Jump to content

Сањица85

Члан
  • Број садржаја

    2
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Сањица85's Achievements

Тек дошaо/ла

Тек дошaо/ла (1/9)

0

Форумска репутација

  1. Прво да се извиним што нисам одговорила раније, интернет ми није био доступан. Хвала вам свима што покушавате да ми помогнете. Да, схватила сам да око тога не треба да се свађамо, да са њим треба полако, с љубављу, молитвом... Једино што нас двоје планирамо да имамо ускоро породицу, а мене у последње време јако брине како ће све то изгледати. Како ћемо децу васпитавати... Тешка срца сам му рекла да ћемо их пустити да сама одлуче да буду шта желе бити када одрасту, али мислим да нисам то искрено мислила. Па како бих себи опростила да им се нешто, не дај Боже деси, а она буду некрштена?! Или да постану атеисти, што није редак случај у мешовитим браковима, да се не би замерили ни једном родитељу. И онда сто мисли. Несанице... Због тога ми је бржи језик од памети. Због тих мисли се ја са њим убеђујем, желим да све некако убрзам... Иначе, он је протестант евангелиста. Веру је наследио од родитеља, није се сам никад нешто специјално занимао. Ту улогу игра и то што је он мушко, па шта би рекла фамилија(!), мада не признаје да се о томе ради. Извињавам се што нисам одговарала свакоме понаособ. Нова сам, па нисам баш вична цитирању, а не бих нешто да погрешим. Хвала вам још једном!
  2. Здраво свима! Нова сам овде, а пишем јер имам проблем који ме већ дуже време јако мучи. Мој драги је протестант. У почетку наше везе, мене религија није претерано интересовала, али данас ми све то постаје све привлачније и лепше. Мој драги то не разуме. Данас се често знамо посвађати око тога. Проблем је што ја њега покушавам да привучем православљу, али никако то не успевам. Прочитам много тога лепог, али не умем то да му пренесем како треба, па се на крају он само увреди... Њему Црква уопште није битна. Он тврди како верује у Бога и како је то довољно. Ја му покушавам објаснити да је православље најстарије и како једино носи истину. Он се онда буни. Говори како сви мисле да једини знају истину, а то нико од нас не може да зна... Па како то уопште није битно ко је старији. Какве то има везе?! Зашто бисмо се морали придржавати свега како је било у почетку?! И тако се расправљамо и расправљамо. Мени све ово јако тешко пада. Не знам шта да радим. Не знам на који начин да му приђем. Схватам да је овако најгоре. Како да се поставим? Можете ли ми препоручити неку литературу? Хвала унапред
×
×
  • Креирај ново...