Ayla

Ma, daj... mislim da ti je danas loš dan, zato i ovakvo pitanje. Iskreno, umalo sam se zaletila da odgovorim energičnije, i da ti objasnim koliko si srećna samim tim što imaš mogućnost i da razmišljaš o tome, ali se zaustavih jer ne znam ko si, koliko ti je godina, šta si prošla u životu. Čovjek koji želi više, a ne cijeni ono što ima, nije srećan... i koliko god da mu se da, opet mu je malo. Samo kad bi shvatio da je sreća imati mir u duši, dobro zdravlje i bar jedno biće koje može da zagrli, jasno bi mu bilo da mu više od toga i ne treba.

@Вилер Текс ovo pomenuh... pričaju, a ne znaju. Nego, da ne dužim, objasnih.

Dovoljno dugo sam ovdje da me bar toliko poznaješ i meni ne trebaš objašnjavati šta je pjesnikinja htjela reći. Malo mi je muka od generalizovanja, govora mržnje, upiranja prstom i osuđivanja. Suludnika i zaludnika ima svuda. To je šaka jada, pa ne prihvatam da se popljuje sav narod jer je grupa avetinja, plaćeni sendvičem ili paketom šećera, riješila da zamaše zastavom, ili zapjeva to što si naveo (a ja prvi put čujem za Bojnukakogod, nemam pojma o čemu je riječ). Nije valjda da ste zaboravili šta se dešavalo u CG od decembra 2019. pa dokraja avgusta 2020. To je narod, i ja sam ponosna na tu CG. Zbog njih ne dam da se svi stavljaju u isti koš. Opet kažem, ovo što si gore objasnio je tako daleko od mene i mojih... svih.

Ti ovo meni ozbiljno objasni, je li? Salivanje strave... olovo? Draga Božena... ao! Pa gdje im je izabrani ljekar... ili sveštenik, ljudima od vjere? (kako ko želi)

Kako ja tebe volim... znaš li ti to, čovječe?

Kakva je poenta ovog posta?

@Božena jasno mi je sada sve. Kao što ti nisi iz Vasojevića (ni ja ne bih priznala da sam odatle korijenom), nemam ni ja dodirnih tačaka sa Pg. Ja sam iz Birziminiuma (ili Alate). Svako dobro želim.

Eto, meni nije bilo jasno... hvala na objašnjenju.

@Božena pitala sam jer si bila nedorečena, pa neko može pomisliti da generalizuješ. Čak i ovi što si ih navela, ne zabavljaju se mržnjom (ne mrze), samo kalkulišu i gledaju da neku korist ućare. Ti, odnosno takvi (ne mogu reći ljudi, jer to nisu) biće po ličnoj potrebi koja god nacija, vjera ili fela, samo da je njima bolje i ljepše. Ima ih svuda na kugli zemaljskoj, ne samo u CG.

Nije mi jasno na koga si mislila u ovom postu... ko mrzi Srbe?

@Broken , kako si me usrećio. Uljepšao si mi dan. Veću radost osjetih nego onda kada sam pronašla VicMatie cipele, koje sam papreno platila i tokom seljenja zagubila... ili onda kada je komšiji Locku, zvanom Ludo zlo, otpao auspuh... ili kada je Iglica u bašti pustila prve plodove, posle tri godine. Hvala na radosti, skromno naše biće.

Evo ti ga robe - Neću ti ga Bože! I posle - Neće ga niko. Moja draga Sanja, ljudi od lista šumu ne vide... ili od šume list... ili oko za oko, vakcina za pasoš. Više i ne znam, zbunih se.

Šalji, nego se plašim da ćeš slagat

Nestrpljivo očekujem to... šta god

Rekao si to i prošle godine... ali traje i dalje

A ja tebe volim

U neželjenim efektima

Znaš ti, znaš... bistrice draga

Jesi li se vakcinisao i ako jesi za koju vakcinu si se odlučio... i zašto?

Kako ja lično ne razumijem (neprikladno mi je da kažem ne volim, jer ne mogu shvatiti da to neko voli) naše običaje pri sahranjivanju, tako nisam ni na djecu prenijela navike vezano za taj čin. Vjerovatno zvuči čudno, ali mogu i objasniti. Prvo porodično iskustvo mi je bilo veoma traumatično. Odlazi jedan od užih članova porodice... šok, tuga. Trudim se da emotivno sastavim najbliže, borim se sa tugom moje porodice, a onda kreće stampedo meni stranih ljudi. Vaspitanje mi ne dozvoljava da pokažem kako se osjećam, puna dva dana stojim kao marioneta uz repeticiju anemičnog odgovora - Hvala... Krajem oka pogledam prema mjestu gdje još vrlo kratko stoji izloženo tijelo osobe koja će mi nedostajati dok sam živa. Običaji koji slijede me šokiraju. Kuknjava i lelekanje, drama i teatar... a neke od njih vidim prvi put. Ko su ti ljudi? Užas! Imala sam potrebu da pobjegnem, daleko od svega. Ne prihvatam to. Dovoljno mi je bila teška porodična tuga, i zaista nisam imala snage da tješim neku tetku zeta brata od strica, koju je naš gubitak pogodio više nego nas same, a do tada je nikad vidjela nisam... a takvih insana je bilo na stotine u tih dva dana. Mišljenja sam da se sahrana treba obaviti isključivo u krugu uže familije, dostojanstveno, bez larme i kuknjave i bez domorodačkog ludila. Djeca sve informacije mogu dobiti i doma, i ne treba im odlazak na groblje i stajanje po kapelama, kojih je bar desetak i iz svake se čuje lelek. Možda ja nekome djelujem čudno, ali to je moj stav, zato ne idem na sahrane.

Namijao me je komentar

Ispisano 638. strana vezano za koronavirus... i još ima šta da se doda. Čudo neviđeno, svega mi