Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Blaža Željko

Члан
  • Број садржаја

    451
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Рапсоди у O zabludi da možeš znati svoju duhovnu dijagnozu i stepen duhovnosti   
    Ипак не могу да се отмем утиску да је некада та линија била доста дебља, мислим конкретно на Србију, некада и сада,Или је некада само спољни човек био далеко од те линије због стега традиционално опште прихваћеног морала а унутрашњост његова увек на танкој линији као што сте рекли у тексту.Пали човек је пали човек па било у ком времену или епохи, али због традиционалности некада све је то било мање видљиво него сада.Више саблазни вуче више искушења а самим тим и више порока.
     
    Хвала брате што си се потрудио да одговориш.Заиста сјајан текст.
    Када бих могла да бирам, коју особину, да не будем нескромна који дар, или афинитет према нечему бих волела да Господ избрише у мени, то би свакако био афинитет према уметности,или боље речено које осећање да неутралише да не постоји ,што се каже онако просто/оперисана од нечега е ја бих волела да сам оперисана од уметности у било ком виду. Кад већ моје уметничке пориве не могу да Обожим /као рецимо брат коме скидам капу за стваралаштво Небојша Мастиловић/,
    Да сада мислим како ћу успавати једно а друго миловати у утроби, а не како ћу написати песму. Суштинско питање можеш                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      ,ли бити нормалан човек ако си  необожени уметник.Није женско за                                                  мудровање,Али када, генерално мушка  мудрост заћути онда се женска полумудрост пробуди.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       ,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     
  2. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Рапсоди у Mašta i sanjarenje   
    Sjajna tema, sta sa umetnosću bilo kojom recimo pesničkom, bez  mašte / teško je razdvojiti maštu od inspiracije/inspiracija dolazi kroz maštu,šta sa filmskim ostvarenjima,mašta mašta i opet mašta.,Umetnost je pola mašta pola život,esencija života.Kako ocrkveniti obožiti pesničku umetnost./da tematika nisu religiozne teme/Опростите на латиници.Наравно највиши вид врхунац сваке уметности је уметност са религиозним темама.Религиозни филм,позитивна машта,машта инспирисана религиозним темама и црквених духом.Битно је ко је креатор маште који дух утиче на машту и стварање дела .
    Бодлер,један очајни вапај за Богом.Песник свестан своје грешности и замке онога ,али дубоко у греху,са грешним завршетком, без воље да изађе из тог зачараног круга, али ипак са вапајом за БОГОМ. 
  3. Волим
    Blaža Željko got a reaction from ............. in Царствo   
    Ajde bre kakvi razgvori kakve priče za "tajanstvenom trpezom" u dolazećem veku Ko tamo udje Hritos je pred njim svagda! O čemu bi tamo raspred'o ...pa još tajanstveno pre Njim?  
    Ima ovde jedno anketno pitanje koje možeš radi štosa i bezazleno postaviti svakome: "Kako zamišljate Raj"? Krenu tu priče o ljuljaškama na Bahamima, O Tahitiju i usamljenim brdskim kućama sa cvećem u prozorima ..bla bla bla. No, prosto pitaš ih: "Gospodo, a gde je tu Hristos"? Pa ON - Njegova ličnost u svemu je Carstvo Božije. I danas na zemlji to Carstvo Vaskrslog je prisutno! Kad Njega imaš u srcu sahara ti je raj; Arktik ti je raj! Bez njega i Bahami su pakao! Kakve bre tajanstvene trpeze kad imaš Njega pred sobom i u sebi. Tad si ko dete od dve godine; miran, spokojan, sve ti je carstvo ...nema tu nikakvih tajanstvenih razgovora! Pozdrav!
  4. Волим
    Blaža Željko got a reaction from ............. in Царствo   
    Ne obraćajte pažnju na čoveka koji se zove "drakce". Meni je održao predavanje u jednom blogu i prepisci sa Markom! Ja pomislio "ajde dobro, kreativna opozicija ...čovek možda vidi sa strane (obično tako bude) nešto što lično ne vidim.. poštujem"! Međutim na svaki moj pokušaj da rasvetlimo to na šta on reaguje, čisto radi moje pouke, onako iskreno  (pa niko nije posis'o svu pamet sveta a i teme na ovom sajtu nisu bez opasnosti - nema garancije da nisam ozbiljno naprs'o), čovek ne ume da se zaustavi u priči o jedino ispravnim pravoslavnim gledištima - naravno njegovim! Pomislih "čekaj bre da vidim ko si"?! Kad ono, ni slike ni imena ni bar avatara ...čak mu je nevažno u predstavljanju da li je muško ili žensko!? "E pa izvini" pomislih ..."ne može tako" (uz spektar kafanskog vokabulara jer sam ja ipak samo kafanski muzičar). Sam je sebe na taj način diskvalifikovao da bilo šta kaže ili još da ga ozbiljno tretiram. Obrisao sam sve njegove (možda čak i dobre primedbe) jer je nedopustivo da ne znam s kim vodim polemiku! On (ili ona) o meni sve zna - ja o njoj (možda njemu) ništa! Neće moći! Evo, sad sam pogledao opet njegov profil ...i naravno ničega! Od poruka koje je slao na neke teme sve do jedne su kritika nečije nepravoslavnosti!? Rigidnost i sve kako je uz nju već praksa! Inetresantna neka škola!
     
    S tim u vezi, Mario ...ne obraćaj pažnju na tu osobu i slobodno obriši sve što On piše - naprosto ne znamo ko je on! Imaš ovde dva ozbiljna sagovornika: Marka i Nikolu koji su istinski merodavni da ti ukažu na propuste koji se projavljuju iz tvog pisanja pa ih poslušaj svakako. Ljudi nisu skrili svoja lica; stali su iza onog što veruju i što govore; a što je najvažnije nisu samo sholastici već svoje pravoslavlje žive u praksi ...na svojoj koži!
     
    Velepozdrav
  5. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у Mašta i sanjarenje   
    Željko na visini zadatka, kao i uvek. Široka je tema maštanja, mnoge je sa sobom neobuzdana mašta odvela u ponore pakla. Kako je rekao Sveti Jovan Kronštantski: "Poznao sam užase sna, ali tek kad sam se probudio"! Dakle, njemu je san i pakao/greh jedno te isto. Poz, sjajn tekst.
  6. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Марио Токовић у Царствo   
    Благодарим брате, послушаћу пажљиво.
    Нисам никада доживљавао овај форум као дијалог о личностима и карактеру форумаша. Мишљење о мени као човеку било ког форумаша је ирелевантвно, као и моје мишљење о било коме. И то не зато што сам изван свих и свега, напротив, већ зато што се ми прости не познајемо, недостаје сусрета лицем к лицу.
    Текст је увек исувише кратак, недовољан да искаже наш доживљај и виђење тема о којима пишемо. И увек може да се другачије каже. Трудим се да будем што је могуће краћи и сажетији, отуда и згуснућа које често ја разумем, други не. А друга је ствар да ли је згуснуће тачно или нетачно богословски, еклисиолошки итд. Наравно човек и сазрева, тако да би се многе ствари сада измениле када би се текст редиговао.
    Запитани и гладни и жедни некако дођу расути по епархијама попут живе када се распрши по поду. И тешко да ће расути икада сести за трпезу и сити се наразговарати, пре долска Царства у сили и слави. Али зато ако се спасемо, тајанственом разговору за Трпезом у долазећем веку, неће бити краја.
  7. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Марио Токовић у Царствo   
    Хвала брате Никола. Осећам се почаствованим.
  8. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Никола Ђоловић у Царствo   
    Одличан стил излагања.
    Конфузија тера на ново ишчитавање али је изазов у томе што оваквим текстовима и не треба приступати комерцијалним и лакоишчитљивим аршином.
    Немам примедбе.
  9. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Марио Токовић у Царствo   
    Чак је и моје оскудно „знање“ из теологије, догматике, еклисиологије, литургике, патристике ... крајње несистематично. Све је то заправо интуитивно сећање на вишегодишњи талога од збрда здола читања отаца; и када на то додаш сујету ... али просто то сам ја, запитан а не мистагог. Јер су мистагози велики оци Цркве: а ко год и помисли да је у било чему налик мистагогу, макар и у најмањем, тај је у великим проблемима. Против таквих мисли и осећања се треба борити свим силама. Јер човек не може да бира мистагошки дар, Бог мистагога бира још од утробе.
    Што се тиче будућег постајања Творевине као нестворене по благодати то нисам ја смислио; Григорије Палама сведочи, као и Исак сиријски, као што и владика Атанасије или о. Мајендорф кажу, да ће о Другом доласку Творевина постати БЕСПОЧЕТА И БЕСКРАЈНА по благодати, биће са неким својствима нестворености остајући Творевина. И ово је типичан пример парадокса које може да разуме само Православље. Јер то јесте последња Тајна/Тајинство које ће се збити тек када буде уништен последњи непријатељ - смрт, то јест створеност. Јер је то Царство у коме нема симбола, јер нема ни Цркве, јер ће Бог бити све у свему. 
    Хвала ти брате на пажњи коју ми указујеш.
  10. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у Царствo   
    Не бих се сложио да није православна ни запета, али бих ти, брате Марио, крајње добронамерно саветовао да се веома опрезно упушташ у тео-поезију. Ретки су који су могли спојити поезију и теологију ( рецимо, Свети Симеон Нови Богослов), и за то је потребан висок степен познавања православне теологије и поезије, као и лично искуство подвига. Ја се на тај подухват никад не бих усудио. А овај текст, поред твоје најбоље намере, то не сумњам, мене неодољиво по стилу подсећа на гностичке списе ( мистика, дугачке реченице са понављаним навођењима, истицање "пуноће"... враћање у нествореност - што је немогуће по православном схватању, створени смо и кад смо са Богом, од Њега добијамо бесмртност, својство Нествореног, али остајемо створени. ) Дакле, искрено и добронамерно - треба дорадити. Свако добро од Господа, праштај.
  11. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у Odgovor na primedbu da "paralelno" tj. već prisutno Hristovo Carstvo "nema uporišta u Jevanđelju". (dopune)   
    Pa Vi oče svake Liturgije držite telo Hristovo u dlanovima! Dodirujete Ga kao Apostol Toma što ga je dodirnuo! Isti je to Vaskrsli Gospod kojeg je Carstvo – unutra u Srcu Vašem! Pred Gospodom vreme ne postoji! To u Vašem dlanu je isti Hristos koji je malopre prošao kroz vrata zaključane sobe i odmah prišao nevernom Tomi. Kako to onda nije već prisutno Carstvo kad držite Cara Slave u rukama!? „Paralelni svet“ skriven od loših ljudi, zlih srca ...nepoznat za hladne egocentrike i slično!?
     
    Ne znam ali tacno je to, da je Carstvo Bozje prisutno u nama ali po meni tacno je i to, da nije jos uvek sveprisutno.
  12. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на дибидусрус у Neka promišljanja na reči oca Ilariona Đurice o "spoljašnjoj pobožnosti"   
    Речено нам је: не суди, не осуђуј. Али је речено: просуђуј. И речено нам је како и на који начин и који су критерујуми.
  13. Волим
    Blaža Željko got a reaction from ............. in "Čuda" svetitelja ...normalna ili zapanjujuća pojava?   
    Da, slažem se, to je to. No nije ovo baš toliko "originalno" ...govore o tome mnogi starci iz crkvenih davnina, ja sam samo malo dumao, nešto bauljajući okusio u svom životu, srknuo iz čaše i koliko je Bog dao (jer od Njega i u Njemu je sve) tako sam i razumeo i ponešto stavio na papir.
  14. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у "Čuda" svetitelja ...normalna ili zapanjujuća pojava?   
    Веома оригинално и сасвим истинито!
    Чудо је одступање од нормалног, тако да је сваки грех у ствари чудо, али оно страшно и ужасно чудо људске глупости, кратковидости и охолости, нешто чему се Госод не може довољно начудити, како човек одбацује све благодати које му је Он дао.
    Пут ка Христу и у Христу је онај који нам је од почетка назначен, оно што је норма.
    А онда "Све могу у Христу који ми моћ даје!" 
    Слава Богу!
  15. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на aliluja у Samoća bez vere   
    Samoća bez vere me podseća na "samoubistvo"
  16. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Ausländer у Neosuđivanje kao vrata spasavanja!   
    otvorio si mi oci, Brate. Bog te blagoslovio...
    Kako jednostavno...ne sudite da vam se ne sudi...
  17. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у Epikleza kao ključni momenat razdora u vaseljenskoj (katoličanskoj) Crkvi   
    Расписашмо се
    У суштини се слажемо, само мале напомене, више у сврху дијалога.
     
    - Moja platforma je uvek ista, jer se rukovodim istim teološkim smernicama i baš kroz ovakve dijaloge i nova saznanja, promišljanja dodatno je uobličavam.
     
    - Bogoslovi su ( a ne ja! )  ljudi prosti, krotki, monasi, pastiri, smireni seljaci, požrtvovane majke, koji Boga svedoče svojim životom, molitvenošću i ljubavi prema bližnjima. Eto nam teologije i najvećih teologa. Veoma ih poštujući i ceneći njihov rad, ali uopšte se ne slažem da su gorepomenuta trojica jedini bogoslovi u istoriji čovečanstva, to bi bilo veoma tužno. Bog se svedoči nekad više delima nego rečima, a puno je, puno, svetitelja Božijih, znanih i neznanih, koji su o Bogu govorili delima i živim odnosom. Ti i ja, smo. Željo,samo  ljudi sa puno slobodnog vremena
     
    - Apostoli nisu napisali spis Apostolska pravila. Apostolska pravila predstavljaju zbirku od 85 kanona, koja je nastala u prvoj polovini četvrtog veka, i u sebi sadrži donikejsku disciplinarnu praksu Crkve. Ona su samo naslovljena kao apostolska, mada im apostoli nisu autori, već je pisac hteo da tim falsifikatom da veći značaj svome delu, što je bilo veoma uobičajeno u to vreme. Tako da Hristos, iako ne znamo šta je apostolima govorio, malo je verovatno da je govorio koje odežde je potrebno da nose i koje disciplinske kazne, epitimije trebaju da sprovedu za određene grehove. Ne znam, ali iskreno sumnjam. Hristos je, kao i sve što je rekao, govorio o odnosu, o ljubavi, o srcu, srži vere. Ljudima je prepustio da sami iznađu rešenja za oblike ispoljavanja te vere kroz uredjenje. Nije bilo potrebe da im "sve nacrta".
     
    - Apostoli nisu institucija, nije podesno ni govoriti o "institucijama" u Crkvi, jer je time svodimo na bilo koju ljudsku, grubu, juridičku podelu dužnosti. Termin koji bi bio podesniji je služba. Ako apostoli i nisu nosili odežde, jer je njihova služba posebna, zašto to nisu činili episkopi, sveštenici, djakoni skoro do treceg veka? I zasto se postepeno povecavao broj odezdi?  Koliko je to činjeno zbog nemogućnosti obavljanja Svetih Tajni bez njih, a koliko se simbolički i svetotajinski značaj istih kasnije "učitavao"? Kontraverzno pitanje, znam, isto nam postavljaju protestanti i voleo bih da nam neko objasni, umesto što se takva problematika vešto izbegava.
     
     
     
     
    Samo me Hristos može osloboditi iznutra, kanonske forme su Crkvom preporučen način kako da odnos sa Njim ostvarim. Ne poričem hijerarhiju, čak naprotiv, ali ne volim da je apsolutizujem. Naš odnos bi na prvom mestu trebao da počiva na odnosu ljubavi, a ne spolja nametnutog autoriteta, bez ljubavi.
     
    Ja ne negiram potrebu kanona, ali se protivim stavljanju forme ispred suštine, i kanona ispred vere, jer su kanoni projava vere. Tu se slažemo.
     
     
     
     
    Možda se tu nisam najbolje izrazio: Svete Tajne ne obavlja samo sveštenoslužitelj. Ne znači da je on suvišan, ali znači da nije dovoljan.Poštujem veliko dostojanstvo kojeg su udostojeni oni koji su se rukopoložili. Ali ne poštujem grubu podelu Crkve na klir i laike. Da je tako, bilo bi opravdane one najave : “SPC I vernici proslavljaju…”. Crkvu čine svi vernici, svi kršteni, ma koju službu imali u Crkvi, to znamo. Svako ima svoju službu, svakako da ne bi bilo Svetih Tajni bez sveštenika i episkopa, ali ne bi ih bilo i bez naroda. Ne može biti Liturgije bez naroda koji odgovara sa Amin. Opet kažem, poznato mi je dostojanstvo I blagodat koja je predata rukopoloženima. Tim pre jer sam se spremao za tu svetu službu. Ali je na svoj način sveta služba svakog krštenog, obučenog u Hrista.  Na kraju krajeva, najpravilnije bi bilo reći da je pravi i istinski liturg svih Svetih tajni Hristos : "Jer si ti koji se prinosi i Koji Se prinosiš...".
    Ne znam koliko je podesno govoriti o "civilima" i "kliricima", ti su termini upravo oni koji nas stavljaju u termine vosjke, gde je hijerarhija grubo podeljenja, bez protoka jednih prema drugima. Ja ne mogu epiklezom pretvoriti vino u Krv, ali ne može ni sveštenik, ne može ni episkop - Gospod može, upravo ako usliši molitvu cele Crkve, molitvu predvođenu episkopom kao ikonom Hristovom. Nema Crkve bez episkopa kojoj će on biti ikona Hrista, ali nema ni episkopa bez crkve ( i naroda) kojoj će služiti.  Svi imaju ulogu u sveštenosluženju, samo različite uloge. Da je suprotno, da episkop može pretvoriti vino u Krv, a čemu onda epikleza?
    Izvini, možda nisam najbolje shvatio šta si hteo reći.
     
    Da ne dužim ( haha ), bilo mi je zadovoljstvo polemisati sa dobrim sagovornikom.
    I zaista sam mislio da si učeni teolog, tako da si očigledan primer kakoje  živo iskustvo i živa reč, a naročito svetotajinski život,  bolji i produktivniji od pukog "studiranja".
     
    Praštaj
    i živ bio!!
  18. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у Epikleza kao ključni momenat razdora u vaseljenskoj (katoličanskoj) Crkvi   
    Slazem se,za relativizovanje: mnogo stvari je relativizovano, ali postoji naučni i istorijski nepobitni dokazi, ali i iza svega - ne gasi se Promisao Boziji! Stojim iza toga da su apostolska pravila pisana u duhu apostolskih spisa, ukljucujuci i poslanice i Jevandjelja i, moguce, njihovu usmenu rec; ali je produkt kasnijih vremena i kasnijih potreba Crkve. Ne znaci da nisu nadahnuta.
     
    Završavamo dijalog sa malom napomenom: po izvornim kanonima sveštenik ne može sam služiti Liturgiju. "Gde su dvoje ili troje sabrani u moje ime, onde sam i ja sa njima". To, naravno, "vuče" mnoge druge stvari sa sobom.
     
    Imamo samo jedan različit stav: ja smatram da nije jerarhija Božija komunikacija sa nama, već Liturgija; i smatram da i narod sluzi Liturgiju, ne umanjujuci značaj sveštenoslužitelja. Jedni bez drugih ne možemo, zato i činimo Zajednicu.
     
    Poštujući tvoj stav,
    pozdravljam!!
  19. Волим
    Blaža Željko got a reaction from ............. in Epikleza kao ključni momenat razdora u vaseljenskoj (katoličanskoj) Crkvi   
    Pokušao sam s početka '90-ih (tamo negde '91. ili 92.) da studiram, tj. upisao sam institut koji je tih dana oformljen zbog potrebe za veroučiteljima; odslušao sam prvu godinu ali upravo tada poče i beda u zemlji: ratovi, besparica, jad i čemer gde god se okreneš. Valjalo je neprestano raditi da bi se na mnogo mesta očuvao elementarni opstanak; "ko te pita za školu" u tom periodu! Već sam spomenuo da sam dugo bio crkvenjak i ako je išta dobro iz onoga što sam mucao ...nije od mene već od crkvenjaštva i od ljudi sa kojima sam se sretao.
     
     
     
     
    Hmm ..ozbiljne reči! Teško da bi iskreno pobožna sredina zanemarila one reči iz Jovanovog Otkrivenja da "ko doda nešto napisanom ..."  tj. "ko oduzme nešto od napisanog.."  a pri tom da Crkva te "falsifikate" prizna kao kanonske!? Ne verujem da je baš sve išlo od uva do uva i da ni sami Apostoli (a govorili su sve svetske jezike) kao ni njihovi naslednici nisu bili pismeni i trezveni da pribeleže bar nešto - s obzirom na važnost i značaj onoga što se tada dešavalo; te da su konačno u nekom kasnijem periodu ti fragmentarni spisi sistematizovani. To što ih nismo našli, pa krivo je vreme ...mnogo vekova, trusova, tektonskih društvenih poremećaja i razaranja!
     
    Ako prihvatimo da je onomad bilo normalno "falsifikovati" tj. podmetnuti kukavičje jaje, (kako ti reče da je to bilo uobičajeno u ono vreme) a pri tom "uobičajeni falsifikat" bude legalizovan i verifikovan Crkvom, dakle Vaseljenskim Saborima na čelu sa Duhom Svetim, onda se mnogo toga relativizuje!?
     
     
     
    Ja je ne apsolutizujem samo kažem da je to uslov za harmoniju! Hijerarhija ili Jerarhija je viši čin (čak aneđelskog dostojanstva - "iže Heruvimi")  ustanovljen od Hrista ...i to je činjenica.
     
     
     
     
    Može biti Liturgije pa ako je i samo jedan sveštenik u Crkvi! Može čak sam sebi da odgovara i sa amin jer je i čovek a ne samo sveštenik! Bez sveštenika nema Liturgije - bez naroda ima!
     
    Nije Liturgija kriva ako je Crkva prazna; ako nema laika! Gospod je tu i čeka! Ona je ponuđena večera dovoljna samoj sebi, a sad što se mi radije hranimo iz kontejnera to je druga priča. Liturgija je stvarnost - mi živimo u iluzijama! Nije narod božanstvo već je Hristos Božanstvo!
    Bez Liturgije nema ni naroda! Nije narod izvor Liturgije, no je ona data za ljude! Crkva je tu zato što je Bog hteo da nas spasava! To je Njegova ponuda iz najplemenitije želje! Dao joj je kroz nadahnuće i oce formu i oblike nama razumljive. Svete tajne, Hijerarhija i Jerarhija jesu Njegova komunikacija sa nama! Modernim rečnikom rečeno, a da nije preko mere vulgarno: one su interfejs Carstva prilagođen čovekovim komuikacijskim sposobnostima.
     
    Liturgija je stvarni Hristov svet i ona čeka da joj se ljudi pridruže ...makar je sam sveštenik u Crkvi! To ti je isto kao i ono: "Pridite, jedite .." a niko ne priđe!? Da li to umanjuje realnost Hrista u putiru kog je Duh Sveti kroz sveštenika pretvorio od hleba! Naravno ne! Može Gospod bez nas; Njegovo je sve! Mi ne možemo bez Njega - o tome se radi!
     
    Gospod čeka u svojim još uvek otvorenim dverima da sa Njim sarađujemo na sopstvenom spasenju! Ko neće ne mora; nikoga On ne prisiljava! To što (ili ako) naroda nema ne znači da On i dalje, makar kroz jednog sveštenika, ne čeka na istom mestu!
     
     
    Pomjani brate
    Pozdrav
  20. Волим
    Blaža Željko got a reaction from ............. in Epikleza kao ključni momenat razdora u vaseljenskoj (katoličanskoj) Crkvi   
    Čestiti Markane, Nisam ti ja neko ko može da daje kvalitetne odgovore na ovakva pitanja; odviše su ozbiljna; ne spadaju čak ni u onu grupu bezbednog ćaskanja, ali pošto sam se već drznuo da pišem na ovu temu onda bar da pokušam, koliko mi Bog (i crkvenjačko iskustvo) dade da nešto razumevam iz Crkvenog života i naravno uz Njegovu pomoć, da je nekako udenem u ova Tvoja pitanja koja su izvedena iz nje.
     
     
     
     
    Naravno da je potrebno uzeti trebnik u ruke, ustanovljen ocima Crkve, i pročitati molitvu nad odeždama da bi one bile u CRKVENOJ FUNKCIJI! U protivnom, ako je dakle nepotrebna tipikom određena molitva, zašto bih nosio bilo kakvu odeću ako je samo funkcija srž? Samo kao ukras? (protestantski rezon) Pa baš to i jeste ekumenski problem, tj. Problem razdora Crkve - da li je bez Epikleze, samo zato što je u Crkvi, Hostija postala "Telo Hristovo"?! Može se isto tako postaviti pitanje: Da li je čovek kršten ako svakog dana ulazi u crkvu, u njoj boravi par sati u funkciji liturgisanja i ode kući? Svakako -  nije, jer su nadležna lica, počevši od samog Gospoda preko Apostola pa do bogonadahnutih Otaca, ustanovila da to mora biti baš tako kako je Gospod predao svojim učenicima. (Oni su, naime, čitavih četrdeset dana po Vaskrsenju još razgovarali o svemu i svačemu što se tiče Crkve, ustrojstva, kanona i Pravila koje su kasnije Apostoli stavili na papir - i iz tih „apostolskih pravila“ se nazire deo tih razgovora iz perioda o kom ne znamo puno - između Vaskrsa i Vaznesenja)
    Bez Epikleze dakle hleb nije Telo Hristovo; bez molitve, pogruženja i odnosnih molitava čovek nije kršten; bez molitve ni odežde nisu "Odežde" već manje/više lepe pelerine na svešteniku. Opšte je poznata stvar, izričito naređena tipikom i kanonima, da bez epitrahilja sveštenik (osim u izuzetnim slučajevima kakve hitnosti) ne može da vrši nikakvu svetotajinsku radnju! Tu dolazimo do zatvorenog uzročno/posledičnog kruga: Ako ne sme po kanonima bez epitrahilja da vrši nikakvu svešteničku službu ili radnju, onda time što će samo da stavi nekakvu plahtu preko sebe čini povredu Kanona ..jer kao da nije ništa ni stavio na sebe - pa ne može ni da službuje! Da bi epitrahilj valjano i validno postao Bogoslužbena tvar, mora se kanonski, molitvom, "uvesti u službu" čime prestaje da bude obična tkanina! Molitvom postaje deo svete tajne sveštenstva bez kog se ne može čak ni Epikleza vršiti! Deluje nebitno ..ali u ovoj dolini plača ništa nije nebitno - pa ni najmanji zarez u rečenici!
     
     
     
     
    Makar da ga je slikao najbolji vizantolog, kako mogu znati da nije po sredi neki dvojnik na toj slici? Neko jako sličan Gospodu? Treba li da nagađam? Ili slika svetog Nikole na primer? Koliko samo sedih staraca ima na planeti; koji je od Njih baš „onaj Nikolaj mirlikijski“? E kad ga Crkva u saradnji sa Duhom Svetim osvešta onda znam da niti je to Hristov dvojnik niti je ne znam koji Nikola – već je to i Gospod i Sveti Nikola! Tada su te naslikane predstave istinske osobe sa karakterom koji imaju u večnosti! Sava je bez Crkve, bez kanonskog postriga samo Rastko! Crkva sa svojim obrednim radnjama sve uvodi u sveprisutno Carstvo Hristovo i obratno, kroz kanonske obrede to Carstvo uvodi u horizontalnu tj. istorijsku ravan! Večnost Hristovog Carstva sapostoji sa našim vremenom i nije Bog zna koliko skrivena od čestitog sveta; ali vrata od jednog prema drugom su uzana – to je Crkva i Vaskrsli Gospod ...a ka Njemu ne možeš mimo raspetog življenja, mimo Krsta. Bez tih obrednih radnji sa svojim osobenim detaljima za svaku životnu priliku, ta dva sveta (Hristov realni i naš iluzorni) ostaju udaljena jedan od drugog. Ne postoji realnost niti prebražaj ovog sveta mimo Liturgije i svih tajni koje iz Nje ishode! Dakle, ponoviću, ma koliko te sentiment i estetski nadražaj ushitio i slamao pred sjajno naslikanim likom, to bez osvećenja nije ikona! Jeste predstava nekog ljudskog bića, ne znamo kojeg, ali samo kroz kanonsku Crkvenu radnju postaje ikona pred kojom možeš da se moliš, uzdišeš, plačeš ... i sve tako – zato što joj je kroz sveštenika Gospod Duh Sveti udahnuo večnost! Kao što ti kroz sveštenika i određenu kanonsku molitvu Gospod spere grehe u ispovesti; što ne može niko drugi na planeti! Sa molitvoslovljima iz trebnika nije se šaliti.
     
     
     
     
     
    Kako bilo ko od ljudi može odgovoriti na ovo, ne razumem? Mogu da mucam svoja gledišta ..ali ona su plod pregršti kojekakvih logičkih konstrukcija, dedukcija, jednačina ...pa sve to iz bolesnog srca! Bezmalo da mogu da pomislim da je Tvoje pitanje i tendenciozno s obzirom na duboke mučne utiske dok ga samo analiziram, kamo li još i da dajem neke, nazovimo to, odgovore!? Nemoj me pogrešno razumeti ali i jedno i drugo, i samo pitanje i eventualni odgovori, izlaze iz okvira pristojnih razgovora i ulaze u „zonu sumraka“...u zonu prelesnog zanesenjaštva.  Pitanje podstiče nadmenost; raspaljuje opasne emocije i pomisli ..pa naprosto prva spontana reakcija mi je bila da odbijem da uopšte reagujem na njega.  Ko sme da se usudi da ti odgovori decidno u smislu: „To ti je tako i tako i nema druge“! Reč je o tajnama o kojima su „u grobu ključevi“ kako bi rekao Njegoš! Ko je toliko neozbiljan pa da krene o ovome da raspravlja sa autoritetom; sa nekim umišljenim „znanjem“? Ipak, tretiraću pitanje kao iskreno i bezazleno spontano, premda kao Bogoslov možeš i sam da daš verovatno i dublja rezonovanja na sopstvene dileme!? Da ne kažem da o tome nebrojena svetootačka štiva nisu već sve objasnila i po dubini i po širini! Kako god  ..rezonujmo nešto iz mora nepoznanica u ovoj temi pa šta nam Bog da  ...ali, ponavljam, debelo na taj način izlazimo iz okvira  u kojima je poželjno kretati se. Dobro je slušati zakone i neke potvrđene izreke ...na primer ona iz kupea vagona: „Ne naginji se kroz prozor“ – može da te odvali neka bandera! E ovo je baš to naginjanje kroz prozor!
     
     
    Najpre, svesavršena je jedna jevanđelska istina koja nedvosmisleno govori da nije mudro petljati se preko mere u ovu problematiku i ona glasi: „Duh diše gde hoće“! Ne po našim željama ili shvatanjima već po Njegovoj volji koju mi ne možemo znati niti se o njoj usuđuju mnogo čistiji ljudi da raspravljaju. Hristos je tamo gde On to hoće da bude kao što, uostalom, On zove koga On to hoće. Ima na više mesta u Jevanđelju ova činjenica.  Neko Crkveno iskustvo kaže da je On tamo gde nema osuđivanja. (Već sam pisao ovde u blogovima da je „neosuđivanje“ digao na stepen iznad svih zakona i prosto obećao da „ko ne osuđuje, neće biti osuđen“! Pazi to obećanje!!  Čoveče, nećeš biti osuđen ako ne osuđuješ!?)
     
     
    Pa i priča o bludnom sinu daje široke odgovore na mnogo toga? Može li se otići od Boga i Njegovog Duha u daljni svet gde nema Njegovog uticaja? Jevanđelje ovom istinom svedoči da može! Može li se pojedinac udaljiti od Liturgije i time sebe uvesti u vihorove bespuća koje spominje i Njegoš kada kaže za sebe da je: „slamka među vihorove“! Može naravno i kolektivitet, udaljen od Liturgije, biti razbijen na komade kada i sitna svetotajinska dela pojedinaca postanu nedovoljno jaka protiv vihorova rastakanja i raspadanja; premda je ovo sa kolektivitetom, etnosom ili kakvom sličnom sociološkom kategorijom uvek po sebi pojam obavijen maglom; nema konture ..nema definiciju.
    Ja, naime, strašno ne volim taj rastegljivi pojam „narod Božiji“ pogotovo kada o njemu pričamo na nacionalnoj osnovi! Pazi tvoje pitanje: „зар Свети Дух не силази уопште на народ Божији мимо богослужења у храму и мимо свештенослужитеља којима је дао власт?“ Na koji tačno narod misliš? Zar misliš da ti iko može na ovo odgovoriti? Možemo samo reći ono što sveti Oci već govorahu o ovom problemu a to je da je Sveti Duh izvor svakog života te da sve što postoji održava u životu – ali je samo u Hristu spasenje! Nije li to tačno? Pa to su na mnogo mesta reči samog Spasitelja, kasnije Apostola i svih Otaca Crkve! A kako onda drugačije svet da se spase ako ne kroz Liturgijsku zajednicu sa Hristom (Crkva, sveštenstvo) koji je jedini merodavan da pošalje Duha Svetoga, kako je sam izvoleo reći Apostolima pred Vaznesenje? Mimo Crkve može li biti Duha s obzirom da Apostol Hristov kaže da nema drugog imena pod kapom nebeskom kojime se čovek, ili ma koji „narod“ može spasiti!?
    Iz Liturgije i svetotajinskog života nam ishodi sam Život; jedna duboka unutrašnje/spoljašnja realnost (preobraženog sveta) koja nas oživljava i daje energiju za postojanje; kao što su i onih pet mudrih devojaka malo po malo sticale ulje za Ženika; a čime ako ne životom u Hristu! Vremensko-fizičko-duhovnom udaljenošću od Liturgije, od Hrista koji je Svetlo svetu, moraš sve više da trošiš tog prikupljanog ulja da bi išta video oko sebe. Na kraju ga potrošiš a nema ko da ga više doliva.
    Nije tek tako sam Gospod vrednosti koje nam je dao uporedio ni manje ni više nego sa novcem, sa talantima. Spustio nam ih je u dlanove – mi bi dakle trebali da smo ih svesni jer ih vidimo u ruci! Sa tim blagom sad nešto treba uraditi, ali šta – verovatno se svako od nas pita to isto pitanje?! Kad vrednosti (a mi sa svojim poslovima i zaradama samo smo vidljiva slika tog sveta) bezočno samo trošiš na površne stvari vrlo brzo pojedeš svoju supstancu; nemaš više šta da „obrćeš“ - ostanu samo ruina i  goli zidovi; a Gospod kad se vrati traži svoje „sa dobitkom“!?
    Gospod je, dakle, Liturgijskim životom dao darove Duha Svetoga ... i otišao bez da je rekao kad će tačno doći! U našim rukama, u čoveku, je dakle koliko ćemo od tog duhovnog umnožiti ili prosuti ... Ne treba nikada smesti sa uma da ništa nije magijsko i jednostrano u relacijama Bog – čovek! Uvek i uvek je samo saradnja ...dvosmerna! Gospod Duh Sveti se ne nameće kao što je i Gospod Hristos nenametljiv. On pokuca na vrata nekog sela ..ovi ga ne prime ...on mirno ide dalje.
     
    No moram još nešto prozboriti o temi „narod Božiji“ koji mene jako ...hmm ...dojmi! Bio sam dugo ubeđen da su Narod Božiji, direktno od Nega izabrani, bili Jevreji!? Sad vidim da ima i drugih gledišta!? Dobro, oni su bili pa više nisu! Nisu prepoznali proroke, znake vremena i konačno Gospoda.
    Kroz Hrista, kroz Crkvu, Bog usinovljuje mnoštvo sveta pa sam sklon tome da narodom Božijim, bez ikakvog heraldičkog predznaka, vidim svaku krštenu dušu koja svoj teški život nekako nosi na plećima u Hristu padajući i u Hristu ustajući! Konačno, mislim da Narod Božiji može biti samo onaj koji će tek doći u Carstvu Hristovom po Njegovom drugom dolasku; tada će oni spaseni biti „Narod Božiji“ a pre toga ja ne razumem šta taj pojam znači!? Smatramo li sebe (ti, ja, mnogi drugi...Srbi, Hrvati, Makedonci, Laponci) nešto dostojnijim Carstva i time većim od drugih? Kako uopšte možemo znati ko je „čovek Hristov“ ili „narod Božiji“ kada će u Dan onaj koji dolazi „dva biti u polju; jedan će se uzeti drugi će se ostaviti“! Šta onda znači narod Božiji? Čime se to meri? Deklarativnim izjašnjavanjem? Ne brate; to Gospod koji dolazi određuje na individualnom nivou („dva u polju“ koji su razdvojeni) a ne kolektivitetu u paketu! Gospod će po svedočenju Jevanđelja suditi svakom ponaosob, licem k licu,  po našim delima i dela će nas osuđivati – ne pripadnost nekom etnosu i ne znam šta sve ne.
    Mi Liturgijom kao oprisutnjenjem Hrista, tj. Svete Trojice u punoći, bivamo unutar jedne realnosti koja nije od ovog sveta i koja ne traje samo na liturgiji već u svim postupcima kojima bi trebalo da živimo u sve dane – sve je to deo Liturgije kada si kršten i verom bauljaš za tim vrednostima, što je uostalom i tvoja platforma.
    Hrišćanska, i starozavetna i novozavetna, istorija svedoči da je čovek kvarljiva roba; najzad smrtni smo i umiremo. Anđeo Gospodnji je otpao od Hrista a uživao je u punoći sve Blagodati Duha Božijega kao stvoreno biće. Ubilo ga je duhovno, iskvarilo ga je, jedno bolesno raspoloženje! Mi smo skloni neprestanim padovima a svi oni ostavljaju neki trag i u nama i u zajednici u kojoj živimo.
     
    Lično verujem da, po pitanju očinske ljubavi i boemske širine, Bog nije formalista i da je pred Njegovim merilima svet prilično binaran (ili si čovek ili nečovek - u odnosu na ljude, što bi često naglašavao patrijarh Pavle) pa verujem i da je Sud koji nam je Gospod objasnio, kao izveštač sa lica mesta preneo kao direktni učesnik u njemu, tj. kao sam Sudija, upravo onakav kakvim ga je u svom izveštaju i opisao. Naime ljude odvaja levo i desno po krajnje jednostavnim kriterijumima – na one koji su činili dobro i na one koji su činili zlo; a one koji nisu osuđivali (ovde i sada) uopšte ne izvodi na sud! Pa to On sam kaže: „Ne osuđujte i neće vam se suditi“. Idu direkt! Hoću da kažem da je, konačno, sve u ruci Božijoj i da na pitanja kao ovo gore ne može niko odgovoriti. Tajni toj u grobu su ključevi! Možemo sa manje ili više uspeha da se naziremo u filosofskim maglama, ali šta je to sve ako su srca prljava? Ništa! Veliko nula! Mehur od sapunice koji se nadima svojom prazninom!
     
    S toga od Boga ti želim zdravlje ... a preporučujem se tvojim molitvama. Pomjani i gde god odeš da hodočastiš stavi na hartiji i moje ime "sa bližnjima" ... Bog već zna ko su oni.
    Pozdravljam te
  21. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у Epikleza kao ključni momenat razdora u vaseljenskoj (katoličanskoj) Crkvi   
    Свиђа ми се поређење Благовести и епиклезе, добар текст.
    Имам литургичку недоумицу, а индиректно је повезано са горе описаним: потреба освећивања богослужбених одежди? Да ли су ту неопходне молитве или се освећују самом својом функцијом? Путир, дискос? На крају крајева, да ли насликани Христов лик не представља икону ако се не прочитају молитве у цркви, тј, зар то значи да не треба да му одајемо поштовање?
    И најважније и највеће питање: зар Свети Дух не силази уопште на народ Божији мимо богослужења у храму и мимо свештенослужитеља којима је дао власт? На крају крајева, зар нема Светог Духа и мимо Светих Тајни, ако живимо светотајински,   и Духом се крећемо и кад изађемо из храма? Да ли  чином милостиње учињеним од срца приђемо ближе Христу него кад хладно примимо Његово Тело?
    Поздрављам те, Жељко, и не замери што ја увек имам нека питања, то значи да ме је текст подстакао на размишљање и тиме испунио своју сврху. А и уважавајући твоје мишљење, формирам успут и своје.
  22. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у Abortus ... ubistvo sa predumišljajem!?   
    Слажем се у свему. Пуно би се требало још дискутовати на ову тему, јер је стање друштва у целини испреплетано са дете-убиством. Неко је био објавио сјајан текст, говорећи да за абортусе нису криве само потенцијалне мајке, већ и себични очеви, као и деде, бабе, друштво у целости са својом духовном скрнавошћу и примитивним схватањима. Да не помињемо псеудо-побожност... Хорор, колико је деце у утроби мајке рођено. Нешто најтрагичније...
  23. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у Neosuđivanje kao vrata spasavanja!   
    Текст оправдао очекивања.
  24. Волим
    Guest
    Blaža Željko got a reaction from Guest in Strast nije objekat ljubavi! Strast je ljubav! (update - manje prepravke) :)   
    Uvaženi I.N.
  25. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у Христос се роди и рађа   
    Hahaha, bravo za komentar. 
×