Jump to content

Blaža Željko

Члан
  • Број садржаја

    447
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

1 Пратилац

О Blaža Željko

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан 03/15/1962

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Beograd
  • Интересовање :
    Muzika; politika; "teološke" notice; sve što ne ide ispod crte.

Скорашњи посетиоци профила

15802 посетилаца
  1. Blaža Željko

    Ime pomesne Crkve i redosled pojmova

    U odličnom tesktu na FB stranama (na koji sam i tamo a evo i ovde izneo mišljenje) G-din Aleksandar Milojkov izvoleo je reći sledeće: "Видите у чему је још један проблем са нашом еклисиологијом, код нас словенских хришћана. То што смо помесност везали за национални кључ, те сходно томе помесне Цркве називамо Српском, Бугарском, Румунском, Грчком... Васељенска Патријаршија то ипак назива правилније, онако како треба:Ἐκκλησίας Ἑλλάδος, Σερβίας, Ρουμανίας, Βουλγαρίας, Γεωργίας, Πολωνίας, Ἀλβανίας.. (Цркве Грчке, Србије, Румуније, Бугарске, Грузије, Пољске, Албаније...) Ако читамо апостола Павла, видећемо да је он помесне Цркве управо овако називао: Црква у Солуну, Црква у Галатији, Црква у Коринту... Црква обитава на одређеном месту и то место је њена помесност. Она нема и не може имати национални атрибут који би дефинисао њену помесну конкретност." Odlična tema koja bi se možda mogla i nazvati "Hijerarhijski redosled reči u imenu Crkve"!? Gospod je rekao "sazidaću Crkvu SVOJU.." i to je glavni atribut Crkve! Ona nije ničija osim Njegova! Ne može reč "Crkva" da bude na trećem mestu u rečenici kao što i Spasitelj ne može nigde da bude treći nego prvi i na Tronu kako mu i dolikuje po dostojanstvu .. prvi i jedini. Kada se Njegovoj Crkvi ispred imena stave čak dve reči, npr. "srpska Pravoslavna Crkva" ili "grčka Pravoslavna Crkva" onda se Hristovom telu (Crkvi) daje SVOJSTVO koje ono nema! Crkva ne pripada ni Srbima ni Grcima niti ikome osim Hristu! To ozbiljno razvaljuje shvatanje Crkve kod manje obrazovnog sveta; oni podsvesno Crkvu doživljavaju "prisvojno" (zbog prisvojnog prideva) i sve uzvišene tajne unutar nje shvataju i doživljavaju kao svoje vlasništvo na koje "tamo neki nemaju pravo"... drugim rečima jedno opšte ljudsko blago su nesvesno omeđili i sude se oko te međe. Preozbiljna hijerarhija reči (vrednosti) u rečenici, na prvi pogled naivna i nevažna ali je suštinski od tektonskog značaja za svest i savest ljudi jer Gospod je Reč .. pa samim tim i u svim rečima mora postojati vrednosna norma šta po hijerarhiji ide jedno pre drugog. Na prvi pogled deluje kao "igra reči" ali za verujuće ljude, za ljude kojima duhovni način poimanja života znači puno ovaj problem nije nimalo naivan. Prisvojnim pridevima na početku imena (ruska, koptska, grčka, bugarska ili srpska) daje se dakle Crkvi svojstvo koje ona u samoj suštini nema i ovo je vrlo ozbiljna tema za okrugle stolove i panele od strane mnogo stručnijeg sveta. Lako je taj problem prevazići kod školovanih ljudi ali čak i kod njih, kao i kod mnogo više onih običnih manje obrazovanih laika, ovaj redosled pojmova stvara ozbiljne poremećaje u svesti a još više u podsvesti. Posledično to ne može da se ne odrazi na praktičan život, na razumevanje uloge Crkve, tj. da ona nije muzejski eksponat u nečijem vlasništvu zgodan da se povremeno vašarski prikazuje kao neki oldtajmer već da je telo Živog Boga, Onog koji JESTE, koji se daje svima i koji je postradao radi svih... ne samo za umišljene vlasnike Njegovih tajni. Mnogo toga je skriveno u redosledu pojmova! S toga, kako Milojko odlično zapaža, treba stvari ispraviti i pojmove poređati kao Apostoli: "Crkva u korintu" .. "Crkva u Galatiji".. "Crkva u Srbiji", "Crkva u Rusiji" itd. Odmah upada u oči važnost Crkve .. a uostalom za život svakog od nas ima li išta važnije od njenih Tajni? Čim se ovako poslažu pojmovi i u glavi dođe odmah do nekih promena, kao kad otvoriš prozor pa uđe svež vazduh. Tad se Crkva doživljava u pravom svetlu i značenju. Mnogi problemi se vide drugim očima. Crkva je Hristova nije naša! Naša je samo onoliko koliko nam je On otkrije i da ali opet i opet On je prvi u Njoj .. i ona je prva među nama, nije treća! Nismo mi sudije svetu već Gospod... zato je njeno mesto na početku imena pomesne Crkve a ne na trećem.
  2. Blaža Željko

    Raskoli i Otac bludnog sina

    Razmišljam tako, koliko Bog dade, o raskolima, deobama, mržnji, podeli; vidim (bez konkretnih primera) da su teritorija, zgrade, pašnjaci i međe kamen spoticanja mnogima; da su cilj po sebi a ne i ljudi koji stenju pod ovom nesrećom koja se nadvija nad Čašom i Telom Crkve ..koja god bila. Neko se čak poziva na Kanone a samo pre par meseci isti čovek je rekao da je ljubav iznad Kanona, iznad svih zakona. Setim se u tim razmišljanjima jedinog odgovora na sve ljudske dileme i patnje koje iz njih ishode; patnje malih ljudi, onih koji ne razumeju ništa od Pravila Sabora; kojima treba samo pričest i ispovest .. ne treba ni da znaju za raskole jer nisu u jeresi. Zašto da nema opštenja među tim malim? Iz Jevanđelja stižu odgovori na sve te naše dileme ..ko naravno može da ih razume, podnese i ostvari. Naši životi, ovakvi ili onakvi u svojoj srži nisu ništa drugo nego parafraza Jevanđelja koje je Bogočovek spustio do samog dna ada i smrti .. tako da smo svi tu, unutra, bili grešni ili sveti! Svima nam je data mogućnost da se postavimo po Jevanđelju ili ne! Priča o Ocu i bludnom sinu, koja nije bajka već život, dotiče sve segmente naših bića pa i ovaj prebolni koja preti neshvatljivom agonijom i smućenjem svega što se naziva Crkvom. Bludni sin se uzoholio, to nije sporno! Samouveren traži od Oca "svoj deo imanja" (zemljska dobra) i Otac smatra da je to legitiman stav sina. Kako se taj večni lik Oca postavlja U OVOM PORODIČNOM RASKOLU? On daje sinu taj "njegov" deo; daje mu jer je, otac ko otac.. dobar, blag plemenit! On ne šalje sluge i ratnike na sina (te sluge i sin kasnije spominje kada se kaje) Otac je tu prožet duhom Avraama koji nije hteo svađu sa Lotom kada su došli do reke; rekao je samo (parafrazirano): "Sinko ako ćeš ti na onu zelenu stranu reke, ja ću ovde; ako ćeš ti ovde ja ću tamo! Nemoj samo da se svađamo (prim.a.)" Biblija kaže: "Uze mu se to u pravdu"! Divnog li primera za sve svađe i raskole. Oni koji su najodgovorniji u svim današnjim svetskim i domaćim problemima raskola i deoba treba da uzmu u obzir ovaj događaj sa bludnim sinom; da dobro izvagaju sve okolnosti jer bludni sin, naravno i naravno, NIKADA NIJE U PRAVU .. ali je važno kako se otac postavio! Nije li važnije mir graditi jer "ko mir gradi nazvaće se sinom Božijim"!? Niko ne voli raskole!? Kome normalnom to može biti važno i milo? Nisu ni meni dragi jer smo pozvani u zajednicu u jednoj čaši ali "bludni sin" NIJE RACIONALAN, on je izgubio razum ..privremeno! Otac to sagledava u trenuću oka i ima o svemu širu sliku! Zato postupa premudro, nama neshvatljivo, zemaljskoj logici ogrezloj u blatu i međama skoro budalasto; a otac samo pušta dete da ide svojim putem ..i ne žali ništa! On iskusno zna kuda vodi taj ostrašćeni krik njegovog deteta, kakav je kraj, i plaća cenu.. Čujem spominju se i politički pritisci svetskih bašibozluka; namera im je rasulo, razdor među nama ali ko nas može da razdere, raskoli i posvađa ako mi to nećemo! Ako to neće bar oni koji sačuvaše "iracionalni" racio koji nije od ovog sveta!? Nije od naše logike. Nije li đavo nagovorio "bludnog sina" onako diskretno, sa strane i podmuklo, na porodični raskol? Napujdao je tog momka željama ka svetskim stvarima, ka samostalnosti i samodovoljnosti! Upravo se tako taj sin i postavlja prema ocu .. "daj mi moje" iako je sve očevo već ionako njegovo ali on je izgubio razum; on se pomračio, izgubio se! Đavo je hteo svađu, hteo prekid porodičnih veza ..prividno je uspeo ali nije li upravo njega onaj divni Otac svojim smirenim stavom o zemaljskim dobrima posramio do srži?! Raskol je pao u vodu jer bolje i da budu dobre komšije nego da žive u mržnji..to je koncept ovog divnog čoveka! Bolje sestrinska crkva nego raskolnička; mbolje opštiti nego ne opštiti ma koliko bilo analiza Kanona! Otac je u ovome iznad kanona, iznad pravila, "iznad subote"! Na taj način ovaj divni čovek je đavolu okrenuo drugi obraz .. i pobedio! Svaki bludni sin se vrati svom domu kad tad.. treba samo pustiti vremenu i ne praviti oko toga veliku dramu. Ostati miran zbog moguće veće štete i pustiti Bogu da bludnog sina koji je obezglavljen dozove pameti, "izgubljen beše i nađe se". Nije tako lako i jednostavno svakom ko od majke Crkve traži "svoj deo" da odjednom sam organizuje Crkvenu upravu; neće proći mnogo i hraniće se roščićima .. ali lično ne vidim drugi način da se čovekoubici izjalovi plan. Ne postoji drugi način da se očuva opštenje u Čaši pod uslovom da nije u pitanju jeres! Čak da je sve plod ljudske sujete i vlastoljublja, pa šta? Kakve veze ima, sve je to svojstveno čoveku i Otac to zna... zato i ne žali za imanjem. Sa takvim motivima bludni sin će pre potrošiti sve! Ne mora se ta istina projaviti u našoj generaciji ali sigurno hoće u nekoj narednoj. A zemaljska dobra, građevine, blato, livade, međe .. sve će to proći; u svemu će na kraju biti Hristos sa onima koje On bude postavio sebi desno! Tada će biti smešno pravdati se blatom, međom, granicama svih vrsta i političkim previranjima.
  3. Blaža Željko

    Који аутомобил вам се свиђа?

    Rado, volim ja ovu temu (vidi se o'ma) nego muzičar sam i svako veče od 20h radim. Znači i večeras. Za 15 minuta krećem na posao.. pa te pozdravljam
  4. Blaža Željko

    Који аутомобил вам се свиђа?

    I ne zadiše se ko čovek Znači ...msm ..što bi rekao Haris "Šta će meni više od toga.. " Nema, ko što rekoh, cene za zvuk i obilje snage .. Zamisli tek ovaj što me zove sa gornjih slika!? Odma' smo se zaljubili, pripadamo jedan drugom
  5. Blaža Željko

    Који аутомобил вам се свиђа?

    bembara je bembara! Vidim da je u malom prenosu ali brate 120 sa trećom .. msm.. svaka čast! Ovaj moj deda 150 ili 160 sa lakih 3000 u petoj naravno.
  6. Blaža Željko

    Који аутомобил вам се свиђа?

    Suza suzu stiže srce poskače u grudima! Nego, kako je sa 6000 obrtaja došao do samo 120 na sat? Jel to samo u prvoj brzini, eventualno drugoj? Ne bi me čudilo?
  7. Blaža Željko

    Који аутомобил вам се свиђа?

    po gradu 9 - 10 litara. Na auto putu 6 - 7 (orijentaciono) ali ne žalim! Nema cene za zvuk koji daje kad ga pričkineš
  8. Blaža Željko

    Који аутомобил вам се свиђа?

    1998 ccm; 16v; 130 ks - benzin
  9. Blaža Željko

    Који аутомобил вам се свиђа?

    Za sada samo sanjam. Dobar je i ovaj moj deda (sa prethodne strane) Zmaj auto
  10. Blaža Željko

    Који аутомобил вам се свиђа?

    A ako Bog da, bar tamo nekad ..ovaj "MONDEO" (praunuk moje verzije) mi igra po duši i zove me glasno (Izeš auto ako ne možeš da mu oboriš sedišta )
  11. Blaža Željko

    Који аутомобил вам се свиђа?

    Nije nešto svemirski al je moj! Prema tome - najbolji!
  12. Blaža Željko

    Шта ЈА тренутно слушам...

    Ako ste skloni zaljubljenosti a popili ste bar dve čaše vina ovu pesmu je bolje preskočiti. Nalazi potisnute slike ko zna od kada, igra se njima, vraća mladost, budi nežnost .. visokorizična .. nije za one iznad četrdeset godina.
  13. Blaža Željko

    Prva korupcija, njen duh i suština kao i posledice u očima Apostola.

    U sledećem jevanđelskom primeru, koji sam citirao u nastavku ovog teksta, možemo između redova poznati prvu organizaciju Crkve, njeno horizontalno ustrojstvo kao i duh koji zbog Bića Crkve nije ništa drugo nego ono što će biti (i što već jeste) karakter Carstva Hristvog. Vidimo, dakle, da Crkva unutar granica države funkcioniše kao nezavisna i samoodrživa komuna; kao velika "porodična zadruga" na principima opštežića u Hristu Gospodu i Duhu Svetom. ((Vrlo slično, čak identično, socijalno uređenje pokušali su komunisti ali bez Hrista (čak protiv Njega). Otsekli su sopstveno ideološko stablo od korena života i naravno osušili se)). Vidimo da su prvi hrišćani sva svoja imanja i bogatstva stavljali Apostolima na upravu a oni su, svakako nadahnuti Duhom po nekoj višoj socijalnoj pravdi, raspoređivali resurse po potrebama ljudi. Beprekorna zajednica slična današnjim manastirima kojima ona i jeste uzor. No istovremeno, već tada pojavilo se nešto što je danas kancer svih društava na planeti, naravno vrlo izobilno i kod nas, a to je klica korupcije i korumpirane svesti. Ima li da ko ne zna za taj jevanđelski događaj? Ako ima onda u citatu "dela apostoskih" koji sam naveo može da vidi kako to izgleda. Zadesio se tu nesrećni bračni par Ananija i žena mu Sapfira koji su prilično neozbiljno shvatili optežiće i socijalnu pravdu u Hristu a ipak su hteli da se nazovu hrišćanima, da iz toga vuku neke benefite jer je to u kratkom periodu tada bilo popularno (piše između ostalog da su hrišćani bili omiljeni kod stanovništva). Ipak, nesrećnici, rodila im se prevara u srcu. Hteli su da imaju udela u zajedničkim dobrima te komune prve Crkve, ali da ipak budu nezavisni od pravila koja tu vladaju. Da imaju više od drugih; da imaju odstupnicu! Prodali su imanje, od novaca koje su dobili prikrili su deo "sad već zajedničkih para zajednice" kojoj su pristupili i tog trena ono više nisu bili isti ljudi. Već su bili lopovi, kriminalci, prevaranti. Mučna je to priča, tako liči na mnogo toga nama savremenog. I tu, u rečima Apostola, direktno ali i između redova, stoji besprekorna dijagnostika ove opake bolesti. Naime Apostol, pre smrti Ananije, ukoreva ovog zbog želje za prevarom. Posredno mu kaže "Jel te neko terao da prodaš imanje? Dok je bilo tvoje bilo je legalno tvoje! Kad si ga već prodao jel te neko terao da daješ nama pare? Dok su bile kod tebe bile su tvoje i niko ti reč ne bi rekao! Ali ti si dao sve kod nas u kasu, ušao si svojom voljom u naša (Hrišćanska) pravila a uzeo si deo sad već zajedničkih para samo za sebe!? Zašto? " Strašna scena i strašan kraj ovog bračnog para koji su ipak postali pouka Crkve. Ovo je slika svake zajednice, od porodice preko malih porodičnih zadruga do državnog ustrojstva gde je kroz zajednicu i obaveze prema državi princip, osim opštežića, praktično isti! U ovome se vidi kako funkcioniše mozak korumpirane svesti i do koje mere ona više ne može da se nazove hrišćanskom ma kako to deklarativno neko želeo. Ne postoji hrišćanstvo bez socijalne pravde! Ne postoje hrišćani koji uzimaju od zajedničkog! Oni su prosto samo lopovi a kojoj naciji pripadaju, kako se prezivaju to je toliko nevažno da nije vredno pomena. Najzad ni Apostolima nije bilo bitno što se radi o njihovim, po naciji, zemljacima! Apostoli su pokazali strahotu odnosa (u smislu strašnog suda) prema nečemu neljudskom i to se ne može demantovati. Nema opravdanja da se žmuri pred korupcijom i socijalnim ugnjetavanjem. Najzad, evo tog citata iz Dela Apostolskih: "41 Тада они који радо примише ријеч његову крстише се; и додаде се у тај дан око три хиљаде душа. Дела:1:15 42 И бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама. Јевр.:10:25 43 А уђе страх у сваку душу, јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму. Јест.:8:17Мар.:16:17Лука:7:16 44 (Страх велики бијаше на свима њима.) А сви који вјероваше бијаху на окупу и имаху све заједничко. Дела:4:32 45 И тековину и имање продаваху и раздаваху свима како је коме било потребно. Иса.:58:7Дела:4:34 46 И сваки дан бијаху истрајно и једнодушно у храму, и ломећи хљеб по домовима, примаху храну с радошћу и у простоти срца, Лука:24:53Дела:20:7 47 Хвалећи Бога, и бијаху омиљени код цијелог народа. А Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху. Дела:5:13Рим.:8:30Рим.:14:18 А неки човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде имање, Ис.Н.:7:18 2 И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донијевши један дијел положи пред ноге апостолима. Ис.Н.:7:1Мал.:1:141 Тим.:6:10 3 А Петар рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? 4 Мој.:30:35 Мој.:23:211 Цар:22:21Проп.:5:4Лука:22:3Јаков:4:7 4 Кад је била у тебе, не бјеше ли твоја? И кад је продаде, не бјеше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људима него Богу. 5 А кад чу Ананија ријечи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све који чуше ово. 4 Мој.:14:36 6 И уставши младићи узеше га и изнесоше те сахранише. 3 Мој:10:4Јован:19:40 7 А кад прође око три часа, уђе и жена љегова не знајући шта се догодило. 8 А Петар је упита: Кажи ми јесте ли за толико продали њиву? А она рече: Да, за толико. 9 А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге оних који твога мужа сахранише пред вратима су, и тебе ће изнијети. 5 Мој.:6:19Псал.:95:9Мат.:4:7Лука:4:121 Кор.:10:9Јевр.:3:8 10 И одмах паде крај ногу његових и издахну. А младићи ушавши нађоше је мртву, па је изнесоше и сахранише код мужа њезина. 11 И велики страх обузе сву Цркву и све који чуше ово."
  14. Blaža Željko

    Kritika na tekst "Predodređenost i sudbina ne postoje..."

    Na facebook strani, među komentarima, našao sam dobru kritiku jednog mog teksta ("Predodređenost i sudbina ne postoje. ...." ) objavljenog tamo od o. Ivana Cvetkovića. Kritiku je uputila uvažena Gospođa (ime nije bitno) koja je postavila nimalo naivna pitanja i koja iziskuju "objašnjenja" ili bar pokušaje istih. Plavim slovima je njena primedba: Gospođa: Autor bloga kaže kako je đavo bio zbunjen dok je kušao Hrista u pustinji 40 dana,da je mislio o Hristu kao običnom čoveku,da je u njemu video samo čoveka,najdalje sveca Božijeg,a nikako Boga!?Međutim,Sveto pismo svedoči da su demoni izlazili iz mnogih vičući i govoreći:,,Ti si Hristos-sin Božiji,,...Kako to,oni znali,a ovaj koji ga je kušao(po dopuštenju Božijem)nije znao?Ili je bio baš neki glupav demon?Mislim da malo čitamo Sveto pismo,Božiju živu reč,pa svemu verujemo,a to je opasno,kaže sv.Jovan Bogoslov da ispitujemo duhove... Poštovana Gospođo (ime), slučajno sam naišao na Vaš komentar; i naravno slažem se sa Vama u mnogo čemu. Moja malenkost je tekstopisac bloga na "ŽRU" koji se koliko vidim na facebooku dopao i priličnom broju sveštenika. U samom startu, ako budete videli tamo na "Poukama" i druge moje tekstove, videćete da ne pokušavam da slovim za nepogrešivog ili nezabludivog, taman posla.. čak sam na više mesta, sa svešću da su reči mnogo ozbiljna stvar, upozorio da se svi ti tekstovi ne primaju zdravo za gotovo već da se shvate samo kao čisto teoretisanje na neka izazovna pitanja koja tište sve nas; ...isključivo u okvirima "trezvenog" sagledavanja nekih unutrašnjih sloboda, koliko ih Bog dade, merenih rečima Jevanđelja i svetih otaca. Sajt "Pouke" je tematski i tu svi iznosimo neka razmišljanja upravo na Duhovne teme ...ne retko promašene (nema garancije da i ovaj tekst ne spada u iste) ali ponekad i interesantne o čemu već treba poslednju reč da daju administratori samog sajta. Na njima je da procene šta od tema ima smisla a šta ne, te da se konsekventno, u saglasnosti sa nekim saborskim mišljenjem između sebe, prema tome i postave sa svešću da ne može sve da ide u etar jer se sa rečima nije šaliti! Uostalom, ko od nas sme za sebe da kaže da je sasvim "pod visak"; da je stopostotno duhovno i duševno zdrav te da bezrezervno krene da lupa šta mu je na umu? Na tom sajtu su, dakle, razmišljanja koja Vam se ne moraju svideti ...ili obratno. Pravo da Vam kažem, nisam kriv što se poneka tema dopada čak i sveštenim licima koji ništa manje ne ispituju duhove i od kojih jedino i očekujem validan sud! Moja malenkost iz nekih razloga samo traži „menjače“ koje Gospod spominje u Jevanđelju u razgovaru sa lenjim slugom ...šta god to sada značilo. Te "menjače" tražim decenijama; ispitujem po ocima i Pismu "ko su oni" ...pa eto kopam i ovde ne bih li ih našao!? To ne znači da mi do Vašeg mišljenja nije stalo, naprotiv, i zato se latih da Vam u par crtica (m'sm "par crtica" ) obrazložim razmišljanja iznesena u spomenutom blogu. Ali uvek i uvek, pa i sada, ponavljam da AKO je išta dobro i zanimljivo u onome što pričam (ne isključujem i mogućnost ozbiljnih bolesnih uobrazilja) to je od Crkve i crkvenjačkog iskustva i razgovora sa mnogim znamenitim ljudima iz tog perioda dugog skoro dve decenije. Sam po sebi, bez Crkve i Liturgije.. čovek je ništa. Najzad, žargonski rečeno, da li je ovo što pišem dobro i prihvatljivo ili loše ne mogu znati suštinski .. u svakom slučaju rado bi se ogrebao za molitve svetogorskih monaha ..ne mogu vam ni slovcetom objasniti koliko mi je to značajno. Ako grešim da me njihove molitve ozdrave! Ako su tekstovi od neke koristi, .. da me njihove molitve opet ozdrave jer sam u svakom slučaju veoma bolestan čovek. Par reči o Vašoj kritici: Nije sporno da su mnogi demoni govorili „znam te ko si, ti si sin Božiji“ ...no kroz Stari Zavet, koji je i đavo proučavao jer se na nekoliko mesta poziva na biblijske citate, provejava za ljude reč da su „sinovi Božiji“ (npr. „Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.“ 1. Мојс. гл. 6 ... о томе нешто каже и jevanđelistа Lukа spominjući prvog čoveka Adama: "...Сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега." (Luka 3.") Iz ovog Lukinog teksta jasno je da je čovek Adam sin Božiji .. naravno danas, blagodareći Crkvi i Duhu Svetom kroz Nju jasno znamo da je to "sinovstvo" po blagodati a ne Ipostasi koja je jedino u Hristu! Ljudi i jesu deca Božija u meri rasta u Hristu; opet: po Blagodati koja je od Boga! I đavo kroz stari zavet tj. kroz period života ljudi pre Hrista vidi razliku između proroka i običnog sveta ali za njega (ili legione) su to samo znameniti i posebni ljudi ... u njegovoj percepciji “sinovi Božiji“ (u smislu ljudi) ili „svetac Božiji“ kako kaže jedan od demona Hristu u Novom Zavetu: „Znam te ko si. Ti si svetac Božiji“. On, dakle, razumeva u svom mračnom umu da je Hristos neobičan čovek ali budući da je pomračen i nimalo blažen, u osnovi jeretik ispunjen mržnjom (nema blagodat Duha Svetog), on ne može da vidi Boga u Hristu. On Hristu kaže „sin Božiji“ ne obraćajući se „Ipostasi Božijoj“ tj. samom Bogu, već „sinu Božijem“ kakvim Stari Zavet vidi znamenite ljude ili proroke. On Hrista doživljava kao naročito talentovanog proroka (sina Božijeg - čoveka) koji ima ulogu da se zacari; ali kako ...to đavolu (pa ni ljudima onog vremena) nije baš najjasnije. Uostalom, to je za vascelu tvorevinu, uključujući bestelesne Sile nebeske, bila tajna kojoj su se i sami začudili i zadivili ("angeli udivišasja") Mi danas, blagodareći Crkvi, znamo o čemu je reč ali tada je to bilo apsolutno neshvatljivo za bilo koga. OTKROVENJE u punoći dolazi sa Duhom Svetim na Pedesetnicu i On onda Otkriva sve onako kako jeste. Ne može niko od stvorenih bića (ni Anđeli ni Heruvimi niti bilo ko) poznati Sina Božijeg u Hristu ako to Bog neće da mu otkrije! Tako skoro doslovno piše i u Jevanđelju: (1. Кор. гл. 12 - И нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим. Od tog silaska Duha Svetog na Apostole Ipostas Sina se može u Hristu prepoznati samo i jedino Njime, Duhom Svetim, i NE POSTOJI DRUGI NAČIN da niko, pa ni Vi ni ja poštovana Gospođo mimo Njega kažemo Hristu „Gospode“! Duh Sveti nam to iz srca na nadrazuman način razjašnjava i OTKRIVA; zato je Novi Zavet, ponavljam, OTKROVENJE! Mračnim demonima je tek nemoguće da Hrista zovu Bogom! Slepi su duhom! Gospod bi i za nas ljude, bez intervencije Svetog Duha, kakav je inače za ateizam, antiteizam ili jeresi, bio samo crtež čoveka na zidu i ništa preko toga. Nema Boga mimo Hrista prepoznatog Duhom Svetim tj. Crkvom... i verujem da ćemo se tu složiti. No vratimo se još jednom demonskom slepilu koje možemo prosto forenzički da pratimo. Gospod u blaženstvima kaže: „Blaženi čisti srcem jer će Boga videti“! Dakle, samo čisto srce može u Hristu videti Boga; slažete li se sa mnom? Pa to kaže Gospod a ne ja. Kako na temelju ovih reči đavo može da vidi Boga u Hristu kad je bezmerno zloban i nečist? Kako Ipostas Sina može znati i poznati bilo ko osim samog Oca koji je iznad svakog saznanja ili poznanja za stvoreni svet!? Kako možemo poznati Sinovu Ipostas ako nam je sam Bog ne otkrije Duhom Svetim? Đavo, ovo je važno razumeti, po svojim mučenjima u blizini nekog svetitelja ili proroka može samo DA SLUTI da je reč o nekom svetom čoveku ali (jako je važno ovo naglasiti) Ipostas Sina Božijeg u Hristu je i za njega, kao i za mnoge ljude, nepoznanica. U stvari preciznije bi bilo reći da đavo veruje u Boga ali Ga NE POZNAJE jer "poznanje" kao dar dolazi od Boga a ne od stvorenih bića! Mi ne verujemo u Boga zato što je to naša sposobnost već zato što tako Bog dade u naša srca po svojoj milosti. "Bez mene ne možete ništa činiti" - kaže Spasitelj. Bez Duha Svetog, nije moguće ni verovati ni imati ikakve predstave o Hristu kao o Bogočoveku. Uostalom u poslanici Galatima kroz Apostola Gospod nam otkriva: "А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче!" Niti se može verovati niti se može voleti bez Božije blagodati koju On deli iz svoje dobrote i sažljenja. Blagodat se moli iz nas, Njom volimo, Njom uzdišemo ...bez nje smo ništa ...samo ostareli mehovi iz kojih se vino davno prosulo. Najzad, Bog nam kroz Crkvu OTKRIVA našu prirodu; otkriva nam tajne vezane za nju! I mi kao i demoni svakim grehom isteramo iz srca Blagodat Božiju i onda smo ruševina kroz koju fijuču promaje, obmane, magle. Bez Blagodati ozlobimo i postanemo slepci...baš kao i đavo. Tada, tako nezaštićenima, pristupaju te smrdljive duhovne psihopate i hrane se ostacima ljubavi koju smo grehom u sebi razorili. Hrane se u stvari našom ličnošću jer smo po slici Ličnosti Hristove stvoreni ...i što nas više proždiru sve smo manje prepoznatljivi bližnjima. Mnogi nesrećni ljudi, udaljeni od Crkve, te duhovne protuve doživljavaju kao prirodna stanja sopstvene svesti i voljno im služe a da ni jednog trenutka nisu svesni šta rade. To naravno nije bez posledica; ogromna rana u srcu zjapi prazna i utehu nalazi upravo u onome od čega je stvorena - u grehu; u strastima! Tada čovek, ne razlikujući dobro i zlo jer nema čime da meri te pojmove, upada u vrzino kolo robovanja grehu, stalnog vraćanja na isti...bio on telesni ili duševni: pijanstvo, opijati, zavisnost od gordosti, oholosti, sujete, ogovaranja ..a u težim slučajevima opijenost brutalnošću, siledžijstvom, terorom nad slabijim i nezaštićenim! Spolja gledano i prevedeno na običan svakodnevni jezik to su razne psihoze, šizofrenije, afektivna gnevljiva stanja, naslada zločinom (serijske ubice i teroristi)... i slično. Bez Hrista i Crkve, Bez Ipostasi Sina u Hristu; bez svetih tajni poklonjenih od Oca I Duha - ispovest, pričest.. jedinih sila jačih i od đavola i od greha, čovek je u apsolutnom bezizlazu nekad bržeg nekad sporijeg umiranja ...na parčiće bez mogućnosti da se to ikada okonča! Bez svetih tajni smo apsolutno nesposobni za borbu protiv ovih i duševnih i telesnih strasti. Psihotična stanja se onda igraju sa nama jedući nam i biološki organizam sa kojim smo "jedno" dok nas konačno ne prožderu. Krštena duša je tu zaštićenija pa bolesti imaju mnogo posla da je razore ...ali se sa njima ne treba igrati niti ih olako shvatati jer kršten čovek je i odgovorniji - više mu je dato više se i traži. Više mu je dato i biće više bijen. Najzad, ako se baš preigra može da skonča isto tako sa ozbiljnim duševnim poremećajima. Mala digresija na temelju svetootačkog učenja - i naše Spasavanje neće biti plod naših nekih "zasluga" koje smo ionako dužni činiti, kako sam Gospod reče (parafrazirano): "A kad sve posvršavaš, zapregni se pa mi posluži; ... kaži sebi ja sam zaludni sluga". Da, mi smo dužni činiti dobrodetelj i ne mariti za to kao za nešto veliko jer od užasa smrti spasava i danas, a i u Dan Onaj koji dolazi, samo Otac, Njegov Sin i Duh Sveti ...neće to biti ni mikron naših zasluga. Tražiće u nama samo nameru da se uz Njega bude i ostane i obraz Božiji očuvan koliko toliko; a to podrazumeva sve one Božanske osobine koje sam Spasitelj ima: ljubaznost, dobrota, sažaljivost, empatija, skromnost, poniznost, poslušnost ... i neosuđivanje kao najvažniju od svih; jer Bog nije strašni sudija za prekršaje već Ljubav kako svedoči njegov učenik "Bog je Ljubav i Ljubav je Bog". Strašni sud ...tj. strahota suda biće subjektivni bol u susretu sa onime što smo od sebe napravili u svetlu Ljubavi. Ljubav nikada ne kažnjava; mržnja u našim srcima biće (i već sada jeste) naš pakao i naša kazna. Samo Božija milost i sažaljenje će od gubavog i prljavog otkloniti bolesti i uvesti u svoje carstvo, a sami da uđemo mimo Njega to ne spada ni u domen maštarija. Kada bi Gospod danas uklonio tu dobrotu kojom održava svet ...svi bi već u ogledalima videli kakve nakaze hodaju zemljom ali nas Njegova dobrota štedi od tog užasa: Ona se kroz Crkvu i iz Crkve, kao ona jelkica u kolima što širi miris, širi po ovom našem svetu i štiti nas od smrada raspada ...ne dozvoljava da ga osetimo! Po toj dobroti (koja je sišla do dna ada) i ateisti i mnogi drugi pošteđeni su od užasa sopstvene rugobe ..čak i kad samo pogledaju na toranj kakve Crkve. I đavo može jedino da veruje (i da drhti) jer je vera recidiv i sećanje na onaj lik koji je nekada bio (anđeo ...a i Anđeli su stvoreni kroz Hrista "kroz koga sve postade što je postalo") ...ali poznanje Hrista đavo ne može da ima jer je poznanje dar Duha Božijega! Đavo je izopačeni jeretik ili potpuni antiteista (bogoborac)..ništa drugo. I on je kao i čovek stvoreno duhovno biće (bio Heruvim) samo što nema fizičko telo, i isto je tako kao i čovek otpao od Boga. Isti nas je Bog stvorio u različitim formama i obličjima (čak Pismo kaže za čoveka da je „stvoren malo manjim od anđela“) i na žalost od istog Boga smo i jedni i drugi otpali ...đavo sasvim i celim bićem ali ljudi ipak ne svim srcem! Bog se na ljude sažalio i pružio ruku. Uostalom, imate danas potpuno oslepele dvonožce, masovne ubice koji toliko ozlobiše koljući ljude tamo po istočnim zemljama da je to potpuno preslikana realnost mračnog duhovnog sveta sa demonima kao vođama svakog zla. Pokušajte tim ljudima da kažete „Hristos je Bog“! Udariće im pena na usta, urlaće kao zveri i razdiraće odeću od besa; ubiće Vas na mestu na najsvirepiji način. Pa kad oni ne vide Boga u Hristu, iako kao ljudi imaju neke šanse dok su živi (imaju tornjeve Crkava kao poslednji poziv za pokajanje i preumljenje)...kako da Ga vidi onaj koji je od njih jezivije divalj i pomračeniji mnogo puta u samoj srži bića?! Najzad, u kušanju u pustinji đavo kaže Hristu (parafrazirano): „Daću ti sva blaga ovog sveta KOJA SU MENI PREDANA (đavo ima vlast na zemlji po rečima samog Hrista) ako mi se pokloniš“ ... Vekovima unazad na ovu foru je obmanuo mnoge ljude (i dan danas ljudi padaju na ovom iskušenju) ali Čovek Hristos ne naseda na provokaciju! Šta mislite, budući da đavo beži sumanuto od svetaca Božijih iz kojih izlazi sila Božija koju ovaj urlajući ne može da podnese, da li bi uopšte smeo da priđe Hristu da je znao ko je tačno pred njim? Pa on nije dostojan da mu Hristos kaže ko je u suštini u jednoj od svojih priroda! Gospod je svoju slavu pokazao na Preobraženje samo pred nekoliko učenika i tada su oni shvatili ko je On u stvari ...ali đavo nije dostojan toga! Hristos ju je pritajio u tom najvažnijem trenutku u kom se lomila istorija ljudskog roda. Lukavi nije smeo da razume ko je pred njim jer su upravo on i smrt glavne mete Hristove (svetotrojične) strategije Spasavanja ljudi. (I kad je već dostojnost u pitanju ne smemo smesti sa uma da će u Carstvo Hristovo tj. na Sinovu svadbu ući samo onaj koji bude pristojno obučen!) Uobičajeno je, dakle, da kod samog spomena Hristovog imena đavoli vrišteći beže, (kada se kroz molitvu Crkve i Svetitelja projavi blagodat demoni urlaju i nestaju neznano kuda) ali u onoj situaciji u pustinji Hristos se ne preobražava; ne daje naznake ko je u suštini; ne izgoni nikoga, ne tera od sebe glavnog kneza tame! Odgovora na pitanja i provokacije kao običan čovek tj. najviše prorok. Ovaploćenje Boga u ljudsku prirodu i za same Anđele je velika i divna tajna o čemu govori čak i Crkvena bogoslužbena literatura. Ta reč "tajna" se provlači kroz istoriju u mnogim segmentima Crkvenog bića gde je i ovaploćenje nadrazumna tajna koju tek sa Duhom Svetim liturgijski razumevamo - nikako mimo toga. Sam Gospod upravo kroz sledeću rečanicu daje razjašnjenje ovih naših dilema: "А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене." (Jovan 15) Drugim rečima: "On će vam sve razjasniti". Dakle, još jednom: budući da od malih svetitelja, danas kad je nastalo doba Crkve i Vaskrsenja Gospoda, đavoli beže od samog Hristovog imena .. zašto ne beži glavni ludak od samog Hrista onomad u pustinji?! Zar ne bi trebalo kao hijena podvijenog repa da zbriše koliko ga noge nose?! Pa zato što je Gospod prikrio svoju Ipostas u Bogočoveku ..ponaša se i govori samo kao čovek. On (Gospod) mora da kao čovek dođe do onog "ugovora" tj. "rukopisanija" koji je Adam sklopio sa đavolom a koji ovaj drži u dubinama ada. Gospod mora kao čovek da umre da bi kao Bog taj ugovor poništio... a da pri tom ne naruši ničiju slobodu ..ni ljudsku ni demonsku! Uostalom, evo izvadio sam sa ovog sajta nekoliko novozavetnih mesta (a ključna reč za pretragu mi je bila "čuđahu se") gde se jasno vidi da čak ni Njegovi roditelji, kao ni učenici ili prisutan narod, (o mračnim duhovima da ne govorim) nisu znali da je On Ipostas Boga a ne samo prorok kako su inače smatrali: Luka, glava 2 А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему. Luka, glava 4 И чуђаху се науци његовој врло; јер ријеч његова бјеше силна. Luka, glava 8 А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га? Jovan, glava 7 И чуђаху се Јудејци говорећи: Како овај зна књиге а није се учио? Još jedan detalj interesantno korespondira sa ovom pričom. Naime, kada je Josif zbog trudnoće posumnjao u čast Bogorodice ali, budući pravednik nežnog srca, ne htede je javno ponižavati već da je otpusti od sebe bez formalne zakonske pompe, javi mu se u snu Anđeo Božiji (tu je Bog u sažaljenju prema nama ipak napravio izuzetak i intervenisao) i reče doslovno. " .. Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога." (Mat. gl.1) Josif, naravno, iz svih gore navedenih pretpostavki, nije mogao da zna šta se stvarno dešava ..jer je to strašna Tajna! Nije mu bilo ni u najsmelijim snovima da Tvorac postaje čovek! Stoga, zbog potrebe tajnosti, ni Arhangel Gavrilo ne formuliše rečenicu: "To Bog uzima vašu prirodu" .. ili "Rađa vam se lično Božiji Sin"!? Ne ide on u objašnjenja događaja već ono što kaže, po uputstvima Odozgo, prilično je neodređeno; ne ukazuje ništa posebno osim da će novorođenče biti poseban Božiji ugodnik! I đavo i ljudi onog vremena znaju da je Bogorodica zakonito udata .. ali samo Crkva zna na koji je način zatrudnela! Zadržava Gospod, kao tajnu, pravu prirodu Onoga koji će se roditi! Upravo zato se i pored svega Njegovi roditelji "..čuđahu o onome što se govorilo o Hristu" kako navodi Luka u 2. glavi! Cela ova tajna tek nakon Vaskrsenja kroz Crkvu i Duhom Svetim kroz Oce postaje objašnjena...kada je Bog već porazio đavola i ad. Tek je, dakle, po Vaskrsenju počelo da se razdanjuje učenicima i verujućima ko je Hristos u stvari a mesec ipo dana kasnije Duh Sveti svojim silaskom im to, po gore spomenutom citatu, razjašnjava u potpunosti ...kao i svima koji u to kroz Crkvu veruju. Pre toga niko nije mogao da zna ko je Gospod Hristos u suštini! Majka Hristova je sa par Njegovih prijatelja stajala ispod Krsta na Golgoti; kasnije držala njegovo telo u naručju i plakala milujući mu kosu i lice. Kao i svaka majka - ubili su joj dete. No da je znala da drži samo ljudsku dimenziju besmrtnog Života ne bi plakala; radovala bi se! Ali život je morao da teče spontano .. nenarušen nikakvim vanrednim događajima...do Vaskrsa! Tek tada se prelomila i potresla istorija! Mironosice su trećeg dana išle na Njegov grob, ne da slave Vaskrs za koji nisu ni znale šta je to, već da mu pomažu telo uljima i prepuste ga po našim ljudskim merilima prirodnom raspadanju. Kakav radosni šok kod učenika koji trče ka grobu da se uvere u tu čudnu i u slutnjama sveradosnu realnost da je Gospod ustao! Shvatite, tek silaskom Svetog Duha na Apostole njima, a preko njih i celoj Crkvi .. tj. nama, razjašnjeno je od Duha Božijega ko je Hristos u stvari! Do te intervencije Njegova ličnost je bila velika nepoznanica i tajna! Ponoviću se ovde, to je bilo strogo skriveno (zato se i zove TAJNA) i od ljudi i od mračnih duhova podnebesja pa čak i od Anđela ...jer Crkvena pesma kaže "Anđeli udivišasja" tako strašnoj tajni! Gospod je morao da sruši demonsku vlast nad ljudima, demonsko carstvo, samo i jedino kao Čovek, kao prvosveštenik, a ne nasiljem ili nekim vanrednim merama Božanstva nad zakonima i slobodnom voljom! Mogao je Gospod tada da pozove legione Anđela (uostalom zar Tvorcu treba bilo čija pomoć?), da mahnitog ubicu i zver zgnječi kao bubu ali morao je spontano da kao čovek promeni zakon smrti jer je kroz Adamov spontani greh smrt ušla u našu prirodu! Nije nam je niko nametnuo; sami smo je izabrali! (Uvek je sami izaberemo svakim svesnim grehom) Čovek je pogrešio, čovek je morao i da ispravi! Ne Anđeo, ne Heruvim ili Serafim nego ČOVEK! Takav je zakon našeg duhovno - fizičkog sveta! Ali ljudi su slabi, ozlobljeni, smrtni, jadni i bedni! Ko može od nas da strada za sve ljude; da nosi grehe svih ljudi? Vi ili ja uvažena Gospođo jedva da bi primili smrt i stradanje za svoje najbliže u familiji a kamo li za nekog tamo komšiju iz druge ulice kojeg i ne poznajemo! Mi smo (ja sam dobar primer) tragično prazni u ljubavi prema bilo kome; jedva prema par osoba! Zato je LJUBAV BOŽIJA morala da dođe među nas KAO ČOVEK ...da Ona kao ljudsko biće primi na sebe smrt i da ispravi Vaskrsenjem ljudsku smrtnost. Gospod, ponoviću to još jednom, kaže pred samo stradanje (parafrazirano): „Zar mislite da ne mogu pozvati dvanaest legiona Anđela da me izbave ali JA SAM I DOŠAO ZA OVAJ ČAS!“ On je i došao umre!! To je čaša koju je morao da ispije! To je osnova ugovora ("rukopisanija" sitnim slovima) koji je prvi Adam potisao sa đavolom a koji posle nije mogao da sprovede! Da Gospod nije ubijen u ljudskom telu ne bi bilo Vaskrsa i ne bi niko od ljudi pocepao taj ugovor .. tj. "poderao to rukopisanije"! Ali zastanimo ovde za trenutak!? Da je đavo znao da je Bog ispred njega a ne siromašni drvodelja i knjigama oglašavani prorok – da li bi ubijao Hrista? Strašno i preslobodno pitanje ali nije nerealno u ovom SPONTANOM svetu u kom nema predudešenih i sudbinskih scenografija!? Ko je lud da sam sebi sruši carstvo!? Čak i Spasitelj kaže na jednom mestu, kada ga optuživahu da knezom demonskim leči ljude: "Ako se carstvo razdeli samo u sebi ne može opstati ono carstvo"... i time posredno i po dubini ukazuje da je đavolu ipak stalo do tog carstva kakvo god da je ono. Iz te rečenice sledi da ne bi taj izopačeni duh samom sebi razarao vladavinu! S toga je bilo nužno da đavo do kraja bude u uverenju da je pred njim samo znameniti prorok ...ništa preko toga. Uzmimo sebi ovde opet slobodu da zamišljamo alternativna rešenja ovog istorijskog dešavanja?! Ne zaboravimo još jednom da je reč o spontanim događajima a ne o sudbinskim ili predudešenim rešenjima. Mogao je satana da nasluti ko je pred njim i da svojim hordama kaže: "Ne dirajte ovog"!? Šta bi tada bilo? Hristos ne bi bio ubijen na Krstu! A ako ne bi bio ubijen kako bi Vaskrsao? Budući da je Bog da li bi umro od starosti i prirodnom smrću? Kako da umre kad je bezgrešan i besmrtan; kad je novi Adam?! Kako bi onda Vaskrsao i kako bi smo mi onda vaskrsli kad On ponovo dođe? Kako bi naša smrtnost bila pobeđena ...i čitav još spektar sličnih nedoumica!? Pogledajte samo ovu rečenicu iz Jevanđelja koja kao da nam ovde daje neki odgovor na ovu radoznalost: "Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама." (Jovan gl. 16) Drugim rečima, da nije umro ne bi bilo ni Crkve ni utehe ni Vaskrsenja! Upravo to znači deo rečenice: "...jer ako ja ne odem Utješitelj neće doći k vama.." Ovo su smela razmišljanja, ljudski radoznala, ali su i realna s obzirom da ne postoji predestinacija u Pravoslavlju - čovek tada ne bi bio slobodan, ne bi onda bio kriv ni za šta?! Sudbina ili predestinacija nisu Pravoslavna teologija. Neke istočnjačke mozgarije se bave time ali Pravoslavlje je sloboda u Hristu. Mi smo slobodni da radimo kako mislimo i šta god nam padne na pamet, i nema sa time niko "odozgo" nikakve veze! Zato smo za grehe krivi jer Sloboda je i odgovornost... i na suprot tome, slobodno se opredeljujući za Hrista, upravo On, Spasitelj kome je Otac predao sav Sud, nas opravdava kroz veru, dela i Crkvu ..kao da imamo neke zasluge! Naravno, nemamo ih ili su na nekom atomskom nivou ali po svojoj dobroti Gospod nam to uračuna u nešto "naše" ...premda je Njegovo! S ovim u vezi od kosmičke važnosti je ljudska namera ka dobrodetelji u veri kroz Hrista koja je jedina merna vrednost pred Gospodom ...naša snaga je smešna! Da se vratim onim događajima iz pustinje. Ni kod jednog od starozavetnih proroka se ne govori ko će u suštini biti Hristos osim „pastir Izrailju“; zatim da će biti „rođen od devojke“ (dakle samo čovek) ... pa onda maglovita rečenica da Mu je „poreklo neiskazano“. Ni kroz jednog proroka Gospod ne otkriva sve o sebi ...jer su Mu po božanskoj ratnoj strategiji đavo i smrt glavne mete! Zato ni Jevreji, premda dobro poznaju knjige i Pisma, ne shvataju ko je pred njima! Gospod doduše čini čuda ali i Mojsije je činio obilje čuda; i Ilija ih je činio i mnogi još proroci ...i time Spasitelj pokazuje da nije obična osoba, običan čovek, ali ključno je da i đavo misli da je Hristos samo prorok! Zagrizao je mamac! Da je otac laži znao ko je pred njim i da će mu ovaj Vaskrsenjem srušiti carstvo šta mislite, kako već gore razvih teoriju, da li bi, najpre, smeo da priđe Hristu a najposle da li bi Ga uopšte raspeo na Krstu!? Upravo to što je premudro „naterao“ satanu da ga ubije je pobeda Gospoda kroz Vaskrs?! On je samo svu vražiju zlobu preusmerio na sebe; zaštitio nas telom, primio strašne udarce umesto ljudi iz svih epoha ..i tu izmiču reči! Nisam poštovana Gospođo zadirao u srž učenja otaca o Svetoj Trojici, o Hristovim prirodama ....tada bi ste s pravom mogli reći da sam sumanut i jeretik ili ne znam šta. Ničime nisam povredio ništa od suštine Crkvenog učenja o tome da je Hristos Bogočovek, da se rodio bezgrešno, da je Osnovao Crkvu ...naopako da sam brljavio po učenju o Svetoj Trojici. Ovo je samo jedan ugao, jedna teorija, na već završenu istoriju Spasenja koju svi znamo: Gospod je umro na Krstu i Vaskrsao! Sazidao je Crkvu svoju, ispovest, krštenje, pričest, brak, sveštenstvo... Nisam skrnavio ni važnost upravo Njegovih reči u „Oče naš...“ da je đavo lukav; od čoveka nesagledivo snažniji i da je samo Gospod (Crkva) od njega jači. Đavo je bedni i lukavi slepac prepun mržnje ..daleko mu lepa kuća. Mene je samo dugo vremena interesovalo, da se tako izrazim „forenzički“, kako je tekla ta Sveta istorija po onim bliskoistočnim kamenjarima i pesku u uslovima spontanog života ...života koji nije predodređen ..koji nije izrežiran!? Kako je onaj slepac i monstrum nadmudren da sam sebi sruši carstvo!? Ljudi smo, imamo i malo slobode da o štočemu molitveno promišljamo ali da neprestano strašnom pažnjom vagamo koliko su nam misli u vinklu sa "Simvolom vere", ocima i Apostolima. Ovo je, kao što rekoh, samo teorija istorijskih spontanosti koja ne zadire u preozbiljne postavke simvola vere i apostolska učenja o Gospodu. Usuđujem se reći da, makar i mucava, daje neku interesantnu dimenziju samom realnom životu onog doba jer ne smemo smesti sa uma da je to bilo konkretno vreme sa konkretnim ljudima i jasnim problemima u koja je došao Gospod ...ničime vidljiv kao Bog za široke narodne mase! Tek po neko je naslutio da je On neobična pojava ali osim Apostola na Preobraženje niko nije mogao ni da sanja ko je pred njima. Uostalom, znate li da su ga napustili mnogi od onog drugog kruga manjih apostola i učenika, od onih sedamdeset koji su Ga isto tako pratili!? Čak je i svoje glavne učenike pitao jednom: "Da nećete i vi da me napustite?" Mnogo toga se može zaključiti iz Njegovog jednog drugog pitanja upućenog Dvanaestorici (parafrazirano): "Šta kažu ljudi ko sam ja? ...A vi? Šta mislite ko sam ja?" Jasno je iz ovoga da učenici vide sjajnog čoveka ali malo ko tada da je uopšte razumevao da pričaju sa Božijom Ipostasi. U stvari niko to nije razumevao! Nauka o Svetoj Trojici u svojoj punoći se razvija tek rođenjem Crkve na Pedesetnicu a Gospod se onomad kreće među ljudima starozavetne svesti. Mi danas, sa vremenske distance prosvećeni Crkvom i Duhom Svetim, znamo za ta dešavanja i sagledavamo ih u celini; ali onim ljudima to je bilo samo fragmentarno. Prosto, da se vratim temi, Bog se rodio kao čovek! Anđeli „udivišasja..“ Anđeli se zadivili tolikoj tajni ali naravno nisu je otkrili onom ludaku; ćutali su do Vaskrsenja. Kosmičkih razmera je bio taj događaj! Mnogo bitna ratna strategija koja se odvijala tu među nama; koja se kroz tajnu Crkve i dan današnji odvija tu pred našim očima. (Gospod je Vojvoda strašnog rata! Ima to u mnogim Crkvenim štivima.) Ko bi rekao... tolika sila u jednom Jagnjetu! U prelepoj osobi ljubaznog osmeha koji brižno isceljuje uho svom neprijatelju. U mirnim očima koje su svakog od nas pogledale kada smo začinjani u utrobama majki jer „kroz Njega postade sve što je postalo“ Ne zamerite poštovana Gospođo na ovolikoj poruci; nekako morao sam da još jednom pokušam približiti svoja neka razmišljanja ali ne morate se plašiti; ni po koju cenu ne narušavam (bar mi se čini) ono o čemu su učili oci Crkve i o čemu i sami dosta znate. Ovo su samo lične opservacije, možda čak i zanimljive, koje ne narušavaju ništa iz Pravoslavne osnove i apostolskih ustanova. Lični ugao posmatranja zanimljivog konteksta svetih događaja koji su celom svetu promenili život ..a da sami ti događaji u mogim detaljima otvaraju obilje pitanja od kojih sam neke ovde pokušao da spomenem ...koliko Bog dade, kao što već rekoh, da se o tome pomalo promišlja. Čak da ekstremno grešim; tj. da je đavo odlično znao da je Hristos Bog ...to ne utiče ni najmanje na suštinu da je Bog došao, postradao i Vaskrsao i nama život darovao. Slepci smo svi mi moja gospođo; u manjoj ili većoj meri često na ikoni ili freski ne vidimo Boga u Hristu. Odatle sam i počeo da razmišljam o gornjoj temi: "Kad mi ljudi, kojima je Bog otvorio Carstvo verom, krštenjem i ostalim tajnama često padnemo u maloverje pa i u ozbiljne poremećaje kakvi su silna ubistva i zločini, gnev i mržnja...kud je đavo manje sposoban da se ponaša normalno i "pobožno". Ako mi, budući pomilovani, oslepimo za Boga Hrista ..koliki je tek vražiji duhovni i duševni mrak!? Znate li u čemu svi možemo da se uverimo opitno i sad ovog trenutka da smo i mi iz ljudskog roda slepi za Bogočoveka (kao đavo onomad) ...tj da vidimo samo čoveka skoro u svim slučajevima!? Evo vam prvi komšija; odmah vrata do vas!? Vidite li Boga u njemu (kako reče sv. Antonije)? Ne vidite?! Kako to kad sam Gospod kaže "ko učini jednom od ovih najmanjih meni je učinio"!? Mi ne razumemo da je to živa istina; nekako smo za nju slepi ... "kako to pa ovaj Aca sa sprata pa da je i Bog (po blagodati)"? Nekako mi je "bez veze" da mu se naklonim kao pred celivajućom ikonom ...ali gospođo - nema razlike!? U njemu je, još jednom, po Blagodati božanski obraz. Ne kažem to ja ..to kaže Gospod! Na istom nivou, na sličan način, kao što i mi ne vidimo Hrista u ljudima i satana nije prepoznao Boga već je video samo čoveka. Nadimao se misleći da je pametan .. ali ga je Gospod nadmudrio i ponizio, ispred nosa mu je uzeo Adamov ugovor tj. "rukopisanije", da se ovaj puši od besa i pušiće se kroz svu večnost. Gospod taj ugovor nije ukrao ili oteo već ga je punopravno poništio ... a tek šta je tu nepoznanica samo Bog zna. Ispred svega, mi ljudi ne možemo znati šta se to dešavalo tamo na Nebu pre luciferovog pada niti kakve su se tu PRAVNE ZAČKOLJICE dešavale; znamo samo kroz Crkvu i svete oce da je Arhangel Mihailo (kao Car Konstantin ili Car Lazar u našoj ravni) podigao vojsku Anđela i zbacio sa Neba satanu. Ovaj je pao negde, ko će ga znati gde - ali je uspeo da oprelesti Adama, da ga priključi u red smrtnih i ozlobljenih! Dakle još jednom, mi ne možemo znati šta se to dešavalo na Nebu ni kakve su naknadne relacije bile između Boga i satane ..ali je jevanđelska činjenica da je satana imao vlast na zemlji! Na dva (a možda i na više) mesta u Jevanđlju se to spominje. Najpre sam Gospod kada kaže: "Bojte se onog koji ima vlast da pošto ubije baci u pakao". A zatim i sam đavo kada u pustinji kaže Hristu: "Daću ti sve što vidiš i sva blaga koja su meni predana.."! (Da je znao da je Hristos Ipostas Sina rekao bi "koja si mi ti predao") Uspeo je Adama da prevari; naši nesrećni praroditelji potpisaše ugovor (ponavaljam Crkva ga spominje kao Adamovo rukopisanije sa đavolom - neki "pravni papir" između slobodne volje obe strane) postali su smrtni i to je postalo novo realno stanje sve vidljive tvari. Morao je neko od ljudi da vrati besmrtnost i život u prirodu i Kosmos ..ali ko od smrtnih može da da besmrtnost?! Đavo je likovao jer je vladao nad ljudima; a onda se pojavio jedan običan drvodelja, ni po čemu različit od sveta koji je već hodio zemljom. Čak nije bio ni lep na oko jer u starom zavetu jedan od proroka i kaže nešto kao "ne beše lepote na njemu". U svemu običan čovek koji je činio dela kao i proroci pre njega .. ali ni Anđeli ni ljudi a pogotovo ne đavo nisu mogli ni da sanjaju da je Ipostas Svete Trojice ušla u telo! Josif, otac Njegov, već rekoh gore, bio u čudu "kako to Marija trudna bez muškarca"? Ali Duh Sveti je intervenisao i utešio ga. Morao je neko od ljudi da umre da bi po tom ugovoru ljudi svih epoha bili oslobođeni od smrti ...ali kako ako smo svi smrtni?! Čime da vratimo život u sve ljude ako nemamo život u sebi?! I dolazi On, sam Život .. uzima ljudsku prirodu na zaprepašćenje Anđela i ide dobrovoljno u smrt - da bi Vaskrsom validno pocepao taj prokleti papir. Mnogi od učenika su ga odgovarali od stradanja, Petar najdirektnije, ali Gospod reče nešto što potvrđuje ovu teoriju: "Ja sam i došao za čas ovaj.." Kakva je to samo čast za ljude, za zemlju i svu tvar ..da Ipostas Boga za sva vremena postaje čovek i vascelu tvar uzdiže na Nebo. Tek na Duhove, na svetu pedesetnicu Gospod Duh Sveti razjašnjava celoj Crkvi šta se to u stvari desilo! Da je to bio rat velikog Vojvode nad vojskama koji je u svetu u kom Bog poštuje slobodu i ljudi i đavola i ne vrši nasilje nad njom, premudro iznudio od čovekoubice ono što onaj najbolje zna - da ubije! Ali ovaj put je naseo; ubio je Život ..a Život (Hrista), Duha Svetog i Oca ne možeš da ubiješ! Život je iznad postojanja; On Vaskrsava! Stao je Gospod tako u našu zaštitu kao što roditelj telom štiti svoje dete .. i tu izmiču reči. Vama pozdrav i zdravlje od Gospoda; a setite se i mene u molitvama svojim.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×