисни кринови, ви сте свјетионици, столпови и свјетилници наше Светосавске Цркве православне; ви сте наши исповједници вјере, наде источници и љубави извори; вас прослављамо као учитеље неуких, хранитеље гладних, одећу нагих, чуваре удовица и сирочади, утјешитеље безнадежних, љекаре болних, крманоше пловећих ка небеској луци безобалног мора Христовог милосрђа. Гледајући нас убоге и сиромашне од сваке врлине и добородјетељи, везане ланцима самољубља и оковима страстољубља, сажалите се на нас и измолите од Цара и Господара Небеског, да због Своје најчистије крви проливене за род људски, и нама опрости премноге гријехе наше и да нас избави од прављења опека Мисирцима, од клањања идолима и обожавања кумирā, да земљу и род наш српски, и сав род Адамов избави од нападаја видљивих и невидљивих непријатеља, од глади, помора, земљотреса, братоомразе и крвопролића, од сваког зла и опасности, да не излије на нас заслужену чашу гњева свога, већ да нас помилује Својим човекољубљем и пружи нам руку избављења, и изведе нас на широко и пространо мјесто мира и покоја. Помозите нам свети свештеномученици и мученици да се наши умови и срца одвоје од свега пролазног и пропадљивог, од свјетске сујете и гордости ђаволске, да своја бића управимо повратку у небеску нашу Отаџбину, гдје нема бола нити уздисаја, већ живот вјечни и блаженство неодузимљиво. Подарите нам све што је корисно за наше спасење, молитвено стражите над нама, чувајте нас од власти злих духова и у часу исхода наших душа, скупа са Анђелима одагнајте од нас силе поднебесја, да нас не уграбе и не вргну у таму најкрајњу, гдје је плач и шкргут зуба, да би смо, вашом помоћу и посредовањем, удостојили се насљедства рајских насеља и гледања тросунчане свјетлости невечерњег дана, и заједно са вама славили и прослављали Свеславну, Свехвалну и Свесвету Тројицу – Оца и Сина и Духа Светога – у вијекове вијекова! Амин! Тропар, глас 4. Пројавивши чудесно из гроба свети мошти ваше, Свемилостиви Господ упути нас на пут спасења, Откривајући од векова скривену тајну, Објави вас као непрестане заступнике наше, Који пред Христом смелост велику имате, Зато вас песмама многим прослављамо, свехвални Превлачки мученици. Часни Пост, 2002.л.Г., манастир Превлака, акатист сатворио монах Никодим (Богосављевић), СВЕТИ ПРЕВЛАЧКИ МУЧЕНИЦИ – тајна пројављена мироточењем – Невен З. Плећевић (сада јеромонах Димитрије, игуман манастира Пресвете Богородице у Четережу), Превлака: Манастир Светог арханђела Михаила, 2007., Шабац Тропар, глас 8. Свети Свештеномучениче Рувиме, Максиме, Василије, Михаило и Димитрије, заједно са осталим пострадалим монасима превлачким, Исповедници Православља, чудотворци и миомирисни кринови небески, пуне мира маслине, руком Божијом у Вечности засађене, украси и светионици вере наше, молите се Господу да спасе и помилује душе наше. Кондак, глас 7. Свети Свештеномученици и Мученици Превлачки, на дан храмовне славе од Латина отровани, као расцветали пупољци душом к Небу узлетели. Целим бићем Христа Бога пригрлили, и од пуноће те љубави на нас миро изливате. Некада на земљи веру исповедавши, сада нам са Неба Рај сведочите надземаљским пуним љепоте миомиром. Овај тропар и кондак су преузети са презентације Свети Мученици Превлачки – Манастир Превлака http://manastirprevlaka.wordpress.com/
  9. празнује се 24. септембар (07. октобра) Кондак 1. Теби изабраном војводи земље Србске и светлом украсу Цркве Православне, свети првовенчани Краљу Симоне, похвале узносимо, јер си вером у Господа Христа видљиве и невидљиве непријатеље победио. И због тога што си у Вери Православној, по речима апостола Павла, стекао врлинама разум, разумом уздржање, уздржањем трпљење, братољубље и љубав, са умиљењем и радошћу ти кличемо: Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Икос 1. Са ангелима и свима светима предстојиш сада Господу Христу, блажени Симоне, и молиш се за оне који те са љубављу поштују. Зато, сећајући се како си од младости Христа заволео, прилепивши се духом ка Небесима, животом својим ангелима подражавајући, величамо те, вапијући: Радуј се, јер си израстао из благочестивог корена! Радуј се, наследниче праве вере предака својих! Радуј се, подражаваоче врлина оца Богољубивог! Радуј се, наследниче кротости и побожности мајке своје! Радуј се, вођо Христољубивог стада свога ка Небесима! Радуј се, пријатељу у животу своме свих слугу Божијих и сабеседниче ревнитеља побожности! Радуј се, сапричасниче Богосветлог сабора Светих! Радуј се, непобедиви исповедниче вере Христове! Радуј се, јер си вољом својом сличан сабору добропобедних мученика! Радуј се, проповедниче Хришћанске љубави и девствености! Радуј се, јер си усрдно поштовао Божански црквени закон и устав! Радуј се, наследниче верних чеда Цркве и угодника Божијих! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 2. Видећи лепоту лица и тела твога, народ Србски се радоваше и слављаше Бога Који те је таквог створио. Ми пак, сећајући се светлијих од сунца врлина твојих, блажени Симоне, Господу Који те је прославио, појемо: Алилуја! Икос 2. Разумео си, Богомудри Симоне, како пролази обличје света овога, и да је једино на потребу човеку да Богу благоугоди. Због тога си се од младости уклонио од љубави ка свету и ономе што је у њему. Зажелевши да сав народ твој заслужи Царство Небеско, као верни слуга вредно си послужио Господу целог живота свога. Због тога ти кличемо: Радуј се, подвижниче вере, који си више од свега желео да Богу угодиш! Радуј се, јер си подобно Авраму у животу непорочно пред Богом поживео! Радуј се, јер си показао Исаково послушање! Радуј се, јер си путем Јаковљевог смирења и мудрости ходио! Радуј се, јер си Јосифову чистоту и целомудрије стекао! Радуј се, јер си Мојсијеву љубав ка народу своме кроз себе показао! Радуј се, јер си као Самуило сачувао себе од сваке похлепе и среброљубља! Радуј се, јер си кротошћу Давидовом непријатеље своје победио! Радуј се, јер си Петрову пламену веру имао! Радуј се, јер си подобно апостолу Павлу јарам Христов на себе ставио! Радуј се, јер си Јованову Богомудрост подвигом ширења науке Божије стекао! Радуј се, јер си многе свете врлине у себи сакупио! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 3. Силом вере, стекао си, блажени Симоне, вишњу премудрост, због чега си презирао тело, старајући се само за душу бесмртну. Зато те и величамо, јер си блажену бесмртност стекао, вапијући Христу Који те је прославио: Алилуја! Икос 3. Имајући свагда на уму свом Господа, трезвено си поживео, блажени Симоне, и све што си творио, творио си у славу Божију, Коме си угодио, и Коме сада предстојиш са збором оних који су Му од века угодили. Зато, кличући ти, радуј се, говоримо ти овако: Радуј се, подвижниче истинске мудрости! Радуј се, љубитељу спасоносног созерцања! Радуј се, наставниче наш у подвизима Богоугодних врлина! Радуј се, јер си стекао дар бодрог стражења над собом! Радуј се, постојани борче против свих безумних жеља! Радуј се, добри чувару побожности, савршени у разуму и делању! Радуј се, јер си силом молитве победио ђаволска искушења! Радуј се, јер си себе од греха сачувао сећајући се краја свога! Радуј се, јер си душом заволео да мислиш само о Небеском! Радуј се, јер си бодро пред Богом у молитви стајао! Радуј се, јер си живот свој осветио непрестаним призивањем имена Божијег! Радуј се, јер си Богу угодио честитошћу својом! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 4. Многе буре искушења подигоше врази на тебе, блажени Симоне. Ти си их победио силом благодати Христове, и зато си и дошао ка тихом пристаништу спасења са збором оних који су кушани светом, победили свет, вапијући Христу: Алилуја! Икос 4. Послушавши речи апостола Павла у свим врлинама си се подвизавао, од свега си се уздржавао, све си умео да промениш, свети Симоне, само да Христа задобијеш. Подвизима си се одрекао себе и чинећи добра дела, стекао си слободу славе деце Божије. Зато, величајући те, певамо ти овако: Радуј се, јер си нам показао како се зарад спасења треба себе одрећи! Радуј се, јер си нас научио да носимо Крст следећи Господа Христа! Радуј се, јер си тело са страстима и похотама његовим укротио! Радуј се, јер си животом својим светску сујету изобличио! Радуј се, јер си сваку пристрасност земаљском одагнао од себе! Радуј се, јер си разум свој заробио послушањем ка извршавању заповести вере! Радуј се, јер си својом вољом на себе узео јарам заповести Христових! Радуј се, јер си срце своје од свих погубних страсти чисто сачувао! Радуј се, јер си се Богу свим бићем предао! Радуј се, јер си испуњавајући заповести стекао љубав Божију у себи! Радуј се, јер си наследио Царство Небеско благоугодивши Богу! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 5. Као светла звезда прешао си светом, блажени Симоне, блистајући славом и врлинама. Зато сада сијаш на Небесима славом вечном са збором праведника, и са њима заједно певаш Господу Христу: Алилуја! Икос 5. Видећи те, блажени Симоне, како си у ратовима побожношћу, мудрошћу и љубављу побеђивао непријатеље отечества твога, ми се смирено сећамо храбрости твоје у испуњавању заповести вере и љубави, и величамо те, говорећи: Радуј се, добри заштитниче Вере и Свете Цркве! Радуј се, храбри војниче земље Србске! Радуј се, мудри разоритељу напада вражијих! Радуј се, силни заштитниче беспомоћних! Радуј се, славни победниче духовних обмана! Радуј се, чувару земље Србске! Радуј се, разрушитељу злих лукавстава неверних! Радуј се, утврдитељу правде међу сродницима и народом Србским! Радуј се, мудри чувару наслеђа које ти је отац оставио! Радуј се, умиритељу оних који мир мрзе! Радуј се, укротитељу лудости суседа и браће своје! Радуј се, украсу оца Симеона и брата ти Саве! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 6. Показао си се као проповедник кротости и трпљења, блажени Симоне, кроз преславна дела твоја, због чега си стекао двоструки венац од Цара Христа, Коме сада предстојиш и кличеш: Алилуја! Икос 6. Засијао си, блажени Симоне, храброшћу и трпљењем својим које си стекао, гледајући Началника и Савршитеља вере Господа Исуса Христа. И уместо да си живот проводио у радостима овога света, ти си Крст претрпео, због чега те хвалимо, и усрдноти вапијемо: Радуј се, јер си до краја све претрпео служећи Богу у подвизима! Радуј се, јер си верно подражавао трпљењу Христовом! Радуј се, јер си силом највеће заповести Христове, љубави, непријатеље премудро уразумевао! Радуј се, јер си и према онима који су ти сагрешили истиниту љубав показивао! Радуј се, јер си у непријатељству брата ти Вукана, прозрео замке лукавога! Радуј се, јер си силом Богомудрих речи првосветитеља Саве победио злобу непријатељског угарског краља! Радуј се, јер си у целом животу своме сатанине замке прозирао! Радуј се, јер си зло побеђивао добрим, по речима апостола Павла! Радуј се, јер си у тешке године по народ твој стао у заштиту правоверја! Радуј се, јер те је због тога народ твој пламеном љубављу заволео! Радуј се, јер си због тога од Бога прослављен! Радуј се, јер си Божије шибе са надом трпео! Радуј се, јер си због тога светли венац од Господа стекао! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 7. Желећи да те просветли свим врлинама, блажени Симоне, Владика Христос те је призвао у службу роду Србскоме, када га је напустио Богољубиви отац твој, свети Симеон. Ти си стекао у трпљењу смирење, због чега си сада прослављен и предстојиш Богу са песмом: Алилуја! Икос 7. Дивно беше видети како краљ са жезлом и у порфиру обучен смирено приклања главу своју пред Богоизабраним првосветитељем Србским Савом и наредби његовој се повинује са народом својим, и први у преукрашеној обитељи Жичкој изговара да верује како Света, Источна, Апостолска и Православна Црква верује. Сећајући се твога исповедања истините Вере, блажени Симоне, којом си и Господу угодио и народ свој спасао, ми ти због тога благодарно вапијемо: Радуј се, подражатељу Господњег смирења! Радуј се, учитељу послушања свештене власти Цркве, од Бога постављене! Радуј се, борче против сваке гордости! Радуј се, подвижниче истинитог послушања! Радуј се, дивни примеру верног служења Богу! Радуј се, наставниче оних који владају народом Божијим! Радуј се, јер си послушао првосветитеља Саву, венцем краљевства главу своју венчавши, продужавајући достојанство и славу оца свога Немање! Радуј се, јер си оградио народ Србски од злог неверја! Радуј се, јер си мудро оградио земљу и државу Србску побожношћу, све добро у њој устројивши! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 8. Проживео си на земљи као странац, иштући вечности, блажени Симоне, не видевши покоја због трудова својих, због чега ти ни по уснућу твоме непријатељи твоји не дадоше мира, па као и за живота, тако ни по смрти ниси имао где главу склонити. Због тога си се, блажени, одселио у вечне обитељи, где непрестано појеш Богу: Алилуја! Икос 8. Свом душом послуживши Господу, и свим животом својим угодивши Њему, блажени Симоне, прославио си се побожношћу, због чега ти као исповеднику вере вапијемо: Радуј се, разрушитељу злобе лукавих превара неверних! Радуј се, јер ниси пристајао на лажне обмане ђавола! Радуј се, јер си веру своју у искушењима сачувао! Радуј се, јер си мрзео нечастивост, целог живота пребивајући у вери оца свога! Радуј се, јер си се премудро склањао од обмана духовних! Радуј се, јер си јасно изобличавао обмане јереси! Радуј се, јер си се показао силан у правоверју! Радуј се, јер си у жалости рода Србскога, одрекао се мира и покоја! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 9. Целога себе предавши Богу, послужио си Му као верни слуга, блажени Симоне, несебично помажући у свему првосветитеља Саву, брата свога. Због тога си се удостојио да са њим уђеш у радост Господа свога, Коме предстојиш сада, и са Ангелима појеш: Алилуја! Икос 9. Красноречиви језик не може похвалити дела твоја, блажени Симоне, која си учинио, чувајући свето наслеђе твоје. Смирено помињући ово, умилну ти песму приносимо, говорећи: Радуј се, искрени ревнитељу братољубља Хришћанског! Радуј се, јер си као Мојсије и Илија имао велику љубав према браћи својој! Радуј се, верни испунитељу највеће Христове заповести: љубави! Радуј се, дивни наш наставниче у љубави према ближњима! Радуј се, јер си примером својим јавио се као Богонаучени миротворац! Радуј се, јер си се усрдно бринуо за благостање земље своје! Радуј се, општег мира у дане своје устројитељу! Радуј се, беспомоћних искрени заштитниче! Радуј се, сиромашних и гладних хранитељу! Радуј се, моћни покровитељу сиромашних! Радуј се, јер си и по уснућу роду своме необориви заштитник! Радуј се, јер си и сада свима убогима силни пред Богом заступник! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 10. Желећи да спасеш душу своју, блажени Симоне, знао си, да ако не будеш имао љубави према Богу, никакви подвизи и врлине до спасења те не могу довести. Због тога си стекао венац врлина којима си исказао љубав према Богу, коме предстојиш сада, радосно вапијући: Алилуја! Икос 10. Заволео си Цара Небеског свим срцем твојим, свом душом твојом, и свом мишљу твојом, приневши Му, блажени Симоне, поред многих врлина, себе самога, као жртву живу, свету и благоугодну. Зато величајући те, вапијемо ти: Радуј се, јер си у животу своме Богоугодним делима Господу послужио! Радуј се, јер си пламено желео да се удостојиш ангелског образа! Радуј се, јер си заветима монашким свети живот свој увенчао! Радуј се, јер си многе храмове Богу подигао! Радуј се, покровитељу свете обитељи Студеничке! Радуј се, јер си заволео подвижнике побожности! Радуј се, јер си се удостојио ангелског образа због чистоте душе своје! Радуј се, јер си крај живота украсио, целога себе посветивши Богу! Радуј се, јер си по вери својој чудесно васкрсао! Радуј се, јер си заветом девствености чистоту срца свога показао! Радуј се, јер си заветом сиромаштва висину духа свога пројавио! Радуј се, јер си заветом послушања свецело служење своје Богу вечно утврдио! Радуј се, јер си венцу мудрога и доброга краља, монашки ангелски образ придодао! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 11. При успењу твоме, блажени Симоне, народтвој песме погребне са сузама раствараше, и плачући, чекаше Богоизабраног светитеља Саву, и кроз плач појаше умилну песму Богу: Алилуја! Икос 11. Светлост славе Небеске обасја те ускоро, блажени Симоне, тешећи уплакани народ твој, јер видеше знаке и чудеса при успењу твоме. Синови Србски те достојно узвеличаше, као Небеског молитвеника свога, а ми, сећајући се молитава твојих за нас, вапијемо ти: Радуј се, угодниче Божији, јер си при самоме успењу твоме од Бога прослављење задобио! Радуј се, брзи заступниче наш, кога призиваху и оци наши у опасностима! Радуј се, јер си у борби против Агарјана народу своме и земљи својој Небески помоћник био! Радуј се, јер си испросио отачеству своме слободу и победу над непријатељима! Радуј се, недремљиви чувару рода Србскога! Радуј се, јер свима дарујеш неисцрпна исцељења! Радуј се, јер слепима молитвама твојим вид повраћаш! Радуј се, јер хромима, који прилазе моштима твојим, ход дарујеш! Радуј се, јер раслабљенима снагу повраћаш! Радуј се, јер зле духове из опседнутих изгониш! Радуј се, јер безнадежнима оживљаваш наду на спасење! Радуј се, јер повраћаш разум онима који су га изгубили! Радуј се, јер се над моштима твојим непрестано чуда догађају! Радуј се, јер исцељујеш све који ти са вером притичу! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 12. Познајући живу благодат која истиче од нетљених моштију твојих, блажени Симоне, народ Србски са љубављу им притицаше, и радосно их целивајући, славише Бога Који прославља свете своје, и са умиљењем Му вапијаше: Алилуја! Икос 12. Појући о врлинама и чудесима твојим, која се благодаћу догађаху, оци наши са радошћу притицаху ка моштима твојим, блажени Симоне, гледајући у тузи својој разорење отечества од Агарјана. Да би те сачували као бесцен ризницу своју, селише те са места покоја твога, и као Израиљци некада, са вером искаху од тебе мира и покоја у земљи туђој, гоњени злобом ђавола, новога фараона. И свуда где те носише, са сузама сретаху и пратише свето тело твоје оци наши. А када гоњења молитвама твојим попустише и дође мир у отачество твоје, ти се убрзо врати у обитељ оца твога Симеона у Студеницу, тешивши опет и опет верне људе своје. И ми сада, радујући се Небеској слави твојој, са утехом и радошћу ти вапијемо: Радуј се, Србски Илија, јер си и по смрти претрпео гоњење од злих Агарјана, као он некада од Ахава! Радуј се, заштитниче свих земаља Србских! Радуј се, благоугодна надо Србска! Радуј се, обитељи студеничке бесцена ризницо и украсу! Радуј се, јер вођама нашим подајеш молитвама твојим здравље и спасење! Радуј се, јер заблуделе приводиш Вери Светој! Радуј се, јер си по уснућу оправдао благочестивост живота свога! Радуј се, јер монасима као монах подајеш благочестиве савете! Радуј се, јер људима који се у свету труде мудро руководиш и владаре учиш побожности! Радуј се, јер нетрулежношћу тела свога свима нама наду на васкрсење подајеш! Радуј се, заштитниче, чувару и ослободиоче свих нас од напасти и недаћа! Радуј се, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Кондак 13. О, свети првовенчани Краљу, преподобни Симоне! Прими од нас који побожно и са љубављу прослављамо успомену твоју, похвалну песму ову, који ту као усрдну жртву срца приносимо. Сачувај и огради, молитвеним заступништвом твојим, све нас и народ Србски наш, и удостој нас да тихо и у миру земаљски живот проживимо, да блаженство вечно наследимо, и заједно са тобом и свима светима удостојимо се да Богу певамо: Алилуја! (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.) Молитва светом СТЕФАНУ ПРВОВЕНЧАНОМ - преподобном СИМОНУ МОНАХУ О, свети Симоне, први земаљски краљу Србски, благочестиви изданче светога оца и свете матере, и још светијег ти брата, погледај са Неба на нас, онемоћале, охладнеле, у вери посустале, у грехе одлутале, у смрт запућене, и помози нам. Молитвама твојим Свемогућем и Свемилостивом Богу, разагнај тамне облаке неверја и безверја што се развише око нас, и ниспошљи нам изобилно благодати Духа Светога, која нас једина може из оваквогстања избавити. Господ је рекао да без Њега не можемо ништа чинити, па Га умоли, свети Симоне, да Он зачне у нама спасоносну клицу покајања, која ће нас, благодаћу разгорена, разбудити и у ревност увести, како би на спасењу делали увек и са великим жаром. Јер до сада, ми смо безброј пута пали, и безброј пута обећали Господу да више нећемо понављати безакоња наша, али, по слабости, али и по сладострашћу нашем, ми чинисмо и чинимо све горе и горе грехе. Докле ће нас Господ трпети, докле ће нас држати на свету овоме, не смемо ни да мислимо, јер може да се разгневи свакога часа, и пошаље нас у таму вечну, која нам припада по делима нашим. Зато те коленопреклоно молимо, свети Симоне, посети нас тајним ходатајством твојим, и удахни у нас силу Божију, која ће нас водити и руководити ка спасењу. И нека то ходатајство твоје ниспошље благодати на сваки дом Србски, дом Православни, не би ли се ова наша огреховљена и обезбожена Србија отргла из канџи нечастивога, који је паклено семе своје на све стране посејао. Несрећно племе Србско само за земаљским благом и задовољствима хрли, само о њима мисли, а о Царству Небеском и не помишља. И због тога нас газе безбројни непријатељи наши, јер ми погазисмо и замрзисмо закон и пут Божији. Нека се, молитвама твојим, мисли и срца наша ка Небу окрену, па ћемо онда све недаће и све непријатеље лако победити. Јер ако будемо Небеско искрено искали, Господ ће нам онда изобилно и све друго послати. Али мисао да смо овде гости само, да је вечна отаџбина наша у Царству Божијем, где и ти пребиваш, свети Симоне, нека нас никада не напушта, молитвама твојим. Јер та мисао непрестано ће нас страхом Божијим испуњавати, и водити и руководити ка тихом пристаништу спасења, где све и сва уздасима неисказаним славослови неисказану љубав Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин. Са благословом његовог преосвештенства Епископа сремског господина Василија АКАТИСТИ СВЕТИМ СРБИМА - Светом Сави Србском, Светом Симеону Мироточивом, Светом Стефану Првовенчаном-Симону Монаху, Светом Арсенију Сремском приредио Мирко И. Нанић, Србска Православна Заједница Шид, л.Г. 2009. Молитвеник.рс
  10. Два брата - један ће у партизане а други у четнике. Симбол подељености нације.
  11. Питање за све који тврде да смо ми Крајишници Власи. Како то да су Срби на територији Хабзбуршке монархије, где су били сами у опасности од асимилације, где нити они, нити њихова црква није називана правим именом, успели тако успешно да изврше процес асимилације једног народа "Влаха" у таквом поднебљу и окружењу? Како то да у Србији није извршена асимилација тзв малих народа: Влаха, Цинцара, Буњеваца, Шокаца, Шопа, Горанаца...? Где су можда и постојали услови да се то учини.
  12. Предпостављам да емисија "Православље данас" нема благослов од било ког епископа или свештеника СПЦ. Водитељ емисије је у потпуности нестручан, не располаже ни најосновнијим знањима о православљу. Али опет није ми јасно да ни најмање нису упознати са тим ко је Мирољуб Петровић кога упорно позивају да буде гост, који је заправо постао водитељ и главни уредник. Да ли је могућ толики аматеризам једног програма који би требао да буде образовни за све оне који би да се упознају са православљем. Читава емисија ми делује нестварно.
  13. Има још једна интересантна појава. Постоје Хрвати који су препознали Православну цркву као истиниту Христову цркву, који проучавају православну духовну литературу, који се моле Исусовом молитвом, који су чак присутни на литургији али из разноразних разлога нису приступили у Православну цркву. Разлози су углавном страх и осуда од стране породице, околине, пријатеља, колега на послу и слично. Познато ми је неколико таквих примера. Ти људи присуствују на Литургији али не учествују у Светим Тајнама, примају нафору...
×
×
  • Create New...