Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Blaža Željko

Члан
  • Број садржаја

    421
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

1 Follower

О Blaža Željko

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан 03/15/1962

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Beograd
  • Интересовање :
    Muzika; politika; "teološke" notice; sve što ne ide ispod crte.

Скорашњи посетиоци профила

13252 profile views
  1. Šta konkretno da vam oprostim kad već ištete od svih da vam se prašta? :) Kad je već tako onda oprostite i meni štagod, valja se .. premda nikog ne poznajem lično?! :) 

    1. Марина Савковић

      Марина Савковић

      Имало би смисла кад би се навео форумаш од којег се тражи опроштај и у две-три речи за шта тачно моли да му се опрости. А ово "праштај" - шта то, то ништа.

    2. Blaža Željko

      Blaža Željko

      Baš tako (ako sam valjano razumeo)! Neki formalizam .. ne znam čega radi.

    3. Trifke

      Trifke

      Kada mi to kazu obicno im odgovorim sa necu da iprostim! 

  2. Ok ok .. nek si živa i zdrava! ponavljam, radi kako hoćeš!
  3. Ako je "kraj priče" .. čemu onda "narode help"? Nepotrebno si pitala. Radi kako hoćeš.
  4. Mislio sam da se šališ najpre jer to su dileme koje je i Gospod ozbiljno predagoški kritikovao (parafrazirano) "zar nećete izvaditi ovcu iz bunara ako upadne u njega subotom"!? Iliti "Stariji je čovek od subote" (tada svetog dana) Prema tome .. Liturgija je osnova, izvor i uvir, svega; moliti se, što kaže Volim-Sina-Božijeg, možeš uvek u srcu .. a terapija je zakazana u tačno vreme. Čemu onda dileme?
  5. Vreme unutra, u duhu i srcu, ne postoji. Sve je uvek "sada"! Duh je istorija i vreme. Od kako čovek pade onomad uvek je isto. Nisam mogao da odolim i da ne postavim ovaj tekst proroka Isaije za prvu nedelju posta koji nam glasno govori o suštini posta kao podviga i žrtve Citat: Ис. 1 : 1-20 Виђење Исаије сина Амосовог, које виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних. 2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене. 3. Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме. 4. Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг. 5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. 6. Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене. 7. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини. 8. И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен. 9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором. 10. Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски! 11. Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. 12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему? 13. Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. 14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити. 15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви. 16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. 17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу. 18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. 19. Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете. 20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
  6. Iz gornjeg teksta o spontanom životu i o tome da je Bog sam sebi (što sam u tekstu pisao) vezao ruke na istorijski spontani tok i naše uslovljenosti .. može da se iznenadi! Imaš to čak u Jevanđelju kada za kapetana iz Kapernauma kaže (parafrazirano): "I zadivi se Gospod tolikoj veri.." Deluje kao da to nije očekivao. Nije to jedino mesto gde se projavljuje slična stvar ali sada ne mogu da se setim. Da, kaže i jednoj ženi: "O kćeri, velika je vera tvoja .." isto kao i u prethodnom slučaju kao da nije očekivao. On je dakle ušao u okvire naših spontanih života ne želeći da se razmeće svojim svemogućstvom. Ušao je u naša pravila igre i tu se ponaša primereno nama; prihvatio je sva pravila kao i samu smrt od koje smo se razboleli. Ništa i nikog nikakvom prisilom ne primorava na bilo šta, niti to radi kroz celu istoriju. To je cena naše slobode kojom se sa Njim može prijateljevati .. a i ne mora!
  7. Možda će ovo što mislim reći zvučati patetično; melodramski ali .. baš me briga, neka zvuči kakogod.

    Naime, na facebooku naiđem na najlepšu definiciju Boga koju sam ikada čuo. (Nisam najbolje razumeo da li je od Dionisija Areopagita ili nekog drugog, ali svejedno .. prelepa je) Praćena fotografijom dečkića koji ima pune oči suza .. ta definicija još dobija na punoći jer baš fotografijom približava ono o čemu govori rizikujući da pređe u patos španskih serija; ali ne prelazi u to! Mislim da bi ovo moralo, kao bilbord, da stoji na ulazima u Crkve; u manastire; da objasni ljudima sa kim se unutra sreću; da im izbaci iz glave uobrazilje i bolesne fiksacije, ponositost, nadmenost ..da vide jednostavnost i razumeju ko i na koji način ih gleda sa ikonostasa; a Bog nas (sve nas ljude bez obzira na narode i nacije) gleda upravo ovim očima kao sa slike. Nema tu patosa ... jer nema ni bolje priče o Gospodu. Valja da ljudi širom grada, zemlje, sela .. shvate da je ovo definicija Pravoslavlja u par rečenica i da bolje nema.

    Taj tekst, ta definicija, glasi:

    "Godinama je trajao ceo jedan period mog života kada sam gotovo neprekidno razbijao glavu knjigom Dionizija Areopagite o imenima Boga. Ova knjiga govori o tome da nijedna reč našeg jezika nije u stanju da označi njegova svojstva. Ni svemogući, ni sveznajući, svuda pristuni, istina, lepota, moć, dobrota, milost. On je neodrediv. Nedokučiv. Nepojmljiv. Jedina stvarnost, jedina pojmljivost, jedina dokučivost.
    I dok sam razmišljao nad knjigom, odjednom sam ga ipak spazio.
    Bio je dete. Osetljiv i loman, nevin i jednostavan. Bio je nežan. Tako je bio nežan da kad god pomislim na to kako je nežan, potresem se, oči mi se napune suzama. Od tada ga volim. Od tada ga volim iznad svega i bezgranično i strasno i drhteći ga volim i od tada shvatam da je nežnost njegova najveća snaga. To je krotkost. To je pokomost. Tananost, taktičnost, predustretljivost, pristojnost, čar, strpljenje, diskrecija.
    Nepojmljiv zato, jer je tako jednostavan. Tako jak zato, jer je tako slab.
    Svemoguć zato, jer je pokoran. Bezgraničan zato, jer je tako loman. Njegova strašna moć grmi, jer je on najtiši.
    Po tome prepoznajem čoveka koji je njegovo najviše svojstvo. Nije opsenjujuća obdarenost, nije veličina, moć, uspeh, nije razmera dostojna divljenja, junak, lepota. Ne. Diskrecija, poverenje, pokornost, nevinost, pristojnost, nežnost, najtiši glas. Da, nežnost.

    Bela Hamvaš - Dionizije Areopagita

    5a838db8ef1a9_PogledBoga.jpg.4384415a31783483dfbe3dcbe0c68487.jpg

    1. Драшко

      Драшко

      uopšte nije patetično

      Bela ima divne tekstove

      ima negde jedna tema gde kaže kako mu se Bog obratio, otprilike kako nema ništa beznačajno ako Mu se pomoliš iz srca

       

    2. Blaža Željko

      Blaža Željko

      Цитат

      uopšte nije patetično

      Bela ima divne tekstove

      ima negde jedna tema gde kaže kako mu se Bog obratio, otprilike kako nema ništa beznačajno ako Mu se pomoliš iz srca

      Naravno da nema beznačajnog baš ničega s obzirom da nam je svaka dlaka izbrojana :) O mislima i molitvi da ne govorim budući da su pretežniji od dlaka :) 

  8. Bilo mi je drugi put

    Ona slika sa bačvom i rekom u pozadini .. ima u njoj istorije i života; onog iz "Ragine glave"
  9. Кафаница. Ја наручујем?

    E, a od ovog mož' da se i rikne. Naime, svirajući jedno vreme u Skadarliji upoznam tada devojče koje se još školovalo (solo pevanje) u Nemačkoj. Vremenom smo postali i bliski FB prijatelji (koliko je moguće tamo biti blizak na neki način) pa je to išlo i dotle da mi je slala snimke koje bi otpevala onako na suvo u telefonski mikrofon (naravno, neki bolji telefon )! Nisam hteo ništa da menjam, samo bih dodao malo nekog efekta, očistio poneki šum i okačio na youtube. Pevanje je sasvim takvo kakvo je poslato .. a miluje srce. (Možda sam ovu pesmu jednom i kačio na baš ovaj forum, mator sam pa možda i zaboravio na to ali ne mogu sada da tražim. Zapazio sam da se neke pesme ovde ponavljaju .. pa nek bude kao da nisam ranije postavljao )
  10. Кафаница. Ја наручујем?

    Mislim se "da l' da postavim ili ne" i konačno rekoh ... što da ne?! Snimak je sa mog youtube profila; nek se i ovde čuje moj pokojni drugar i kolega Bane Mitić (Bog da mu dušu prosti) sa kojim sam radio nekoliko godina. Boem kog su dolazili da slušaju iz drugih gradova na Stenku gde smo jedno vreme svirali. Redak zadimljeni kafanski vokal, izvrstan harmonikaš o kom se govorilo sa respektom ... umro je iznenada u snu 08. marta 2002. Trebalo je da radimo taj "dan žena" ali on ne osvanu! Ne znajući, naravno, da će umreti, dva meseca pred smrt sam uspeo da ga nagovorim da snimimo nešto kod mene na računaru ...na običnom mikrofonu. Pristade čovek, odsvirasmo šta odsvirasmo samo nas dvojica .. i to je sada moje blago. Pa eto, nek se i ovde čuje par mojih "favorita" i molitveno spomene ovaj jedinstveni boem "stare škole". Živeli! Nemojte šta zameriti!
  11. Pa neka mi neko posle priča da je Joseph McCarthy bio blesav što se isprečio kao antivirus ili firewall ovom zlu! Čovek sagledao svu pogubnost i otrovnu infektivnost izopačene ideologije; nije mogao da ostane ravnodušan. Kamo sreće da su njegove metode bile primenjene na ovim prostorima s kraja '19. i početka 20. veka, ali pošto nisu, pošto je seme posejano, već tamo '40ih i '50ih godina bilo je prekasno. Kancer je metastazirao i ušao u završnu fazu u vidu potpune dezorijentacije svesti kod ljudi i gubitka svih vrednosnih sistema čega smo danas svedoci. Zaražena podneblja su na neki način bogalji (u svakom smislu) u odnosu na svet koji se odupro tom zlu .. i to uopšte nije nevidljivo. Što bi rekao jedan filosof: "Sve ima svoju cenu, ništa nema za džabe. Svaka greška košta! Možete vi od akvarijuma napraviti čorbu ali od riblje čorbe ne možete napraviti akvarijum."
  12. Globalizacija (samo koja?) je nužnost! Maran ata!

    Pratim godinama u nazad da je pojam "globalizacije" izvor mnogih nesporazuma, deoba i cepanja između ljudi čak do nivoa porodice ali je to pojam koji ište širu perspektivu, dublje sagledavanje ispod površine tj. ispod imena .. bar pokušati ovu reč ne osuđivati olako i prestrogo a razloga za to ima ništa manje nego posredno i u Jevanđelju! Gde je to spomenuto u Svetom Pismu (kako rekoh "posredno")?! Paa .. na strašnom sudu koji će biti potvrda dve globalizacije! Šta će biti Gospodnji odabir svojih sinova sa desne strane nego globalizacija u Hristu Isusu, u Duhu Svetom?! Da, biće tu mnogi ljudi iz svih naroda koji su delima u istom Duhu svedočili Gospoda Hrista, a i u onom času će priznati Njegovu vlast i pasti na kolena pred prestolom u suzama i radosti. Ni po čem se neće razlikovati i druga globalizacija po čoveku koju će zloupotrebiti otac laži i pojaviće se kao surogat Hrista za oslepele i raspamećene ljude! Iščupaće prethodno iz srca ljudi Ljubav (koja je Hristos) a onda će se pojaviti u svetu bez ljubavi da ujedini ohladnele. I Gospod svedoči (parafrazirano): "A kada ponovo dođem da li ću naći ljubav.." Suština globalnih ujedinjenja po spoljašnjim obrascima savršeno sličnih jedno drugom samo što je ova Gospodnja, Ženikova, globalizacija autentična i imanentna ljudskoj prirodi, dok je ova druga isfabrikovana lažima, uzurpacijom i na kraju lažno, kroz bolesna ushićenja i devijantne emocije, predstavljena kao izlaz iz mraka u koji smo kao ljudi tj. čovečanstvo, upali. Iz svega onog što sam ranije mucao na ovim stranama, kroz Hrista, kroz Crkvu i Njen odblesak u svetu (kao model i matricu koji su od silaska Duha Svetog na Apostole NESVESNI podsticaj ka drugome u svim ljudima) sve se već vekovima kreće ka nekom ujedinjenju jer je čovek i sazdan za zajednicu .. ne za razdvojenost i samotnjaštvo. Grešimo kad se udaljavamo jedni od drugih, bilo pojedinci bilo narodi jer u osnovi u samoj prirodi koju nam je Bog dao, po njenoj datosti i osobinama, mi treba da težimo zajednici i ujedinjavanju - ali u Hristu! Ne bez Njega! Samim tim globalizacija u svojim temeljima, posmatrana Crkveno, ne može da bude štetna ako se teži hrišćanskoj harmonizaciji ljudskih odnosa u horizontali! Nas zbunjuje reč "globalizacija" koja je kontekstualno, kroz razna tajna društva, izopačene slike sveta od njih i zakrivljeno ogledalo naše percepcije, dobila negativnu konotaciju .. mada je ona isto što i "sabor" i "opštežiće" u autentičnom izdanju. Carstvo Nebesko biće upravo to - globalizacija u jednom Duhu, Duhu Svetom. Neće tu biti nacija; mnogo grešimo ako izolujemo nacionalni identitet od Hristovog lika te da bilo koji identitet može uopšte da postoji mimo Hrista i osobina koje su nam zapoveđene (poniznost a ne ponositost, služenje, smirenje). Bilo koji čovek koji sleduje za Hristom on je na zemlji apatrid jer reče Gospod: "moje Carstvo (a ono je u srcu čovekovom) nije od ovog sveta". Hrišćanin nema dom na ovoj zemlji iako na njoj živi! Njegov je dom u srcu sa Hristom ako ga očuva i ne odbaci; a tu su mu i bližnji - svi koji dišu i misle istim duhom makar bili Šveđani, Laponci, Bantu plemena ili Englezi! U Hristu već ovde si globalno sabrat svakome ko u Hristu vidi Spasitelja i Boga ma kom narodu da ta osoba pripada. Ako još delamo zajedno na globalnom mirenju u Hristu (jer "blaženi koji mir grade jer će se sinovima Božijim nazvati") onda ta reč "globalno" ili kako rekoh "opštežiće" dobija sasvim jedno drugo značenje. Mnogo italijanskih vojnika (po defaultu "kršćana") je poginulo štiteći svetinje na Kosovu u vreme pogroma?! Zar po jevanđelskim shvatanjima nisu oni bližnji srpskoj sirotinji JER SU SE SAŽALILI! Nisu li oni onda veći "Srbi" (ako je uopšte bitno kako se ko zove) od mnogih deklarativnih koje je baš briga za Srbe južno od Ibra?! Uostalom, nacistički ekstremi iz drugog svetskog rata najbolje pokazuju gde idu nacije ako uklone nezgodnog svedoka Hrista koji "trabunja" nešto o praštanju, o služenju..!? Začas one zamene Njega sa svojim pravilima ... i to su u stvari slike i začetno seme ove druge globalizacije po čoveku! Nećeš blagog Gospoda - dobićeš surovog čoveka .. ali nema ljutnje, on je tvoj izbor. Na Strašnom Sudu, koji je kroz Liturgiju već sada jer Gospod reče: "Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље." (Jovan 12; 31) nema podela na nacije! A da je to već sada Gospod na drugom mestu potvrđuje kao svršeni glagol: "Ko ne veruje već je osuđen"! Drugi dolazak Hristov biće samo preobražaj postojećih opredeljenja iz privremenih u trajne; ko je šta izabrao za svoje božanstvo u onome će ostati. Sud Spasov je nad pojedincima svih naroda jer se svima obraća sa "dođite blagosloveni..." ili "idite od mene prokleti.." što se odnosi na one koji su delima svedočili Hrista ili su ga odbacili bez obzira na epohu ili naciju u kojoj su se rodili. Milijarde i milijarde ljudi svih vremena svih naroda .. stajaće pred njim a On će govoriti svakom pojedinačno. Ako sam mislio da sam nešto skrio pred Njim .. On će govoriti na megafon, sa krova! Svedočanstva su brojna da je to realnost, pa između ostalih i to što će u Dan onaj ne njivi biti dvojica (pretpostavka je da su komšije, sunarodnici ili čak braća jer se ispomažu na njivi) ali "jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti". Jedan je sačuvao blago koje mu je Gospod poverio drugi ga je proćerdao; spolja to niko nije video! Priča o pet ludih i pet mudrih devojaka je veoma slična! Sve se one poznaju jer razgovaraju, dakle istog su roda ili naroda, ali kad dođe Ženik one mudre nisu bile mnogo sentimentalne prema ludima; šta više kao da im posredno rekoše: "Šta je nas briga što vi nemate ulje!? Ne možemo da vam damo od našeg da ne bi i nama zafalilo nego idite kod menjača pa kupite!" U međuvremenu Ženik dođe i zatvoriše se vrata. Strašna scena! Sve ovo ispisah sa idejom da se na pojam globalizacije gleda sa manje ostrašćenosti ali i sa dozom opreza jer ishoda za svakog od nas ima samo dva: ili desno ili levo od Hrista. Možda sam delima, premda sam ubeđen da posrćem za Hristom, već u društvu onih pet ludih nesrećnica .. no Bog je pučina sažaljenja pa se nadam da će i za mene naći neko rešenje kao za Marmeladova iz "Zločina i kazne": "Dođi i ti bedniče jer znaš da si bednik". Treba "ispitivati duhove" u ovim smutnim vremenima. Zapoveđeno nam je da mir gradimo i da ga imamo sa svima. To podrazumeva težnju ka globalnim odnosima u Hristu Isusu. Ali upravo Njegovo ime i jeste odgovor za to gde je nešto lukavo upakovano u "globalizaciju" a gde je to iskrena težnja za zajedništvom u nadi da se mir nađe. Gde god bih se našao ne bih po svaku cenu bacao bisera pred noge ljudima ali u zavisnosti od situacije (a nisam gadljiv na globalna kretanja iz navedenih gore razloga) uvek bih, tek ako sam pitan, spomenuo Crkvu i lični "credo" .. Hristovo ime i tada bi u svetlu toga ubrzo svako pokazao svoje pozicije. Odmah znaš s kim i dokle smeš da deliš čak i srce a s kim da deliš samo ona opšta ljudska mesta "uvažavanja vere i ideologije" jer smo dužni da svima budemo sve. To nosi svoje rizike ali nema na ovom svetu bezbednog mesta iz kog bi mogao da kažeš "sad sam na konju, ne može mi vrag više ništa". Možeš to reći samo kad budeš siguran da si od bližnjih opojan i oplakan a ti u naručju Hristovom .. a do tada sve je plivanje uz reku, uz maticu ka izvoru, dok te mulj, kamenje i balvani udaraju u lice. Kad ti u tom plivanju pomažu ljudi svih naroda kao i ti njima .. i to je globalizacija u dobrim namerama.
  13. Dobri svete; jedno malo pitanje! Uporno razmišljam, ne mogu da se setim a znam da sam negde pročitao: Koji od novijih svetitelja (ili staraca) iz Srbije ili Svete Gore je proročki rekao da će Srbija krenuta ka boljim danima zahvaljujući nekom od potomaka ruske Carske porodice Romanovih - svetih Romanovih?! 
    Kaže se "Bog šalje narodu vođe" .. neki narodi ih odbace ili naprosto ubiju i onda Bog prestane da šalje više ikog! No nije nemoguće da nam pošalje baš i nekog iz ove ruske Carske svete porodice .. a "ne valja se" baš često ići Bogu uz nos 1f642.png:) 
    Dakle, seća li se iko od Vas koji od staraca je rekao skoro doslovno da će Srbija vaskrsnuti uz Božiju pomoć sa nekim "plave krvi" iz loze Romanovih? 

    1. Марина Савковић

      Марина Савковић

      Сећам се да сам то "пророчанство" чула/прочитала, али се не саћам где.
      Јесте да ти није помогло, али бар знаш да ниси измислио то, јер потврђујем исказ. :)

    2. Јанко

      Јанко

      Mislim da je u pitanju starac Gavrilo.

      Mada se ja ne bih nešto previše uzdao u takva proročanstva.

      Život je kratak, treba sada da činimo šta je do nas, a ne da čekamo na spasioce sa strane. Bojim se da ćemo upropastiti generacije i generacije u tom pasivnom čekanju...

  14. Sledeći tekst pisan je kao primedba na pitanje forumaša u jednoj temi a koje je glasilo: "A šta bi se desilo da Juda nije izdao Hrista? Sva proročanstva bi pala u vodu..?" Ispred svega dobar početak za neku raspravu dao je otac Zoran Đurović rekavši: "Никаква предестинација. Ни у случају Јуде. Једноставно, пророштва су хронике." S ovim u vezi, koliko Bog dade da se o tome promišlja, skromnog sam mišljenja da proročanstva nisu sudbinska podešavanja budućnosti, niti njihovo prosto obelodanjivanje ili pronicljivo sagledavanje od nekog visprenijeg uma. Gospod, koji je iznad vremena, baš kao novinar sa lica mesta, govori nam i o dešavanjima sa Strašnog Suda; ali i kroz proroke iz starina upravo On objašnjava šta se sve dešavalo (perfekat) u istoriji iz te Njegove perspektive već završene istorije, nadistorije - jer je On i na njenom početku i na njenom kraju! Bog nam daje sliku, prepričava nam, kako se sve ova životna drama zvana čovek odvijala do u detalj i konačno kako se završila, a proroci i mi, iz našeg istorijskog vremena, to doživljavamo kao nešto što tek treba da se desi! U stvari nas radi, radi običnog i konkretnog čoveka svakog vremena, Gospod iz sažaljenja, i radi pomoći u našoj orijentaciji u vremenu i prostoru, daje svima nama uvid u istorijske tokove koje mi nazivamo proroštvima. On ih sagledava u celini jer je nadvremen, a u istoriji, uslovljenoj vremenskim tokom, dešavao se ničim uslovljeni spontani život ...sa Hristom ili bez Njega Stvorivši čoveka Bog je svoju svemoć ograničio na istorijsku spontanost; vezao je sebi ruke i ponaša se u svim momentima primereno nama kao stvorenima u materijalnim, istorijskim i vremenskim okolnostima i datostima, i nikada ne zloupotrebljava svoju silu i svemoć da bi se šepurio i izigravao nekog siledžiju i dokazivao snagu! On je blagi roditelj i prijatelj koji vas poštuje licem k licu; jedan na jedan! Gospod se ne pretvara da ne zna gde se sakrio Adam posle greha, jer Bog nema potrebe da glumi, već iz uslovljenosti "slobodne i neprisiljene ljubavi" On "istinski ne zna" (jer su to naša fizička i vremenska pravila) gde se sakrio Adam! Naravno da kao Bog sve zna, to će svako reći i neće pogrešiti .... ali je, ponavljam, On sebi u toj spontanoj ljubavi vezao ruke i ušao u naše okvire i zakone kojima smo uslovljeni, ne želeći da bude ništa više od prijatelja, brata ili roditelja; a prijatelj se ne skriva iza grma; ne viri i ne čeka na vašu grešku da bi vam posle trljao nos sa njom. Uostalom i sam je rekao, kao Bogočovek, da Njega jedino iskreno prijateljstvo, sažaljivost i sinovska ljubav interesuju kod čoveka! On je naravno kao nadsuštastveni Tvorac svega, koji je rečima izgovorio postojanje, moćan da migom volje ugasi to postojanje! Ali On to neće zato ŠTO JE DAO REČ! Tu Reč je kasnije poslao da se rodi kao Čovek. Njegova Reč Ga obavezuje jer On poštuje zavete koje je dao, slobodu koju je poklonio živim umnim stvorenjima. Njegova, uslovno rečeno, "istinska nemoć" i ishodi iz Njegove vernosti datom obećanju i poštovanja onoga što jedan drugom (čovek i Bog) obećamo! Ako ja odstupim od onog što Mu krštenjem obećam ...On je nemoćan da me spreči u mom padu jer je naš odnos na prijateljskim osnovama; na poštovanju jedan drugog kao Otac i sin, kao dva brata ili dva dobra drugara. Na tim osnovama koji su životni zakoni i pravila je osnovao svet ... vezao sebi ruke. Blagi Hristos je isti Gospod i u Raju pre Adamovog pada i kasnije kao Bogočovek Spasitelj. On ne narušava istorijske tokove niti događaje, ni dobre ni loše, osim ako Ga Crkva i ljudi ne mole za to ...ali i tada nam biva po našoj veri a ne po Njegovom silovanju prirodnih zakona. U toj spontanosti i đavo ima vlast na zemlji "koja u zlu leži", što je i sam Gospod rekao: "Bojte se onog koji ima vlast da pošto ubije baci u pakao.." I konačno, Gospod dolazi kao Bogočovek, kao sveštenik, u naše zakone i okvire da, opet spontano, preotme ljudski rod iz čeljusti đavola i smrti u koju smo sami naivno upali! (s ovim u vezi jedna mala uzgredica o kojoj sam mucao nešto u jednom drugom blogu) Gospod dolazi (rađa se) kao čovek; ulazi u vremenske okvire i time zbunjuje đavola. Zbunjuje i Anđele (angeli udivišasja) ali zbog ozbiljnog zadatka koji je pred Njim, ni oni ne pokazuju glasno svoju radost da se onaj ludak i čovekoubica ne bi dosetio (u ovom spontanom svetu u kom đavo ima vlast) i odustao od ubistva Bogočoveka! U tom slučaju ne bi bilo ni Vaskrsenja. Ceo stari zavet sa dosta opreza o Hristu govori ne kao o Bogu već tajnovito kao o značajnom čoveku, Mesiji, "koji će se roditi od žene" ... kao o "vođi Judeja" ..."pastiru koji će napasati narod Izrailjev" ..."o poreklu koje se ne da iskazati" - ali niko od proroka (tj. sam Gospod kroz njih) ne spominje i Njegovu drugu prirodu slivenu sa ljudskom! Toga radi i Jevreji nisu razumeli ko im dolazi; čekali su (i još čekaju) "čoveka" vođu koji će ih povesti ...ne znam gde već! (Religioznost Judeja bila je previše pritisnuta nacionalnom čistotom i politički teškom realnošću okupacije, pa su u liku Mesije očekivali zemaljskog oslobodioca od rimske čizme. Najbolji dokaz za to je traženje Varave koji je dizao "bunu u krvi" .) I njima je Gospod tek nagoveštavao svoje nebesko poreklo iz navedenog razloga da se između ostalog i đavo ne bi dosetio i odustao od prevažne smrti Gospoda na Krstu. Sam Gospod daje ovome potvrdu upravo pred samo stradanje (Parafrazirano): "Zar mislite da ne mogu pozvati dvanaest legiona Anđela ali ja sam i došao za ovaj čas (za smrt)".. Taj pristup je deo jedne divne strategije u borbi za palu ljudsku vrstu. Đavo je slepac u svojoj mržnji! On ne prepoznaje u Hristu i Boga jer je u isto vreme i jeretik koji ne shvata da Bogočovek ima dve prirode. Samo oni koji su "čista srca" mogu videti Boga ("blaženi čisti srcem jer će Boga videti"); a oni koji su grehom zaprljani to ne mogu. Greh ubija dušu i sposobnost bogoviđenja. Kud i kamo je u tom slučaju đavo manje sposoban da prepozna ko je u stvari Hristos. Samo Duhom Svetim prosvećena Crkva vidi preobraženog Hrista; samo Duhom Svetim se u Hristu prepoznaje Bog - nema drugog načina. Samo Duhom prosvećen čovek (crkven) može da kaže Hristu: "Gospode"! Bez Duha Svetog sve je primitivno, odvratno nisko, podlo, ograničeno, pomračeno i slepo. Đavo je zbunjen, u siromašnom drvodelji naslućuje naobičnu i snažnu ličnost ali nije ni blizu da razume ko je Hristos. On (đavo) je sumnjičav jer dobro poznaje pisma i proroštva ali po prirodi stvari ne može znati Boga! To bez Duha Svetog ni Anđelima nije moguće. On sluti, jer i sam samo veruje (što svedoči i Spasitelj: "I đavo veruje ali drhti.."), da je Hristos ozbiljan igrač, upravo "obećavani Mesija" i s toga, tretirajući ga kao naročitog Božijeg poslanika (opet samo kao čoveka ..kao jednog u nizu poslanih proroka) provocira ga poznatim kušanjima u pustinji kao što je i uspeo mnoge pre Hrista da nasamari. Nudi mu kao čoveku sva blaga ovog sveta ("koja su njemu predana" svedoči Jevanđelje) samo da prizna njegovu vlast i pokloni mu se! Tu ga Gospod, govoreći kao ljudsko biće, do kraja sluđuje i kaže (parafrazirano): "Bogu svome jedino se klanjaj i Njemu jedinome služi"! (Матеј 4; 3 - 11) Da, zanimljivo je ovde da Gospod u svojoj strategiji, ili ikonomiji, ne kaže đavolu: "Ja sam Gospod, ja sam "onaj koji jesam" jer On to stvarno i jeste! Ne bi bilo ništa pogrešno da je tako rekao i đavo bi pao mrtav. Ali Gospod ne čini tako! Ne satire demona jer poštuje sve nivoe postojanja i sva pravila u tim nivoima. Đavo je pao sa Neba i tu gde jeste ima neku vlast; ima svoju vojsku, svoje legione; to i Spasitelj direktno priznaje upozoravajući ljude: "Bojte se onog KOJI IMA VLAST da pošto ubije baci u pakao"! Šta se to desilo gore između bivšeg heruvima i Boga, koji su dogovori i ugovori prekršeni (slično edenskom drvetu) mi ne možemo znati ali jevanđelska činjenica je ta da đavo ima vlast da baci čoveka u pakao i to ne podleže diskusiji! Čovek je grehom sa đavolom napravio ugovor, čuveno rukopisanije koje spominje Crkva, i tim ugovorom postao podčinjen smrti i demonima .. duhovnim nakazama. To rukopisanije je bilo skriveno negde u dubinama ada i neki čovek je mora da ga raskine jer je čovek i potpisao; međutim pošto to ne može niko od ljudi jer smo smrtni i nemamo život u sebi, morao je sam Život da postane čovek! Morao je da kao čovek umre i ode po taj zaključani "papir" tj. po to rukopisanije a da pri tom ne remeti spontani život ni na jednom nivou sa svim pravilima i zakonima koja su unutar tih nivoa validna i punopravna pred samim Bogom! S toga Gospod i ne kaže đavolu ko je On u suštini (samo Crkvi Duh Sveti to otkriva; bez Njega je nemoguće poznati Boga) već mu se obraća kao čovek i zbunjuje ga, kako gore rekoh, rečenicom "Bogu svome jedino se klanjaj i Njemu jedinome služi". Tek nakon toga đavo se udaljava u uverenju da je reč o običnom čoveku, najviše proroku! Ni njemu kao ni ikom drugom, pa ni Anđelima osim samom Bogu, pojam Vaskrsenja nije bio poznat. Nikome, čak ni najvišim nebeskim silama nije bilo ni u predstavama da Onaj koji je i njih stvorio mora da se rodi kao čovek u vremenu i prostoru .. u ljudskoj istoriji; da ima kosu, kožu, meso; da je gladan i žedan! To je, sudeći po onome "angeli udivišasja" bila strategija samo i jedino unutar Svete Trojice. (A od koga bi drugog i bila? ) Niko stvoren ne može sam od sebe da ima život pa ni da Vaskrsne; ne može o tome čak ni da zna ništa, đavo pogotovo. Samo Život može da pocepa smrt do samog korena i da ostane netaknut njome i Život se rodio od jedne devojke. Đavo čak Hrista više puta naziva "svecem Božijim" ...dakle samo čovekom jer ne vidi Boga! Vrlo je oprezan Gospod tada gde i šta će reći u toj prevažnoj strategiji protiv opakog ludaka u uslovima gde se život odvija spontano, jer samo tako, poštujući sva pravila vidljivog i materijalnog postojanja, poštujući ličnosnu slobodu koja određuje ljudski život, mora biti spontano i uvek iskreno pljuvan, ponižavan, sramoćen i najzad ubijen (kako je inače i prošao ovde na zemlji) da bi punopravno, kao Vladar i Život, Vaskrsao i validno pocepao Adamov ugovor sa đavolom. Tek Vaskrsenjem Gospod se otkriva u neizrecivoj slavi i sili i đavo konačno shvata s kim se kačio ali kasno - carstvo mu je srušeno. Zbog toga je mnogo besan na Hrista Isusa! Gleda gde god može da Ga ubije ali pošto to nije moguće onda bar da ubije Njegovu sliku koja je u ljudima; da je popljuje, ponizi, zatre. Samo kroz liturgijskog Hrista Bog pokazuje svoju svemoć (preobraženi čovek) isceljuje ljude, izgoni demone, hoda po vodi, prolazi kroz vrata! Mnogi svetitelji to isto čine samo u Hristu i kroz Hrista... samo u Duhu Svetom i sa Duhom Svetim! Samo u Bogočoveku prestaju da važe uslovljenosti zemaljskim pravilima i zakonima - nikako van Njega. Mimo Njega, u stvari mimo voljnog idenja za Njim, sve je raspadanje u neprestanom vrzinom kolu besplodne realnosti, sitnih pakosti, zločina, umiranja na sve iskrene načine koje nisu prestale da važe s obzirom na apsolutnu slobodu koja je čovekova i lepota ali i "tragedija". Naša sveopšta ljudska kob je u tome što Boga ne prepoznajemo u Hristu; što mu pripisujemo naše osobine jer smo nesposobni da se od njih odmaknemo. A onda mu još nesvesno pripisujemo i svoja ograničenja premda On sa njima nema ničega zajedničkog. Iz svega rečenog; iz datosti koje nam "donose" oci i proroci (dakle sam Gospod kroz Njih) Juda je spontano izdao Hrista! Nije ga niko sa Neba na to primoravao jer onda to više ne bi bilo Pravoslavlje tj. Život! Predodređena scenografija, sudbinsko ponašanje i predudešenost događaja bi značile da mi nemamo slobodu; da smo vezani koncima i da nas neko pomera a samim tim u dubokoj podsvesti mi onda "nemamo ni krivicu ni za šta - kriv je taj neko!?" U sebi, ako tako verujemo, čak i za zločine možemo misliti da su plod mešanja u naše živote neke "više sile" ili "sudbine"?! Od svega toga tačno je samo to da se u naše smućeno srce meša jedino siledžija đavo i niko drugi! Bog interveniše onda kada Ga verom prihvatite; voljno krštenjem i iznad svega molitvom krenete za Njim, ali je čak i tada tih i nenametljiv. Čak i tada daje vam slobodu da se okrenete i odete od Njega. Ni nesrećni Juda nije shvatao važnost osobe sa kojom sedi; podlegao je ljudskoj oplićalosti koja kao i fariseji čeka samo čoveka obučenog u odežde vojskovođe i na belom konju praćen silnom vojskom kojom će osoboditi Izrailj od mrskih okupatora! Međutim "pred njim je čovek u običnim haljinama, siromašan ali teološki veoma potkovan ... pa još priča nešto što fariseji, njegovi poznanici, preziru ..smatraju grehom"!? Njegova izdaja nije predudešena niti namontirana! Ona je plod istorijskih okolnosti i nivoa svesti vremena u kom se Gospod rodio! Treba spustiti um iz tih nama nepoznatih i uglavnom odmaštanih Božijih večnosti u zemaljske istorijske okvire u kojima se dešavaju svakakve stvari spontano! S tim u vezi, postoji nesrećan slučaj! Ne postoji samo Bog no i mi! Od Njega dobijamo bitije (biće) ali trenutno na stranu što naš život u Njemu ima svoj izvor! Dao nam je slobodu nazvavši nas prijateljima ...a On ne brlja i ne rovari po životu prijatelja. Ne nameće se. Evo jedan grub primer kakvih inače ima bezbroj: neki izopačen čovek može da siluje devojčicu ili mladu devojku i da ona začne dete ...i da se to dete čak rodi po zakonima rađanja utkanih u prirodu (a kroz koga su svi prirodni zakoni nastali ako ne kroz Reč Božiju!?)! Da li je to silovanje Božija volja? Božije dopuštenje?! Naravno da nije Božija volja, kao ni mnogo drugog koje se dešava; niti se može reći da je On to dopustio ...ali tu se pomalo gubi mogućnost verbalizovanja teme. Svakako da je dopuštenje jer da On hoće migom volje može da ugasi Kosmos; ali to čak nije ni dopuštenje; to je realni ljudski svet iz kog je proteran Hristos pa za mnoge od tih stvari On i "ne zna", vezao je sebi ruke jer poštuje principe slobode, prijateljstva sa Njim i idenja za Njim iz ove doline užasa! Baš kao što ni onaj jevanđelski otac "nije imao pojma" gde mu je bludni sin! Stoji samo da je ovaj otišao u neku "daljnju zemlju" sa nekim drugim pravilima, nekim drugim realnostima. A to je upravo slika relacije između Hrista, Crkve ... i nas ljudi. Kako rekoh gore, ne postoji samo Bog, postojimo i mi u svetu "izgnanom iz raja" u svetu palog čoveka omeđenog trajanjem vremena i potpune slobode da se radi šta god vam padne na pamet, ...u svakom slučaju sve to vodi u smrt. Bog u Hristovoj ličnosti nudi i ne nameće izgubljeni Raj ("a ko hoće da se spasi neka uzme krst svoj..."); donosi Njegovu stvarnost i poziva nas da izađemo iz mraka pećine (kao već usmrđenog Lazara); iz mraka iluzornog života u večnu realnost Bogopoznanja i bogoopštenja za koje je čovek i stvoren. No Gospod spasava onog ko želi da se spasi i kroz Hrista mu to omogućava ali u Njemu važe neka druga pravila ponašanja, razmišljanja! Mimo Hrista svašta se dešava ali On tome nije kriv; On čak govori mnogima: "Ne poznajem vas"! Naprosto to je "daljna zemlja" u kojoj boravimo kao bludni sinovi i u kojoj kao u kazamatima važe neka druga surova pravila po čoveku; čak i izopačeni biološko fizički zakoni što je samo posledica iščupane vere iz srca! S tim u vezi, đavolova primarna ideja je da baš to uradi sa čovekom, da mu zverski rastrgne veru i izvadi je kao paganski žrec kad iščupa srce iz grudi žrtve i drži ga u ruci ...što svedoči i priča o sejaču i semenu - "dođe đavo i ukrade seme..") Pogledajte samo jevanđelski događaj sa "krvotočivom ženom"! Ide Gospod kroz Jerusalim; stiskaju Ga odasvud, ko u autobusu, ali kada Mu je ta žena dotaklа samo skut haljine On reče: "Ko me se dotače"? Dakle, kao stampedom je bio guran, dodirivan, pritisnut ljudima ali nikog nije opazio jer ne beše vere! Opazio je samo nju i pita (još jednom): "Ko me dotače"! To je čak i Apostolima bilo čudno i primetiše: "Vidi šta te sveta gura (jedva dišeš?) a ti pitaš ko me dotače"? I Gospod tada reče nešto fascinantno što daje mnoge odgovore na razna pitanja: "Neko me dotače jer osetih silu koja iziđe iz mene". (Lukа 8; 43 - 46) Bez vere, makar ovolicne ..ko zrno gorušice, Bog ne može nikome pomoći.. poručuje ovaj događaj! Na drugom jednom mestu Jevanđelje potvrđuje: "I ne mogaše onde ni jedno čudo učiniti jer ne nađe vere". (Čak i kada se malo vratimo u doba Mojsija vidimo da je Gospod silna čuda činio kroz velikog Proroka, bio zaštitnik, izbavitelj, borac i hranitelj, jer su njih dvojica bili bliski saradnici. Teško je i pobrojati sva ta čuda i to na očigled Izrailja, ali već po predstavljenju Mojsija vera je bledila i čuda su utihnula). On je, kako gore rekoh, sebi vezao ruke na istorijsku spontanost i na iskrene relacije roditelj - dete ili prijateljska saradnja sa čovekom zasnovanoj na veri i poverenju. Ne spasava nikoga na silu; ne remeti čak ni naše pogane misli i dela osim što je kroz oce rekao da će nas to ubiti! Ali ni tada ne vrši nasilje nad istorisjkim tokovima kakvi god da su. Kad ponovo bude došao u slavi Sudije (a ne kao sada kada je još uvek sluga ljudima) sudiće "koliku smo ljubav imali" jer je sam Ljubav (što i reče onomad kad mu je bludnica brisala noge kosom)! Sudiće po našoj sveslaboj i prebolesnoj nameri (a ne po snazi koju nemamo) da makar na mikro planu pokušavamo da imamo ljubav kroz veru u Njega; kroz veru da je On zaista Bogočovek koji se rodio kao i mi, i da ne laže kada nešto obeća i kaže! Njegov pogled dopire do onog mesta gde se u srcu razdvajaju namere; do mesta gde se rađa lenjost i kukavičluk; gde vonja na starost i mrzovolju ...gde namere budu ili tanano zle ili bar uzdahom dobre u pobožnosti. Taj će Sud biti Ljubav i ona će osvetliti naše pećine ...pa ko izdrži ... izdrži! U stvari, po Njegovoj božanskoj ikonomiji spasenja čak i sama vera nije ni blizu kraj priče! Vera bez dela je mrtva kažu Oci Crkve! Veoma je moguće, po Njegovim savetima o neosuđivanju i sažaljenju, da su osim vere to prevažni elementi (ako ne i jedini) zbog kojih On još interveniše na mnogim mestima gde god se projave te osobine širom sveta. Ko će to znati!? Čak će i konačni Sud biti zasnovan više na milosti i sažaljenju nego na samoj veri! Tražiće po srcima našim sažaljenje i saosećajnost koje ili smo imali ili nismo. Sudiće nas naša sopstvena surovost i neljubaznost. Mnogi će čak reći "Nismo li u Tvoje ime ...pa nešto" ali Njega to neće zanimati!? Verovatno nikada iskreno i spontano nije ni čuo te ljude; nikada, kroz njihove reči, nikakva "sila nije izašla iz Njega" s obzirom da im kaže: "Ne poznajem vas.."! Bog ne laže kada nešto kaže. On ih istinski nikada nije ni video ni čuo, moguće zato što su Ga spominjali van Crkvenog konteksta!? Neko mrmljanje iz "daljnje zemlje"?! Ko će to znati? Nema Boga van liturgijskog Hrista; nema Hristove realnosti mimo Crkvene realnosti jer upravo On svoje Carstvo instalira u čovečanstvu kroz Crkvu rekavši: "Sazidaću Crkvu svoju...". Ona je Izgubljeni Raj; oprisutnjeno Carstvo u koje se može ući po nekim pravilima ...ali i ne mora! To je već u rukama čoveka! Dakle mnoge koji misle da su u njegovo ime pričali, što govori da nisu bili bez neke vere, neće prepoznati; ali će zato čak i one ljude, koji Ga nikada nisu videli, primiti kod sebe i nazvati ih decom ...premda oni kažu: "A kad smo te videli da ti to učinimo"? Očigledno da nisu svesni da kad su prema ljudima bili dobri, sažaljivi i milostivi ...u stvari su to činili Njemu direktno! S toga ne treba tek tako nikoga olako otpisivati, osuđivati, deklarisati ga "ovako ili onako" ...ponajmanje se ostrašćeno opredeljivati na neke prolazne forme (nacionalne, plemenske, državne) jer od njih ništa ne zavisi! Sve je samo u ličnom liturgijskom odnosu između ljudi ...a to u konačnom smislu znači u odnosu prema Bogu "jedan na jedan"! Dakle, još jednom: Juda je spontano izdao Hrista! Nije ga niko pomerao koncima da se to mora desiti. Naprosto bio je izraziti pripadnik ljudske logike da se do novca dođe odmah i na lak način. Trebalo mu para a zgodno da je baš za Ovim koji nešto "trabunja o nekim večnostima" izdata poternica!? Oportuno...milina jedna! Tadašnji model svesti u mnogome se razlikuje od današnjeg; najpre zato što u to vreme još ne beše Duha Istine na planeti! On je došao među ljude na Pedesetnicu! Ljudi su bili daleko skromnijih umnih sposobnosti nego posle silaska Duha na Apostole i rođenja Crkve. Seme uma i "umnosti" u skromnoj i skučenoj formi tog pred Hristovog doba očuvao je Gospod u ljudima samo kroz zapovesti; u većoj meri u prorocima, ali stvarna duhovnost dolazi kroz Krštenje i Duha Svetoga koji ostvaruje Novi Zavet i poklanja Blagodat ("sve novo tvori" kroz Crkvu) koja svet čini daleko prosvećenijim. To se mora uzeti u obzir kada se razmišlja o ljudima onog vremena. Evo primera Nikodima koji je krišom dolazio da sluša Hrista! Čovek, po pozivu intelektualac; književnik; očekuješ od njega neke dubine ali on ne može da shvati metaforu, ali duhovnu realnost, da čovek treba ponovo da se rodi (vodom i Duhom)!? On kaže (parafrazirano): "E da može mator čovek da uđe u mamin stomak pa da se rodi"! Njegov um nije sposoban da prihvati 3D sliku sveta, duhovno poznanje stvari - on mučenik gleda analogno! Koliko li bi danas Judi bilo kada su "lake pare" u pitanju, pa još u vreme kada je svest degradirana bezmalo na vreme pre Jude! Koliko li bi danas bilo Judi koji će za šaku para da prodaju Mir iz svoje duše; gle ...pa ako smo iskreni prema sebi, nismo li svi u nekom trenutku bedni slabići koji se odreknu Hrista dok kažeš piksla!? Nema tog vremena u kom Gospod ne bi imao zgodnu osobu za ulogu Jude - zbog čije pohlepe će Bog biti ubijen ali će Vaskrsnuti i time svima doneti mogućnost izlaska iz smrti i užasa!? Naša je radost i olakšanje što je Bog naravno nepojamno pametniji od đavola; i što svako zlo (spontano) može da okrene u konačnom smislu u dobro ...ali nije mudro igrati se sa đavolom i zlom! Nije pametno testirati za šta je "lukavi" sve sposoban i baš se previše opuštati jer je od čoveka jači neuporedivo! Možda se u tome zaluta u šumi kao ona zalutala ovca koju je Pastir krenuo da traži, ali sama reč "traži" podrazumeva dve mogućnosti: da je pronađe ili je ne pronađe! Možda u tom naivnom udaljavanju od Crkve (jedine jače od smrti i zla) postane hrana vukovima i od Pastira sasvim izgubljena.
×
Blaža Željko - Живе Речи Утехе