Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Blaža Željko

Члан
  • Број садржаја

    451
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Рапсоди in Верници се плаше атеиста јер их подсећају на смрт   
    Sam naslov tj. tvrdnja tu izneta je besmislica. Ateista je sam izabrao svoj mrak; što bih se plašio slepog čoveka?! Pre će biti da mu mogu biti od koristi kad prelazi ulicu, kad prinosi kašiku ustima da mu navodim ruku. Prosto povremeno ga treba i pomilovati ..pustinja je velika nemati vere, ne približiti se Hristu. Svi veru ponekad izgubimo; koleba se u srcu ...tada nas lome teskobe, stenje duša!
    Nije lako biti ateista u ovom svetu Božijih čuda, a ne traži se puno - samo vere makar koliko zrnce peska i već angažuješ Boga da brine o tebi ("ko me se dotače"?) U protivnom, bez makar ovolicnog zrnca "ne mogaše onde ni jedno čudo (iscelenja) učiniti jer ne nađe vere".
    No, čak je i hladan čovek bliskiji Bogu od mlakog kome je zaprećeno izbljuvavanje! Hladan treba samo da shvati da Ljubav nije njegova svojina u srcu; nije hemijska moždana reakcija već dar odozgo ...i već će kroz liturgijsku Ljubav naći i sebe i smisao. Dok Bog ne dolije ljubav u srce na čudesan način (kao ulje u kandilo) ja sam od jutra do mraka turobno stvorenje nedostojno vazduha koji udišem. "Hristos je ljubav kojom voli čovek" (Dimitrije Bogdanović).
    No, "vera i nada ako će nestati ali ljubav nikada neće prestati" parafrazirano veli Apostol Hristov u himni ljubavi (1. Kor. 13) Zafali vere (i ljubavi) počesto u srcu; nekako izbledi ...ali tu su ljudi - oni su mali Hristosi. Sud Bogočovekov je sud Ljubavi Božije prema našoj žrtvenoj ljubavi; prema našem unutrašnjem raspeću lične zlobe, sebičnosti i ostalog. Ovaj svet je završna slika Hristovog stradanja na Golgoti! Pored njega razapeta dva zločinca ..sa leve i desne strane! Oni su svi mi! Razlika je da li smo sposobni da u stradanju zbog svojih zločina mirno prihvatimo Njegovu ličnost kao spasonosnu (bez obzira na teškoće jer život u Hristu nije lak) ili ćemo Ga i tada pljuvati i rugati mu se!? (lele mene)
    Ne plašim se ja ateista; nesrećnici ko i ja ...plašim se svojih uobrazilja.
  2. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Рапсоди in Верници се плаше атеиста јер их подсећају на смрт   
    Sam naslov tj. tvrdnja tu izneta je besmislica. Ateista je sam izabrao svoj mrak; što bih se plašio slepog čoveka?! Pre će biti da mu mogu biti od koristi kad prelazi ulicu, kad prinosi kašiku ustima da mu navodim ruku. Prosto povremeno ga treba i pomilovati ..pustinja je velika nemati vere, ne približiti se Hristu. Svi veru ponekad izgubimo; koleba se u srcu ...tada nas lome teskobe, stenje duša!
    Nije lako biti ateista u ovom svetu Božijih čuda, a ne traži se puno - samo vere makar koliko zrnce peska i već angažuješ Boga da brine o tebi ("ko me se dotače"?) U protivnom, bez makar ovolicnog zrnca "ne mogaše onde ni jedno čudo (iscelenja) učiniti jer ne nađe vere".
    No, čak je i hladan čovek bliskiji Bogu od mlakog kome je zaprećeno izbljuvavanje! Hladan treba samo da shvati da Ljubav nije njegova svojina u srcu; nije hemijska moždana reakcija već dar odozgo ...i već će kroz liturgijsku Ljubav naći i sebe i smisao. Dok Bog ne dolije ljubav u srce na čudesan način (kao ulje u kandilo) ja sam od jutra do mraka turobno stvorenje nedostojno vazduha koji udišem. "Hristos je ljubav kojom voli čovek" (Dimitrije Bogdanović).
    No, "vera i nada ako će nestati ali ljubav nikada neće prestati" parafrazirano veli Apostol Hristov u himni ljubavi (1. Kor. 13) Zafali vere (i ljubavi) počesto u srcu; nekako izbledi ...ali tu su ljudi - oni su mali Hristosi. Sud Bogočovekov je sud Ljubavi Božije prema našoj žrtvenoj ljubavi; prema našem unutrašnjem raspeću lične zlobe, sebičnosti i ostalog. Ovaj svet je završna slika Hristovog stradanja na Golgoti! Pored njega razapeta dva zločinca ..sa leve i desne strane! Oni su svi mi! Razlika je da li smo sposobni da u stradanju zbog svojih zločina mirno prihvatimo Njegovu ličnost kao spasonosnu (bez obzira na teškoće jer život u Hristu nije lak) ili ćemo Ga i tada pljuvati i rugati mu se!? (lele mene)
    Ne plašim se ja ateista; nesrećnici ko i ja ...plašim se svojih uobrazilja.
  3. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Рапсоди у Шта ЈА тренутно слушам...   
  4. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Anika у Шта ЈА тренутно слушам...   
  5. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на zuti car у Jelena Milić: Ambasadu Rusije izmestiti iz Beograda   
    Ja razumem da neko nema obraza , razumem i da je neko glup ali ovoliko... za takve kod mene u selu kazu :"svi se smeju samo majka place"
  6. Волим
    Blaža Željko got a reaction from GeniusAtWork in Кафаница. Ја наручујем?   
    Malo samoreklame 

  7. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Исус погрешио у пророштву?   
    Зоран Ђуровић: Исус погрешио у пророштву?
     
    Назарећанин је изгледа нешто погрешно прорекао. Наиме, вели својим ученицима: „А кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер заиста вам кажем: Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син Човјечији“ (Мт 10, 23). У истом смислу: „Заиста вам кажем: Има неких међу вама што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Сина Човјечијега гдје долази у Царству своме“ (Мт 16, 28). На основу тог уверења Павле може да пише у 1Сол 4, 13-17 „Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити“.
    Крај света и Други долазак се поклапао са уништењем Јерусалима: „Заиста вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде“ (Мт 24, 34). Тадашњу генерацију упозорава: „Зато и ви будите спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син Човјечији“. Иста логика и приликом процеса: „И првосвештеник одговарајући рече му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији? Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: од сада ћете видјети Сина Човјечијега гдје сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским“ (Мт 26, 63-64).
    Срце проблема је што је сам Исус одговоран за уверење првих хришћана да само што није стигао на облацима. И то је све везано са останком у животу људи који су тада били живи. Другим речима, он вели: Вратићу се за време вашег живита! Тј., да ће неки бити још у животу. Павле зато изазива симпатију када каже: а ми који будемо живи... Није био рад да се уброји у помрле .
     

    Ја видим само једно решење које би задовољило и вука и овце (иако има више интерпретативних праваца, али о њима ако буде неке дискусије). И то решење мири и тврдњу да Исус долази, као и тврдњу да су неки били живи за време тог доласка. Хтео бих да кажем да Исус није омануо. Наиме, тај долазак је био са распећем. Васкрсавши Исус је дошао наново, преобразио човека и узнео га на облаке. О васкрсењу свих на крсту сам већ говорио у више текстова на овом форуму. То је и тај Долазак Сина Човечијег на облацима. Мислим да нам то сведочи и други процес, који је сличан Исусовом, првомученику Стефану: „А он, пун Духа Светога, погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу, и рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човјечијега гдје стоји с десне стране Богу“ (Дела 7, 55-56). Дакле, небеса са Сином Човечијим су већ отворена и Стефан је то видео.
    Тако и Павле мења своју перспективу и исправља самог себе: (Фил 1, 24): „А обузима ме обоје: имам жељу умрети и са Христом бити, што је много боље; али остати у телу потребније је вас ради“. Дакле, он ће бити са Христом већ после смрти, а не по некаквом Другом доласку.
     
    Зоран Ђуровић
    Рим, 26.03.2016
  8. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Св. Григорије Богослов, Писмо 80, Филагрију ретору   
    Зоран Ђуровић: Св. Григорије Богослов, Писмо 80, Филагрију ретору
     
    Ево једног примера из „Златног IV века”, од св. Григорија Назијанзина који у тренутку дубоког очаја црним бојама слика ситуацију у којој се он налази али и тадашње цркве, за које вели да су без пастира. Сам текст објашњава зашто су „без пастира” - зато што се зло толико укоренило да је скроз огољено. Само у смрти он види излаз за себе, али себе не види у Рају. Овај језгровити али тежак текст може да послужи за даља размишљања. Топло вам га препоручујем.  
     

     
    Ево текста писма:
     
    80.1 Питаш ме како стоје ствари? Крајње лоше. Нестало ми Василија, нестало и Кесарија, нестао ми духовни као и телесни брат. Отац мој и мати моја оставише ме, говорим са Давидом (Пс 26, 10). 80.2 Телом сам болан, старост се обара на моју главу, гомиле брига скупиле се, послови загушили, у друговима немам поверења, Црква је без пастира. Добра пропадају, зла су разголићена, треба пловити ноћу а нигде нема светионика, Христос спава... 80.3 Шта још треба да претрпим? За мене једино избављење од зала јесте смрт. Али и тамошње је за мене застрашујуће, ако се суди по овдашњем.
     
    80.Τ ΦΙΛΑΓΡΙΩΙ 80.1 Ἐρωτᾷς πῶς τὰ ἡμέτερα. Καὶ λίαν πικρῶς. Βασίλειον οὐκ ἔχω, Καισάριον οὐκ ἔχω, τὸν πνευματικὸν ἀδελφὸν καὶ τὸν σωματικόν. 20Ὁ πατήρ μου καὶ ἡ μητήρ μου ἐγκατέλιπόν με20, μετὰ τοῦ ∆αυῒδ φθέγξομαι. 80.2 Τὰ τοῦ σώματος πονηρῶς ἔχει, τὸ γῆρας ὑπὲρ κεφαλῆς, φροντίδων ἐπιπλοκαί, πραγμάτων ἐπιδρομαί, τὰ τῶν φίλων ἄπιστα, τὰ τῆς Ἐκκλησίας ἀποίμαντα. Ἔρρει τὰ καλά, γυμνὰ τὰ κακά, ὁ πλοῦς ἐν νυκτί, πυρσὸς οὐδαμοῦ, Χριστὸς καθεύδει. 80.3 Τί χρὴ παθεῖν; Μία μοι τῶν κακῶν λύσις, ὁ θάνατος. Καὶ τὰ ἐκεῖθέν μοι φοβερά, τοῖς ἐντεῦθεν τεκμαιρομένῳ.
     
    Рим
    25.03.2016


    Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
  9. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Tumaralo. у Поставите питања везана за еволуциону биологију   
    Sve i jeste "bilo dobro" ali pre pada. Posle pada krece drama xD
  10. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Tumaralo. у Поставите питања везана за еволуциону биологију   
    Imamo- da je sve bilo dobro xD
  11. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на cloudking у Поставите питања везана за еволуциону биологију   
    Bog stvorio sve savrseno. I prirodu i dnk i evinu kosu.
    Onda je Eva pojela jabuku i sve se pokvarilo.
    Priroda pala.
    DNK se ostetio.
    Kosa bez preparata i regeneratora vise ne lici ni na sta...
  12. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Рапсоди in Da li je opasno citati magijske i okultne knjige?   
    Naravno da je opasno! Možeš poprimiti i nesvesno "duhovni kod" tekstopisca koji se ne mora pokazati odmah. Ali to seme raste! Bez tesne saradnje sa duhovnikom ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo. Uostalom jedna od Crkvenih devet zapovest (predatih nam ko zna kad - ima ih u crkvenom kalendaru) zabranjuje čitanje jeretičkih (dakle i okultnih) knjiga! To Crkva nije predala bez veze; blagodareći Duhu Svetom zna šta govori i zašto govori! 
    Ako neka štiva (uglavnom teološka i istorijska) čitaš radi širine znanja, opet po preporuci merodavnih lica, to je OK ...ali da si radoznao pa da malo "zvirneš" u sumnjivu literaturu to nemoj ...jer duša je važnija od svih blaga sveta a lako se pomuti i pomrači. I ne primetiš a već nisi ni za šta. 
    Drži se Jagnjeta! Ako smo već toliko ozemljeni i mucavo crkveni...onda je, izuzev Jevanđelja, pravo štivo Alan Ford, Umpah Pah, Zagor, ..oni ne mogu da ti od srca naprave smetlište i razvalinu. Đavo je zajeban igrač; ne treba se mnogo naginjati kroz prozor ...možeš da ispadneš pravo njemu u ruke ..onda je gadno. Drži se Crkve ..ako si Crkven!? Drži se običnih svakodnevnih stvari, druženja sa ljudima, poštovanja ličnosti bez nacionalnih predznaka ... i koliko je moguće molitve. Preko toga je sve igranje na žici.
    Radio sam dvadeset godina kao crkvenjak; bio sinodski trpeztarac sredinom 80-ih. Upoznao mnoge velike ljude u tom periodu ali i video svašta što ne želim nikome - zato uzimam sebi slobodu da ti kažem ...nemoj ići preko nekih granica. Nemoj misliti da srce ne može biti ranjeno nekim tekstom (ili filmom, pesmom) a da posle nekog vremena taj virus koji ti se useli u dušu ne počne da te razvaljuje iznutra i  razboljeva na sve moguće načine: da postaneš neprijatan pred ljudima, nervozan, gnevljiv, rastrojen, nesposoban za razgovor, sujetan i uobražen. Nije se šaliti sa tim stvarima. 
    Bolje je poslušati Crkvu "jeretičke knjige ne čitati" nego godine provoditi u agoniji učeći iz sopstvenih grešaka.
    Srdačan pozdrav
  13. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на RYLAH у Напади у Бриселу   
    Тај рад. До сад, али изгледа да лудило неће још да стане
  14. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Рапсоди in Da li je opasno citati magijske i okultne knjige?   
    Naravno da je opasno! Možeš poprimiti i nesvesno "duhovni kod" tekstopisca koji se ne mora pokazati odmah. Ali to seme raste! Bez tesne saradnje sa duhovnikom ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo. Uostalom jedna od Crkvenih devet zapovest (predatih nam ko zna kad - ima ih u crkvenom kalendaru) zabranjuje čitanje jeretičkih (dakle i okultnih) knjiga! To Crkva nije predala bez veze; blagodareći Duhu Svetom zna šta govori i zašto govori! 
    Ako neka štiva (uglavnom teološka i istorijska) čitaš radi širine znanja, opet po preporuci merodavnih lica, to je OK ...ali da si radoznao pa da malo "zvirneš" u sumnjivu literaturu to nemoj ...jer duša je važnija od svih blaga sveta a lako se pomuti i pomrači. I ne primetiš a već nisi ni za šta. 
    Drži se Jagnjeta! Ako smo već toliko ozemljeni i mucavo crkveni...onda je, izuzev Jevanđelja, pravo štivo Alan Ford, Umpah Pah, Zagor, ..oni ne mogu da ti od srca naprave smetlište i razvalinu. Đavo je zajeban igrač; ne treba se mnogo naginjati kroz prozor ...možeš da ispadneš pravo njemu u ruke ..onda je gadno. Drži se Crkve ..ako si Crkven!? Drži se običnih svakodnevnih stvari, druženja sa ljudima, poštovanja ličnosti bez nacionalnih predznaka ... i koliko je moguće molitve. Preko toga je sve igranje na žici.
    Radio sam dvadeset godina kao crkvenjak; bio sinodski trpeztarac sredinom 80-ih. Upoznao mnoge velike ljude u tom periodu ali i video svašta što ne želim nikome - zato uzimam sebi slobodu da ti kažem ...nemoj ići preko nekih granica. Nemoj misliti da srce ne može biti ranjeno nekim tekstom (ili filmom, pesmom) a da posle nekog vremena taj virus koji ti se useli u dušu ne počne da te razvaljuje iznutra i  razboljeva na sve moguće načine: da postaneš neprijatan pred ljudima, nervozan, gnevljiv, rastrojen, nesposoban za razgovor, sujetan i uobražen. Nije se šaliti sa tim stvarima. 
    Bolje je poslušati Crkvu "jeretičke knjige ne čitati" nego godine provoditi u agoniji učeći iz sopstvenih grešaka.
    Srdačan pozdrav
  15. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Свети оци су од најранијих времена учили да је Бог створио свет из ничега (ex nihilo). Формула “ὁ θεὸς ἐξ οὐκ ὄντων ἐποίησε τον κόσμον” налази се код многих Светих отаца који су упорно наглашавали да свет није вечан, већ да је вољом Божијом из потпуног небића приведен у постојање. Jaсне назнаке имамо и у Светом Писму Јев. 11, 3; Отк. 4, 11; 2 Макавеја 7, 28) То значи да свет није онтолошки неопходан. Ова теза је у потпуности супротна древним јелинским философима. Платон је, на пример, веровао да је свет вечан и да Демијург само обликује постојећу материју преводећи је из стања хаоса у стање поретка и лепоте (козмос). Епикурејци су, с друге стране, сматрали да се све дешава спонтано и случајношћу и да нема никаквог промисла у универзуму. Свети оци су постојање света и све што постоји у њему за разлику од јелинских философа видели као производ слободе и Божијег промисла. Са учењем о стварању из ничега, биће створеног света је постало слободно од нужности. Ово учење је од великог значаја за православну сотириологију, христологију и нарочито за разумевање тајне Св. Тројице. Свет није нужна еманација Божанства или нешто што је Бог створио из претходно постојеће материје, већ производ његове неизмерне љубави и благовољења. Зато наша Црква учи да је Отац преко Логоса, Сина Свог Јединороднога, слободно увео сва бића у постојање из ништавила.
     
    Будући да све што је створено потиче из потпуног ништавила, твар нема у себи постојање сама по себи. Она стално постоји у односу према том ништавилу и увек је потенцијално у могућности да се врати у ништавило. Св. Атанасије Велики је посебно наглашавао да оно што је потекло из ништавила није сталне природе, оно је слабо и смртно уколико је засновано на самом себи. Твар остаје у постојању само благовољењем Божијим јер сама по себи није у стању да уђе у вечност. Ако би се божански Логос макар за један тренутак удаљио од твари, васцели свет би се суновратио у амбис ништавила. Али Бог у својој љубави држи творевину својим Логосом и промислом „јер Он је је икона Бога невидљивога, Прворођени прије сваке твари, jер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били престоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано. И Он је прије свега, и све у њему постоји.“ (Кол 1, 15-16).
     
    Човек је такође позван у биће из ништавила. Он не поседује сам ни живот ни бесмртност и као све што је створено постоји над амбисом ништавила. Ипак, човек је промислом Божијим позван да живи животом изнад биолошког постојања и Бог га је настанио у рају сладости. Човек је створен по лику Божијем, односно да би вечно живео у заједници са Оцем, Сином и Духом Светим. Будући створен као икона Божија човек је створен слободан и вечност је дар који Бог не жели да намеће већ очекује од човека да га слободно прими у љубави и послушању. Зато је Бог дао Адаму правило да не једе од дрвета познања добра и зла, не зато што је желео да га лиши пуноће својих дарова, већ да би га у божанској педагогији научио да не може да постане бог сам по себи. Уколико, пак, буде јео од тог дрвета, Бог му је рекао да ће умрети смрћу (Постање, 2, 16-18). Ово није изречено као претња казне, како су то јуридички тумачили неки средњовековни западни богослови, већ из љубави, као што родитељ детету који иде странпутицом говори да ће пропасти ако настави тим путем. Прекршивши Божију заповест љубави Адам и Ева ушли су у простор смрти и пропадљивости, активирали су опасност повратка у ништавило над чијим амбисом их је држала једино заједница са Богом. Човек је тако отпао од Раја и изгубио је право познање Бога, огрубео је и постао помрачен. Човек је кренуо путем рас-стварања, дезинтеграције. Али Бог није оставио човека. И тог доброчинства Божијег се сећамо у свакој Литургији благодарећи Богу у молитви Анафоре „Ти си нас из небића привео у биће, и када смо отпали подигао си нас опет, и ниси одустао да све чиниш док нас ниси узвео на небо, и даровао нам Царство Твоје будуће.“ У својој неизмерној љубави према човеку Бог није дозволио да човек оде у потпуно ништавило и вечно умре и за собом повуче васцелу творевину која је преко човека требало да уђе у вечно постојање.
     
    Постављамо логично питање. Зашто Бог није допустио Адаму и Еви да се покају и поврате у своје претходно стање. Проблем је у томе што њихов пад није јуридичке природе (тј. увредили су Божије достојанство и треба да му траже опроштај и принесу одређено задовољење). Овде је у потпуности реч о онтолошком питању. Било је потребно много радикалније решење. Изгубивши дар бесмртности и заједницу са Богом, човекова природа никаквим напором није могла да се ослободи од окова ништавила. Једино је сам Бог Логос могао да је врати у стање благодатне заједнице и вечног живота.
     
    Подсетимо се предивне Анафоре у Литургији Св. Василија Великог „Али пошто он не послуша Тебе, истинитог Бога, Саздатеља свога и би заведен змијином обманом и умртвљен својим сопственим сагрешењима, изгнао си га праведним судом твојим Боже, из раја у овај свет и вратио га у земљу од које је био узет, устројавајући му спасење кроз поновно рођење у самом Христу твом.“
     
    Бог је, дакле, вратио човека из раја у овај свет у земљу из које је био узет. То је учинио да би спречио потпуну дезинтеграцију човека и зато су телесна смрт и биолошко рађање и самим тим природно размножавање људског рода у овом свету и веку дарови Божији којим је човек упућен на један спасоносни пут који треба да кулминира доласком самог оваплоћеног Логоса који ће у последња времена постати човек. Прародитељским падом, Адам, по учењу Св. Максима Исповедника није више могао да одговори свом свештеном позиву и буде посредник преко кога ће бити превазиђено пет кључних подела: на створено и нестворено, умно и чулно, небо и земљу, рај и насељени свет, мушко и женско (Ambigua 106a). То ће тек бити остварено у новом Адаму, у Христу који је у ипостасну заједницу са својом божанском природом увео створену природу, поставши човек. Тек у Христу поново се истински рађамо крштењем и кроз Христа улазимо у заједницу са Богом, умирући једном за свагда старом човеку. Ево како тај историјски пут до доласка Христа описује Св. Василије у наставку своје Анафоре:
     
    „Јер се Ти, благи Боже ниси потпуно одвратио од створења свога које си саздао нити си заборавио дело руку твојих, него си га по милосном обиљу самилости твоје посећивао на разне начине: слао си пророке; чинио си чудеса преко светитеља твојих који су Ти у сваком поколењу угодили; говорио си нам устима слугу твојих пророка, најављујући нам спасење које се имало збити. Дао си нам закон у помоћ; одредио си нам Анђеле као чуваре. А кад се наврши пуноћа времена, говорио си нам самим Сином твојим кроз кога си и  векове створио.“
     
    Смрт је суштински побеђена тек Сином Божијим, Христом који је поставши човек био распет и пострадао на крсту. Будући да смрт не могаше држати у својој власти јединог Животодавца њена сила је побеђена и ми једино у Христу и кроз Христа (односно кроз Цркву као Тело Христово) постајемо баштиници те нове слободе и дара вечног живота. Природна смрт у Христу постаје двер која води у вечни живот и смрт више нема власти над човеком, иако биолошки феномен смрти и даље постоји до Свеопштег Васкрсења.
  16. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Рапсоди in Da li je opasno citati magijske i okultne knjige?   
    Ma lupio sam "Zagora" u nabrajanju nečega za šta mislim da je "manje zlo" ako već ne možemo da se odmaknemo od  loših stvari i utisaka. Možeš da ga izbaciš i staviš Vini Pua ili bilo šta ...svakako su to bezazlenije stvari od kojekakvih "treće oko" ili neskrivenih vražijih opsenarenja kroz okultizme, odvratnu muziku po kojekakvim klubovima ..čak najdirektnijih smradnih kultova kakvih već ima i po Beogradu
  17. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Рапсоди у Da li je opasno citati magijske i okultne knjige?   
    Сећам се једног романа о  Загору, који сам прочитала прилично, прилично давно, и зачудо ми је остао у сећању. Конкретно баш та прича није баш скроз безазлена али у односу на окултне књиге ипак је мала беба , поређења ради нешто  као  ......... нарк.зависници у односу на политичаре / ови први мале бебе у односу на друге  / Није моја мисао, приметио и срочио лепо један наш владика.    
  18. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Рапсоди in Da li je opasno citati magijske i okultne knjige?   
    Naravno da je opasno! Možeš poprimiti i nesvesno "duhovni kod" tekstopisca koji se ne mora pokazati odmah. Ali to seme raste! Bez tesne saradnje sa duhovnikom ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo. Uostalom jedna od Crkvenih devet zapovest (predatih nam ko zna kad - ima ih u crkvenom kalendaru) zabranjuje čitanje jeretičkih (dakle i okultnih) knjiga! To Crkva nije predala bez veze; blagodareći Duhu Svetom zna šta govori i zašto govori! 
    Ako neka štiva (uglavnom teološka i istorijska) čitaš radi širine znanja, opet po preporuci merodavnih lica, to je OK ...ali da si radoznao pa da malo "zvirneš" u sumnjivu literaturu to nemoj ...jer duša je važnija od svih blaga sveta a lako se pomuti i pomrači. I ne primetiš a već nisi ni za šta. 
    Drži se Jagnjeta! Ako smo već toliko ozemljeni i mucavo crkveni...onda je, izuzev Jevanđelja, pravo štivo Alan Ford, Umpah Pah, Zagor, ..oni ne mogu da ti od srca naprave smetlište i razvalinu. Đavo je zajeban igrač; ne treba se mnogo naginjati kroz prozor ...možeš da ispadneš pravo njemu u ruke ..onda je gadno. Drži se Crkve ..ako si Crkven!? Drži se običnih svakodnevnih stvari, druženja sa ljudima, poštovanja ličnosti bez nacionalnih predznaka ... i koliko je moguće molitve. Preko toga je sve igranje na žici.
    Radio sam dvadeset godina kao crkvenjak; bio sinodski trpeztarac sredinom 80-ih. Upoznao mnoge velike ljude u tom periodu ali i video svašta što ne želim nikome - zato uzimam sebi slobodu da ti kažem ...nemoj ići preko nekih granica. Nemoj misliti da srce ne može biti ranjeno nekim tekstom (ili filmom, pesmom) a da posle nekog vremena taj virus koji ti se useli u dušu ne počne da te razvaljuje iznutra i  razboljeva na sve moguće načine: da postaneš neprijatan pred ljudima, nervozan, gnevljiv, rastrojen, nesposoban za razgovor, sujetan i uobražen. Nije se šaliti sa tim stvarima. 
    Bolje je poslušati Crkvu "jeretičke knjige ne čitati" nego godine provoditi u agoniji učeći iz sopstvenih grešaka.
    Srdačan pozdrav
  19. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Фарисеј на вратима Раја   
    Твој увод, иако лошији од пролога у Јовановом јеванђељу, могу да потпишем 'ладно.
    1. Теологија нам је била доста класична и имали смо изванредне ликове. Али су многи у цркви маргинализовани. Пример Глумца и Бограновића. Само њих да поменем. Људи који живе од цркве једноставно истискују овакве из "моралних" разлога, јер су страно тело које тера на мишљење. И још се такви прогласе петоколонашима. Теолошки бум од 90-их је кроз једну популистичку пропаганду (слично Пинку) успео да освоји један део младих који су похрлили у цркву и пригрлили некакву новину. Она јесте постојала реално. Проблем је што нашијенци нису били ишлифовани за искушења новог времена. Како су монаси отели власт у цркви, онда је маркетиншки био фаворизован тај имиџ. Дуге косе, браде, мантије широких рукава, бројанице итд., а врло брзо су постали и владике. Монаштво је неспојиво са владичанством. И онда долази до силовања свести људи у цркви, нарцизми се хране младим булама које трепећу окицама, плачу за време проповеди и диве до имбецилности глумцима. Све претходно што је стечено крвавим радом је практично презрено. Уведени су култови светаца, што је првенствено везано за монашки етос, тако да су фаворизовани Јустин и Николај. Да не буде забуне, јер неки талибани мисле како ја ниподаштавам ове свеце, ја и оја госпа смо их имали у вечерњој молитви и пре њиховог проглашења. Злосрећна догађања из тих година су допринела да се испрофилишу као главне вредности за нас национализам и ортодоксија. Претходни научници из СПЦ се нису бавили тим проблемима, и тако су пали у заборав јер се сва снага усмерила ка овоме.
    И данас су многи стављени у крај: М. Лазић је био маргинализован, докторирао на самртничкој постељи; П. Јевремовић је држао изборне предмете, али је уклоњен са БФ; човека са Оксфорда нису примили; мени су нашли да немам основну школу; Благоје Пантелић се бори као лав; Јанићка је избачена са БФ (има она језик, али је квалитетна дама)... Да не набрајам. Проблем нарцизма у СПЦ је вапијући до неба! Негативна селекција је правило, а не изузетак. Но, иако све то видим, ја само слежем раменима, јер нисам фактор који одлучује, нити некакав верски вођа који би правио нове цркве. То би било лудило мозга. Претрпео сам стравичне неправде, али сам у цркви.
    2. Да СПЦ да само 1% зараде од продаје свећа, ми исмо имали Оце преведене. Паре се имају, али се нема интерес. Имамо образованих теолога који би могли да раде на томе. Ја сам овде са дон Анђелом Колакраијем, једним библистом у пензији развио прилично систем за превођење. Делује шашаво, али убрзава процес превођења до 5-7 пута. То би била беконачна база са сваке наредне преводе, и процес би се убрзао за 15-20 пута. Не причам бајке, јер ава је аутентични лудак, како вам рекох. У Загребу су се мучили годинама да нађу решење за сликање на стаклу које би се пекло на одређеној температури (детаље не могу да откривам), али дође луди поп из Србије и за 7 дана нађе решење! На мојој чаши за воду су написали: Тесла!
    Иначе, легитимно је преводити и са ауторитативних превода, или се служити њима. Нисам ја баш сигуран колико и наши "богови" знају све те језике. Боље ишта него ништа. Наравно, никако дати лудацима, добрима по души, да преводе, јер они праве хаос. Много штете је било када су узели "преподобни" да преводе Оце са руског, и ем не знају добро руски, ем не знају теологију и, као шлаг на торту, преводе са лоших предложака.
    3. Католици су урадили много више од нас на пољу патрологије. Ми немамо имена која могу да се равноправно носе са њима. Неки се приближавају: ја,  Алфејев, Мекгакин, Бер, Јевремовић... Шалим се на нашу муку. На леђима католика правићемо теологију. И то је добро, али мора да се поштено призна.
    4. Има дивних монаха. Међутим, општа је култура наопака. Покушавају да уђу људима у кревет. Подлежу често искушењу власти, да им се свет покори, да контролишу свет. То је све апсолутно супротно монашким врлинама. Ја имам неколико монаха који су у интезивној вези и преписци са мном. Неки веле да су моја чада. Но, никако не гледам да нам се однос тако успостави. Хоћу сваког од њих да буде без штака. Али, када су неки озбиљни проблеми у питању, онда мора да се разговара и саветује.
    Брачни људи не би требалода се исповедају код монаха. Јако је мали број калуђера који могу да дају добре упуте. На небо нам је отишао Јустин савински. од њега бих све слао.
    5. Постове задржати за монахе, али само да и за њих буде добровољан. Изузев 40. Обичним верницима оставити на савест. 40 смењити на једну или 2 недеље, како и данас пости већина Срба. Никада не бих одбио са причешћа неког ко мрси. Одбио бих онога ко је у свађи и мрзи ближњег и ко у браку вара, а то иде на штету саме породице. Наравно, све ово је само моје необавезујуће мишљење. Мада мислим да би било добро да се тако регулишу ствари јер би се јак ударац задао лицемерју.
     
    Код нас не фали интелигенције и знања. Наравно, и тога, али није пресудно. Код нас само фале атрибути. Калуђери су успели да кастрирају свештенство. Ми смо дубоко корумпирано друштво на свим нивоима. Тешко да ишта може да се уради. Јер су генерације одрасле у том систему. Ја не знам шта треба радити, али радим. Дубоко сам субверзивна особа за СПЦ каква је актуелно. Због тога не могу да имам каријеру у оквиру ње. Нико тамо од главешина није глуп. Разумеју добро да сам вирус за систем. Ја радим и сарађујем са њима на више нивоа. То није тајна. Противуслуге не тражим, јер када би тога било, одмах и се такав замерио неком другом владици. Зато овако стрпљиво радим. Немам појма колико имам студената са БФ као пријатеља на мом фејсу. Све је то рад. Верујем да ће се створити критична маса. Украдох од фарисеја мноштво душа  
    Толико. Одох да сликам... Будите ми добри!          
  20. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Милан Ракић у Зоран Ђуровић: Фарисеј на вратима Раја   
    Šta bi bilo da si pisao natenane?
     
    Браво!
     
    Имаш 5 пива кад се видимо!
  21. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на verum est in beer у Зоран Ђуровић: Фарисеј на вратима Раја   
    Знаш како, има толико критике која је здрава и очигледна. Хоћу да кажем, могао сам да напишем још опширније и детаљније пошто је ово само делић, а и ово што сам написао је скраћена верзија, пошто то може и треба да се напише још опширније, јер народ нема појма како је све то ишло, они имају неку бајку и неку мистику која им је наметнута. А са намером сам питао о. Зорана, пошто је другачије када објасни и да одговор човек од ауторитета или неки верум. Тада има јачину и људи почну да размишљају, а то је и мисија, да се људи едукују и да почну да размишљају.
  22. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на RYLAH у Зоран Ђуровић: Фарисеј на вратима Раја   
    Попе, ел ти продајеш ове слике?
  23. Волим
  24. Волим
  25. Волим
×