Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Blaža Željko

Члан
  • Број садржаја

    457
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Zoran Đurović у Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Чекам само да ми се јави @Velizar да ми објасни како сам у прелести... 
  2. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Zoran Đurović у Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић.
     
    Прича о смешним миракулима.
     
     
     
    Има ли нечег интересантног у причи како су се упознали двојица пријатеља? Нема. Моја прича је једнако банална оној Исусовој: Он се шећка по обали и каже: Дођи 'вамо! И тако дођу неки простаци и придруже му се. И иду заједно, причају неке приче и свет мало полуди па се и заљуби у неке од тих прича. И онда имамо вас, који сте хришћани, и који слушају приче о тим миракулима. И те приче, којих има највише у најпростијем Јеванђељу, оном по Марку, служе као неки знаци који нам указују на Господа, да је ту са нама. И ово је једна од тих прича.
    Али да кренемо од почетка.
    Блажени Грација се родио 27 новембра у месту Муо (Мулу), на 2 километра од Котора, Црна Гора, 1438, који је припадао тада Републици Венецији. Био је морнар до тридесете године. Живео је у великом сиромаштву, и бродом стиже до Венеције. Након слушања проповеди у Венецији великог говорника августинца Симона да Камерина, улази у Ред као брат лаик. Примљен је у манастир Монте Ортоне, у близини Падове. Манастир је био реформисан и одликовао се великом ревношћу за дисциплину.
    Тамо је радио као баштован, али је брзо стекао поштовање целе заједнице. Када су друга два манастира из реформе ушли у Ред, конгрегација је и званично успостављена. После 1474 Грација је пребачен у манастир Светог Кристофора у Венецији, где је, према предању, нека мистериозна светлост сијала непрестано изнад његове келије и бројна су се чуда десила кроз његово посредовање.
    Током једне сушне године, Грација је учествовао у поправци манастирске цркве, где су једну цистерну напунили слатком водом, али која је остала таквом чак и када је у њу продрла морска вода.
    Са скоро седамдесет година, озбиљно оболе и умре 9. новембра, 1508 на острву Мурано, у Млетачком архипелагу. Његове мошти су пренете и чувају се у Мулу. Папа Лав XIII је потврдио његов култ 1889.
    Духовно посрнули, богоотступни и злославни Ава Римски је познат по томе да је друг са католицима и осталим грешницима. Кад бејах Ава-пиле, око 2 године, разболех се на смрт. С' опроштењем, дизентерија, 10 месеци. Ваљда је то био предзнак да ћу бити злобник као Арије... И у болници у Старом Бару, католичком леглу, чувале ме сестре францисканке. А Ава ко Ава, и тада је заводио женске особе, па су ме много заволеле јер сам ко зна шта измишљао. Доктори су ме отписали, а моји родитељи неутешно плакали. Као сада неки што се питају зашто Бог допусти да се појави овакав саблазнитељ у српском роду... Што не липса док је био мали... Те сестре су ме изгледа заразиле љубављу ка католицима. И оне су плакале кад су ме моји однели. Одведоше ме до Краљева и тамо оздравих без икаквих објашњивих разлога. Чудо. Јер сам био као неко дете из Абисиније, провидило се кроз мене. Тако причају. Насликах пре 10 година и икону тог јеретика, св. Франциска... Леп светац. Барем мени.
    У том месту, Муо, код Котора, родио се наш велики стрипаџија Андрија Мауровић. Од њега сам доста учио. Зашто је Андрија Мауровић био бољи стрипаџија од мене? Ево: „Пио сам по десетак литара вина дневно, по два литра најјаче ракије од кукуруза, пушио по осамдесет цигарета, предавао се једнако неумереним чулним уживањима - и тако преко двадесет година, док нисам доспео на руб понора, на границу потпуног растројства и краха. Тек онда, кад ми је већ било четрдесет пет година, успео сам да се тргнем, да бих колико-толико продужио меницу живота“ - изјавио је Мауровић за магазин Старт. Ја пијем као светосавац... Прави аскета у односу на њега, односно слабић!:)) Но, он је после постао аскета, оставио пиће и постао вегетеријанац. Пошто му не сличим по првоме, нећу, вала, ни по другоме. Не одричем се свињчића и зечева:))
    Та уметност ми је омогућила да и данас будем жив, мада ми је ћале стално звоцао, кад сам био млад, да ми то не треба, јер за њега је уметник само пропали уметник. Кад сам кренуо у поповство, и тиме сам га разочарао, говорио је: Камо среће да си био пропали уметник па да заводиш женске. Заврших у туђини високе школе, али сам живео од уметности, јер су неки у цркви помислили да је бесребреништво подвиг у коме треба да се подвизавам. Ето, прве неке паралеле са Авом и његовим земљаком, Грацијом. Сиромаси.
    Мој другар је био августинијанац. Ја сам докторирао на св. Августину, а старац, Викторино Гроси, рече на одбрани да сам постао прави августинијанац... И прва икона која је отишла пре мене за Италију, био је св. Августин. За неког грофа... Увек сам био везан за Августина и Амброзија Миланског, свеца који је и крстио Августина. Елем, 1991, ја као партизановац сам навијао за Звезду. И погађао сам резултате, и говорио да ће Звезда те године да освоји куп. Трајектом сам отишао за Бари да бих гледао утакмицу. Италијани ми се смејали што сам имао звездине шалове, капице, заставице... После утакмице тражили да купе од мене, али им нисам продао. Стопом сам отишао до Рима. Спавао на станици. Хтео сам да идем на поклоњење св. Амброзију, јер сам мислио да су му мошти у Ватикану. А нису. Поклонио сам се св. Петру и другим свецима. Мало ме гледали чудно чувари у Базилици, јер неко прави метаније... Кумовах брату од стрица, крстили га у Ваведењу у Београду. Наденуо сам му име Амвросије. Кад се вратисмо у стан, моја стринка ме пита: Зоћо, молим те да ми кажеш ко је тај Ватикан?! Сањам ја јутрос, долази тај Ватикан и каже ми: Иди, узми дете, треба да се окупа и роди. Шта значи тај сан? Амброзије јој се јавио.
     

    Мошти св. Амброзија
    Отишао сам у Перуђу (ту, близу, у Асизију, мошти св. Франциска, бих на поклоњење) да 2-3 месеца учим италијански. И ту насликам неке иконе, Августина, Николу, и одмах оду. Дали ми у тој салезијанској кући послушање да заливам биљке. После неког доба, дође цио (стриц) Манди, јер он не жели да га ословљавају са падре, иако је свештеник, и каже ми: Какво је ово чудо? Ко ти је рекао да заливаш ону осушену биљку на сметлишту, она процветала! Биљка је била осушена и бачена. Ишчупана из корена. Каже Мандија: Изгледа да је Господ нешто намислио са тобом и твојом госпом. Велика чуда ће се десити за Цркву. Тако нам прорече тај католички поп. Да ли је добро или лоше пророковао, остаје да се види. За сада поцркасмо од глади и сиромаштва, па поменем Господу да не морам да будем баш толико блажен, као овај сиромах и баштован Грација...      
    Други пријатељ, католички свештеник, Роберт Тонсати, који је имао специјализацију овде у Риму, а парохију је примио у Котору, а онда у Мулу, узе да ми наручи икону св. Грације. Ја сам му урадио једну Богородицу пре неку годину. Он је човек побожан. У сиромашној парохији. И уопште, католичка црква у Црној Гори је у јако лошој позицији. Крпе крај са крајем. Мислим да сама црногорска митрополија има више ватиканске донације него КЦ тамо. Митрополит не прича много о томе, а требало би. Та мала католичка заједница је практично од уста одвојила за икону. Роберт ми пише да су бакице плакале кад су виделе фотке које им послах. 
     

     
    Блажени Грација, икона на дрвету, 92 x 70 cm.
    Пошто ми је Роберт пријатељ, а ситуација је таква каква јесте, Ава наплаћује неки минимум за икону. Јер и Ава треба да заради за Небо. На нама се, нажалост, остварило оно блаженство: Блажени сиромашни, тако да су нам те паре дошле више него добро. И помолих се Грацији кад добих те паре, узех неку гребу (не знам како се то на српском каже - тикет који огребеш па можеш да добијеш неке паре) и излете 100 еу. Ја сада могу да се вадим на Достојевског. Човек је, веле, био пророк, али и коцкар. Христос је рекао апостолима: Баци тамо мрежу. Тако гледам на те ствари. Тако ми се додаде за икону. 
    Роберт је имао прво опело неком од криминалаца у ЦГ. И ја сам их имао. То је постало као добар дан у нас. Но, св. Грација ми је послао једнога кога сам заштитио. Сада је ваљда на правом путу.
    Због разних перипетија не заврших икону на време. Био овде човек са комбијем који је требало да превезе икону св. Грације. И то јутро, субота, није могао да је одвезе (јер је не заврших), паркирао се у Риму код базилике Св. Павле ван зидина Рима (Basilica di San Paolo fuori le mura), и кримоси му опљачкали комби! Икона би отишла! Јер бих је запаковао, а они би узели све. Тако је св. Грација одлучио да ипак оде у своје родно место.
    Има и кад су га хтели украсти црногорци. Један потплатио неколико црногораца да га украду јер је закључио да му је Грација рођак па би било прикладно да га држи код себе. Није смео платити бокеље јер им то не би пало на памет. Онда, кад су провалили у цркву, и извукли га из нише нису га после могли макнути ни милиметар! Усто почела звонити звона... Сам је један од тих лопова дошао касније код жупника и испричао што се догодило у страху да га не снађе проклетство.
    Грација је светац сличан нашем Василију Острошком. Они не гледају на вероисповест. Исцељују и чудотворе над католицима и православцима једнако. Василије је помињао папу Климента у молитвама. И „сву римску господу“. Православке долазе и заветују се св. Грацији да затрудне. И поштују завет. Здрави католици поштују и воле Василија. Имамо католике који славе св. Саву на приморју.
    Стварност је, хвала Богу, много здравија од наших лудила, раскола које необрезани срцем подгревају. Јер, свеци раде. Приближавају људе. И овај мој текст би био незамислив пре 30-50 година... Рекли би: полудео православни поп! И сада има неких који би рекли да сам манијак јер славим и волим католичког свеца! А срећне сам руке, јер насликах и папу Јована Павла Другог, док беше блажен, па га после издигоше у свеца. Верујем да ће исто бити и са Грацијом. Обележио ме је као дете цртани:
    Ђецо Ивица се зовем, ког
    нацртам буде жив!
    Те ме слике воде, воде,
    у вис, хајте с нама и ви сви!!!
     
     
     
    Код нас, православаца, сачуване мошти су један од доказа, али не нужни, светитељства те особе. Ја сам целивао Милутинове мошти, родио сам се на његов дан, а он је био више него наклоњен католицима, и био је сексуално врло активан, па се и данас препиремо да ли је имао 4 или 5 бракова, да ли је Симониду облежао као младицу... И остало његово тело. Није био подвргнут балсамовању. Нема ниједног извора за такву тврдњу. Имамо и мошти његове мајке која је била католкиња. И једнако је радила за православне и католике. Света Јелена. Францисканац јој је био духовник. Францисканце је довела у Босну са њеним сином, св. Драгутином.
     

     
    Мошти Блаженог Грације
     
    Од св. Василија Острошког, слава му и милост, немамо баш неке мошти. Углавном су кости остале. Али је велики светац и чудотворац. Од Грације имамо очувано тело, слично Милутиновом, али тело коме су зглобови још увек, после 5 векова покретни! Био је покопан у земљи и у влази. Нема лажи, нема преваре. То не може да се направи тек тако. Као што св. Огањ силази у Јерусалиму на Васкрс. Мошти су му жућкасто смеђе, као и Милутинове. Нема очи, јер је то практично прво што страда. Мошти св. Александра Свирског су реткост, ако не уникат. Као и мошти св. Леополда Мандића чији унутрашњи органи су очувани. Или мошти св. Спридона Тримитунтског које имају температуру живог тела.
     
     
    О икони
     
    Гледао сам да свеца насликам као јаког човека, кога живот није мазио. Тежак је рибарски посао. Ликом сличи св. Бенедикту Нурсијском, тако га види традиција.
     

     

     

    Море је лапис лазули, камен који је увек имао вредност злата, а одабрах га да бих приказао преображено море које се помиње у Откр 4, 6. Рибе веселе, јер се Господ игра. Кроз игру се дешава живот. Море је округло, што је доказ да је земља лопта... Иначе, на овој дасци сам био почео да сликам неке рибе, нека сарадња са о. Марком Рупником, али оне се зауставише у фази скице... Сам сам се био питао зашто не заврших... даска је била суђена за ГрацијуJ)


     
    А бродови као бродови, плове... Возе нас одредишту.
     

    Грација је имао визију евхаристије, цркве која се отвара, Христа који се даје кроз причешће. Зато код мене држи хостију у којој је врт, рај, Христос као Мелисмос. Та визија је невероватна за време у коме се на Западу, али и на Истоку заборавило шта је тајна цркве. Да црква само кроз евхаристију живи. Грација је наслутио ствари које ће се десити 5 векова после његове визије. Овај црвени зрак цепа цркву као што је Распеће поцепало на пола завесу у Храму и отворило људима улазак у Светињу над Светињама.
    Ту визију сам хтео да повежем са Богородицом која даје св. Гаетану из Кјетија (давно урадих његову икону) малог Исуса. Сада прочитах да га је канонизовао 12. новембра (на мој рођендан) папа Климент X, кога је спомињао у молитвама св. Василије Острошки. Гаетано је једној августинијанки писао о својој визији, а виђење је имао у базилици Санта Марија Мађоре, коју редовно обилазим...
     

    Да не бих затравио... Живот није Кабала. Ствари се једноставно дешавају, а ми онда можемо да нешто верујемо или не. Нисам испричао много других ствари. Гаетано је светац „специјализован“ за божански промисао и љубав. Грацијино присуство је и физичко. Међутим, нема присиле. Јер љубав је инвестиција, нада и поверење. Некоме се чини да Бог кроз мале ствари плете неку мрежу, прича приче. Неко ће све одбити у блоку. Некоме је крст Христов саблазан. Неко се чуди Павлу који је ишао го, бос и гладан... Бивао пребијан. Али је његова инвестиција била огромна, зато се вратила кроз поштовање које нико не може да негира, јер је то оно чињеничко.
  3. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Иван Недић у Отворено промовисање секташтва на јутјуб каналу Балкан-инфо   
    Може се изгубити само нешто што се има
  4. Волим
    Blaža Željko got a reaction from w.a.mozart in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Jedan astronaut ispljunuo je u svemirskom brodu gutljaj vode iz usta .. i voda nije postala vodoravna već se formirala u lopticu .. u sferu! U oblik svih nebeskih tela?! Zašto! Pa u okruženju u kom nema gravitacije; u kom nema nikakave težine, na atome vode ne utiče ni jedna sila osim kohezionih međuatomskih gravitiranja koja po nužnosti stvaraju oblik sfere. Objekat ravnomernim dejstvom tih međuatomskih privlačenja raspoređuje atome (a svi imaju istu silu) u jedini oblik koji može materija da ima u okruženju bez težine - dakle opet: sfera baš po primeru onog gore spomenutog gutljaja vode u ambijentu koji nema masu i u kom nema gore ili dole, levo ili desno! Isto je i kod ogromnih svemisrkih tela, onih čvrstih ili onih fluidnih kakvo je i Sunce. Sva materija usled tih atomskih veza ne može da se raspline u beskraj već se drži na okupu pri čemu im je cantralni deo objekta tačka ka kojoj su te sile međusobnog privlačenja usmerene... jer na bilo kojoj drugoj strani je oblast "ničega" tj. bestežinskog stanja. Atomi nemaju gde da odu zbog međusobne privlačnosti! Taj centar u slučaju Zemlje je njeno središte duboko pod nama na nekih par hiljada kilometara, a te međuatomske sile utiču i na naša tela (koja su isto tako od atoma) što mi doživljavamo kao gravitaciju. 
    Što pisah pisah .. mada ne mogu da verujem da je ovo ozbiljna tema  
  5. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Zoran Đurović in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    ...a kad 'mane repom onda se pojave uragani  Dobro je da je promašila..!
  6. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на grigorije22 у Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Ovo je skroz pogresna slika. Umesto kornjace treba da stoji krava sto bi objasnilo postojanje zemljotresa. Kad krava krene da se poceska ili je napadnu muve onda Zemlja krece de se pomera, hop,hop,hop i onda recimo u Japanu udari zemljotres.
  7. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Zoran Đurović у Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Тог Асанжа који је украо ову фотку од Насе да убацимо у календар светаца!
  8. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Ina Ina in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Kao klinac sam mnogo voleo fiziku (hemiju manje .. čak sam je izbegavao a to je hendikep danas) pa iz tih fajlova u mozgu mogu izvući par fizičkih činjenica. Zemlja rotira oko svoje ose, ima i svoju putanju oko sunca, ali njena osa nije vertikalna i pod 90 stepeni u odnosu na Sunce! Ona je nagnuta za 27 stepeni (ili 21 .. ne sećam se tačno) i ta osa uvek je, kao da je nekim koncem okačena, usmerena u jednu tačku ..u jedno nebesko telo koje mi zovemo severnjača! Opitno, kao dobar primer, svako može da uzme u desnu ruku košarkašku loptu (koja je zgodna jer ima one meridijane  ) a u levu sijalicu. Onda nagne loptu za 27 stepeni u levo (može i u desno ali pričamo o severnoj polulopti) i posmatra senzacije. Na mestu gde je zamišljena Norveška može da zalepi lego figuricu čoveka (može i iz kinder jajeta - svejedno  ) i da u tom nagnutom položaju zarotira loptu oko te nagnute ose. Figurica će u svim položajima videti sijalicu jer je blizu severnog pola. Neće biti u senci zemlje koja je sve duža koliko se udaljavamo od severa a koju mi (tu senku) nazivamo noć!  Kad pod tim uglom zemlja za pola godine pređe sa druge strane sijalice ..onda je zbog nagiba južni deo lopte sada za 27 stepeni izloženiji suncu pa je ceo južni pol pola godine osvetljen... i to nazivamo "leto na Antarktiku". 
    Mnah. Malko me blam da oko ovog raspravljamo ali ako ima onih koji ne razumevaju ove zakonitosti .. onda neka ide ovako kako ide!  
  9. Волим
  10. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Zoran Đurović in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Kao klinac sam mnogo voleo fiziku (hemiju manje .. čak sam je izbegavao a to je hendikep danas) pa iz tih fajlova u mozgu mogu izvući par fizičkih činjenica. Zemlja rotira oko svoje ose, ima i svoju putanju oko sunca, ali njena osa nije vertikalna i pod 90 stepeni u odnosu na Sunce! Ona je nagnuta za 27 stepeni (ili 21 .. ne sećam se tačno) i ta osa uvek je, kao da je nekim koncem okačena, usmerena u jednu tačku ..u jedno nebesko telo koje mi zovemo severnjača! Opitno, kao dobar primer, svako može da uzme u desnu ruku košarkašku loptu (koja je zgodna jer ima one meridijane  ) a u levu sijalicu. Onda nagne loptu za 27 stepeni u levo (može i u desno ali pričamo o severnoj polulopti) i posmatra senzacije. Na mestu gde je zamišljena Norveška može da zalepi lego figuricu čoveka (može i iz kinder jajeta - svejedno  ) i da u tom nagnutom položaju zarotira loptu oko te nagnute ose. Figurica će u svim položajima videti sijalicu jer je blizu severnog pola. Neće biti u senci zemlje koja je sve duža koliko se udaljavamo od severa a koju mi (tu senku) nazivamo noć!  Kad pod tim uglom zemlja za pola godine pređe sa druge strane sijalice ..onda je zbog nagiba južni deo lopte sada za 27 stepeni izloženiji suncu pa je ceo južni pol pola godine osvetljen... i to nazivamo "leto na Antarktiku". 
    Mnah. Malko me blam da oko ovog raspravljamo ali ako ima onih koji ne razumevaju ove zakonitosti .. onda neka ide ovako kako ide!  
  11. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Goku in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Kao klinac sam mnogo voleo fiziku (hemiju manje .. čak sam je izbegavao a to je hendikep danas) pa iz tih fajlova u mozgu mogu izvući par fizičkih činjenica. Zemlja rotira oko svoje ose, ima i svoju putanju oko sunca, ali njena osa nije vertikalna i pod 90 stepeni u odnosu na Sunce! Ona je nagnuta za 27 stepeni (ili 21 .. ne sećam se tačno) i ta osa uvek je, kao da je nekim koncem okačena, usmerena u jednu tačku ..u jedno nebesko telo koje mi zovemo severnjača! Opitno, kao dobar primer, svako može da uzme u desnu ruku košarkašku loptu (koja je zgodna jer ima one meridijane  ) a u levu sijalicu. Onda nagne loptu za 27 stepeni u levo (može i u desno ali pričamo o severnoj polulopti) i posmatra senzacije. Na mestu gde je zamišljena Norveška može da zalepi lego figuricu čoveka (može i iz kinder jajeta - svejedno  ) i da u tom nagnutom položaju zarotira loptu oko te nagnute ose. Figurica će u svim položajima videti sijalicu jer je blizu severnog pola. Neće biti u senci zemlje koja je sve duža koliko se udaljavamo od severa a koju mi (tu senku) nazivamo noć!  Kad pod tim uglom zemlja za pola godine pređe sa druge strane sijalice ..onda je zbog nagiba južni deo lopte sada za 27 stepeni izloženiji suncu pa je ceo južni pol pola godine osvetljen... i to nazivamo "leto na Antarktiku". 
    Mnah. Malko me blam da oko ovog raspravljamo ali ako ima onih koji ne razumevaju ove zakonitosti .. onda neka ide ovako kako ide!  
  12. Волим
  13. Волим
    Blaža Željko got a reaction from obi-wan in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Kao klinac sam mnogo voleo fiziku (hemiju manje .. čak sam je izbegavao a to je hendikep danas) pa iz tih fajlova u mozgu mogu izvući par fizičkih činjenica. Zemlja rotira oko svoje ose, ima i svoju putanju oko sunca, ali njena osa nije vertikalna i pod 90 stepeni u odnosu na Sunce! Ona je nagnuta za 27 stepeni (ili 21 .. ne sećam se tačno) i ta osa uvek je, kao da je nekim koncem okačena, usmerena u jednu tačku ..u jedno nebesko telo koje mi zovemo severnjača! Opitno, kao dobar primer, svako može da uzme u desnu ruku košarkašku loptu (koja je zgodna jer ima one meridijane  ) a u levu sijalicu. Onda nagne loptu za 27 stepeni u levo (može i u desno ali pričamo o severnoj polulopti) i posmatra senzacije. Na mestu gde je zamišljena Norveška može da zalepi lego figuricu čoveka (može i iz kinder jajeta - svejedno  ) i da u tom nagnutom položaju zarotira loptu oko te nagnute ose. Figurica će u svim položajima videti sijalicu jer je blizu severnog pola. Neće biti u senci zemlje koja je sve duža koliko se udaljavamo od severa a koju mi (tu senku) nazivamo noć!  Kad pod tim uglom zemlja za pola godine pređe sa druge strane sijalice ..onda je zbog nagiba južni deo lopte sada za 27 stepeni izloženiji suncu pa je ceo južni pol pola godine osvetljen... i to nazivamo "leto na Antarktiku". 
    Mnah. Malko me blam da oko ovog raspravljamo ali ako ima onih koji ne razumevaju ove zakonitosti .. onda neka ide ovako kako ide!  
  14. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Sasa Kolbas in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Jedan astronaut ispljunuo je u svemirskom brodu gutljaj vode iz usta .. i voda nije postala vodoravna već se formirala u lopticu .. u sferu! U oblik svih nebeskih tela?! Zašto! Pa u okruženju u kom nema gravitacije; u kom nema nikakave težine, na atome vode ne utiče ni jedna sila osim kohezionih međuatomskih gravitiranja koja po nužnosti stvaraju oblik sfere. Objekat ravnomernim dejstvom tih međuatomskih privlačenja raspoređuje atome (a svi imaju istu silu) u jedini oblik koji može materija da ima u okruženju bez težine - dakle opet: sfera baš po primeru onog gore spomenutog gutljaja vode u ambijentu koji nema masu i u kom nema gore ili dole, levo ili desno! Isto je i kod ogromnih svemisrkih tela, onih čvrstih ili onih fluidnih kakvo je i Sunce. Sva materija usled tih atomskih veza ne može da se raspline u beskraj već se drži na okupu pri čemu im je cantralni deo objekta tačka ka kojoj su te sile međusobnog privlačenja usmerene... jer na bilo kojoj drugoj strani je oblast "ničega" tj. bestežinskog stanja. Atomi nemaju gde da odu zbog međusobne privlačnosti! Taj centar u slučaju Zemlje je njeno središte duboko pod nama na nekih par hiljada kilometara, a te međuatomske sile utiču i na naša tela (koja su isto tako od atoma) što mi doživljavamo kao gravitaciju. 
    Što pisah pisah .. mada ne mogu da verujem da je ovo ozbiljna tema  
  15. Волим
    Blaža Željko got a reaction from obi-wan in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Jedan astronaut ispljunuo je u svemirskom brodu gutljaj vode iz usta .. i voda nije postala vodoravna već se formirala u lopticu .. u sferu! U oblik svih nebeskih tela?! Zašto! Pa u okruženju u kom nema gravitacije; u kom nema nikakave težine, na atome vode ne utiče ni jedna sila osim kohezionih međuatomskih gravitiranja koja po nužnosti stvaraju oblik sfere. Objekat ravnomernim dejstvom tih međuatomskih privlačenja raspoređuje atome (a svi imaju istu silu) u jedini oblik koji može materija da ima u okruženju bez težine - dakle opet: sfera baš po primeru onog gore spomenutog gutljaja vode u ambijentu koji nema masu i u kom nema gore ili dole, levo ili desno! Isto je i kod ogromnih svemisrkih tela, onih čvrstih ili onih fluidnih kakvo je i Sunce. Sva materija usled tih atomskih veza ne može da se raspline u beskraj već se drži na okupu pri čemu im je cantralni deo objekta tačka ka kojoj su te sile međusobnog privlačenja usmerene... jer na bilo kojoj drugoj strani je oblast "ničega" tj. bestežinskog stanja. Atomi nemaju gde da odu zbog međusobne privlačnosti! Taj centar u slučaju Zemlje je njeno središte duboko pod nama na nekih par hiljada kilometara, a te međuatomske sile utiču i na naša tela (koja su isto tako od atoma) što mi doživljavamo kao gravitaciju. 
    Što pisah pisah .. mada ne mogu da verujem da je ovo ozbiljna tema  
  16. Волим
    Blaža Željko got a reaction from RYLAH in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Jedan astronaut ispljunuo je u svemirskom brodu gutljaj vode iz usta .. i voda nije postala vodoravna već se formirala u lopticu .. u sferu! U oblik svih nebeskih tela?! Zašto! Pa u okruženju u kom nema gravitacije; u kom nema nikakave težine, na atome vode ne utiče ni jedna sila osim kohezionih međuatomskih gravitiranja koja po nužnosti stvaraju oblik sfere. Objekat ravnomernim dejstvom tih međuatomskih privlačenja raspoređuje atome (a svi imaju istu silu) u jedini oblik koji može materija da ima u okruženju bez težine - dakle opet: sfera baš po primeru onog gore spomenutog gutljaja vode u ambijentu koji nema masu i u kom nema gore ili dole, levo ili desno! Isto je i kod ogromnih svemisrkih tela, onih čvrstih ili onih fluidnih kakvo je i Sunce. Sva materija usled tih atomskih veza ne može da se raspline u beskraj već se drži na okupu pri čemu im je cantralni deo objekta tačka ka kojoj su te sile međusobnog privlačenja usmerene... jer na bilo kojoj drugoj strani je oblast "ničega" tj. bestežinskog stanja. Atomi nemaju gde da odu zbog međusobne privlačnosti! Taj centar u slučaju Zemlje je njeno središte duboko pod nama na nekih par hiljada kilometara, a te međuatomske sile utiču i na naša tela (koja su isto tako od atoma) što mi doživljavamo kao gravitaciju. 
    Što pisah pisah .. mada ne mogu da verujem da je ovo ozbiljna tema  
  17. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Zoran Đurović in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Jedan astronaut ispljunuo je u svemirskom brodu gutljaj vode iz usta .. i voda nije postala vodoravna već se formirala u lopticu .. u sferu! U oblik svih nebeskih tela?! Zašto! Pa u okruženju u kom nema gravitacije; u kom nema nikakave težine, na atome vode ne utiče ni jedna sila osim kohezionih međuatomskih gravitiranja koja po nužnosti stvaraju oblik sfere. Objekat ravnomernim dejstvom tih međuatomskih privlačenja raspoređuje atome (a svi imaju istu silu) u jedini oblik koji može materija da ima u okruženju bez težine - dakle opet: sfera baš po primeru onog gore spomenutog gutljaja vode u ambijentu koji nema masu i u kom nema gore ili dole, levo ili desno! Isto je i kod ogromnih svemisrkih tela, onih čvrstih ili onih fluidnih kakvo je i Sunce. Sva materija usled tih atomskih veza ne može da se raspline u beskraj već se drži na okupu pri čemu im je cantralni deo objekta tačka ka kojoj su te sile međusobnog privlačenja usmerene... jer na bilo kojoj drugoj strani je oblast "ničega" tj. bestežinskog stanja. Atomi nemaju gde da odu zbog međusobne privlačnosti! Taj centar u slučaju Zemlje je njeno središte duboko pod nama na nekih par hiljada kilometara, a te međuatomske sile utiču i na naša tela (koja su isto tako od atoma) što mi doživljavamo kao gravitaciju. 
    Što pisah pisah .. mada ne mogu da verujem da je ovo ozbiljna tema  
  18. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Goku in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Jedan astronaut ispljunuo je u svemirskom brodu gutljaj vode iz usta .. i voda nije postala vodoravna već se formirala u lopticu .. u sferu! U oblik svih nebeskih tela?! Zašto! Pa u okruženju u kom nema gravitacije; u kom nema nikakave težine, na atome vode ne utiče ni jedna sila osim kohezionih međuatomskih gravitiranja koja po nužnosti stvaraju oblik sfere. Objekat ravnomernim dejstvom tih međuatomskih privlačenja raspoređuje atome (a svi imaju istu silu) u jedini oblik koji može materija da ima u okruženju bez težine - dakle opet: sfera baš po primeru onog gore spomenutog gutljaja vode u ambijentu koji nema masu i u kom nema gore ili dole, levo ili desno! Isto je i kod ogromnih svemisrkih tela, onih čvrstih ili onih fluidnih kakvo je i Sunce. Sva materija usled tih atomskih veza ne može da se raspline u beskraj već se drži na okupu pri čemu im je cantralni deo objekta tačka ka kojoj su te sile međusobnog privlačenja usmerene... jer na bilo kojoj drugoj strani je oblast "ničega" tj. bestežinskog stanja. Atomi nemaju gde da odu zbog međusobne privlačnosti! Taj centar u slučaju Zemlje je njeno središte duboko pod nama na nekih par hiljada kilometara, a te međuatomske sile utiču i na naša tela (koja su isto tako od atoma) što mi doživljavamo kao gravitaciju. 
    Što pisah pisah .. mada ne mogu da verujem da je ovo ozbiljna tema  
  19. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Ведран* у Звона да поздраве наше сроднике у космосу - царству небескоме???   
    немој да им дајеш идеје!!
  20. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Јанко у Звона да поздраве наше сроднике у космосу - царству небескоме???   
    "За ким звона звоне?"
    Нисам нашао колико је процентуално слабије/јаче дејство звоњења од помињања на Проскомидији. Јес' да се јаче и даље ка космосу чује звоно од шапата свештеника у олтару, али звоно не изговара име...
     
    Шалу на страну, ова звоњава је имала смисла у селима и малим местима - парохијама где су сви знали за ким звона звоне, па стану у сред посла и помоле се за покојног (јер звоно је позив на молитву), а ако не знају трк у цркву да чују која је невоља или потреба. У великим градовима само црквењак и ужа родбина знају, а најчешће ови други и не чују кад звоне звона (на послу, у стану крај укљученог тв-а или рачунара) па ми је упитна сама пракса. Ипак (изузимајући космос и царство са малим словима) смислен(иј)а и мање упитна пракса од продаје малих црвених бројаница за бебе/малу децу. То никако мој желудац да свари... Чиста комерцијала одрађена на карту сујеверја.
     
     
     
     
  21. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Ведран* у Звона да поздраве наше сроднике у космосу - царству небескоме???   
    Обавештење је очигледно веома садржајно.
    Потребно је само довести га до логичког закључка. А кад се то учини отвара се читав скривени "космос" садржајности истога. И тек тада се може сагледати сва његова дубока и широка свеообухватност.  
  22. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Ведран* у Звона да поздраве наше сроднике у космосу - царству небескоме???   
    Можда посхумно да прећу у другу епархију. На пример бачку. Тамо звоне џаба! 
     
    А сад озбиљније, ако је то уопште могуће. 
    Ако нам је расуђивати по огласу онда ће се "установа" потрудити да помогне, и то "у складу са својим могућностима"! Јер се установа не може обавезати изнад својих могућности. Логично и јасно, јел тако? Али оно што је нејасно јесте то да ако су и могућности "установе", на пример, и могућности неплатише слабе тј. ограничене, шта ће онда бити? Нит има "установа" нит праохијанин, боље рећи платиша-неплатиша, или још боље, "обавезник". Шта онда?  "Установа" не може да се обавеже да ће помоћи јер "установи" може да буде пуно ако тај несрећник нема барем већи део тих 2.000,4 динара. Иако минимални износ није прецизиран, али претпостављамо.  Ово да "установа" има ограничене могућности мора да се нагласи да не би обавезницима случајно пало на памет да искориштавају "установу", јер од тога нема ништа
      
    Могућности "установе", за разлику од обавезника су ограничене још у самом старту. То сви знају. Општепозната је чињеница. А код обавезника евентуално могу да буду ограничене, ванредно, и код изнимних случајева који спадају у категорију несрећника-обавезника, али у највећем броју случајева могућности обавезника се сматрају сасвим неограниченим, и будући да су такве, обавезнички износ је скоро па и занемарљив. Јел те? Ако изнимни несрећник-обавезник себе нађе у немогућности измиривања својих обавеза он мора "да се пријави на време". Тако пише у документу. За очекивати је, дакле, да ако се не пријави "на време", да ће сносити одређене последице. Ако не сад и овде, тј. одмах, иако се не зна шта га чека по самопријављивању,  онда ће сигурно сносити последице "у космосу", а да не говоримо тек какве ће последице бити по преласку из овог живота за таквог несрећника. Најмањи проблем ће му бити што неће за таквога бити звона да га "поздраве у космосу". 
    У најмању руку неплатише треба да имају на уму следеће да се у Цркви служе Св Литургије "за живе и упокојене". То под број 1. И под број 2. да обавезујући износ од 166,7 х 12 = 2.000,4 динара по обавезнику јесте веома мали износ с обзиром на неограничене могућности највећег броја обавезника и важност овога под бројем 1.

    Такође "установа", за разлику од тога несрећног обавезника, не мора да има на уму ни ово под бројем 1, то јест да се у Цркви ("Установи"? са великим "У") служе Св Литургије "за живе и упокојене". О томе треба да размишљају само обавезници. А нарочито интензивно о томе треба да размишљају ови други обавезници који су уједно и ограничени несрећници који попут "установе" имају ограничене могућности . Имплицитно је општепознато да ту муку неимаштине тако интензивно размишљање о овој чињеници, да они немају да тако мало дају за тамо где се служе Св Литургије "за живе и упокојене", доноси невићено олакшање на души ограниченог несрећника обавезника и целе његове фамилије, уже и шире. 
     


     
    Не озбиљније није било могуће. Јер озбиљније о овоме је опасно по здравље. 
     
  23. Волим
    Guest
    Blaža Željko got a reaction from Guest in Звона да поздраве наше сроднике у космосу - царству небескоме???   
    A šta, teoretski, ako baš niko usled nepodnošljive bede ne može da izmiri svoje OBAVEZE (?) ... ili bar ako ulazi prema pružaocu usluga  "na crtu".."na veresiju"? Da li to povlači kamate, popis imovine, prisilnu naplatu? Liči mi na taj koncept!?  Da li se onda ti pokojnici vode u koloni "ljudi" i "dostojni".. ili u rubrici "nedostojni"? Interesantan sam znati?  
  24. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Ведран* in Звона да поздраве наше сроднике у космосу - царству небескоме???   
    A šta, teoretski, ako baš niko usled nepodnošljive bede ne može da izmiri svoje OBAVEZE (?) ... ili bar ako ulazi prema pružaocu usluga  "na crtu".."na veresiju"? Da li to povlači kamate, popis imovine, prisilnu naplatu? Liči mi na taj koncept!?  Da li se onda ti pokojnici vode u koloni "ljudi" i "dostojni".. ili u rubrici "nedostojni"? Interesantan sam znati?  
  25. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у Звона да поздраве наше сроднике у космосу - царству небескоме???   
    Па изгледа да добро пише.
    Јер да су навели да ће звона звонити за упокојене који су у Царству небеском, онда би морали признати теологију о Зорана Ђуровића, који говори о есхатолошким телима после телесне смрти, овако у некој другој теологији душе су још увек у космосу али у царству небеском са малим почетним словом, јер Царство небеско са великим словом и у својој пуноћи се тек има збити.
    Изгледа да је овде теолошки приступ одредио величину почетног слова. Царство небеско вс царство небеско, питање је сад....
×
×
  • Create New...