Jump to content

НОВО НА ПОРТАЛУ "ПОУКЕ.ОРГ" - ПРИЈЕМ ВЕСТИ И ТЕКСТОВА, кликните на линк

Blaža Željko

Члан
  • Број садржаја

    433
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Дијана. у OPETOVANA MOLBA ZA LITURGIJI U 11.00 sati!?    
    Evo i mog odgovora sa statusa, a mozda brate Milane, da i Pouke podrze takav zahtjev? U Beogradu vjerovatno ima relativno mnogo takvih ljudi.
    Sasvim je opravdano to sto kazes Zeljko, i liturgija u 11 nije ni nepoznata praksa, naime, u jednom selu gdje paroh pokriva vise sela tj. vise crkava, on u jednom selu sluzi u 9, a u drugom u 11h, i to se onda naziva 'izobraziteljna liturgija'. Sjecam se ovog tvog promisljanja, mozda da pokrenes temu, ako zelis vise misljenja tj.grupnu saglasnost postici. Jer mislim da biste se bar u Beogradu mogli izboriti za tako nesto, samo se treba obratitit episkopu, tj. u ovom slucaju patrijarhu.
  2. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Милан Ракић in OPETOVANA MOLBA ZA LITURGIJI U 11.00 sati!?    
    Nisam. Nekako računam ovo je raširen i jak sajt "pa će od uva do uva doći negde i do srca". Šalim se... ali se malo i ne šalim. Ako pišem molbu kao pojedinac slutim da su male šanse da je iko uzme za ozbiljno. Ovako se nadam da će već doći gde treba sa podrškom onih koji dele moje mišljenje i sa podrškom zainteresovanih sa sličnim problemom. 
  3. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Милан Ракић у OPETOVANA MOLBA ZA LITURGIJI U 11.00 sati!?    
    Da li si Blažo uputio zvanično pismeno ABK?
  4. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Милан Ракић in OPETOVANA MOLBA ZA LITURGIJI U 11.00 sati!?    
    Već jednom sam se obratio ovom časnom skupu sa pitanjem da li je moguće da se uvede (bar u par novobeogradskih Crkava) Liturgija i za one koji iz nekih, uglavnom opravdanih, razloga ne mogu da dođu na onu službu u devet? Bilo je odobravanja te moje molbe, pozitivnih ocena, ali se na tome sve završilo. Nikom ništa!? I dalje smo mi koji noću radimo da prehranimo porodice, i ne možemo da ustanemo rano, uskraćeni za ovaj prevažni živitni hleb!? Toga radi, već zabrinut za zdravlje, i svoje i svih onih koji moraju noću da rade da bi preživeli, ponavljam moju molbu (skoro zahtev) da postane praksa da se u Crkvama (bar nekim.. tamo gde ima više sveštenika) služi još jedna Liturgija u 11 sati. Po "liturgici" to nije pogrešno! Šta više, u nekim prilikama Crkva službuje čak tri Liturgije.. u 05.00 u 07.00 i u 09.00 sati, a zbog koga? Pa zbog ljudi naravno kojih je u tim prilikama više nego obično! Ni služba u 11.00 sati ne bi bila pogrešna sa stanovišta čovekoljublja i u svetlu liturgijskih normi. Nužno je samo poštovati pravila da isti sveštenik ne može služiti dve liturgije dnevno; da ona ne može da se svršava u istom putiru i na istom antiminsu, niti na istoj Trpezi. Zato se, kada ima više Liturgija u jednoj Crkvi, dodaju manji stočići, drugi antimins, drugi putir i drugi sveštenik. Liturgija u 11.00 sati je dakle izvodljiva i nije pogrešna jer je do podne. Na moju molbu (do sada prosto zanemarenu) postoje samo dva odgovora! Prvi je moralistički u kom će mi se konzilijarno spočitavati mnogo toga iz strogih slova zakona... od lenjosti do nebrige i nemara; u kom ću ćutke i bez opravdanja stajati pred sudijom za prekršaje!? I drugi majčinski pristup gde će Crkva kao majka izaći u susret i nama koji smo spletom okolnosti to što jesmo! Ne postoji treći pristup! Bogu se obraćam sa "Oče" pa je smisleno da Crkvu doživljavam kao majku, a od roditelja očekujem da mi ponekad izađe i u susret.. kao što i svi mi svojoj deci izađemo u susret u svemu ako nije nepravda ili greh po sredi. Kad mi ište hleba u 11.00 sati zar da mu kažem "Ne može, doručak je bio u 09.00"!?
  5. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Милан Ракић in OPETOVANA MOLBA ZA LITURGIJI U 11.00 sati!?    
    Već jednom sam se obratio ovom časnom skupu sa pitanjem da li je moguće da se uvede (bar u par novobeogradskih Crkava) Liturgija i za one koji iz nekih, uglavnom opravdanih, razloga ne mogu da dođu na onu službu u devet? Bilo je odobravanja te moje molbe, pozitivnih ocena, ali se na tome sve završilo. Nikom ništa!? I dalje smo mi koji noću radimo da prehranimo porodice, i ne možemo da ustanemo rano, uskraćeni za ovaj prevažni živitni hleb!? Toga radi, već zabrinut za zdravlje, i svoje i svih onih koji moraju noću da rade da bi preživeli, ponavljam moju molbu (skoro zahtev) da postane praksa da se u Crkvama (bar nekim.. tamo gde ima više sveštenika) služi još jedna Liturgija u 11 sati. Po "liturgici" to nije pogrešno! Šta više, u nekim prilikama Crkva službuje čak tri Liturgije.. u 05.00 u 07.00 i u 09.00 sati, a zbog koga? Pa zbog ljudi naravno kojih je u tim prilikama više nego obično! Ni služba u 11.00 sati ne bi bila pogrešna sa stanovišta čovekoljublja i u svetlu liturgijskih normi. Nužno je samo poštovati pravila da isti sveštenik ne može služiti dve liturgije dnevno; da ona ne može da se svršava u istom putiru i na istom antiminsu, niti na istoj Trpezi. Zato se, kada ima više Liturgija u jednoj Crkvi, dodaju manji stočići, drugi antimins, drugi putir i drugi sveštenik. Liturgija u 11.00 sati je dakle izvodljiva i nije pogrešna jer je do podne. Na moju molbu (do sada prosto zanemarenu) postoje samo dva odgovora! Prvi je moralistički u kom će mi se konzilijarno spočitavati mnogo toga iz strogih slova zakona... od lenjosti do nebrige i nemara; u kom ću ćutke i bez opravdanja stajati pred sudijom za prekršaje!? I drugi majčinski pristup gde će Crkva kao majka izaći u susret i nama koji smo spletom okolnosti to što jesmo! Ne postoji treći pristup! Bogu se obraćam sa "Oče" pa je smisleno da Crkvu doživljavam kao majku, a od roditelja očekujem da mi ponekad izađe i u susret.. kao što i svi mi svojoj deci izađemo u susret u svemu ako nije nepravda ili greh po sredi. Kad mi ište hleba u 11.00 sati zar da mu kažem "Ne može, doručak je bio u 09.00"!?
  6. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на obi-wan у ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    Nije tacno. Osnovni razlog je nepravoslavni i necrkveni sadrzaj dokumenata, pa tek onda necrkvena organizacija svega. Vl. Irinej je i to lepo objasnio.
  7. Волим
    Blaža Željko got a reaction from kopitar in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    E tako se radi i to je srž svih razgovora, ne samo Pravoslavnih - odeš, razgovaraš pa ako ima problema ukažeš na njih i ne izjednačavaš babe i žabe. Ne stavljaš mur na svaku glupost. Otužno je zatvoriti se u sebe i mudrovati o životu.  Život voli učesnike (kakve god - vruće ili hladne) a ne kritičare. 
  8. Волим
    Blaža Željko got a reaction from kopitar in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    E tako se radi i to je srž svih razgovora, ne samo Pravoslavnih - odeš, razgovaraš pa ako ima problema ukažeš na njih i ne izjednačavaš babe i žabe. Ne stavljaš mur na svaku glupost. Otužno je zatvoriti se u sebe i mudrovati o životu.  Život voli učesnike (kakve god - vruće ili hladne) a ne kritičare. 
  9. Волим
    Blaža Željko got a reaction from kopitar in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    E tako se radi i to je srž svih razgovora, ne samo Pravoslavnih - odeš, razgovaraš pa ako ima problema ukažeš na njih i ne izjednačavaš babe i žabe. Ne stavljaš mur na svaku glupost. Otužno je zatvoriti se u sebe i mudrovati o životu.  Život voli učesnike (kakve god - vruće ili hladne) a ne kritičare. 
  10. Волим
    Blaža Željko got a reaction from kopitar in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    E tako se radi i to je srž svih razgovora, ne samo Pravoslavnih - odeš, razgovaraš pa ako ima problema ukažeš na njih i ne izjednačavaš babe i žabe. Ne stavljaš mur na svaku glupost. Otužno je zatvoriti se u sebe i mudrovati o životu.  Život voli učesnike (kakve god - vruće ili hladne) a ne kritičare. 
  11. Волим
    Blaža Željko got a reaction from kopitar in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    E tako se radi i to je srž svih razgovora, ne samo Pravoslavnih - odeš, razgovaraš pa ako ima problema ukažeš na njih i ne izjednačavaš babe i žabe. Ne stavljaš mur na svaku glupost. Otužno je zatvoriti se u sebe i mudrovati o životu.  Život voli učesnike (kakve god - vruće ili hladne) a ne kritičare. 
  12. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Биљана 1234 in Зоран Ђуровић: Бог је Љубав   
    Suvišno je dodavati bilo šta tekstu o. Zorana; još manje raspravljati na temu kojom pogađa srž svih opštih problema ... ne samo ovdašnjih. Ovom sam prilikom hteo samo da dodam jedan detalj koji je meni lično izmenio život iz korena (već sam to spomenuo u par blog tekstova) pa tome zahvaljujući, Bogu blagodareći, i mogu da razumevam ono o čemu govori otac Zoran. 
    Reč je o kratkom delu iz knjige (kompatibilne sa Zoranovim tekstom)  "O ljubavi kao merilu ortodoksije"  pokojnog profesora TF Dimitrija Bogdanovića koji 1962. godine rekao doslovno sledeće: 
    „Mnogi teolozi se upinju da dokažu kako je Hristova ljubav u odnosu na ljubav u ljudskom smislu reči nešto sasvim drugo, kvalitativno različito, suprotno. A zapravo je obrnuto: Između svake prave, iskrene ljudske ljubavi i Jevanđelske ljubavi postoji unutrašnja suštinska istovetnost. Jevanđelska ljubav nije ništa drugo do ljubav kojom može da voli čovek. U tome i jeste Otkrovenje, što se čoveku otkriva ne ono što on u sebi uopšte nema, već ono što ima, ali čijeg konačnog i večnog smisla možda nije bio svestan pa tu bogolikost u sebi nije umeo da razvije."
  13. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Биљана 1234 in Зоран Ђуровић: Бог је Љубав   
    Suvišno je dodavati bilo šta tekstu o. Zorana; još manje raspravljati na temu kojom pogađa srž svih opštih problema ... ne samo ovdašnjih. Ovom sam prilikom hteo samo da dodam jedan detalj koji je meni lično izmenio život iz korena (već sam to spomenuo u par blog tekstova) pa tome zahvaljujući, Bogu blagodareći, i mogu da razumevam ono o čemu govori otac Zoran. 
    Reč je o kratkom delu iz knjige (kompatibilne sa Zoranovim tekstom)  "O ljubavi kao merilu ortodoksije"  pokojnog profesora TF Dimitrija Bogdanovića koji 1962. godine rekao doslovno sledeće: 
    „Mnogi teolozi se upinju da dokažu kako je Hristova ljubav u odnosu na ljubav u ljudskom smislu reči nešto sasvim drugo, kvalitativno različito, suprotno. A zapravo je obrnuto: Između svake prave, iskrene ljudske ljubavi i Jevanđelske ljubavi postoji unutrašnja suštinska istovetnost. Jevanđelska ljubav nije ništa drugo do ljubav kojom može da voli čovek. U tome i jeste Otkrovenje, što se čoveku otkriva ne ono što on u sebi uopšte nema, već ono što ima, ali čijeg konačnog i večnog smisla možda nije bio svestan pa tu bogolikost u sebi nije umeo da razvije."
  14. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Биљана 1234 in Зоран Ђуровић: Бог је Љубав   
    Suvišno je dodavati bilo šta tekstu o. Zorana; još manje raspravljati na temu kojom pogađa srž svih opštih problema ... ne samo ovdašnjih. Ovom sam prilikom hteo samo da dodam jedan detalj koji je meni lično izmenio život iz korena (već sam to spomenuo u par blog tekstova) pa tome zahvaljujući, Bogu blagodareći, i mogu da razumevam ono o čemu govori otac Zoran. 
    Reč je o kratkom delu iz knjige (kompatibilne sa Zoranovim tekstom)  "O ljubavi kao merilu ortodoksije"  pokojnog profesora TF Dimitrija Bogdanovića koji 1962. godine rekao doslovno sledeće: 
    „Mnogi teolozi se upinju da dokažu kako je Hristova ljubav u odnosu na ljubav u ljudskom smislu reči nešto sasvim drugo, kvalitativno različito, suprotno. A zapravo je obrnuto: Između svake prave, iskrene ljudske ljubavi i Jevanđelske ljubavi postoji unutrašnja suštinska istovetnost. Jevanđelska ljubav nije ništa drugo do ljubav kojom može da voli čovek. U tome i jeste Otkrovenje, što se čoveku otkriva ne ono što on u sebi uopšte nema, već ono što ima, ali čijeg konačnog i večnog smisla možda nije bio svestan pa tu bogolikost u sebi nije umeo da razvije."
  15. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Чистилиште и митарства   
    Зоран Ђуровић: Чистилиште и митарства


     
    Немам намере да улазим ни у каква објашњавања ових учења која нису догматизована у православљу. Желим само да нагласим да су оба ова фолклористичка учења утемељена у предању, тј. има их код св. Отаца, наравно не код свих, него појединих, али немају и Писамску основу.

    У лицу Марка Ефеског православна црква је одбила западно учење о Чистилишту. Како данас имамо неких који замишљају да је учење о митарствима пак православно, јер је засновано на визијама светих, одговорићу да је једнако на таквим визијама засновано и Чистилиште. Не треба сметнути са ума да Марко није никаква Митарства супроставио Чистилишту. За њега то учење (Митарства) не постоји.

    Доктрина о Чистилишту је најприсутнија и најразрађенија код Светог Григорија Великог, папе римског († 12 март 604), који се слави и у Православној цркви, а код нас га је нарочито поштовао и од њега много преузео, св. Николај Велимировић у својим Омилијама. Чистилиште је у Григорија описано у многим епизодама житија која се налазе у ДИЈАЛОЗИ, Повести о врлинама и чудесима италских отаца (дело се може скинути са Светосавља). Хајде да кажемо да су визије подложне интерпретацијама, аутентичност им је увек од знаком питања, али ово учење има потврду и у реалном, физичком догађају. О чему се ради?

    Папа Григорије је водио овај Дијалог са својим ђаконом Петром, који је такође ушао у календар светих. Елем, папа Григорије је диктирао свом секретару ова житија, а он их је записивао одвојен од њега завесом. Петар, једног дана, из радозналости провири иза завесе и виде како је папа слушао једног белог голуба који му је говорио, а који је симбол Светога Духа. Папа га је укорио и натерао да обећа да никоме не говори оно што је видео. Такође, пре него да умре, Григорије је рекао Петру да ће неки ускоро тражити да униште његове списе.


    Опасност је избила већ после годину дана, приликом народне побуне изазване глађу. Тада је пуштена бува да је Григорије осиромашио цркву због своје претеране великодушности према сиромашнима. Зато је маса (пучина грдна) хтела да спали и његове списе и да се сваки спомен на њега избрише!   

    Петар је изашао пред светину и испричао како је Григорије био Божији човек и да би они, палећи његова дела, испали богохулници. Испричао им је о виђењу и о пророчанству: „30-ог. овог месеца (то је био април 605) ја ћу се попети на говорницу у базилици Светог Петра, ставити руку на Јеванђеље, јавно и свечано ћу се заклети о истинитости мојег виђења; ако Бог Господ ми тада одвоји душу од тела, то ће бити сведочанство истинитости мојих речи; ако, напротив, ме видите да остајем жив, баците у ватру и дела мог учитеља и пријатеља, и сматрајте ме за преваранта!“ - Народ се разишао расправљајући. Окупи се после на тај датум, Петар све над прочитаним Јеванђељем понови, сави се, ухвати за стомак и умре усред цркве! Пренеражен народ је акламацијом прогласио Григорија и Петра за свеце. У VIII и IX веку Павле и Јован Ђакон нашироко приповедају о овом чуду, а и сами католици ће га препричати Марку Ефеском. Он га неће довести у питање.


     
    Наравоученије:


     
    Свеци имају своје визије и своја уверења. Теологија се не формира на основу њих. Треба неки консензус. Тек са „саборном“ провером неког учења оно може да постане општеобавезујућим. До тада је теологуменон, приватно мишљење неког свеца. Скоро да није било Оца који није изрекао неку јеретичку мисао. Али, јерес није јерес док се разговара. Свако мишљење је допуштено док оно не буде осуђено неким сабором, чије одлуке се препознају као православне и тиме општеобавезујуће.

    На овом примеру желим само да покажем да нико не треба да се фиксира за неке ставове, па макар они били и из уста светаца. Католици су приговорили Ефеском да ће онда и Писмо да се доведе у питање, јер кад свеци греше, а писци Јеванђеља су такође били људи, онда све подлеже сумњи. Марко Ефески ће цитирати два одломка из Августина, који непогрешивост везује само за канонска Писма, док „што се тиче других списа, то ма колика била величина њихових аутора у светости и учености, читајући их, ја не примам њихова учења једино на основу тога што су они тако мислили и тако писали (ep. 82, 1, 3)... Човечије расуђивање, мада би тај човек био православним и имао високу репутацију, не треба да за нас има такав ауторитет као и канонски списи, да би сматрали да нам је недопустиво због уважавања, које доликује таквим људима, нешто из њихових списа не одобравати и одбацити, ако би се догодило да пронађемо, нешто што су они друкчије мислили, него ли како то изражава Истина, која је, с помоћу Божијом, била постигнута другима или пак нама. Такав сам ја у односу списа других људи, и желео бих да читалац тако поступи и у односу на моја дела” (ep. 148, 4, 15).

    Према томе, теологија је расуђивање а не слепачко понављање речи светаца.


     
    ПС. Ову ноту дугујете мојој пријатељици Верици Мићуновић, а кратку форму „безбожноме“ Жељку Ињцу. Сетите се у молитвама, ако вам се ово допада, њих и моје недостојности...


     
    Зоран Ђуровић

    Рим, 21. 06. 2016
  16. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у Свети Амброзије Милански о редовном причешћивању   
    Oh kako bi ja voleo da pročitam nešto više o ovome a prvenstveno me zanima zašto se je ova praksa napustila.
     
    Inače obožavam prepiske o.Save i o.Zorana. Hvala vam.
  17. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на МиодрагМ у Јектенија за оглашене - да или не?   
    Парохија у којој сам скоро шест година увек је имала оглашене, двоје, троје, некад и више... (чудно, али заиста!)
    Дакле, кад су они присутни, увек се чита јектенија, и они тада стану испред олтара, а иза њих стоје будући кумови. Кад им се каже да напусте, они напуштају, додуше не напуштајућу цркву, већ одлазе у ''припрату''... тј. у улазни ходник, будући да је црква смешена у препраљеној кући, па има тај улазни ходник, прва просторија, па широка дупла врата, па онда црква...
    Ђакон води рачуна, па ако се деси да нико од ''оглашених'' није присутан, тог дана се и не чита јектенија за оглашене.
    Ја рекох...  
     
     
  18. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Мина Иванова у Јектенија за оглашене - да или не?   
    Iz knjige ,, Razmatranje božanstvene liturgije", Nikolaj V. Gogolj
    Jektenija za oglašene
    ...Iako danas retko gde ima nekrštenih, kojivsu u broju oglašenih, ipak svako od prisutnih treba da pomisli kako je daleko svojom verom i delima od vernih, koji su se udostojili da prisustvuju trpezi ljubavi u prvim vekovima hrišćanstva, pa da uvidi da je on, tako reći, samo poučen od Hrista, ali ga nije uneo u svoj život. Razum samo sluša njegove reči, ali ih ne ispunjava, pa je još hladna njegova vera i nema žara bratske ljubavi koja prašta sve i sažiže duševnu grubost. Razmišljajući o svemu ovome svako od prisutnih skrušeno se stavlja u broj oglašenih...
    ...
    - Oglašeni iziđite, da (ne ostane) niko od oglašenih. Vi koji ste verni opet i opet u miru pomolimovse Gospodu-.
    Od ovih reči svi su potreseni osećajući da nisu dostojni. Obraćajući se u mislima samom Hristu, koji je iz Božijeg hrama isterao bezobzirne prodavce i bestidne trgovce, koji su od Njegove svetinje napravili tržnicu, svako od prisutnih stara se da iz hrama svoje duše izgoni čulnog čoveka, oglašenog, nepripremljenog da prisustvuje sveštenodejstvu, a vapi samom Hristu da podigne u njemu čoveka tajanstvena srca, vernoga, pribrojanog izabranom stadu ubrojanog u one prave verne, koji su prisustvovali liturgiji u prvim hrišćanskim vekovima, čiji likovi sada sa ikonostasa gledaju na njega. Obuhvatajući ih sve svojim pogledom, zove ih u pomoć kao braću, koja se sada mole na nebu, da svojim molitvama podignu u njemu pravog vernika, jer predstoje najsvetije radnje. Počinje liturgija vernih."
  19. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на JESSY у Који предбрачни односи се називају блудом и због чега?   
    Протојереј Олег Стењајев:
    – Односе између мушкарца и жене називамо грехом блуда уколико у такве односе ступају верујући људи игноришући њихову црквену установу. Али! Ако су у тренутку ступања у такве односе обоје били неверујући, али је после тога једно од њих поверовало у Бога, а друго није, и ако односи и даље трају, онда ствари стоје мало другачије. Читамо: «Ако неки брат има жену неверујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља. И ако нека жена има мужа неверујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља» (1 Кор. 7: 12-13). Потпуно је очигледно да, пошто је један члан овог савеза неверујући, није могло бити никакве речи о црквеном браку. Али о мушкарцу и жени се у овом одломку из посланице апостола Павла говори као о «мужу» и «жени»!
    У случају ако и други супружник поверује у Бога, они могу да утврде своје односе по црквеним правилима. Читамо «Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не верују речи (односно, ако не верују у Јеванђеље – прот. О.С.), онда понашањем жена и без речи буду придобијени када виде чедно понашање ваше са страхом» (1 Петр. 3: 1-2). Испоставља се да оваква ситуација не представља изазов за чист и богобојажљив живот верујуће половине.
    Кршење закона које је Бог одредио доводи до тешких последица
  20. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Мина Иванова in Јектенија за оглашене - да или не?   
    Štovani Rajlah,  ne bih se složio sa navedenim čisto na ćelijskom nivou ... onako po osećaju. Najpre s toga što je ovo svetootačka ustanova koja u liturgijskom poretku i kontekstu pojmova ima svoje mesto makar ga mi i ne videli na prvu ruku. Možda je bar jedna osoba "oglašena" na službi; možda je svojom željom u pripremi za krštenje preko svog kuma, bake, duhovnika ili ne znam koga? Osim toga ta se jektenija proiznosi i zbog onih koji su iz nekih razloga pritisnuti savešću ili su pod epitimijama nepričešćivanja i sličnih crkvenih kazni. Najposle, više puta sam po raznim forumima izneo (lično) mišljenje da je ova ustanova, upravo suprotno, odviše neozbiljno shvaćena ...šta više, ko zna ko sve ne danas ne ulazi u oltar sa kamerama, snimaju "Tajne" u direktnom TV prenosu iako su One samo iz Liturgije vernih! Dakle tajna "iza zatvorenih vrata"! (Ko se usuđuje da te tajne obelodanjuje javno premda je dao reč da "neće odati tajnu neprijateljima..."  pa onda ko zna koga pušta u oltar?) Te tajne gleda i Kurta i Murta ...i šta će mučenici, rugaju se  i podsmevaju nečemu što je moj, tvoj i svih nas odavde veliki biser. 
    Ali manje više ta tainstvena stvar "liturgije oglašenih" (to nije samo jedna jektenija već čitav organski deo Liturgije)... njen je smisao tek sazrevanjem razumljiv. Ono što je, po mom nekom ako i grešnom poimanju stvari, važno kod ovog Crkvenog "instrumenta" je ispred svega "šok terapija" samog vozglasa, slobodnije tumačenog kao: "izađite bre nepolje" (u smislu: "dobili ste mrvice sa stola a sad van"!?)
    Obično se na ponoćnim Litrgijama (kao plastičan primer) o Božiću ili Uskrsu sa svih strana Beograda sjate mnogi obezglavljeni nesrećnici (bar četvrtina možda nekrštenih) i gledaju tupo u dešavanja i okolne okupljene takvim pogledom kao da smo mi Marsovci u najmanju ruku! Uđu u bermudama (kad je o Uskrsu lepo veče) žvaću žvake, ..jednom su se dvoje vaćarili u Sabornoj Crkvi tamo desno kod onog velikog Raspeća (oznojeni u odmakloj fazi tog čina). Nisam puritanac; razumevam dosta toga ...ali ovo je nešto "ispod crte"; neke granične vrednosti! Uzdržao sam se iako mi se fitilj nešto skratio u poslednje vreme ...ali upravo zbog takvog oblika svesti i postoji rečenica "izlazi napolje prijatelju, ovo dalje nije za tebe"! Možemo li zamisliti taj šok kad te izbace ispred Vrata Carstva ...a ti i ne znaš što!? Nije li to bol i zagonetka u takvoj duši!? Šok terapija!? Svaka je duša Hristolika; emocije su slične s tom razlikom što ih neko kritički razumeva a neko je afektivan. Kad duša oseti da je iz nekih razloga izbačena napolje ...nije li to za nju, negde u dubokoj podsvesti, stres i šok! Možda ovo zvuči banalno ali ni najmanje nije (bar ja tako mislim) ...i smatram da je, baš naprotiv, nužno da sveštenici u datom tenutku izbace napolje nekog ko ispunjava uslove "oglašenog"! Kako inače čoveka pijanog od iluzija da dozoveš pameti nego šamarom!? Pa te šamare, u nekoj drugoj formi, ali po duhovnoj suštini iste i ništa manje važne, deli i naš Ava Zoki Rimski kad stvari naziva pravim imenima; kad osvetljava pomrčine po naci-ostrašćenim dušama - nema razlike od vozglasa "Oglašeni, izađite ..." Da vidim koja to duša neće da se smrzne kada se vrata budu zatvorila jednom za svagda ...a ova ustanova ima za cilj upravo to ...da osetiš predukus kako je kad se desi da te izbace; da gledaš nemoćno u vrata večnosti koja su se zatvorila... i da o svemu malo razmisliš dok ima vremena!?
    Velepozdrav
  21. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Ове речи су јако проблематичне. Хришћани јесу род изабрани, али не у смислу неке аристократије која је изнад обичних и простих људи. Сасвим је супротно. Апостол Павле каже у 1 Кор 1.26-29 "Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода; Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке; И што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, Да се не похвали ни једно тијело пред Богом." Наша сила јесте у Христу, а не у нама самима јер смо сами по себи слаби и немоћни. Зато је Господ изабрао апостоле међу простим галилејским рибарима, а не међу ученим фарисејима и рабинима јеврејским или паганским философима. 
    Друго хришћанин као појединац не постоји, већ само као део народа Божијег. Апостол Петар каже у 1 Пет 2.9-10 "А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју; Који некад не бијасте народ, а сада сте народ Божији; који не бијасте помиловани, а сада сте помиловани." Појам народа Божијег (лаоса) треба разликовати од етноса. У Светом Писму τά ἔθνη тј. народи односи се на незнабошце. Етнос повезује заједнички језик, култура, самосвест да су једна специфична група која има своју историју и памћење. Савремена генетика нам показује да не постоје чисти народи и митологија о словенским, германским, романским народима плод је новије историографије. Хришћански појам народа надилази етнос јер смо ми рођени у Христу Исусу, његов смо народ, део Његовог Тела - Цркве, нова смо твар у Христу.
    У Посланици Диогнету, ранохришћанском спису из 2. века стоји: "Јер, Хришћани се од осталих људи не разликују ни земљом, ни језиком, ни одевањем. Јер нити живе у својим (посебним) градовима, нити употребљавају неки посебан дијалекат (у говору), нити воде неки посебно означен живот. Њихово учење није пронађено измишљањем људи сваштара (радозналаца) нити су они, као неки други, присталице људске науке. Они живе у јелинским и варварским градовима, како је свакоме пало у део, и у своме одевању и храни и осталом животу следују месним (локалним) обичајим, али пројављују задивљујуће и заиста чудесно стање живота (и владања) свога. Живе у отаџбинама својим, али као пролазници, као грађани учествују у свему, али све подносе као странци. Свака туђина њима је отаџбина, а свака отаџбина туђина."
    Појам појединца, индивидуе у Цркви је стран јер крштењем "свукосте старога човјека са дјелима његовим, И обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао, Гдје нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос." (Кол 3.9-11). Хришћанин од индивидуе постаје личност која своје постојање остварује само у заједници, у Христу, у Цркви. Отуда се боримо да се ослободимо тираније страсти и греха, који константно индивидуализују човека и онеспособљавају га да живи у заједници. 
     
  22. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Н И Н Е in Saznajte koja je pesma bila hit na vaš rođendan   
    Bože; kad sam ja rođen  Skoro pa nemi film

     
    ...ova me naročito dojmi ...

  23. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Marko. in Da li je Blagodatni oganj prevara?   
    Aminovao sam ovu tvoju rečenicu uz jedan dodatak, čisto preciznosti radi i čitalaca radi: Boga ima svuda kroz Liturgiju! Mimo Liturgije Hristos nije među ljudima! U protivnom bi onda svi religiozni zanosi i pravci bili istiniti.
     
    Sa druge strane razne "neverne Tome" neka lome mozak o Ognju koliko im volja; tako je malo važno za istinskog Pravoslavnog hrišćanina. U Jerusalimu nikada nisam bio a teško da ću ikada i otići; međutim Jerusalim i sva dešavanja u njemu iz vremena onog uopšte nisu u prošlosti! Svaka Liturgija je sveprisutna večnost koja objedinjuje sve epohe pa ko tu Hrsita ne nađe sa omalenim Zakhejom na istom drvetu na koje se popeo ili u društvu Filipa koji stoji pod smokvom ...neće ga nigde drugo ni naći! Jerusalim je realan i konkretan tu ..u Crkvi. Uopšte nije tamo gde ga zemaljske oči traže!
  24. Волим
    Blaža Željko got a reaction from daljina in Шта ЈА тренутно слушам...   
    trenutno slušam ženu!
  25. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Све свете тајне Цркве, а светих тајни није само седам, како смо примили из западне традиције, обављају се у цркви, у заједници и имају смисао само уколико служе на наше утврђење у литургијској заједници цркве. Издвајањем светих тајни из литургијског контекста губи се литургијски контекст тајни и оне постају приватни обреди. Знамо на пример да свештеник православни не може да служи литургију без народа, не због тога што неко мора да му каже технички амин и одговара на прозбе, већ зато што је литургија саборни чин на одређеном простору (у парохији, у манастиру), а једини литург у правом смислу јесте Епископ који литургијски носи лик Христов. Без Епископа нема јерејских литургија тј. без његовог благослова који се видљиво манифестује и преко антиминса (освештаног платна са именом Епископа) који треба да стоји у свакој канонској цркви одређене Епархије. Крштења, венчања, монашење, опела са сахраном и све друге службе у Цркви по својој структури су биле саставни део литургије и обављане су у почетку искључиво у литургијком контексту. Данас их је могуће све обављати ван литургије, осим рукоположења које се може искључиво обавити од стране Архијереја и то на литургији. Ово је веома важно јер крштење није само чин погружења већ примања новог брата или сестре у црквену заједницу, што се потврђује светим причешћем. Крштење без причешћа није по садашњим правилима црквено незаконито, али у сваком смислу нема своју светотајинску пуноћу, јер која је сврха крштења ако се крштени евхаристијски не сједињује са осталим члановима Цркве. Тко је и са венчањем тј. св. тајном брака, монашењем али и опелом и сахранама. На пример, у вези сахрана, литургија је потпуно скрајнута на маргину. Главни центар јесте опело, а заправо суштина испраћаја покојника јесте да се сви литургијски окупимо око покојника чије тело лежи у центру храма, да принесемо благодарност Богу (евхаристију), да се причестимо светим тајнама, а потом да одмах након литургије испратимо покојника погребним песмама опела. Ако гледамо структуру обреда крштења, опела, монашења, венчања видимо да имају елементе који указују да су се ови обреди вршили у склопу литургије (читање еванђеља, апостол, или канон и тропаре који су се певали на јутрењу пре литургије). 
    Пракса коју покушавамо да обновимо јесте да се ови сви обреди врате у контекст литургије и да им се да онај смисао који су имали, а то је да примајући крштење, монашки чин, улазећи у брачну заједницу, или пак опраштајући се од покојника потврђујемо да све служи учвршћењу црквене заједнице у чијем је центру евхаристија. И покојник остаје у нашој памјати евхаристијски и учествује и након упокојења у животу Цркве (зато и помињемо покојнике и молимо се за њих). Примањем монашког чина не вршимо неку мистичку иницијацију већ литургијски улазимо у нови начин живота и дајемо завете како бисмо потпуније живели животом Цркве и учествовали у литургијској заједници. Монаштво већ хита у есхатологију и монаси већ закорачују у реалност у коме нема ни мушког ни женског, ни Грка ни Јеврејина, где је свима све заједничко. Црквено венчање није свадба са црквеним ритуалом, већ улазак младенаца у нови живот у коме ће евхаристијски бити сједињени једно са другим и где ће својим животом изображавати тајну Христа и Цркве. 
    Издвајањем светих тајни из литургијског контекста губи се суштински фокус и смисао ових тајни. Оне постају приватни обреди "за ужу фамилију и пријатеље". Тиме се на својеврсан начин паганизује и брак, монаштво се претвара у некакву мистичку иницијацију, а крштење постаје приватни породични обред. У обреду венчања на пример кључни моменат постаје размена прстења или везивање рука убрусом, а не причешће супружника које запечаћује њихове завете и заједнички живот у Христу. Као траг обавезног причешћа остала је чаша вина коју поделе супружници и кумови.
    Зато је веома важно да се вратимо аутентичном значењу светих тајни и да се и оне и сви други обреди који су извучени из литургије и који се после додају или посебно врше врате у сам контекст литургије, а не завршити литургију а онда опет почети нови обред са читањима еванђеља и апостола и бескрајним низом јектенија. Мислим да је кључни разлог зашто је дошло до издвајања светих тајни из литургијског контекста постепено слабљење литургијске свести. Евхаристија је постала нешто што раде свештеници, док је народ сам пасивни посматрач, у квази-монашким круговима евхаристија је нешто што "ваља" јер даје снагу за подвиг, као да је нама за спасење потребан подвиг сам по себи, а не подвиг који би нас учинио свеснијим и савеснијим учесницима евхаристије. То су потпуно наопаке перспективе. Надам се да ће литургијском обновом Црква вратити праксу да се сви који учестувју у приносу и причесте светим тајнама, а не да се томе приступа моралистички. Ако неко живи у отвореном греху који нарушава заједницу треба да се врати у заједницу у којој живи (породицу, манастир, парохију) па да то потврди тако што заједно са другима учествује у евхаристији. Онај који је разорио заједницу са живом Црквом из овог или оног разлога мора да се покаје и онда да редовно учествује у делу Цркве, у Евхаристији. Избегавање причешћа због неких личних осећаја недостојности је апсурдно. Ако је човек у отвореном греху, треба да се исправи и промени живот, а ако осећа деловање страсти и огреховљене природе а није отпао од заједнице, треба да хита Лекару и прима лек бесмртности. Одбијање причешћа без конкретног разлога који може бити искључиво живот у греху који разбија заједницу са Црквом заправо је одбијање спасења, а не акт пијетета (мислим да је ово најбоља реч за ову врсту квази-побожности).
    Отуда је важно да као верници будемо укључени у своје локалне евхаристијске заједнице, у нашу парохију, да имамо живи контакт са члановима наше парохије и нашим свештеником и да учествујемо у животу те заједнице, а не да бирамо цркве по лепоти певања или идемо час на ову или ону страну. Бити парохијанин значи бити део те заједнице којој припадамо и након завршетка литургије. Наравно, када смо на путу или ходочашћу лепо је да учествујемо у литургијским сабрањима тамо где се нађемо. Имајући у виду једну прилично хаотичну ситуацију у којој се данас живи, ми овде у Дечанима редовно тражимо да када нам дође неко кога не познајемо неку потврду коме припада и ко му је парохијски свештеник, а свете тајне верника из наше епархије у манастиру обављамо само са благословом локалног пароха. Наши монаси када иду у иностранство обавезно морају да понесу тзв. мирно писмо Епископа који потврђује ко су и коме Епископу припадају. У добро уређеним црквеним срединама када се појави неко непознат није добро да се припусти евхаристији без провере да ли је реч о члану канонске Цркве и човеку који није под неком забраном (ово се посебно односи на свештенике који не могу да служе без писмене потврде свог Епископа). Што се тиче верника ми на пример овде у Дечанима очекујемо од организатора ходочашћа да нам потврде да причешћу прилазе они за које знају да су крштени тј. да конкретно припадају Цркви и обавезно пре причешћа нагласимо да се могу причестити само они који имају благослов свог парохијског свештеника и нису под црквеном забраном. Мислим да је ово јако важно јер причешће само по себи не само да не спашава, већ може бити на суд или осуду уколико онај који га прима не разликује Тело и Крв Христову. Веровање да свете тајне без вере имају аутоматско, магијско дејство је паганизам и сујеверје. Све свете тајне траже израз наше вере и слободе, па чак и приликом крштења деце када кумови за њих исповедају веру и обавезују се да гарантују да ће бити хришћански васпитани.
    За разлику од древне праксе када некрштенима и иновернима није било дозвољено пристуствовање приношењу литургијских дарова и Евхаристији, ми данас по икономији допуштамо да и они могу да буду присутни у цркви (у предњем делу наоса који је код нас у Дечанима као унутрашња припрата), али не могу да учествују у евхаристији нити да читају било какве молитве на службама. 
     
     
     

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×