Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Sara"

Члан
  • Број садржаја

    1629
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    5

Репутација активности

  1. Волим
    Sara" је реаговао/ла на Срђан Ранђеловић у Тема јасна из прве поруке   
  2. Волим
    Sara" је реаговао/ла на obi-wan у Тема јасна из прве поруке   
  3. Волим
    Sara" је реаговао/ла на JESSY у Свети Јован Кронштатски и живот у Христу...   
    Молитва се темељи на вери
    M олитва се темељи на вери: ја верујем да је Бог, пред којим изговарам своју молитву; Сведржитељ, који држи на длану сву творевину и који је дао разне врсте гласова створењима ради њиховог унутрашњег узајамног општења, а Сам нема потребу ни за каквим гласом; ја се надам да моја молитва долази до Њега, или боље рећи, право од срца прелази у Његове уши. Тако се и преписка сина са оцем или мајком, браћом и сестрама, оца са децом, пријатеља са пријатељем, који су удаљени једни од других, заснива такође на вери. Они су уверени да када пишу писма постоје и живе та лица, којима они пишу; надају се да ће писана реч доспети до њих, да ће да произведе у њиховој души, одговарајуће писму представе, мисли, осећања и они ће да одговоре на писмо сходно његовом садржају. Тако се ми и у животу руководимо, у много чему, вером и надом: тим више, ми у односу на духовни свет, треба да идемо, до краја времена, вером, а не гледањем (2. Кор. 5, 7).
    Разговарајући са било којим човеком, ми смо уверени да нас он чује без обзира на растојање, које нас дели, а некада је оно врло значајно; уверени смо зато што добијамо од њега одговарајуће одговоре, и наше речи изазивају у његовом срцу иста схватања и расположења као и код нас. Или, ми говоримо на бројном скупу и уверени смо да нас цео скуп одједном чује, и ако наше речи иду од срца, онда оне падају такође на срца слушалаца и изазивају у њима добре мисли и душевна расположења. Тако, разговарајући у молитви са Богом или са Светима, ми треба да будемо, без најмање сумње, уверени да ће се наше речи, које су од срца изречене, чути (не говорим о Богу, Који је свуда и све зна, и само срце наше), не само онако како живи људи чују наше речи, него и много боље, ради једноставности својственој свету духовном, и на наше молитве добиће се одговори са већом лакоћом, мудрији и кориснији, него одговори земаљских лица на наше молбе, по тој истој једноставности и богопросвећености небесних житеља. To треба сматрати за истину, којој нису потребни докази, за најобичнију стварност. Као што смо у првом случају сви уверени из искуства, да су други чули наше речи, тако је и овде..
    Молећи се Богу, треба стицати тако чврсту и непоколебљиву веру, да би посумњати у било шта, представљало тешкоћу, чак немогућност, а за то треба имати у срцу као написане речи: јер је све могуће Богу (Мк. 10,27); још треба имати и живо убеђење да Господ све испуњава, да је Његова суштина љубав и доброта; да је Његово дело а и суштина: да ствара, да даје, указује милост, штедро награђује, испуњава наше молбе. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете (Мт. 21, 22; Мк. 11,24). Још треба бити јако пажљив према свом срцу, да оно не би лагало, да би свака реч излазила из његове дубине, како је казано: из дубине вичем к Теби, Господе (Пс. 129,1)! тј. треба се у највећој мери старати о истинитости молитве, о таквој искрености, која чини твојима све речи молитве, које је саставио неко други, сматрати истинском сваку реч молитве.
    Веруј чврсто у остваривост сваке речи, посебно оне која је изговорена за време молитве, памтећи да је Узрочник речи Бог-Реч, да се сам Бог наш, коме се клањамо у Тројици, изражава у три речи или имена: Отац, Реч и Свети Дух; да свакој речи одговара биће, или свака реч може да буде биће или дело. Са страхопоштовањем се служи речима и поштуј их. Запамти да је као ипостасна Реч Божија Син Божији свагда сједињен са Оцем и Духом Светим, тако и у речима Светог Писма, или у молитви, или у писањима богомудрих отаца учествује, по својој свудаприсутности, Отац као врховни Разум, Његова стваралачка Реч и Извршитељ Дух Свети. Зато ни једна реч није празна, но има, или треба да има, у себи своју силу, и тешко онима који празнослове, јер они ће дати одговор за празнословље. Јер у Бога све је могуће што рече (Лк. 1, 37), то је уопште својство речи сила и њена извршивост. Таква она треба да буде у устима човека.
     
  4. Волим
    Sara" got a reaction from Ayla in Ortoreksija!!!   
    koliko ja shvatam proizvodjace junk fooda i lekova hvata panika da svest o vaznosti nacina ishrane kod naroda raste
    pa sad proglasavaju ludima one koji prestanu da jedu junk i piju antidepresive
     
    zdrava ishrana je najbolja prevencija a cesto i lek za neke bolesti
    i naravno da treba voditi racuna o ishrani,samimi tim i o zdravlju
     
    ko je pitao onkologa  kakvu ishranu da upraznjava zna da treba jesti sto vise sirovog voca povrca,kostunjavog voca,
    malo mesa (juneceg,pileceg,dzigerice),nikako suhomesnate proizvode i brzu hranu,nikako rostilj . . .
    zasto se i zdrav covek ne bi pridrzavao ispravnog nacina?
  5. Волим
    Sara" got a reaction from Таша in Ortoreksija!!!   
    koliko ja shvatam proizvodjace junk fooda i lekova hvata panika da svest o vaznosti nacina ishrane kod naroda raste
    pa sad proglasavaju ludima one koji prestanu da jedu junk i piju antidepresive
     
    zdrava ishrana je najbolja prevencija a cesto i lek za neke bolesti
    i naravno da treba voditi racuna o ishrani,samimi tim i o zdravlju
     
    ko je pitao onkologa  kakvu ishranu da upraznjava zna da treba jesti sto vise sirovog voca povrca,kostunjavog voca,
    malo mesa (juneceg,pileceg,dzigerice),nikako suhomesnate proizvode i brzu hranu,nikako rostilj . . .
    zasto se i zdrav covek ne bi pridrzavao ispravnog nacina?
  6. Волим
    Sara" got a reaction from Ljubičasta in "Pomoc za vase nerve" - Klara Vikers   
    imaj poverenje u Boga.
    veru svakako imas,
    ali imaj poverenje u Nekoga ko te beskrajno i bezuslovno voli  isus-sinai
     
    to je moja tableta protiv depresije.
     
    nego u poslednje vreme mi treba nesto protiv agresije 70A.gif stalno "sozercavam" kako je Gospod "pobesneo" i oterao trgovce i ostale iz hrama nesiguran
  7. Волим
  8. Волим
  9. Волим
    Sara" је реаговао/ла на obi-wan у Star Wars   
    http://www.orion-partners.com/may-the-4th-be-with-you/
     

    ...
     
    http://www.geeksofdoom.com/2012/05/04/doom-digest-star-wars-may-the-4th-edition
     

     
    ...
     
    http://michael.mjohnson.net/2012/05/may-the-4th-be-with-you/
     

     
    ...
     
    http://owlobsessedoddity.blogspot.com/2012/05/diy-friday-may-fourth-be-with-you.html
     

  10. Волим
    Sara" је реаговао/ла на N.Petrovic у Православна духовна музика   
    Hristos Voskrese... 
     

     
  11. Волим
    Sara" got a reaction from blue in Шта ЈА тренутно слушам...   
  12. Волим
    Sara" је реаговао/ла на JESSY у Песма којом бисте некоме поручили да га волите   
    Tvojoj lik jas go sonam kako ikona,
    nezna, bliska, dalecna.
    Moja prva platonska
    ljubov cista kako solza.
    Sega koga porasnav
    svativ sto si ti.
    Dojdov pak, tajno moja,
    zvezda pracam da te povika.
    Nisto ne e smeneto
    suska molika.
    Temno e , tajno moja,
    a vo dusa svetat feneri.
    Se sto imav zaloziv
    da ti peam pod pendzeri.
    Dali si uste sama,
    dali taguvas,
    dali isto cuvstuvas?
    Moram da gi dofatam
    site visini na svetot
    za da sepak otkrijam
    sto mi znacis ti.
  13. Волим
    Sara" је реаговао/ла на JESSY у Шта ЈА тренутно слушам...   
  14. Волим
    Sara" је реаговао/ла на JESSY у Шта ЈА тренутно слушам...   
  15. Волим
    Sara" је реаговао/ла на Mironosica у Шта ЈА тренутно слушам...   
  16. Волим
    Sara" је реаговао/ла на Tristatri у Ortoreksija!!!   
    novih je 'dijagnoza' sve više: da li ste čuli za ODD (oppositional Defiant Disorder) 'opozicijski prkosni poremećaj' ili slobodnije prevedeno
    'lud si ako se prkosno odnosiš prema vlasti'. Pod opisom ovog stanja stoji da je to 'neposlušnost prouzrokovana besom protiv autoriteta, dominantne paradigme ili društvenih normi'.
     
    o još nekim (suludim?) dijagnozama prema DSM-5:  http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1042236
  17. Волим
    Sara" је реаговао/ла на Драгана Милошевић у "Pomoc za vase nerve" - Klara Vikers   
    U organizmu se nakupio stres tokom porodjaja, brige, nesspavanja, verovato hronicni umor. Tvoje telo ti je dalo znak da ne moze tako da se zivi. Mora nesto da se menja pre svega nacin razmisljanja. Negde na pocetku teme to i pise.
  18. Волим
    Sara" got a reaction from Драшко in Како спознати своје грехе и борити се против њих?   
    hriscanin je oprezan i obazriv, a ne uplasen
    instinkt za samoodrzanjem nije strah od smrti 
    pre ce biti volja za zivotom
  19. Волим
    Sara" got a reaction from Драгана Милошевић in Како спознати своје грехе и борити се против њих?   
    ne mislim ni ja da je svaki strah lenjost, ali mnogi strahovi su izgovor za lenjost,
    bili mi svesni toga ili ne.
    novozavetna prica o talantima je bas prica o ovom tvome "da ne izgubi iz vrece"
    gazda nije pohvalio slugu sto je bojazljivo cuvao svoj novac vec ga je kaznio kao lenjivca.
     
    hriscanin se ne plasi vec je oprezan 
     
    strah od Boga je potreba da ucinimo sto  vise dobra zbog ljubavi koju osecamo od Boga i prema Njemu,
  20. Волим
    Sara" got a reaction from Жика in "Pomoc za vase nerve" - Klara Vikers   
    ja sam  kao Hulk,
    vrlo sam smirena dok ne pobesnim. greengrin
     
    ne znam da li to ima neku dijagnozu ali je neverovatna razlika,
    kad sam smirena,onda sam totalno smirena,
    a kad pohisterisem-Hulk
    stasala sam za egzorcizam pravopop
  21. Волим
    Sara" је реаговао/ла на igy81 у Razgovor starca Epifanija i ateiste   
    DIJALOG JEDNOG STARCA I ATEISTE  
    Jednog jutra, sveti Starac („Gjeronda“) Epifanije Teodoropulos (1930-1989) beše u razgovoru sa dva – tri posetioca u svom domu. Jedan od njih je bio ideološki ateista i komunista. U jednom trenutku, neko sa strane ulazi, i obaveštava ih da je Atina preplavljena fotografijama Mao Ce Tunga, sa natpisom „Slava velikom Maou“. Bio je to dan kada je kineski diktator umro.
     
    Starac:
     
    Tako stvari stoje, čedo moje. Ateisti ne postoje. Idolopoklonici postoje, oni koji spuštaju Hrista sa Njegovog prestola a na njegovo mesto su postavljaju svoje idole. Mi govorimo: „Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.“ Oni govore: „Slava velikom Maou“. Biraš i prihvataš.
     
    Ateista:
     
    I vi takođe birate vašu drogu, đedo. Jedina što ga vi zovete Hristos, drugi ga zovu Alah treći Buda, itd itd …
     
    Starac:
     
    Hristos, čedo moje, nije lek. Hristos je Tvorac čitavog univerzuma. Onaj koji s premudrošću upravlja svime, od mnoštva beskonačnih galaksija, sve do najsitnijih čestica mikrokosmosa. Onaj koji daje život svima nama. Onaj koji te je doveo u ovaj svet i podario ti toliko slobode, da zaista možeš da sumnjaš u Njega, pa čak i da ga negiraš.
     
    Ateista:
     
    Đedo, vaše je pravo da veruje u sve te stvari. Ali to ne znači da su istinite. Dokaze imate?
     
    Starac:
     
    Tebi je sve ovo samo bajka, zar ne?
     
    Ateista:
     
    Naravno.
     
    Starac:
     
    Dokaz imaš? Možeš li mi dokazati da je ono što ja verujem lažno?
     
    Ateista:
    … … … … … ….
     
    Starac:
     
    Ne odgovaraš, jer ni ti nemaš dokaz. Znači, i ti veruješ da su sve to bajke. Dok ja govorim o veri kada pričam o Bogu, ti i ako odbijaš moju veru, u suštini veruješ u svoje bezverje, jer ne možeš da je potkrepiš dokazima. Međutim, moram da ti kažem da moja vera nije nešto „iz vedra neba“, postoje neki natprirodni događaji, na kojima je zasnovana.
     
    Ateista:
     
    Trenutak samo! Kad već govorite o veri, šta biste rekli muslimanima ili budistima, na primer? Jer i oni govore o veri. I oni takođe imaju visoke moralne standarde. Zašto je vaše verovanje bolje nego njihovo?
     
    Starac:
     
    Ovim tvojim pitanjem se postavlja kriterijum istine? Istina može biti samo jedna. Ne postoji više istina. Jer ko u stvari poseduje istinu? To je važno pitanje. Tako da nije stvar bolje ili gore vere! Stvar je samo istinite vere!
     
    Slažem se, da i druga verovanja imaju moralna učenja. S tim što naravno, hrišćanska etika neuporedivo nadilazi sve. Ali, mi ne verujemo u Hrista, zbog Njegovih moralnih učenja. Niti zbog „Volite jedni druge“, niti zbog Njegovih propovedi o miru i pravdi, slobodi i jednakosti. Verujemo u Hrista, jer je njegovo prisustvo na zemlji bilo u pratnji natprirodnih događaja. Što je znači da je On Bog.
     
    Ateista:
     
    Vidite, i ja priznajem da je Hrist bio važan filozof i veliki revolucionar, ali nemojmo da ga pravimo i Bogom sada … ..
     
    Starac:
     
    Ah, čedo moje! Svi veliki nevernici u istoriji su se sapleli na tome. Ta riblja kost im se zaglavila u grlu i nikako nisu mogli da je progutaju. Bilo je upravo to: da je Hristos i Bog.
     
    Mnogi od njih su bili spremni da kažu Gospodu: „Ne govori nikome da si Ti Bog koji se ovaplotio; Reci samo da si običan čovek, i mi ćemo biti više nego spremni da te obogotvorimo. Zašto želiš da si ovaploćeni Bog, a ne oboženi čovek? Mi smo spremni da te obogotvorimo, da te proglasimo kao najvećeg među ljudima, najsvetijeg, najmoralnijeg, najplemenitijeg, nenadmašnim, jednim i jedinim, bez presedana … Zar ti sve to nije dovoljno?
     
    Kolovođa odricatelja Ernest Renan govori kao gromovnik ovo o Hristu: „Za desetine hiljada godina, svet će se uzdizati kroz tebe“ i „Ti si kamen temeljac čovečanstva, da ako bi neko izbacio ime tvoje iz ovoga sveta, bilo bi jednako njegovom temeljnom urušavanju“, “ vekovi proglašavaju da se među sinovima čovečijim, nikada nije rodio neko ko te prevazilazi „. Ali, ovo je mesto gde se Renan i njegovi istomišljenici zaustavljaju. Njihova već naredna fraza je: „Ali Bog, ti nisi!“
     
     A oni nesrećnici ne mogu da vide da sve ovo stvara neopisivu tragediju u njihovoj duši! Njihova dilema je neizbežno nemilosrdana: Ili je Hristos ovaploćeni Bog, u kom slučaju, On je zaista, tek tada, najviše etička, najsvetija i najplemenitija ličnost čovečanstva, ili, On nije ovaploćeni Bog, u kom slučaju, nije moguće da bude bilo šta od svega ovoga. Naprotiv, ako Hristos nije Bog, onda govorimo o najstrašnijem, najužasnijem i najgnusnijem biću u istorijičovečanstva.
     
    Ateista:
     
    Šta to rekoste?
     
    Starac:
     
    Upravo ono što si čuo! Teška reč, ali apsolutno tačna. I reći ću ti zašto.
     
    Šta su govorili za sebe, kakvo su mišljenje imali o sebi zaista veliki ljudi čovečanstva?
     
    “Od svih ljudi najmudriji „, Sokrat, je izjavio da „Jedno znam: da ništa ne znam“.
     
    Svi važni ljudi u Starom i Novom Zavetu, od Avrama i Mojsija, do Jovana Krstitelja i apostola Pavla, sebe karakterišu kao „zemlja i pepeo“, „nesrećnike“, „monstrume“, itd ….
     
    Stav Isusa naprotiv, je sasvim paradoksalno drugačiji! Kažem paradoksalno drugačiji, jer bi bilo prirodno i logično da i on ima sličan stav. On u stvari, kao daleko superiorniji i onaj koji prevazilazi sve druge, bi trebalo da ima još niže i skromnije mišljenje o sebi [2].Etički savršeniji od bilo kog drugog, On bi trebalo da prevaziđe u samoprekoru i poniznosti, sve i svakoga od trenutka Stvaranja sveta pa do kraja svih vekova.
     
    Ali, dešava se upravo suprotno!
     
    Pre svega, On izjavljuje da je bezgrešan: “ Koji me od vas kori za grijeh?“ (Jovan, 8, 46). „Jer dolazi knez ovoga svijeta, i u meni nema ništa.“ (Jovan, 14,30)
     
    Izgovara takođe veoma visoke ideje o Sebi: „Ja sam svetlost svetu“ (Jovan, 8, 12); „Ja sam put i istina i život“ (Jovan, 14: 6)
     
    Ali pored ovoga On postavlja zahteve za apsolutnu posvećenost Njegovoj ličnosti. Zadire čak i u najsvetije ljudske odnose i kaže: „Ko ljubi oca ili majku više nego mene, nije mene dostojan, i koji ljubi sina ili kćer više nego mene, nije mene dostojan „. (Matej, 10,37). “ Jer sam došao da rastavim čovjeka od oca njegova i kćer od majke njezine i snahu od svekrve njezine“ (Matej, 10, 35). Traži stradalnički život i mučeničku smrt od Svojih učenika: “ jer će vas oni predati sudovima, i po zbornicama svojijem biće vas. I pred vlastelu i careve vodiće vas mene radi… A predaće brat brata na smrt i otac sina; i ustaće djeca na roditelje i pobiće ih… I svi će mrziti na vas imena mojega radi… ali koji pretrpi do kraja, on će se spasti … I ne bojte se onih koji ubijaju tijelo… A ko se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega… koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.“ (Matej, 10, 17 pa nadalje).
     
    I sada ja vas pitam: Da li se iko ikada usudio da traži od ljudi, ljubav prema sebi, veću nego prema njihovom sopstvenom životu? Da li se iko ikada usudio da proglasi svoju apsolutnu bezgrešnost? Da li se iko ikada usudio da izgovori reči: „Ja sam istina“? (Jovan, 14, 6) Niko i nikada! Samo neko kao Bog mogao je da to uradi. Da li možeš da zamisliš da onaj vaš Marks izgovara takve stvari? Gledali bi ga kao ludaka i niko ne bi bio spreman da ga prati!
     
    Sada, samo razmisli, koliko miliona ljudi je žrtvovalo sve Hrista radi, čak i sam život, verujući u istinitost Njegovih reči o sebi! Da su mu izjave o sebi bile lažne, Isus bi bio najgnusniji lik u istoriji, odvodeći tolike – na takvu ogromnu žrtvu! Koji bi čovek – bez obzira koliko veliki, koliko važan, koliko da je mudar – bio dostojan takve ogrome ljubavi i žrtve? KO? Niko! Niko, osim ako bi bio Bog!
     
    Drugim rečima: Svaki običan čovek koji bi tražio takvu žrtvu od svojih sledbenika bi bio najodvratnija osoba u istoriji. Hristos, međutim, je i zahtevao, i postigao ga je. Ipak i uprkos tome, od strane onih koji su i sami negirali Njegovo božanstvo, bio je proglašen za najplemenitiji i najsvetiji lik u istoriji. Dakle, ili su nelogični oni koji se protive kada su proglasi najodvratniju osobu kao „najsvetiju“, ili, da bi se izbegla bilo kakva nelogičnost, a da racionalizuju koegzistenciju Hristovog zahteva i Njegove svetosti, oni moraju da prihvate da Hristos ostaje najplemenitije i najsvetije biće u čovečanstvu, ali samo pod uslovom da je i Bog! U suprotnom, kao što smo rekli, bio bi, ne najsvetije, nego najstrašnije biće u istoriji, iz razloga najveće žrtve svih vekova, a u ime jedne laži! Dakle, božanstvo Hristovo dokazuju Njegovi protivnici, na osnovu same karakterizacije Njegove ličnosti!
     
    Ateista:
     
    Ono što ste upravo rekli je zaista veoma impresivno, ali to nije ništa drugo nego spekulacija. Da li imate neke istorijske činjenice koje bi potvrdile Njegovo Božanstvo?
     
    Starac:
     
    Rekao sam ti na početku, da su dokazi Njegovog Božanstva natprirodni događaji koji su se desili dok je bio ovde na zemlji. Hristos nije samo propovedao malo pre navedene istine; On je potvrđivao Svoje izjave sa mnogobrojnim čudesima. Činio je da slepi progledaju i bogalji da hodaju; Nahranio je pet hiljada ljudi i višestruki broj žena i dece sa samo dve ribe i pet hlebova; komandovao je prirodim stihijama i one su slušale; vaskrsavao je mrtve, među kojima je bio i Lazar, četiri dana posle smrti. Ali, najveće od svih čuda je Njegovo Vaskrsenje.
     
    Cela građevina hrišćanstva stoji na događaju Vaskrsenja. To ne kažem ja. To Apostol Pavle govori: „Ako Hristos ne usta, uzalud vjera vaša“ (1.Korinćanima, 15, 17). Ako Hristos nije vaskrsao, onda se sve ruši. Ali Hristos jeste vaskrsao, što znači da je Gospodar života i smrti – znači Bog.
     
    Ateista:
     
    Vi ste videli sve to? Kako možete verovati?
     
    Starac:
     
    Ne, ja nisam video ništa od toga, ali drugi jesu: Apostoli. Oni su zatim posvedočili drugima, i zaista „potpisali“ to svedočenje svojom krvlju. I, kao što svi smatraju, svedočanstvo životom je najviši oblik svedočenja.
     
    Dovedi mi i ti nekog, ko će mi reći da je Marks umro i vaskrsao, i da je spreman da žrtvuje svoj život kao svedočanstvo i ja ću kao častan čovek, da mu poverujem.
     
    Ateista:
     
    Reći ću vam. Hiljade komunista su bili mučeni i umrli su za svoju ideologiju. Zašto ne prihvatate i komunizam?
     
    Starac:
    Pa rekao si i sam. Komunisti su dali život za svoju ideologiju. Nisu umrli za činjenice. U ideologiju, vrlo se lako uvuče obmana. Ono što objašnjava zašto je toliko komunista umrlo za svoju ideologiju je to da je karakteristika ljudske duše da se žrtvuje za nešto što veruje. Međutim to nas ne primorava da prihvatimo tu ideologiju kao ispravnu.
     
    Jedna je stvar da se umre za ideje, a druga da se umre za činjenice. Apostoli nisu dali živote za nekakve ideje. Niti zbog „Volite jedni druge“, ili bilo kog moralnog učenje hrišćanstva. Apostoli su dali živote za svedočenje natprirodnih događaja(činjenica). A kada kažemo ‘događaja’, mislimo na ono što je primljeno od strane naših fizičkih čula, i shvaćeno kroz njih.
     
    Apostoli pretrpeli mučeništva za „što čusmo, što vidjesmo očima svojima, što razmotrismo i ruke naše opipaše“ (1.Jovan, 1) 
     
    Sa osnovom u jednoj predivnoj Paskalovoj misli, kažemo da se jedna od sledeće tri stvari dogodila Apostolima: ili su prevareni, ili su nas prevarili, ili, su nam rekli istinu.
     
    Uzmimo prvi slučaj. Nije moguće da su obmanuti, jer sve što su izvestili, nisu čuli od strane nekog drugog. Oni sami su očevidci svih događaja. Osim toga, niko od njih nije bio maštovitog karaktera, niti su imali ikakvu psihološku predispoziciju da prihvate događaj Vaskrsenja. Naprotiv – oni su bili strašno nepoverljivi. Jevanđelja veoma otkrivaju njihove duhovne dispozicije: nisu verovali u uveravanja nekih ljudi da su ga zapravo videli, vaskrsnulog. 
     
    I još nešto. Kakvi su bili apostoli, pre nego što ih je Hristos pozvao? Jesu li oni možda bili ambiciozni političari ili vizionari filozofskih i socijalnih sistema, i bili u čežnji da osvoje čovečanstvo i tako zadovolje svoje fantazije?
     
    Uopšte ne. Bili su nepismeni ribari. Jedina stvar koja ih je interesovala je da uhvate par riba da nahrane svoje porodice. Zato, čak i posle Raspeća Gospodnjeg, i uprkos svemu što su čuli i videli, vraćaju se u svoje ribarske brodove i svojim mrežama. Drugim rečima, nije bilo ni traga od predispozicije u ovim ljudima za stvari koje su trebalo da slede. Tek posle Pedesetnice, „kada su dobili snagu odozgo“, postali su učitelji vaseljene.
     
    Drugi slučaj: Možda su nas prevarili? Možda su nas slagali? Ali, zašto bi nas varali? Šta bi oni dobili laganjem? Možda novac? Status? Slavu?
     
    Da neko kaže laž, mora očekivati neku vrstu koristi. Apostoli pak, propovedajući Hrista – Hrista Raspetoga i Vaskrsloga – obezbedili su sebi samo: teškoće, muku, prebijanja, kamenovanja, brodolome, glad, žeđ, golotinju, napade od razbojnika, bičevanja, zatvaranja u zatvore i na kraju, smrt. I sve to, za jednu laž? Potpuno je van pameti čak i pomisliti.
     
    Prema tome, apostoli nisu bili ni prevareni, niti su nas obmanuli. Ostaje na samo treći izbor: da su nam rekli istinu.
     
    Treba takođe naglasiti još nešto ovde: jevanđelisti su jedini koji beleže istinite istorijske događaje. Oni opisuju događaje, i samo događaje. Ne pribegavaju bilo kakvim ličnim sudovima. Ne hvale nikoga, i oni kritikuju nikoga. Oni se ne trude da preuveličaju jedan događaj, a da eliminišu ili potcene drugi. Pustili su da događaji govore sami za sebe.
     
    Ateista:
     
    Zar je nemoguće da je u slučaju Hrista, bio samo incident prividne smrti? Pre neki dan, novine su pisale o nekome u Indiji koga su sahranili i tri dana kasnije su ga ekshumirali i on još uvek bio živ.
     
    Starac:
     
    Ah , čedo moje! Setih se opet reči blaženog Avgustina: „O rode nevjerni, niste zapravo nevjernici; zaista, vi ste najviše naivni od svih. Prihvatate najneverovatnije stvari, najiracionalnije i najkontradiktornije, kako bi negirali čudo!“
     
    Ne, čedo moje. To nije bio slučaj prividne smrt sa Hristom. Pre svega, imamo svedočenje rimskog kapetana, koji je uverio Pilata da je Hristova smrt bila izvesna.
     
    Zatim, Jevanđelje nas obaveštava da se Gospod, istog dana Njegovog Vaskrsenja, video i razgovarao sa dvojicom svojih učenika, na putu prema Emausu, koji je više od deset kilometara od Jerusalima.
     
    Možeš li da zamisliš kako bi izgledao neko ko bi mogao proći kroz sve muke koje je Hristos prošao, i još tri dana posle njegove „prividne smrti“?! Ako ništa drugo, morao bi da se hrani pilećom supom četrdeset dana, kako bi mogli da otvori oči, a kamoli da hoda i govori kao da se ništa nije dogodilo!
     
    Što se tiče Indusa, dovedi ga ovde da ga istučemo kamdžijom – znaš li šta je kamdžija? To je bič, sa više krajeva koji imaju po olovni komad ili komad slomljene kosti ili oštre nokte vezane na svakom kraju – Dovedi ga, znači, ovde, tako da ga možemo išibati, onda da mu stavimo krunu od trnja na glavu, raspnemo ga, damo mu žuči i sirće da pije, a onda mu probodemo kopljem rebro, stavimo ga u grob, a onda, ako se vrati iz mrtvih, onda možemo razgovarati.
     
    Ateista:
     
    …Ali sa tim da sva svedočenja na koja se pozivate dolaze od Hristovih učenika. Postoji li svedočanstvo o Njemu, koje ne dolazi iz kruga Njegovih učenika? Da li postoje istoričari, na primer, koji mogu da potvrde Hristovo Vaskrsenje? Ako ih ima, onda ću i ja poverovati.
     
    Starac:
     
    Nesrećo! Ne znaš šta tražiš! Ako je i bilo takvih istoričara koji su bili očevidci Hristovog vaskrsenja, oni bi poverovali u Njegovo Vaskrsenje i zabeležili bi ga kao vernici, u kom slučaju bi opet ti odbacio njihovo svedočenje, baš kao što odbacuješ Petrovo svedočenje, Jovanovo, itd. Kako je moguće, da je neko zaista svedok Vaskrsenja i da u isto vreme nije postao hrišćanin? Tražiš nam ‘‘pečenu jarebicu, na voštanom ražanju, još i da peva peva’’! E, ne može!
     
  22. Волим
    Sara" је реаговао/ла на Guest у Учини ми се...   
    Срби по генима ближи Ирцима него Русима
     
     

    Срби по гресима ближи Ирцима него Русима  :291291291:
  23. Волим
    Sara" је реаговао/ла у Апел за помоћ   
    Поделио сам свуда по фејсбуку, даће Господ и добри људи, сакупиће се.
  24. Волим
    Sara" је реаговао/ла на draganzzz у Gejevi u Srbiji staju pred matičara?   
    Strasno ali nazalost istinito. Verovatno ce ostati pod tepihom i posle ovog sabora!
  25. Волим
    Sara" је реаговао/ла на Zeebedee у Gejevi u Srbiji staju pred matičara?   
    Cim krene prica o homoseksualizmu svi lokalni katolici se pojave na forumu; kapiram da imaju najvise iskustva o toj temi ali ipak:
     
    -- A zasto mislite da bi nase hriscanske vrednosti trebali uz pomoc drzave nametati drugim ljudima?
    --Srbija je medju vodecim zemljama po broju abortusa koje rade pre svega vencani brakovi; pa se niko ne buni
    -- Da li mislite da bi dete bez roditelja bolje odrastalo u nasim domovima za napustenu decu (strave i uzasa) ili u kuci bilo kakvog para ljudi?
×
×
  • Креирај ново...