Jump to content

НОВО НА ПОРТАЛУ "ПОУКЕ.ОРГ" - ПРИЈЕМ ВЕСТИ И ТЕКСТОВА, кликните на линк

Blaža Željko

Члан
  • Број садржаја

    433
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Blaža Željko је реаговао/ла на Милан Ракић у Film "CRIMSON TIDE"; Vasili Arkipov; lanac komande nuklearne podmornice   
    Odličan prikaz
  2. Свиђа ми се
    Blaža Željko got a reaction from Драшко in Bilo mi je drugi put   
    Ona slika sa bačvom i rekom u pozadini .. ima u njoj istorije i života; onog iz "Ragine glave"  
  3. Свиђа ми се
    Blaža Željko је реаговао/ла на Милан Ракић у Bilo mi je drugi put   
    У Драле, када си и у овако, рекао бих штуро опису свог путовања "издоминирао" и успео да га приближиш, барем мени те сам се осећао као да сам са тобом био тамо, макар да ти окрећем ноте и после да заједно лочемо црно пиво, могу тек замислити какав би путопис ово био да си написао још који редак. Браво! 
  4. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Милијана Џодић у MIRNA REINTEGRACIJA   
    Pisaću latinicom jer verujem da ti je lakše da čitaš, nije to do tebe, u crkvi se ni ja ne osećam kao deo Crkve, a trebalo bi, lako je izjašnjavati se kao pravoslavac, teško je to biti, jaki smo na busanju u grudi, na delima slabi, mlaki i nikakvi, samo ti stoj i živi veru i briga te ko šta misli, da misli ne bi ni pisao tako kao gore pomenuti
  5. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у Proslava "Nove godine" i problem kalendara - iz rasprave sa FB   
    Tako je, sasvim minorno. Lično, ni jedna ni druga mi nije važna, to je samo datum kao datum, ništa konkretno ne obeležava...
    Samo ne bih išao toliko daleko da kategorički tvrdim da Boga nema u drugim, pa, zajednicama (da ne kažemo crkvama, jedna je crkva)... Na neki način možda Ga i ima, "ko sam ja da sudim tuđem slugi"? 
    Svako dobro , Blažo, Hristos se rodi! E, to je praznik kojem treba da se radujemo!  
  6. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Јанко у Strast nije objekat ljubavi! Strast je ljubav! (update - manje prepravke) :)   
    Занимљиво расуђивање.
    Моје виђење је да оци под страстима подразумевају погрешне циљеве ка којима усмеравамо љубав (као животну енергију у нама). Наша љубав је та боголикост саме Љубави, и налази своје потпуно испуњење само када је упућена ка свом истоименом Извору, када се у њега улива и из те перспективе сагледава свет око себе (црпи енергију из самог Извора и дели са другима). Тако је страст потпуно погрешан циљ ка ком усмеравамо нашу љубав, и који води у смрт-материјалне ствари, задовољење телесних "потреба" итд исл (усмериш брод пуном паром право према провалији, хридима, водопаду и он се распадне-потрошиш сву енергију узалуд), заљубљеност је фиксирање земаљског објекта/циља (особа) и усмеравање љубави са јаким упливом емоција, идеализацијом објекта и усмереношћу на себе/своје прохтеве (усмериш брод према месту на хоризонту које приметиш како у мраку светли, без карте и компаса, не знајући да ли је то прави циљ и коначна одредница пута-енергетска неизвесност, кад/ако стигнемо на тај циљ сазнаћемо), док је љубав прави и једини циљ који се огледа у усмерености наше љубави ка Љубави (брод који води Христос ка мирној луци, и све успутне станице буду посећене на време и са правим циљем, поменуто повезивање са Извором). 
    Дакле, као што термин црква користимо на два начина у нашем језику(мало/велико слово), тако и љубав (мало/велико слово, али и циљ/енергију). 
    Бојим се да онај први начин интерпретације страсти може бити мало проблематичан у сфери уметности. Уметност остаје увек на субјективном играјући по маргинама личносног. Тако она качи и љубав (као циљ) и страст мешајући их, а какав коктел ће да испадне то сам Бог зна. Ето, ми ни после колико векова не можемо прецизно одредити позицију како неког дела тако ни уметника. За неке видимо богонадахнутост, за неке видимо промашеност, неки су и дан-данас предмет расправе.
    Да, љубав је основни чинилац сваког покрета и њена усмереност нас детерминише као личности, али не бих олако склапао та два појма...
    Опрости, ово на прву лопту. Без превише удубљивања.
  7. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Toma у Treba li krštavati decu ili ih pustiti da se sami odluče za to u svoje vreme?   
    Ako su deca sveta (1. Kor. 7,14), neka se i krste:

    Muž koji ne veruje, naime, posvećen je vernom ženom, i žena koja ne veruje posvećena je bratom; vaša deca bi inače bila nečista, a sad su sveta. 
  8. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у Treba li krštavati decu ili ih pustiti da se sami odluče za to u svoje vreme?   
    Samo bih dodao da je, u sustini, svaki covek stvoren po Hristovom liku donekle već i hrišćanin, to mu je u prirodi -  da se ka Prvoliku kreće, te rano krštenje nije narušavanje slobode deteta. I, ono što si napomenuo, ako je i kršten kao hrišćanin, to ga ne mora automatski činiti dobrimhrišćaninom, kasnije se može udaljiti i od Boga i od Crkve, ima slobodu, ali dužnost roditelja je da tu slobodu usmeri, kao što ga i vaspitavaju za njegovu dobrobit. Govoriti o narušavanju slobode rodjenjem u Hristu je kao da optužujemo roditelje jer nisu pitali dete da li da ga i fizički irode   Fin tekst, Žeks.
  9. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у "Razvodnjavanje svešteničkog čina" iz Svetih Tajni Crkve   
    Da, o ovom poslednjem smo već vodili dijalog, a tiče se smirenja, tu je bolje da se složimo kako se ne slažemo!  
    Ista stvar, moji stavovi nisu dogme.  
    Živ bio, Blažo!
  10. Волим
    Blaža Željko got a reaction from ............. in "Razvodnjavanje svešteničkog čina" iz Svetih Tajni Crkve   
    Laos ne može nikoga da krsti niti da hleb pretvori u Telo Hristovo! Laos sveštenosluži tako što u praksi svedoči svoje uverenje i što se Bogu moli za svakog, dok je sveštenički čin kvalitativno i hijerarhijski iznad laosa! Svešteniku je aristokratska priroda datost po blagodati rukopoloženja, nama je naredba i cilj! Sveštenik bez ljubavi je, kako već citirah Šekspira, "tiranin" - a u suštini ko to bez ljubavi u sebi nije tiranin!? Uostalom Njegoš reče "svet je ovaj tiran tiraninu a kamo li duši blagorodnoj!" Čim izgubimo ljubav iz srca mi smo deca ovog sveta gde su aktivni nekakvi zakoni i ponašanje koji se integralno vide po zatvorima; među nama u svetu su prikriveni malo sramotom, malo u jagnjećoj koži i slično. Bez ljubavi sve je tiranija.
    Dakle ne razumemo se u terminologiji! Aristokratski maniri su maniri "Carevih slugu"; to je npr. i postiđenost nekog deteta! Boemska širina koju sam naveo gore je aristokratija...ali su nam vremenom razne komunističko demokratske dogme ubrizgale virus u kom iskrivljeno gledamo na ove pojmove! 
    Kriva Drina ostaje kriva, niko je ne ispravi ma koliko pokušavao! Postoje neke formalne organizacione stvari u Crkvi kakve su Crkveni sudovi ...pa su oni instrument za "ispravljanje krivih Drina". Da li oni rade svoj posao? Hmm ako ne rade pa daće odgovor za svoja dela u Dan Suda ...šta imamo mi sa time ako znamo kako treba živeti?! 
    Sami da istražujemo pravde i krivde, bez tih "instrumenata", hodamo po žiletu; podsticani pomislima "opravdanosti" ustajemo revolucionarno na davno uspostavljenu hijerarhiju! Ustajemo na vetrenjače ...a to znači da više nemamo racionalnu svest kao što ju je pogubio i Don Kihot!
    No to su moji stavovi; nikog ne obavezuju i ovo je samo lepa diskusija! Živ mi bio Markoni!  
  11. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ............. у "Razvodnjavanje svešteničkog čina" iz Svetih Tajni Crkve   
    Hm, to nema veze sa aristokratijom, po meni. Zanimljivo da niko od navedenih u ovim zaista lepim primerima nije sveštenik, ali je po tebi arisotkrata: što opet odudara od onog prvog gde vidiš isključivo sveštenike kao duhovne aristokrate. Što će reći: ne čini nas vrsta službe veličinama ( ili kako ti kažeš, arisotkratama), već dela ljubavi kroz koja se projavljuje Hristos.
     Druga stvar, koja mi najviše smeta, pod izgovorom izbegavanja sablazni, prećutkujemo stvari koje su očigledne, te to, paradoksalno, stvara daleko veću sablazan.  
    Da zaključim: ne osporavam posebnu blagodat sveštenoslužiteljima, ali i laos sveštenosluži. Premisa ti je, možda, dobra, terminologija meni daleka, za mene aristokratija je sinonim za snobizam.
  12. Волим
    Blaža Željko got a reaction from ............. in "Razvodnjavanje svešteničkog čina" iz Svetih Tajni Crkve   
    Markoni, ja nisam nezabludiv! S toga pomjani! No moram reći sledeće ...ovaj sajt je po defaultu duhovnog karaktera u osnovi, čitaju ga mnogi katihumeni, početnici u veri i slični; s toga ne sme biti mnogo improvizacije, pesničkih zanosa, ushićenja i neodmerenih reči ..mogu i nesvesno da budem spoticanje nečijoj duši a onda jaoh meni "tamo nekad". Sveštenički lajkovi me drže "pod visak" da ne odstupim previše od uzansi svetih otaca od kojih je lako otpasti a da i ne primetiš. 
    Eh eh; naravno ja "ne tražim" živu, delatnu, pokretačku veru u sebi i drugima!? Dobro, ogradio si se, nisi mislio na mene ...ali zašto misliš da bilo ko odavde ne traži ovo što si naveo?! 
    ?? hmm, negde po dubini ovo je faul moj Markoni ..ali dobro, "sudija nije vid'o"  Koliko se sećam iz to malo instituta koji sam pohađao postoji predmet koji se zove dogmatika!? Moraš da mi razlučiš na šta si tačno mislio kad reče "puke priče i mrtve dogme"? Ovo "bajke i basne" ne bih komentarisao.
    Aristokratija, ako pažljivo ispratiš gornji tekst, nije negativna konotacija koju nam decenijama servira komunistički duh ... i koji nam još vonja kroz srca i podsvest! (još mi, čak ni vi mlađi, nismo od toga oprani) Aristokratija nije "despotija" u onom negativnom smislu nadmenosti i gordosti. Gospod Hristos, koji u pričama sebe naziva Gospodarem, ima aristokratske manire Carevog Sina! Da li ovo što rekoh nije tačno? Zar nije On Carev Sin?! Pa i pored svega ima divne aristokratske manire ...iskreno Ga nije blam da svoje gospodstvo ponizi i da pere ljudima noge, da sedi sa bludnicama i lopinama a da sve to vreme ne izgubi ništa od svog dostojanstva jer ga nije mešao sa grehom! Sedeo je sa grešnicima ali nije činio greh! Razdvojio je greh od grešnika! Propustio si da zapaziš u tekstu navod Šekspirove definicije istinske aristokratije: "Vlast bez ljubavi je tiranija"! Izvedeno: pretsednik bez ljubavi je tiranin! Sveštenik bez ljubavi je tiranin! Patrijarh bez ljubavi je tiranin! Otac porodice bez ljubavi je tiranin!
    Sa druge strane pustinjak sa Svete gore, koji ide bos po kamenju je aristokrata! Aristokratija u izvornom smislu je najdublja boemija ali ne ona gde si raskalašna i nepristojna pijanica već ona gde široko gledaš na ljude; nevidljivo pomažeš nevoljnicima, ništa ti nije teško! Mi ne možemo da se otrgnemo od slike novopečenih "aristokrata" koji do novca dođu preko noći pa misle sad su "krem" ..a počesto nepristojni i primitivni klovnovi! To nama u podsvesti muti sliku prave aristokratije koja se gradi generacijama kroz poštenje, rad i RED! Hijerarhiju! 
    Samo dva primera (dostojna žitija) da oslikam ovo o čemu govorim. Pre petnaestak godina svirao sam na Stenki. Lepo veče, bašta puna! Pojaviše se dva cigančića od desteak godina i onako prljavi i slinavi krenuše od stola do stola da prose! Ja ih naravno gledam sa "visine" a onda dobijem moralnu i duhovnu šamarčinu da nedelju dana nisam bio dobro! Gazda Milorad odnekud dođe, uze ih za ruke, odvede najpre do toaleta da se umiju i operu ruke ...a onda ih je smestio u jednu salu bez gostiju, doneo im toplu čorbu, meso i još razne hrane. Sve vreme ih je on služio! Ne pitaj kako sam se osećao!?
    Drugi primer: Idem sa sveštenikom po kućama na Senjaku za svetonikolajevske vodice! Početak decembra ..post! Seli malo posle obreda da popijemo po jednu i taj domaćin, (čovek je imao privatni Fordov servis), iznese đakonije ..mrsne! Podigne prema svetlu pršuticu koja se prelivala bojama i reče: "Vidi pope, metalik"  Za mnoge sablazan, tada i za mene naravno! No tu, na moje oči, dođe njegov radnik i u kontekstu teme koja se povela reče da neka bakica iz ulice nema frižider a da dve kuće dalje siromašna porodica nema televizor! On reče tom radniku: "Kobac, nosi i frižider i televizor ..onaj iz spavaće sobe!" Saznam kasnije da je celu sporednu kuću dao desetini izbeglica ... 
    E vidiš Markoni ... to su najlepši primeri boemije, istinske aristokratije! Ti ljudi mogu da budu i pretsednici i patrijarsi i vođe u svakom smislu! Oni nisu preko noći stekli svoje imetke! Generacijama je to zidano ili bar u velikom ličnom trudu zarađeno ..ali ih nije promenilo; ostali su u dušama ona detinja širina ...a to je Hristova aristokratska osobina Carevog Sina! Imaš ljude koji su istinske aristokrate makar da su čistači cipela ...vidi se to po govoru tela i rečima; a imaš isto tako, i među sirotinjom i među bogatima, umišljenih prostaka koji su bolesni od uobrazilja neke veličine! Na toj klackalici smo svi; ratuje u nama aristokratska priroda dobijena od Cara Slave sa prostačkom prirodom ovog sveta ..i taj rat je posvednevan! 
    Možda sam bar za malo približio pojam aristokratije onako kako ga ja vidim?
  13. Волим
    Guest
    Blaža Željko got a reaction from Guest in "Razvodnjavanje svešteničkog čina" iz Svetih Tajni Crkve   
    Čuj "praštaj" kao da nešto imam da zamerim Markoni?! Taman posla! Pa ćaskamo; diskutujemo ... tupimo, zavisi kako se i sa koje pozicije posmatra.  Svi imamo  svoje stavove i ovde ih iznosimo; nekome se sviđaju nekome ne; i to je to. Ako nam se mišljejna ne poklapaju nije strašno dok za posledicu nemaju nečiju ozbiljniju sablazan ..ne onu malu svakodnevnu koja ti natera krv u obraze pa pomisliš "e sad ćeš da vidiš", već pravu sablazan koja je tektonska! 
    Moj Markoni, kažeš da imam „suviše pogrešnih premisa da bi mogao potanko da odgovoriš na njih“ a interesantno da je upravo ovaj tekst znameniti otac Ivan Cvetković šerovao na FB profilu i nazvao ga nekako kao: „Odličan tekst na poukama“. Ruku na srce ne dugo posle (nakon dan dva ...ne znam) ga je povukao i to je njegova diskreciona odluka pred kojom priklanjam glavu. Verujem zbog ostrašćenih komentara ali ne bih mogao to sa sigurnošću da kažem. Pokušavam, najzad, čak i da ne mislim koji su razlozi ali u svakom slučaju on je u jednom trenutku smatrao da tekst ima težinu. Nisam gledao lajkove ali ne bi bio prvi put da se ti i ja u nečemu ne slažemo a da upravo to završi na zidu oca Ivana a onda tamo dobije od drugih sveštenika dobre ocene ..a mene Markoni samo to i interesuje! Svaki taj sveštenički „lajk“ doživljavam kao blagoslov (što na svoj način i jeste) inače ne bih ni sedao da pišem. Ja, kao lenji sluga, zanimljivog istorijata (najblaže rečeno) .. tragam za menjačima! Dugo sam se pitao ko su oni, još uvek tragam, možda ću tako ceo život? Ko zna?! Eto, i ovde kopam ... možda su tu ..  
    Elem, nisam ja nešto naročito pismen; govorim ono što sam kroz crkvenjačko iskustvo sagledao i pohranio negde duboko pa to ne dam da iko remeti „da smo braća rođena“ ...ili što bi iz "Đekne.." rekao Radosav: "Nećeš vala da ćemo za gušu da se 'vatamo"  Ali za ovaj put ne bih više ništa pisao; možda nekom drugom zgodom! 
  14. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Рапсоди in Da li Sveto Pismo ne protivreči evoluciji? (uz par komentara članova)   
    Ih rapsodijo, "mozak stao"?! Ko da moj pa radi?! Zato ništa i ne puštam u mozak jer, bar kod mene, prepun je prespojenih neurona pa često varniči, puši se i sam od sebe restartuje! Čim krenem da razmišljam moram da odspavam! Zato ništa od Crkvenog štiva ne čitam kritički, mozgom, već puštam da se sliva u neke dublje delove bića, tamo gde su instikti, vera, slutnje. I ni po koju cenu ne pokušavam da to upotrebljavam po svaku cenu "odmah i sad" dok se ne svari kroz iskustvo i dok se ne profilteriše i profiliše kroz crkvene Oce kao graničnu vrednost tih prevažnih istina. Ključno je živeti koliko je to moguće po rečima Jevanđelja, molitveno se vezivati za Hrista, i onda će ti instikti da pokrenu mozak kad za to dođe vreme. Užasno greši onaj koji misli da samo čitanje Jevanđelja (koje je neodvojivo od liturgijskog načina i života i mišljenja) samo po sebi daje odgovore s neba pa u rebra. Čitanje je sejanje semena a seme, sama reč kaže, nije jestivo dok kroz mnogo vremena ne sazri u neki plod! Tek tada (a tu je vreme relativno E=MC2  ) možeš da se njime hraniš.
     
    Što se tiče Adama i žene mu Eve, oni ni u kojim okolnostima, da su čak, ako ćemo i evolucione terminologije, postigli i neki maksimum, pa i savršenstvo (a šta je savršenstvo za čoveka?), nisu smeli da uzmu sa tog drveta jer su njihovi (naši) životi najdirektnije zavisili od poštovanja Božije Reči da se sa tog drveta ne dira ništa! Uzimanje sa njega je nepoštovanje Života - a Bog je Život! ("Ja sam Put, Istina i Život" - kaže Hristos kad je došao među nas) Interesantno da je to jedino drvo u Edenu koje ih je isto tako hranilo kao i ostala drveta ali ne direktno i ne materijalnim plodovima već ih je hranilo samim Životom kroz njihovo uzdržanje. To drvo je preduboka tajna, naravno Bogom dana i darivana, od koje je zavisio Božiji lik u srcu čoveka! Bog je nadsuštastven; dao je deo sebe Čoveku kao blagodat, ...ali uzimanje sa tog drveta značilo je (vidi uostalom šta zmija suflira Evi) da je čovek hteo više - hteo je nešto što mu ne pripada! I gle, kako je progutao zalogaj ...shvatio je šta je ...samo prah! Samo hemijski elementi zemlje premudro sklopljeni i ništa više! A pošto je život prestao da struji iz uzdržanja prema tom drvetu ...njihovi životi su počeli da se gase! Kao čokot i loza koje spominje Spasitelj u Pismu: kad se naime loza odvoji od čokota ona ne usahne istog trena već neko vreme živi od nasleđenih sokova ...ali vremenom kopni i suši se. Kao i bludni sin koji je tražio deo svog nasledstva ...ali budući da nije imao gde da obrne ta sredstva to blago se istrošilo (pojeo svoju supstancu ...što je slika ekonomije na Balkanu) i on završio među svinjama.
    Dakle, za još milion večnosti nekog hipotetičkog usavršavanja (mada ja ne znam šta bi to značilo s obzirom da Bog za sve reče da je veoma dobro takvo kakvo je) čovek nije smeo da uzima sa tog drveta! Ne postoji dan kada bi to smeo jer je to razdelnik između života i smrti ...granična vrednost između Sina Božijeg po Blagodati ili pak jednog od demonskih služinčadi!
  15. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Жика in Neka promišljanja na reči oca Ilariona Đurice o "spoljašnjoj pobožnosti"   
    Hm ... "smirenje" nije nedelanje i letargija!? To je Vaša lična percepcija i tumačenje gornjeg teksta. Smirenje i neosuđivanje su mučne i izuzetne unutrašnje akcije (ravne pomeranju planine) a ne zombirana, apatična ili letargična stanja ...što, ponavljam, zavisi od lične percepcije i doživljaja navedenog ako stvar posmatramo crno - belo. Ja sam se, ako se malo bolje posmotri sam tekst, naročito početak, složio sa ocem Ilarionom; ali sam isto kao i Vi opazio gorčinu, afekt ...koji sve briše kao gumicom!
     
    Gospod je na svakoj Liturgiji i ona nikada ne može biti nesveta ..makar za jednu jedinu osobu koja se dotakla skuta Hristove haljine. S toga tu rigidnim gledištima nema mesta. Vi, ja ...otac Ilarion, možemo da se uzgnušamo (Bože oprosti) nekog rasula koje odiše površnošću, patetikom i sl. ali nismo mi ti koji treba da načine uzice i bič i uteruju pravdu, znanje ili šta ti ja znam šta već u ljude. Baš zbog svetosti Liturgije, zbog nevidljivo prisutnih svetitelja i Bogomajke ... i "one" jedne osobe koja tu dotiče Hrista verom, a da mi i ne znamo ko je ona.
     
    Tražite rešenje za obamrlost; mislite da je pozivanje na neosuđivanje izraz straha i kukavičluka ...a malo ko da obrati pažnju da je Gospod baš smiravanje i neosuđivanje podigao na stepen iznad svih tajni ... naprosto - ko ne osuđuje NEĆE BITI OSUĐEN! Ko ne sudi ..NEĆE MU SE SUDITI! Pa to kaže On ...Sudija!? Eno, lepo piše u Jevanđelju a istorija Crkve bruji o tome. I baš to je predlog za dinamično i aktivno poboljšanje svega onoga što je otac Ilarion zapazio u narodu, među sveštenstvom ...u Crkvi uopšte. Vama zvuči kukavički ... a Gospod neosuđivanje stavlja iznad svega za Spasenje?! Kako to?
     
    Valja malo zaviriti i u samu tu pojavu i reč "osuđivanje". Zašto Gospod stavlja tako visoko "neosuđivanje" u pogledu spasenja, pri čemu naravno ne treba smesti sa uma i dela ljubavi i svega onog drugog o čemu govore i Apostoli i Oci! Osuđivanje je koren palog bića! Uzimanje sa drveta POZNANJA (greh) skupo košta ljudski rod i svakog od nas ponaosob. "Bićete kao bogovi" obećava čovekoubica ako ga poslušamo. I kad to učinimo ...srce se otruje smrću; otruje se nečime za šta misli da je znanje - i iz tog umišljenog znanja gleda na ljude oko sebe stvarajući predstave o njima kroz prizmu sopstvene bolesti ...sopstvenih uobrazilja znanja! Čim gledamo nekog ...mi ga iz bolesnog stanja sudimo, prosuđujemo, merimo! To je nesvesna radnja i samo sa Hristom i u Hristu ona postaje prepoznata kao nešto loše! Bez Hrista, ona je temelj ličnosti; njen neodvojivi deo i nesvesni pokretač svega lošeg koje se obično ne pokaže takvim u početku. Mi smo u korenu bića pseudo-sudije; lažni advokati i umišljeni tužioci. Sav taj "pravni spektar" iznjedri u podsvesti trač, ogovaranje, maglovite slike "nakaznih lica" kod drugih dok svoje ne vidimo.
    Ne bi Tvorac, kao najdublji i jedino merodavni dijagnostičar i lekar uzalud i tek tako rekao: "Ne OSUĐUJTE I NEĆETE BITI OSUĐENI" ..ukazujući nam na taj način gde je izvor svake bolesti!?
     
    Mnogi nesrećnici, usled naslaga mistike i pogrešnih tumačenja, gde se sve svodi samo na kazne, na istjezavanja na mitarstvima ...od prevelikog straha povukoše se u sebe! Nesposobni da pojme Boga Ljubavi, koju i sami nemaju sa bližnjima jer greh ubija ljubav, projektuju nesvesno sebe i svoje atribute na Njega maštom, predstavama, sumnjivim ushićenjima. Počeli su odavno da SUDE SAMI SEBI (neka ti bude kako si verovao) i misle On (Život) ih čini takvima ...okamenjeni za normalan i autentičan liturgijski život. Poltronišemo tako sami sebi misleći da se molimo a u stvari čisto animiranje; gledamo sebe sopstvenim očima misleći da je to i stav Života sa Ikonostasa! Sudimo o svojim stanjima; zadovoljavamo se ili se lažno preziremo zbog nekih pomisli koje i nisu naše ...i uporno mislimo to je i gledište Neba o nama! A Bog je prosto "Ljubav kojom voli čovek" (+Dimitrije Bogdanović)! Ništa preko toga, ništa ispod toga! Vrtimo se u vrzinom kolu komplikovanih psiholoških urvina kojima je izvor u SUDU (prosuđivanju, osuđivanju) o Bogu, o ljudima, o sebi. Mnoštvo lažnih slika i predstava koje se čine opravdanima!
    Vi tražite rešenje; ...pa eto, Gospod nam ga je dao: "Ne osuđujte i nećete biti osuđeni"! Treba ljudima reći da se opuste; da imaju poverenja u Čoveka sa Ikonostasa! Ne traži On nikakve forme da bi se voleo sa čovekom kao roditelj sa detetom! Čim neko ide unatraške iz Crkve od celivajuće ikone do izlaza ...odmah ga pitajte da li i on od svog deteta kod kuće traži da ide unatraške? Videćete koliko je SUD tog čoveka o samom sebi zablokirao racionalno mišljenje te osobe! Zato je neosuđivanje ODGOVOR ZA SVE. U osuđivanju kao projavi samog korena ogrehovljenog bića leži izvor mržnje na ljude, izvor svađa, netrpeljivosti, sujete ...jer je vaš SUD o sebi povređen nekom Istinom! (Naravno, ne mislim Vaš Marko već govorim uopšteno!) Najzad, da nije sve ovo izraz kukavičluka ili lenjosti, potvrđuje i Gospod koji savetuje da se povratimo i budemo kao deca, naravno ne ponašanjem nego karakterom! Zašto? Gospod koji je sav dinamika i stvaralaštvo ne kaže ovo tek tako kao predlog apatije ...već On predlaže snažnu akciju i delanje! Deca još nemaju greh; ne znaju za njega pa i ne znaju za osuđivanje. Oni ne sude nikome; samo se smeškaju! Zato je za "neosuđivanje" potrebna nenormalna hrabrost jer se ustaje protiv zla u sebi! Protiv izvrnutih gledišta koja nisu čovekova! Nužno se srećete tada sa tim zlom; jezivo je, nepodnošljivo bez Hrista ...i samo u Njemu, Crkvi, je jedina snaga i energija da se koliko toliko u NEOSUĐIVANJU istrajava ...sa posrtanjem, padovima, mucanjima ... i sl. Taj rat traje doživotno...a Vi kažete kukavičluk, apatija!? Neosuđivanje je upravo sve suprotno - akcija, dinamika, bolna radnja! To nije defanziva ...već prvi front rata u ovom i ovakvom svetu.
  16. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ИВАН KARINGTON у Teške reči uvaženog teologa o "licemerstvu u Crkvi"   
    Мислим да Отац Ненад мисли на лицемерство у смислу да смо ми као Црква изгубили контакт са реалношћу, али то је опет од Епархије до Епархије, од Парохије до Парохије. Црква значи породица, фамилија, једна фамилија у Христу, а не сервис за испуњавање егоманијачких жеља и прохтева, о томе се ради. Вероватно је на то мислио Отац Ђакон. Поздрав!! 
  17. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ИВАН KARINGTON у Abortus ... ubistvo sa predumišljajem!?   
    Први смо у Европи по броју Абортуса, највеће зло у Србији.
  18. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Јелена011 у Teške reči uvaženog teologa o "licemerstvu u Crkvi"   
    Brate Zeljko, ziv ti nama bio jos stotinu ljeta otkrih tvoj blog ovde i svidese mi se mnogi tekstovi koje si napisao.
    Gleda ovog osvrta na oca djakona, moram ti reci da mi je krivo sto razlicito citamo isti tekst.
    Ja sam oca djakona potpuno citala kroz prizmu tvog drugog teksta o neosudjivanju.
    To licemerje koje on pominje tj protiv koga ustaje, je upravo licemerna osuda ljudi iz crkve, svih onih drugih nehriscana, praznicnih ili obrednih pravoslavaca, obicnih laika i ostalog. mi u crkvi pogotovo u neofitskom periodu, ili ako smo na nekoj "poziciji" itekako umemo da osudimo drugog coveka. i zbog toga licemeri, jer osudjujemo druge, a sami ne cinimo dobro.
    Pricamo o Hristu, o vrlini, o podvigu, o svacemu necemu sto se moze nazvati vrlina, a sami nismo od onih "ne zivim vise ja nego Hristos u meni".
    Iz tog prostora licemernog "coveka u crkvi", iz prostora autisticnog coveka koji samo svoje iskustvo uzima kao jedino validno i reprezentativno, skloni smo odbacivanju i prezrenju upravo onih "najmanjih".
    I djakon Nenad o tome prica i na nasu savest apeluje, da iako je neko klir, ne zaboravi narod, ako je svestenik da ne zaboravi parohijana, ako je vladika da ne zaboravi sve one "pod njim" jer "ako hoces da budes prvi onda sluzi drugima", a ne trazi pocasti za sebe...
    I zato je nase licemerje "vece", jer mi imamo Hrista, zivog, raspetog i vaskrslog, a neko ko ne zivi liturgijski nema Njega. (ima ga samo nema pojma al ajd to je druga tema).
     
    Mozemo mi da pricamo o idealima i da bi prosto trebalo da nije tako ali realnost zivota, svakodnevnog nas demantuje i govori u korist djakona Nenada. Govori o vladikama koji cute o nekim problemima koje godinama potresaju crkvu, koji cute i daju povoda raznim tabloidima, koji cute na mnoge teske i bolne stvari i pustaju vreme da prolazi kao da ce sam protok vremena nesto promeniti, a recimo ne cute za neko saopstenje o wc papiru. Razumes? Dakle nije on taj koji meri i premerava i odmerava, samo konstatuje da nesto nije dobro, nije uskladjeno, nije saborno. Ako cutimo onda cutimo i kazemo Crkva se ni u sta ne mesa i tako mi mislimo ako govorimo onda govorimo uvek i svagda, ili imamo kriterijum kad nesto radimo. A ne kad nam odgovara cutimo, a kad ne, onda pricamo na sav glas.
     
    Sto se tice dobronamernosti i nedobronamernosti, zlonamernosti. Mislim da je i to stara dobra skola ne nazivanja stvari pravim imenom. Znas, naucno je dokazano, da samo par procenata ljudi, koje struka zove psihopatama, imaju problem u mozgu, nedostatak biohemijski i ne mogu da razlikuju dobro od zloga. Oni nemaju empatiju, nemaju sposobnost da kazu - ovo je dobro ovo nije... Svi ostali su manje ili vise za empatiju i za razlikovanje dobra i zla itekako sposobni. 
    To da neko recimo ima dobre namere se koristi u slucaju da zelimo neciji postupak da opravdamo jer eto nije hteo nista lose.
    To je vestacki romantizirana pojava koja se u pravoslavlju zove - osuditi greh, a ne gresnika. A kako je to tesko ponekad, onda hajde da sve otpisemo na dobre namere.
    Ne postoji neko "dobar covek" naspram "loseg coveka", to nas i Hristos uci. Postoji postupak, misao, delo, svakog coveka, koji moze biti promasaj tj greh tj lose delo i postoji dobro delo koje opet verujemo da cinimo jer nam je Bog tako omogucio.
    Dakle svaki covek nije dobar ili los onako generalno, nego cini i dobra i losa dela. Mozemo reci da neko uglavnom cini ovako il onako, ali to ne znaci da je licnost neka dobra ili losa. Licnost covecija je iznad toga, kada bismo je sveli samo i iskljucivo na to mnogo bismo izgubili. Licnost je mnogo vise od toga.
    Ali posto mi neke ljude volimo, ili su nam bliski, ili su nam autoriteti, mi cesto ne prosudjujemo o njihovim delima, o tome kakve efekte proizvode, o tome kako deluju na one male...nego se zaklanjamo iza toga -a pa dobro dobar je on vladika, nije hteo nista lose. Kao da smo mi ti koji mozemo suditi. Sud je Boziji, spasava nas sve i po svojoj milosti samo Bog. Mi mozemo reci - konkretno delo to i to, konkretnog coveka tog i tog nije bilo dobro jer je dovelo do toga i toga, povredilo je toga i toga, ostetilo je toga i toga i tako redom. Ali to ne govori o njemu da je "los" po definiciji, niti govori da ga trebamo raspeti ili slicno. Iz te pozicije gledano, mozemo ako smo dobronamerni i ako jesmo u Crkvi i gledati postupke ljudi oko nas. Kao i svoje uostalom ili pre svega svoje.
     
    Otac Nesa je iz Crkve apelovao, apeluje, budi, potresa kako god zelis, ljude u Crkvi, da se pokrenu, da ne cekaju da im padne s neba, da ne cekaju vecito da neko drugi za njih nesto uradi.
     
    To je sabornost, sustina svih sustina. Ideja koja potpuno pojednostavljeno govori - mi smo svi jedno telo jednog Hrista, kakvi god da smo, mante se politike i corava posla, vestackih podela i prenemaganja nego dajte da radimo zajedno, a ne da se delimo i da ispada kao da smo jedni protiv drugih.
     
    Otac Nesa je reagovao upravo na bol mnogih ljudi u Crkvi koji su tuzni kada vide odusustvo reakcije "visih", i ovo je njegov apel vise njima, tim malima, pouka da ne moraju "samo" da "kukaju" kako su vladike ovo ili ono, kako nista ne valja, kako je sve tesko nego - poruka "smeta vam nesto? uradite nesto sto vi mozete, pokrenite se, dajte neku svoju ideju, dajte neku svoju leptu, pisite vladikama, pricajte sa njima, pricajte sa svojim svestenicima, ne budite samo puki kritizeti situacije na terenu".
     
    To je uostalom i "njegov posao", on je djakon, onaj koji uci, koji poducava zar ne?
    Ne moze on kao neki laik da okrene glavu i da kaze "sta me briga, bitno da sam ja ispravan, a sta me se tice sta drugi rade i sto stradaju". Mislim, moze, moze i da kaze "ja ionako ne zavisim od Crkve sta se pa petljam gde mi nije mesto".
    Ali upravo zbog toga sto je Crkva deo njega isto kao i on deo Nje, njega ne moze da ne zaboli bol i onog najmanjeg. Ne moze jednostavno da se pravi blesav.
    Da moze ne bi bio djakon Nenad Ilic
    Da li je trebalo to da kaze na drugom mestu, drugim recnikom i sta ti ja znam ne? Pa moguce, ali opet da je mogao mislis da ne bi rekao?
    Da li mozes da zamislis ovakav tekst u "Pravoslavlju" ? Da se nasmejem malo, pa letele bi glave onima koji bi to objavili.
    Mogao je mozda da istrajava na tome pa posle da drugim ljudima navuce "bedu na vrat", da se zamere zbog njegovog teksta svojim nadredjenima i sta je dobro u tome?
    Da je moglo drugacije bilo bi drugacije.
    Ovaj tekst nije pisao nekadasnji Artemije, nije pisao onaj monah koji organizuje proteste, nije otac Nesa nikoga bunio ni podbunjivao ni protiv klira ni protiv institucije, niti bilo sta ruzno uradio da bi se on stideo svojih postupaka. 
    To je pismo svoga svojima, ne pismo tudjinca.
    Mozda ovo nije tvoja borba, mozda ti ne razumes njegovu borbu i to je sasvim u redu. Mozda je tvoja borba da pises ovaj blog i da radis ono sto radis. Ali svako od nas ima neku svoju borbu i svoj zivotni put. To sto nije nas, ne znaci da nije dobar.
    Kao sto i ti sam rece, ne trebamo osudjivati, ne svakog s kim se ne slazemo (nisam ja ni tvoje ovo pisanje shvatila kao neslaganje, vise kao nerazumevanje), ni onog ciju "borbu" ne razumemo. Samo treba da shvatimo da postoje razni nacini i putevi i razni pozivi i prizivi. I za svakog ima mesta dok god Hristos tako kaze
    A svako svom gospodaru stoji ili pada.
     
    Nismo svi dobili isto, ni iste zivotne uslove, ni iste teskoce, ni iste darove, ni iste pozive, ni prizive, ni mogucnosti ni intelektualne ni emotivne kapacitete. Svako od nas je jedinstven i neponovljiv bas zbog toga, sto je svako drugaciji. Ne bolji ili gori, nego drugaciji. Nase je sta cemo da uradimo sa onim sto smo dobili, mi sami, ne neko drugi. Nase je kako cemo odigrati u sopstvenom zivotu. I koliko cemo biti sposobni da vidimo zivot tudjim ocima i da imamo sposobnost da saosecamo sa drugima.
  19. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на ђакон Ненад Илић у Teške reči uvaženog teologa o "licemerstvu u Crkvi"   
    Жељко, тачан навод је "а ми у Цркви можда некад и предњачимо у томе", што ипак звучи мало мање ултимативно. И није ми јасно зашто ми сада, иако смо до сада комуницирали на мојој ФБ страни, пишеш овде. Да ми није рекао пријатељ, не бих знао да си ми се обратио. Потпуно разумем да се не слажеш са мојом стратегијом, наравно да не можемо увек баш око свега да се сложемо, али у одбрану само да ти кажем да неке ствари ипак морају да се понављају. Никог силом не покушавам да увучем у саборност, али да пробудим жељу у верујућим људима да преузму свој део одговорности за своју Цркву  - признајем, покушавам. Чак то сматрам својом обавезом. Коме се заправо обраћамо и о границама Цркве - неком другом приликом. За сада - тако су ми рекли неке владике које сам питао - Црква су за нас сви крштени, православни. У Београду их је преко милион и по, а на Литургију редовно не долази ни десет хиљада њих. А онда и то отвара нове теме. Можда заиста о томе други пут.
  20. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Милан Ракић у Teške reči uvaženog teologa o "licemerstvu u Crkvi"   
    За оне који не знају, реч је о интервјуу оца ђакона Ненада Илића, који је овај дао Јелени Јоргачевић за недељник "Време"...
     
    http://www.vreme.co.rs/account/login.php?url=%2Fcms%2Fview.php%3Fid%3D1350789
  21. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Рапсоди in Neosuđivanje kao vrata spasavanja!   
    Taman posla na "vi" ...pa ja nisam množina mada kada malo poslušam šta mi se vrzma po glavi ... ima "nas" prilično; uglavnom "smo" međusobno opozicija
    Jedno obično i ljudsko "ti" uz ljubaznost nadilazi svako "vi"
     
    Ne smetni s uma .. ako je išta dobro i nadahnjujuće uvek zablagodari Bogu (i mene se seti u molitvi); sve što je dobro Njegovo je; dolazi od Crkve i crkvenjačkog iskustva kroz druženje sa mnogim značajnim ljudima. A ono što je moje, kad izoluješ ono crkveno ...bolje da ne znaš!
  22. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Рапсоди у Neosuđivanje kao vrata spasavanja!   
    Извињење на неперсирању и личном тону.
  23. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Рапсоди у O zabludi da možeš znati svoju duhovnu dijagnozu i stepen duhovnosti   
    Павле Евдокимов    / Светитељ је пробуђени  грешник у стању сталног покајања /
  24. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Рапсоди у O zabludi da možeš znati svoju duhovnu dijagnozu i stepen duhovnosti   
    Ипак не могу да се отмем утиску да је некада та линија била доста дебља, мислим конкретно на Србију, некада и сада,Или је некада само спољни човек био далеко од те линије због стега традиционално опште прихваћеног морала а унутрашњост његова увек на танкој линији као што сте рекли у тексту.Пали човек је пали човек па било у ком времену или епохи, али због традиционалности некада све је то било мање видљиво него сада.Више саблазни вуче више искушења а самим тим и више порока.
     
    Хвала брате што си се потрудио да одговориш.Заиста сјајан текст.
    Када бих могла да бирам, коју особину, да не будем нескромна који дар, или афинитет према нечему бих волела да Господ избрише у мени, то би свакако био афинитет према уметности,или боље речено које осећање да неутралише да не постоји ,што се каже онако просто/оперисана од нечега е ја бих волела да сам оперисана од уметности у било ком виду. Кад већ моје уметничке пориве не могу да Обожим /као рецимо брат коме скидам капу за стваралаштво Небојша Мастиловић/,
    Да сада мислим како ћу успавати једно а друго миловати у утроби, а не како ћу написати песму. Суштинско питање можеш                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      ,ли бити нормалан човек ако си  необожени уметник.Није женско за                                                  мудровање,Али када, генерално мушка  мудрост заћути онда се женска полумудрост пробуди.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       ,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     
  25. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Рапсоди у Mašta i sanjarenje   
    Sjajna tema, sta sa umetnosću bilo kojom recimo pesničkom, bez  mašte / teško je razdvojiti maštu od inspiracije/inspiracija dolazi kroz maštu,šta sa filmskim ostvarenjima,mašta mašta i opet mašta.,Umetnost je pola mašta pola život,esencija života.Kako ocrkveniti obožiti pesničku umetnost./da tematika nisu religiozne teme/Опростите на латиници.Наравно највиши вид врхунац сваке уметности је уметност са религиозним темама.Религиозни филм,позитивна машта,машта инспирисана религиозним темама и црквених духом.Битно је ко је креатор маште који дух утиче на машту и стварање дела .
    Бодлер,један очајни вапај за Богом.Песник свестан своје грешности и замке онога ,али дубоко у греху,са грешним завршетком, без воље да изађе из тог зачараног круга, али ипак са вапајом за БОГОМ. 

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×