Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Blaža Željko

Члан
  • Број садржаја

    452
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Aristotel у Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Pokajati se, ispovjediti i ubuduće promijeniti život.
     
    Ne treba minimalizirati grijeh, kako neki ovdje čine.
    Ali treba biti svjestan da Bog može od grešnika napraviti svete ljude.
     
    Što je Isus rekao ženi zatečenoj u preljubu? "Ni ja te ne osuđujem. Idi i od sada nemoj više griješiti!"
  2. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Дијана. in Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Ne kažem da mora po svaku cenu ostati sama; već rekoh da je samoća najnezahvalnija opcija za dušu i srce ma kako to zvučalo. Nije to baš ni lako izraziti pa nemoj zameriti ako je ovo što pričam više mucanje nego govor.    Dakle, uglavnom govorim iz skromnog ličnog iskustva koje sam gledao da stalno držim, koliko toliko, pod "visak" ili "vinkl" sa rečima otaca i duhovnika sa kojima sam se susretao. (Pri čemu ne gajim iluzije da i moja malenkost, kao uostalom i svi drugi od žene rođeni, po nužnosti ogrehovljenog srca nisam baš sasvim pod visak u odnosu na liturgijski život ..tako da se sve rečeno mora uzeti sa rezervom i razumeti samo kao neobavezno ćaskanje i nikako drugačije  )
     
    Zaljubljenost nije ljubav! Zaljubljenost je ushićenje a ushićenja su afekti; zato zaljubljenost prođe a pred očima se pojavljuje stvarna slika osobe u koju si do malopre bila zaljubljena! Pošto je svako od nas bez izuzetka unutra načelno nakaza prepuna pritajenih mana i duševnih rana, onda ti se ta slika kod „partnera“, kada zaljubljenost počne da slabi, ni malo ne sviđa. To je stvarni život. Upravo takve, nakazne, duhom ružne i zle, Gospod je došao da spasava! On u nas nije zaljubljen; On nas VOLI! Voli nas baš takve kakvi smo! Zbog te prave ljubavi On nas i trpi i čeka da pokažemo volju da se ulepšamo, da se popravimo i živimo sa Njim. E u toj volji je sve! U tom malom naporu volje da život milimetarski primičemo Njegovom Krstu i da pridržimo taj milimetar Njegovog krsta i stradanja svojim svakodnevnim i pomalo smešnim teskobama ...da bi u nas sa Krsta ušao Život i istinska Ljubav. A kako ćemo se primaknuti Gospodu ako bežimo od trpljenja?  Mi sami ne možemo promeniti ni „ovolicno“ u sebi - naprosto nemamo čime da se promenimo niti imamo snagu; ali sa voljom da živimo u Njemu i sa Njim od Njega dolazi snaga koja menja i leči duševne rane.
     
     
    Rekao sam u prethodnom komentaru, i evo ponavljam, da je samotno življenje mimo braka ili monaštva svojevrsno i nesvesno bežanje od Krsta i trpljenja; i ono to jeste. Mnogi misle da je brak niža kategorija od monaštva ali oni su izjednačeno važni i oba ta puta, po rečima počivšeg Hrizostoma Račanskog, vode u Carstvo Nebesko ako se njima dosledno ide! U oba slučaja čovek se pred Krstom i Oltarom zaklinje trokratno na vernost Krstu – monah kao monada...kao jedinka; muž i žena.. isto kao jedinka jer su dvoje kroz brak jedno telo! U oba slučaja, kada dođu iskušenja, ti ne možeš zaboraviti šta si obećao Krstu koji stoji na prestolu! I monah ima iskušenja sa sabraćom i mora da ih u ljubavi trpi i prevazilazi sopstvenu uskogrudost i sebičnost. Isto tako i muž i žena imaju svoje padove i grdne rugobe u ponašanju – ali to smo mi ...ljudi! Moraš smoći snage i sasvim ohladnelo srce naterati na ljubav; moraš (a to inače moraš i kao sama prema svakom bližnjem) u ogoljenoj rani u srcu smoći snage i bar pokušati voleti ...bar pokušati ... Najstrašnije svoje lice možeš videti baš tada kada u hladnoj duši tražiš mogućnost da voliš nekog koga tog trenutka mrziš! To izaziva tektonske poremećaje u srcu – ali to je život ...to je Krst: stradanje za drugog i radi drugog. No ne boj se; Bog je veran svojim rečima i nikada ti ne daje teret koji ti ne možeš nositi. Sve muke, za koje se često pitaš: „Šta meni sve ovo treba“ ...ne traju u nedogled. I uvek iz takvog perioda izađeš bogatiji, dostojanstveniji; što svakako ne možeš ako kod najmanjeg zajedičkog problema podviješ rep i zbrišeš. Ma šta ti mislila, ali tako izneveriš sebe – jer je „ta osoba sa kojom više nema zaljubljenosti“ koliko do juče bila – tvoj izbor! 
  3. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Geneta in Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Ne kažem da mora po svaku cenu ostati sama; već rekoh da je samoća najnezahvalnija opcija za dušu i srce ma kako to zvučalo. Nije to baš ni lako izraziti pa nemoj zameriti ako je ovo što pričam više mucanje nego govor.    Dakle, uglavnom govorim iz skromnog ličnog iskustva koje sam gledao da stalno držim, koliko toliko, pod "visak" ili "vinkl" sa rečima otaca i duhovnika sa kojima sam se susretao. (Pri čemu ne gajim iluzije da i moja malenkost, kao uostalom i svi drugi od žene rođeni, po nužnosti ogrehovljenog srca nisam baš sasvim pod visak u odnosu na liturgijski život ..tako da se sve rečeno mora uzeti sa rezervom i razumeti samo kao neobavezno ćaskanje i nikako drugačije  )
     
    Zaljubljenost nije ljubav! Zaljubljenost je ushićenje a ushićenja su afekti; zato zaljubljenost prođe a pred očima se pojavljuje stvarna slika osobe u koju si do malopre bila zaljubljena! Pošto je svako od nas bez izuzetka unutra načelno nakaza prepuna pritajenih mana i duševnih rana, onda ti se ta slika kod „partnera“, kada zaljubljenost počne da slabi, ni malo ne sviđa. To je stvarni život. Upravo takve, nakazne, duhom ružne i zle, Gospod je došao da spasava! On u nas nije zaljubljen; On nas VOLI! Voli nas baš takve kakvi smo! Zbog te prave ljubavi On nas i trpi i čeka da pokažemo volju da se ulepšamo, da se popravimo i živimo sa Njim. E u toj volji je sve! U tom malom naporu volje da život milimetarski primičemo Njegovom Krstu i da pridržimo taj milimetar Njegovog krsta i stradanja svojim svakodnevnim i pomalo smešnim teskobama ...da bi u nas sa Krsta ušao Život i istinska Ljubav. A kako ćemo se primaknuti Gospodu ako bežimo od trpljenja?  Mi sami ne možemo promeniti ni „ovolicno“ u sebi - naprosto nemamo čime da se promenimo niti imamo snagu; ali sa voljom da živimo u Njemu i sa Njim od Njega dolazi snaga koja menja i leči duševne rane.
     
     
    Rekao sam u prethodnom komentaru, i evo ponavljam, da je samotno življenje mimo braka ili monaštva svojevrsno i nesvesno bežanje od Krsta i trpljenja; i ono to jeste. Mnogi misle da je brak niža kategorija od monaštva ali oni su izjednačeno važni i oba ta puta, po rečima počivšeg Hrizostoma Račanskog, vode u Carstvo Nebesko ako se njima dosledno ide! U oba slučaja čovek se pred Krstom i Oltarom zaklinje trokratno na vernost Krstu – monah kao monada...kao jedinka; muž i žena.. isto kao jedinka jer su dvoje kroz brak jedno telo! U oba slučaja, kada dođu iskušenja, ti ne možeš zaboraviti šta si obećao Krstu koji stoji na prestolu! I monah ima iskušenja sa sabraćom i mora da ih u ljubavi trpi i prevazilazi sopstvenu uskogrudost i sebičnost. Isto tako i muž i žena imaju svoje padove i grdne rugobe u ponašanju – ali to smo mi ...ljudi! Moraš smoći snage i sasvim ohladnelo srce naterati na ljubav; moraš (a to inače moraš i kao sama prema svakom bližnjem) u ogoljenoj rani u srcu smoći snage i bar pokušati voleti ...bar pokušati ... Najstrašnije svoje lice možeš videti baš tada kada u hladnoj duši tražiš mogućnost da voliš nekog koga tog trenutka mrziš! To izaziva tektonske poremećaje u srcu – ali to je život ...to je Krst: stradanje za drugog i radi drugog. No ne boj se; Bog je veran svojim rečima i nikada ti ne daje teret koji ti ne možeš nositi. Sve muke, za koje se često pitaš: „Šta meni sve ovo treba“ ...ne traju u nedogled. I uvek iz takvog perioda izađeš bogatiji, dostojanstveniji; što svakako ne možeš ako kod najmanjeg zajedičkog problema podviješ rep i zbrišeš. Ma šta ti mislila, ali tako izneveriš sebe – jer je „ta osoba sa kojom više nema zaljubljenosti“ koliko do juče bila – tvoj izbor! 
  4. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Драгана П. in Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Ne kažem da mora po svaku cenu ostati sama; već rekoh da je samoća najnezahvalnija opcija za dušu i srce ma kako to zvučalo. Nije to baš ni lako izraziti pa nemoj zameriti ako je ovo što pričam više mucanje nego govor.    Dakle, uglavnom govorim iz skromnog ličnog iskustva koje sam gledao da stalno držim, koliko toliko, pod "visak" ili "vinkl" sa rečima otaca i duhovnika sa kojima sam se susretao. (Pri čemu ne gajim iluzije da i moja malenkost, kao uostalom i svi drugi od žene rođeni, po nužnosti ogrehovljenog srca nisam baš sasvim pod visak u odnosu na liturgijski život ..tako da se sve rečeno mora uzeti sa rezervom i razumeti samo kao neobavezno ćaskanje i nikako drugačije  )
     
    Zaljubljenost nije ljubav! Zaljubljenost je ushićenje a ushićenja su afekti; zato zaljubljenost prođe a pred očima se pojavljuje stvarna slika osobe u koju si do malopre bila zaljubljena! Pošto je svako od nas bez izuzetka unutra načelno nakaza prepuna pritajenih mana i duševnih rana, onda ti se ta slika kod „partnera“, kada zaljubljenost počne da slabi, ni malo ne sviđa. To je stvarni život. Upravo takve, nakazne, duhom ružne i zle, Gospod je došao da spasava! On u nas nije zaljubljen; On nas VOLI! Voli nas baš takve kakvi smo! Zbog te prave ljubavi On nas i trpi i čeka da pokažemo volju da se ulepšamo, da se popravimo i živimo sa Njim. E u toj volji je sve! U tom malom naporu volje da život milimetarski primičemo Njegovom Krstu i da pridržimo taj milimetar Njegovog krsta i stradanja svojim svakodnevnim i pomalo smešnim teskobama ...da bi u nas sa Krsta ušao Život i istinska Ljubav. A kako ćemo se primaknuti Gospodu ako bežimo od trpljenja?  Mi sami ne možemo promeniti ni „ovolicno“ u sebi - naprosto nemamo čime da se promenimo niti imamo snagu; ali sa voljom da živimo u Njemu i sa Njim od Njega dolazi snaga koja menja i leči duševne rane.
     
     
    Rekao sam u prethodnom komentaru, i evo ponavljam, da je samotno življenje mimo braka ili monaštva svojevrsno i nesvesno bežanje od Krsta i trpljenja; i ono to jeste. Mnogi misle da je brak niža kategorija od monaštva ali oni su izjednačeno važni i oba ta puta, po rečima počivšeg Hrizostoma Račanskog, vode u Carstvo Nebesko ako se njima dosledno ide! U oba slučaja čovek se pred Krstom i Oltarom zaklinje trokratno na vernost Krstu – monah kao monada...kao jedinka; muž i žena.. isto kao jedinka jer su dvoje kroz brak jedno telo! U oba slučaja, kada dođu iskušenja, ti ne možeš zaboraviti šta si obećao Krstu koji stoji na prestolu! I monah ima iskušenja sa sabraćom i mora da ih u ljubavi trpi i prevazilazi sopstvenu uskogrudost i sebičnost. Isto tako i muž i žena imaju svoje padove i grdne rugobe u ponašanju – ali to smo mi ...ljudi! Moraš smoći snage i sasvim ohladnelo srce naterati na ljubav; moraš (a to inače moraš i kao sama prema svakom bližnjem) u ogoljenoj rani u srcu smoći snage i bar pokušati voleti ...bar pokušati ... Najstrašnije svoje lice možeš videti baš tada kada u hladnoj duši tražiš mogućnost da voliš nekog koga tog trenutka mrziš! To izaziva tektonske poremećaje u srcu – ali to je život ...to je Krst: stradanje za drugog i radi drugog. No ne boj se; Bog je veran svojim rečima i nikada ti ne daje teret koji ti ne možeš nositi. Sve muke, za koje se često pitaš: „Šta meni sve ovo treba“ ...ne traju u nedogled. I uvek iz takvog perioda izađeš bogatiji, dostojanstveniji; što svakako ne možeš ako kod najmanjeg zajedičkog problema podviješ rep i zbrišeš. Ma šta ti mislila, ali tako izneveriš sebe – jer je „ta osoba sa kojom više nema zaljubljenosti“ koliko do juče bila – tvoj izbor! 
  5. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Дејан у Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Devstvenost ,ono što je potrebno svakom Hrišćaninu da poseduje,nije telesna kategorija i možeš je zadobiti u bilo kom životnom dobu.
    A što se tiče vremena i modernih generacija,neke bab u okoliniBjeljine kritikovale mlade devojke,dok treća nie ustala i rekla,ajde ćutute, kad smo mi bile mlade nije se znalo ko je kome otac
  6. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Драшко у Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Мислим да их не треба "убијати" у појам, поготову ако се већ саме стиде свог понашања на неки начин
     
    Не би требало ни застрашивати те девојке. Потребна им  је љубав и поверење
     
    Како ће ко да се каје, колико ће да пости ил не пости због чега год, то није наше проблем
     
    Дал ће да се исповеди ил неће, дал ће ..... људима треба много више љубави, него духовних савета, поготову од нас лаика 
     
    Треба их волети
  7. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Лидија Миленковић in Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Većim delom se slažem sa rečenim uz primedbu da duhovnici najčešće savetuju brak ili monaštvo jer su to, po rečima počivšeg oca Hrizostoma iz "Rače" dva puta koja vode u Carstvo Nebesko. Ostati sam, ni tamo ni ovamo, nije naročito zahvalan oblik življenja; pre bi se reklo da je to bežanje od Krstonosnog trpljenja koje navedene dve kategorije podrazumevaju. Upravo brak kao tajna, ako se dosledno drži bez obzira na teškoće i različitost karaktera supružnika, može da popravi sve duševne anomalije koje je inače bez Krsta nemoguće ispraviti. U svakom slučaju, slažem se da se po ispovesti i pokajanju (kao trajnoj radnji i načinu života) ne treba osvrtati na prethodni život i grehe učinjene do tada. To je duhovna i duševna zamka pa mi se ne dopada naročito formulacija iznesena u naslovnoj temi da se devojke "ne osjećaju dostojne da budu supruge, majke a niti da se zamonaše"! To sve nije tačno! Nebo je još uvek otvoreno za svakog ko tamo iskreno želi da ide sa Hristom; i posle ispovesti nema šta da se osećaju nedostojne već da prigrle bračnu zajednicu, da trpe sve nevolje u njoj (a znaju da budu ozbiljno intezivne) i da sa nadom prožive ovaj život čekajući Onog koji "ne želi smrti grešnika već da se svi spasu".
  8. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Geneta in Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Većim delom se slažem sa rečenim uz primedbu da duhovnici najčešće savetuju brak ili monaštvo jer su to, po rečima počivšeg oca Hrizostoma iz "Rače" dva puta koja vode u Carstvo Nebesko. Ostati sam, ni tamo ni ovamo, nije naročito zahvalan oblik življenja; pre bi se reklo da je to bežanje od Krstonosnog trpljenja koje navedene dve kategorije podrazumevaju. Upravo brak kao tajna, ako se dosledno drži bez obzira na teškoće i različitost karaktera supružnika, može da popravi sve duševne anomalije koje je inače bez Krsta nemoguće ispraviti. U svakom slučaju, slažem se da se po ispovesti i pokajanju (kao trajnoj radnji i načinu života) ne treba osvrtati na prethodni život i grehe učinjene do tada. To je duhovna i duševna zamka pa mi se ne dopada naročito formulacija iznesena u naslovnoj temi da se devojke "ne osjećaju dostojne da budu supruge, majke a niti da se zamonaše"! To sve nije tačno! Nebo je još uvek otvoreno za svakog ko tamo iskreno želi da ide sa Hristom; i posle ispovesti nema šta da se osećaju nedostojne već da prigrle bračnu zajednicu, da trpe sve nevolje u njoj (a znaju da budu ozbiljno intezivne) i da sa nadom prožive ovaj život čekajući Onog koji "ne želi smrti grešnika već da se svi spasu".
  9. Волим
    Blaža Željko got a reaction from мирођија in Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Većim delom se slažem sa rečenim uz primedbu da duhovnici najčešće savetuju brak ili monaštvo jer su to, po rečima počivšeg oca Hrizostoma iz "Rače" dva puta koja vode u Carstvo Nebesko. Ostati sam, ni tamo ni ovamo, nije naročito zahvalan oblik življenja; pre bi se reklo da je to bežanje od Krstonosnog trpljenja koje navedene dve kategorije podrazumevaju. Upravo brak kao tajna, ako se dosledno drži bez obzira na teškoće i različitost karaktera supružnika, može da popravi sve duševne anomalije koje je inače bez Krsta nemoguće ispraviti. U svakom slučaju, slažem se da se po ispovesti i pokajanju (kao trajnoj radnji i načinu života) ne treba osvrtati na prethodni život i grehe učinjene do tada. To je duhovna i duševna zamka pa mi se ne dopada naročito formulacija iznesena u naslovnoj temi da se devojke "ne osjećaju dostojne da budu supruge, majke a niti da se zamonaše"! To sve nije tačno! Nebo je još uvek otvoreno za svakog ko tamo iskreno želi da ide sa Hristom; i posle ispovesti nema šta da se osećaju nedostojne već da prigrle bračnu zajednicu, da trpe sve nevolje u njoj (a znaju da budu ozbiljno intezivne) i da sa nadom prožive ovaj život čekajući Onog koji "ne želi smrti grešnika već da se svi spasu".
  10. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Arsenija in Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Većim delom se slažem sa rečenim uz primedbu da duhovnici najčešće savetuju brak ili monaštvo jer su to, po rečima počivšeg oca Hrizostoma iz "Rače" dva puta koja vode u Carstvo Nebesko. Ostati sam, ni tamo ni ovamo, nije naročito zahvalan oblik življenja; pre bi se reklo da je to bežanje od Krstonosnog trpljenja koje navedene dve kategorije podrazumevaju. Upravo brak kao tajna, ako se dosledno drži bez obzira na teškoće i različitost karaktera supružnika, može da popravi sve duševne anomalije koje je inače bez Krsta nemoguće ispraviti. U svakom slučaju, slažem se da se po ispovesti i pokajanju (kao trajnoj radnji i načinu života) ne treba osvrtati na prethodni život i grehe učinjene do tada. To je duhovna i duševna zamka pa mi se ne dopada naročito formulacija iznesena u naslovnoj temi da se devojke "ne osjećaju dostojne da budu supruge, majke a niti da se zamonaše"! To sve nije tačno! Nebo je još uvek otvoreno za svakog ko tamo iskreno želi da ide sa Hristom; i posle ispovesti nema šta da se osećaju nedostojne već da prigrle bračnu zajednicu, da trpe sve nevolje u njoj (a znaju da budu ozbiljno intezivne) i da sa nadom prožive ovaj život čekajući Onog koji "ne želi smrti grešnika već da se svi spasu".
  11. Волим
    Blaža Željko got a reaction from javor in Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Većim delom se slažem sa rečenim uz primedbu da duhovnici najčešće savetuju brak ili monaštvo jer su to, po rečima počivšeg oca Hrizostoma iz "Rače" dva puta koja vode u Carstvo Nebesko. Ostati sam, ni tamo ni ovamo, nije naročito zahvalan oblik življenja; pre bi se reklo da je to bežanje od Krstonosnog trpljenja koje navedene dve kategorije podrazumevaju. Upravo brak kao tajna, ako se dosledno drži bez obzira na teškoće i različitost karaktera supružnika, može da popravi sve duševne anomalije koje je inače bez Krsta nemoguće ispraviti. U svakom slučaju, slažem se da se po ispovesti i pokajanju (kao trajnoj radnji i načinu života) ne treba osvrtati na prethodni život i grehe učinjene do tada. To je duhovna i duševna zamka pa mi se ne dopada naročito formulacija iznesena u naslovnoj temi da se devojke "ne osjećaju dostojne da budu supruge, majke a niti da se zamonaše"! To sve nije tačno! Nebo je još uvek otvoreno za svakog ko tamo iskreno želi da ide sa Hristom; i posle ispovesti nema šta da se osećaju nedostojne već da prigrle bračnu zajednicu, da trpe sve nevolje u njoj (a znaju da budu ozbiljno intezivne) i da sa nadom prožive ovaj život čekajući Onog koji "ne želi smrti grešnika već da se svi spasu".
  12. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на obi-wan у Не, ово нису фотографије!   
    Ovaj covek je izuzetan talenat. A vi sto mislite da ovo nije umetnost - pa sta onda rade ilustratori?
    Ilustrovanje knjiga i casopisa, pravljenje koncepta za vizuelno bogate filmove, i svasta jos drugo rade ovakvi ljudi.
     
    Dakle, nije umetnost samo ono sto potencira razmisljanje, nego i ono sto izaziva divljenje.
     
    Osim toga, razmisljajmo malo kao hriscani o ovome - zar nije "svaki dobri dar i svaki savrseni poklon odozgo, od Oca svetlosti"? Mislite da je dar ovome coveku dat u prazno? Grdno se varate, jos kako je ovo umetnost, i to veoma posebna...
     

  13. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на -Владимир- у Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)   
    Па пакао и није казна у правом смислу те речи. Смисао казне је да те спречи да поновиш поступак због ког си кажњен , тако да је вечна казна бесмислена.А опет у вечности нема година, време протиче само на овом свету. Пакао је , рекао бих, начин постојања, потпуно одвојен од Бога, а вечан је не због Божије жеље за осветом,(ко је човек па да му се Бог свети) већ због вечног недостатка жеље за Божијом близином, вечној окренутости самом себи.
  14. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на obi-wan у Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)   
    Nisi shvatio sve.
    Bog NIJE stvorio mesto vecne muke, niti je to Njegova kazna za ljude.
    To je stanje samoizgnanstva i samokaznjavanja, egzistencijalna posledica covekove odvojenosti od Boga u ovom zivotu.
    U vecnosti, kako Pismo lepo govori, bice Bog sve u svemu, a mi cemo da po svojoj meri zaronimo u tu punocu Njegovog prisustva.
    Nekome je to najlepsa radost, a nekome nepodnosljivo mucenje koje nema kraja, jer ni Carstvo Bozije koje dolazi nema kraja.
    Na Strasnom sudu Bog konstatuje i potvrdjuje ono sto je covek pre toga sam izabrao...
×
×
  • Create New...