Jump to content

o. Miroljub

Члан
  • Број садржаја

    525
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Тужан
  2. Свиђа ми се
    o. Miroljub је реаговао/ла на Ромејац у Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије   
    Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије
    Дводневно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (6. – 7. новембар текуће године) било је посвећено трима главним темама – стању на Косову и у Метохији, унапређењу школства и просвете у Српској Православној Цркви и црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије. Своје виђење стања на Косову и Метохији, као и перспективу борбе за очување те мученичке српске покрајине у саставу Србије у условима непрестаних провокација вођства лажне државе и сталних притисака великих западних сила, Сабор је предочио нашој јавности посебним саопштењем.
    Њој је мање-више већ позната и делатност Сабора на пољу црквеног школства и просвете, али саборски став по питању  Цркве у Украјини само делимично. Разлог за то је чињеница да је о саборском ставу требало најпре службено обавестити све Православне Цркве, почевши од Цариградске и Московске Патријаршије, и то на одговарајућим језицима (грчки, руски и енглески), а за тај посао је било потребно извесно време. Пошто је то учињено, сада је тренутак да се став Српске Православне цркве изнесе у целости пред нашу јавност.
    Сабор најпре са жаљењем констатује да је Цариградска Патријаршија донела канонски неутемељену одлуку да рехабилитује и за епископе призна двојицу вођâ расколничких групација у Украјини, Филарета Денисенка и Макарија Малетича, заједно са њиховим епископатом и клиром, од којих је први својевремено канонски лишен чина, а потом искључен из црквене заједнице и подвргнут анатеми, а други је ионако лишен апостолског прејемства као духовни изданак секте такозваних самосветих, због чега Свети Архијерејски Сабор ту одлуку цариградског Синода сматра необавезујућом за Српску Православну Цркву.
    Сабор не признаје наведене личности и њихове следбенике за православне епископе и клирике и, следствено, не прихвата литургијско и канонско општење са њима и њиховим присталицама.
    И на крају, Сабор предлаже Цариградској Патријаршији и свим осталим помесним аутокефалним Православним Црквама да се питање аутокефалије и питање православне дијаспоре што скорије размотре на свеправославном сабору, како би се потврдили и оснажили саборност и јединство Православне Цркве и убудуће избегла искушења као што је ово кроз које сада пролази свето Православље.
    Епископ бачки Иринеј, 
    портпарол Српске Православне Цркве
     
    http://www.spc.rs/sr/stav_srpske_pravoslavne_crkve_o_crkvenoj_krizi_u_ukrajini_posle_najnovijih_odluka_carigradske_patrij
  3. Волим
    o. Miroljub је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Прича о једном чуду у манастиру Високи Дечани   
    По заузећу Србије, Турци су многе српске цркве претворили у своје џамије, па су то хтели да учине и са дечанском манастирском црквом.
     
     
    За ову сврху доведена је у Дечане силна турска војска и много њихових верских великодостојника са њиховим поглаваром да би тај чин био што свечанији. Да ово не би изазвало буну околних Срба Турци су распоредили своју војску око манастира и донели доста муниције коју су сместили у кулу звонару на великој капији. Главни војсковођа са доглавницима смести се у најбоље одаје конака и онда позва игумана и монахе и предложи им да се потурче; у противном да одмах напусте манастир. Пошто су одбили да се потурче, игуман и братија молили су, преклињали, плакали, обећавали злато, само да Турци оставе манастир на миру, али ништа није помогло. Турци их истераше из манастира и они се повукоше у испоснице у клисури више манастира.

    Чим су дошли, Турци поставише на кулу звонару над капијом свој полумесец са звездом, као знак потурчења. То су хтели да ставе и на црквено кубе, али због велике висине без скеле то нису могли одмах учинити, па су оставили за доцније. По истеривању калуђера, остао је у манастиру само још Свети краљ на кога Турци нису рачунали.
    По договору међу Турцима, обред претварања цркве у џамију имао се започети пред главним улазом у цркву. Цео простор испред цркве застрт је ћилимима. У средини, на почасним местима, налазили су се заповедник војске Татарин и остали великодостојници. За главног верског старешину одређено је место пред главним вратима са јужне стране. Када су трубе и таламбаси огласили почетак свечаности, војска споља радосно јурну унутра и испуни сав простор око цркве. Тада верски старешина поче да клања на свом месту. Али у том часу земља се затресе и фигура лава стражара са јужне стране поред прозора Светог Георгија откину се, паде на главу верског старешине и размрска је. Његова крв и мозак попрскаше све великодостојнике око њега. Истовремено препукну свод паперте, поломише се мермерне плоче међу гробовима Светог краља и Свете Јелене и изби чудан пламен, који моментално обави цркву изнутра и споља и опали Турке који су стајали уза зид црквени. Овим збивањима придружи се и страшна олуја са провалом облака, муњама и громовима. Један гром удари у полумесец на кули, запали муницију у њој и кула се уз страшну експлозију сруши. Са кулом се сруши и краљева палата. Од провале облака Бистрица надође од брда до брда, и заједно са водом која се сјури низ брдо више манастира, преплави манастирску порту и однесе све што јој се нађе на путу. У тој катастрофи, према сачуваном предању, настрадало је мноштво Турака, а војсковођа Татарин се спасао чудним случајем са остатком војске, која се налазила подаље од манастира. Али и он је платио главом, када је бежећи из Дечана улазио у Пећ, где га је по предању убио капетан Лека Дукађинац, из освете због његове намере да дечанску цркву претвори у џамију. Турци су га прогласили за свога „свеца“, ставили му на гроб плочу са натписом, озидали му турбе и палили кандило на његовом гробу.
    Споменик са натписом уништен је приликом ослобођења ових крајева 1912. године, а турбе се срушило 1926. године.
    На слици се види да недостаје лав са десне стране прозора. 
    Извор: Манастир Високи Дечани

    View full Странице
  4. Свиђа ми се
    o. Miroljub got a reaction from Вилер Текс in Vučić: Loše mešanje SPC u politiku, pogađa me   
    Како да промени мишљење кад његови наредбодавци и газде мисле за њега.
  5. Свиђа ми се
    o. Miroljub got a reaction from Вилер Текс in Vučić: Loše mešanje SPC u politiku, pogađa me   
    Док, што под принудом, што својевољно прима савете од Коре, тј. разноразних србомрзаца и зликоваца, тренутни председник Србије се од 00 до 12 часова понаша као Датан, а од 13 до 24, као Авирам!
  6. Волим
    o. Miroljub је реаговао/ла на Golub у Vučić: Loše mešanje SPC u politiku, pogađa me   
    На Косову се свачији траг брзо препозна. Кажите ми шта мислите о Косову и ја ћу вам рећи ко сте. Јер, тада сведочите о себи – о свом моралу, вери, разуму и образовању. Рећи ћете да, притиснути дневним бригама, о Косову и не размишљате? Покушајте онда да одговорите на неколико питања.
    Хоћете ли да, у име „будућности наше деце“, преко 120.000 сународника (више од 70.000, ако прихватите „корекцију граница“) препустите Великој Албанији?
    За колико ЕУ сребрњака (кредита које ће, уосталом, враћати ваша деца и унуци) и за која то бриселска обећања ћете их продати људима осумњиченим за ратне злочине и трговину органима?
    Јесте ли чули за српску децу која расту у гетима Ораховца или Гораждевца? Шта мислите, има ли деце у Новом Брду, Шилову, Ранилугу, северној Косовској Митровици? Знате ли да је Грачаница општина са највећим природним прираштајем у Србији?
    Хоћете ли да Пећку патријаршију предате Великој Албанији? Можете ли да замислите Високе Дечане, Богородицу Љевишку, Грачаницу, Бањску, Девич, Драганац у саставу албанске државе? Шта мислите, шта тамо чека наше светиње? Да ли сте били у Албанији?
    Јесте ли тамо пронашли неки траг вековног српског присуства, који није обрисан или уништен?
    Знате ли шта су Светосавски завет и Косовски завет? Шта је опредељење за Царство Небеско, за истину уместо лажи, за подвиг уместо страха? Да ли сте знали да је то опредељење, пуних осам стотина година, главна тема српске историје?
    Зашто је Косовски завет вековима жив, иако мења своје облике, у српској средњовековној књижевности, епским песмама, српском бароку, класицизму, романтизму, реализму, модернизму… Разумете ли да смо, слично Јеврејима, када смо све изгубили, скоро пет стотина година чекали и дочекали ослобођење Косова, своје Свете Земље?
    Да смо то поновили у епопеји од 1915 до 1918? Хоћемо ли њену стогодишњицу да обележимо тако што ћемо свега да се одрекнемо, да објавимо да је све било узалуд, да се „разграничимо“ са Косовом, са собом и својом историјом?
    Јесу ли ово само митови, бескорисни у свету практичне политике, где се одлуке доносе на основу математички прорачунатих чињеница?
    Државнике и нације покрећу емоције и предрасуде; тек у спровођењу замисли у дело идеали се прилагођавају опипљивим чињеницама. Одузмите Американцима и Јеврејима њихове завете, митове о изабраности, сећање на изгубљене битке и те нације изгубиће мотив за постојање и трајање. Јеврејима оспорите рушење Другог храма и Масаду, Грцима Термопиле, Јерменима Аварајр, Квебечанима Аврамову пољану, Американцима Аламо, Аустралијанцима Галипоље… Славимо поразе и страдања? Заборавимо, онда, и на Стари и на Нови завет. Зашто бисмо Косовски завет мењали за Холивудски мит или за Мит о Западу, као извору и утоци сваке моралности, праведности и модерности?
    Неко ће рећи да државе, у суровом свету реалполитике, не смеју да брину о заветима и моралу. Тако су, истина, мислили Тукидид, Макијавели и Ришеље. Запитајмо се, зато, шта чека државу која се двадесет година после рата, у миру, одриче сопствене територије? Верујете ли да ће непријатељи, када им наша држава покаже своју слабост, ту да се зауставе? Читате ли историју, проучавате ли међународне односе?
    Шта је следеће: Санџак, Ниш, Војводина? Република Српска? Питање је само хоћемо ли своју земљу и децу да бранимо на Косову и Метохији, или у Новом Пазару, Нишу, Новом Саду, Бањој Луци? Је ли у питању само опстанак наше државе, или стабилност целог региона? Шта ће Велика Албанија да донесе Македонији, Црној Гори и Грчкој? Мир и економски просперитет?
    Ко може да оспори чињеницу да се већина човечанства противи независности „Косова“? Зар Русија и Кина, највеће и најмногољудније земље света, велике силе у успону, сталне чланице Савета безбедности УН, упорно не инсистирају на Резолуцији 1244? Нису ли САД и ЕУ, упркос својој реалној моћи, све оптерећеније унутрашњим проблемима и међусобним сукобима?
    Чему журба у условима у којима би свако разуман сачекао?
    Да ли се земља може водити тако што се газе закони, сопствени Устав и Резолуција 1244 УН? Је ли то владавина права? Када ћемо јасно и гласно да поставимо питање опстанка Срба, Горанаца и Рома на Косову и Метохији, повратка протераних и имовинских права наше државе, Цркве и грађана?
    Албанци су (на Косову и у Албанији) у демографској стагнацији и опадању
    Зар то нису основна људска права? Хоћемо ли признањем злочиначке „реалности“, „разраничењима“ и „корекцијама граница“ да усвојимо основно начело америчке историје, уништавање целих људских популација, или ћемо да обнављамо вековне традиције заједничког живота балканских народа?
    Зар не знате да су Албанци (на Косову и у Албанији) у демографској стагнацији и опадању? Хоћемо ли да и даље градимо просјачку економију „страних инвестиција“ и да пристајемо на отимачину онога што је наше, рудних богатстава Косова?
    Хоћемо ли да се одрекнемо Косова и Метохије и да тако коначно постанемо најгоре и најглупље поколење у историји српског народа?
    Милош Ковић 
     
  7. Свиђа ми се
    o. Miroljub је реаговао/ла на Вилер Текс у Vučić: Loše mešanje SPC u politiku, pogađa me   
    Народа има, господине Председниче. Чувамо тако што не признајемо независност тзв Косова, терористиче творевине. Чувамо тако што живимо Косовски завет и чекамо дан када ћемо ослободити нашу земљу. 
    Предесдник Србије није дорастао тој функцији. 
     
  8. Волим
    o. Miroljub је реаговао/ла на Логос у Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о Косову и Метохији, 7. новембар 2018. године   
    Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о Косову и Метохији , 7. новембар 2018. године (pdf)
     
    САОПШТЕЊЕ
    СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА
    СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
    О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

    Сабрани на јесењем заседању Светог Архијерејског Сабора, ми Епископи Српске Православне Цркве, на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским Господином Иринејем, у овим тешким временима са којима се суочава наша Црква и верни народ на Косову и Метохији, најпре изражавамо подршку Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском Господину Теодосију, свештенству, монаштву и верном народу у Епархији рашко-призренској, и њиховим напорима да опстану и остану на Косову и Метохији као изворишту српске православне духовности и нашег идентитета.

    Изражавамо и своју забринутост због најновијег развоја догађаја, посебно бројних инцидената, крађа и других притисака, усмерених против нашег народа. Међународне и локалне политичке представнике подсећамо да су дужни да обезбеде миран и достојанствен живот за све грађане и да не дозволе било какво насиље. Посебно наглашавамо важност присуства и активну улогу међународних снага, КФОР—а и мисије ОЕБС—а, у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244, која треба да се настави све док се не створе нормални услови за живот свих заједница на Косову и Метохији.

    И овом приликом понављамо чврст и јединствен став целог Архијерејског Сабора наше Цркве, изречен на овогодишњем редовном мајском заседању, да ни под коју цену не сме да се доведе под знак питања пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији, који је гарантован Уставом Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН. За нашу Цркву, Косово и Метохија никада није било, нити може бити само политичко питање за чије решавање монопол имају искључиво државни органи. За нас је питање Косова и Метохије, кроз  сву нашу историју и данас, пре свега питање опстанка нашег свештенства, монаштва, верног народа и, нарочито, наших древних светиња без којих не бисмо били оно што јесмо.

    Као што о опстанку нашег народа, посебно оне најугроженије већине која се налази јужно од Ибра, не можемо говорити без очувања наших светиња, тако не можемо говорити ни о очувању светиња само као културно-историјских споменика, чији је опстанак наводно могућ без опстанка нашег верног народа. Наше светиње  имају свој најдубљи смисао као места литургијског саборовања нашег народа, и то не само оног са Косова и Метохије већ и из свих српских крајева, али и читавог света.

    Обавезе свих нас према Косову и Метохији су данас веће јер се налазимо пред све јачим међународним притисцима, једним делом да наша земља пристане да се одрекне Косова и Метохије, или кроз признавање Косова и Метохије директно или прећутном сагласношћу да Косово добије чланство у Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама. Било какав потпис који би омогућио признање Косова, учешће у УН или одрицање Србије од њега под било којом формом, заувек би укинуо свако историјско право Србије на овим темељним просторима наше духовности и државности.

    Посебно забрињава што се под видом наводног „разграничења између Срба и Албанаца” намеће могућност одвајања ако не целог, онда највећег и најважнијег дела Косова и Метохије из састава Србије  и његово признање као дела било независног Косова или чак такозване Велике Албаније. Последице овакве одлуке би биле трагичне за опстанак нашег народа и наших светиња. У том случају би већина Срба, без адекватне заштите и безбедности, била принуђена на исељавање са својих историјских простора, где би се са још већим  интензитетом формирало једно етнички чисто албанско друштво, уз брисање свих трагова нашег историјског постојања. Идеја такозване  поделе и раздвајања органског јединства између Срба јужно и северно од реке Ибра, и од осталих Срба без обзира где живе, уноси велики немир и забринутост међу наше вернике и не ужива подршку највећег  броја грађана Србије и Срба уопште. Територијална подела је посебно опасна јер би неибежно подразумевала стварање етнички чистих простора, што би имало и несагледиве последице за цео регион који  се још болно опоравља од страдања и разарања у току деведесетих  година прошлог века. Зато је наша Црква увек подржавала изградњу друштва у коме људи различитог порекла могу да живе у миру, уз пуну заштиту и поштовање свог верског, културног и народног   идентитета.

    Свети Архијерејски Сабор је посебно забринут због тога што наша Црква од 2007. године никада није била званично позвана да  изнесе своје сугестије поводом заштите наших светиња, свештенства,  монаштва и верног народа. Већ годинама инсистирамо на адекватној заштити наших светиња, јер смо свакодневно сведоци не само отвореног неиспуњавања постојећих регулатива (везаних за елементе такозваног Ахтисаријевог плана који су ушли у такозвано косовско законодавство), чак и поред међународних притисака, већ видимо да локалне самопроглашене косовске институције несметано настављају са процесом који води ка стварању етнички чистог албанског Косова,  у коме дугорочно не би било места за Србе, али и за остале  неалбанске заједнице. Систематско избегавање преузетих обавеза Приштине везаних за Заједницу српских општина и других обавеза из „Бриселског дијалога” само потврђују да би у постојећим условима и  са садашњим односом према Србима било веома тешко наћи  дугорочно решење. То свакако не значи да наша Црква подржава   „замрзнути конфликт“ већ, штавише, подстичемо наставак једног отвореног, али пажљиво вођеног дијалога који би у први план ставио  заштиту људских и верских права, унапређење владавине права, јачање правне сигурности и ефикаснију заштиту угрожене духовне и културне баштине, која не би зависила од самовоље локалних косовских институција, већ би била регулисана на свеобухватнији начин уз међународни надзор и јасно дефинисане механизме примене договорених принципа заштите. Такође је тешко говорити о било каквом даљем дијалогу без стварања услова за повратак прогнаних Срба и заштити и враћању њихове узурпиране имовине. Одустајање од овог захтева значило би прихватање послератног етничког чишћења као свршеног чина. Без ових предуслова је немогуће говорити о трајнијем решењу проблема на Косову и Метохији. Зато је  постављање исхитрених рокова, и поред крајње неповољних услова на терену и врло комплексне ситуације у Европској унији, без икаквог оправдања.

    Апелујемо на државне представнике Републике Србије да,  уместо на тражењу што бржег споразума са Приштином, више пажње посвете изградњи једне државне и националне платформе у чијој би припреми учествовали релевантни чиниоци нашег друштва. На тај начин би се чували основни интереси нашег народа и повратило би се поверење свих кључних друштвених фактора у земљи, Истовремено  треба наставити на изградњи поверења и разумевања и са косовским   Албанцима и осталим људима добре воле који живе на Косову и   Метохији и другим деловима Србије, јер будућност целог региона пре  свега зависи од спремности и способности свих нас да живимо једни  са другима у миру и међусобном поштовању.

    Са приближавањем јубилеја 800. годишњице самосталности  наше Свете Цркве, веома је важно да се сви подсетимо да је државност Србије од почетка била нераскидиво повезана са духовном традицијом наше Цркве као кључног фактора нашег идентитета кроз историју.
     
    Извор: Српска Православна Црква
     

    View full Странице
  9. Волим
    o. Miroljub је реаговао/ла на Ivan Marković у Raskol se zahuktava   
    Ја мислим да је сада касно. Требало је реаговати у претходних двадесет-тридесет година на цариградске будалаштине, провале и провокације...сад мислим (не тврдим нужно) да је касно.
  10. Волим
    o. Miroljub got a reaction from Вилер Текс in MANY THOUSANDS WILL DIE – The Coming Schism in Orthodoxy: “Repent, and Stop This Insanity” By Metropolitan Jonah   
    https://www.fort-russ.com/2018/10/many-thousands-will-die-the-coming-schism-in-orthodoxy-repent-and-stop-this-insanity/
     
     
    Published on: Oct 14, 2018 @ 00:40 – By Metropolitan Jonah – Once again, the United States and its policies are creating chaos, setting up the murder of innocent people, and disrupting an ancient institution. Only this time, it is direct interference in the affairs not just of a nation state, Ukraine, but of a religious institution, the Orthodox Church. And the effect of this is not just on a local, but worldwide level.
    The granting of autocephaly to the schismatic Ukrainian body, the so-called Kiev Patriarchate, is not primarily an ecclesiastical issue, but a political one. Ecclesiastically, the US policy is interfering on a number of different levels. It is not, of course, interfering for the sake of human rights, freedom of religion, of religious institutions governing their own lives without government interference, or the fundamental American principle of the separation of church and state. It is rather operating contrary to these fundamental American principles, and trying to force the faithful people of Ukraine into a unified state church, supporting an unpopular government installed, supported and maintained by the United States, and essentially appointing the clergy and hierarchy, particularly the patriarch, for that body. Undoubtedly it will support the Ukrainian government in its efforts to nationalize the 12,000 churches belonging to the legitimate canonical Ukrainian Churchand its faithful people, confiscating the buildings and property, including the ancient sacred monasteries and national landmarks.
    The Ukrainian people, faithful Orthodox Christians, will fight against the confiscation of their churches, just as they fought the Soviet confiscation of their churches by the Communists in the 1920s. And now as then, they will give their lives for the protection of their holy places from defilement by false brethren. Just as they heroically fought the Nazis in the Second World War, and then the Communists again after the Nazis were expelled, they will reject the false patriarch Denisenko and fight against a government that they know cares nothing for them and their interests, their liberty and religious freedom, just as they rejected the Living Church Renovationists in the 1920’s.
    Thousands will die, protesting against American policy translated into violent action by the Ukrainian government. This is a grave sin, for the Ukrainian leadership and their American masters.
    Moreover, not content to manipulate the ecclesiastical and political mafiosi of Ukraine, a failing state grasping for power and lacking legitimacy from its people, the State Department and other agencies have injected themselves into the Patriarchate of Constantinople. They have manipulated the elderly Ecumenical Patriarch, either directly or through their proxies, through his greatest weakness: the precarious position of the Patriarchate within Turkey, politically and financially. They would expand his jurisdiction, and have ensured his financial stability with bribes of millions of dollars. They are using and abusing an old man who is trying with all his might to preserve an ancient institution. They have compromised him, and the institution of the Ecumenical Patriarchate, and are thereby disrupting not only the Ukraine and its precarious peace, but fostering a schism that will rend the Orthodox world, a community larger than the United States. This is a bitter and cynical move, and profoundly evil.
    Their justification is that they want to curtail the influence of Russia. The neoconservatives and others who control so much US policy are possessed by a paranoid Russophobia, left over from the first Cold War, and a new hatred of the Christian values espoused by the resurgent Russia. Despite Russia’s overtures for greater cooperation and détente, and President Trump’s apparent willingness to make friends with Russia, we remain hostage to the fears of State Department and Pentagon bureaucrats. Should we not to mention that Russia has a GDP less than that of Texas, and a military budget less than one tenth that of the US. So the United States tries to hit the Russians in the place they care about the most: their Faith, their Church, their Christianity.
    The canonical Ukrainian Orthodox Church, under Metropolitan Onuphry, is a maximally autonomous church attached to the Russian Orthodox Church. It is the Mother diocese of the Russian Church, and there is a thousand year connection between the Kievan Metropolitanate and the rest of the Russian Church. For years, the Kievan Metropolitanate has been autonomous, which means that their main connection with Moscow is that they commemorate (pray for) the Patriarch of Moscow at services. Otherwise, they govern their own life. The Russian Patriarch has far less authority over the Church in Ukraine than the Pope does over the Roman Catholics in America. (There is a close parallel to old deep seated American anti-Catholic attitudes, and fears of the Moscow Patriarchate.) Yet there are close personal ties, and huge numbers of Ukrainians serve in parishes and dioceses throughout Russia. The ties are organic, and the canonical Ukrainian Church has no desire, and has not asked, for autocephaly.
    And so the United States State Department and agencies support a disgraced and legitimately defrocked charlatan who is all dressed up, and who is himself manipulating the pathetic Poroshenko, for his own ambition. They have blackmailed the elderly Ecumenical Patriarch, in regards to the disappearance of funds from the American Archdiocese, and then bribed him. To justify himself he asserted an interpretation of his own jurisdiction that is rejected by the rest of the Orthodox Churches.
    The other thirteen Orthodox Churches, with one or two exceptions that have remained silent, condemn this move by the Ecumenical Patriarchate. They do not accept the assertion of virtually universal jurisdiction by the Patriarch of Constantinople, nor the authority to act unilaterally, especially on matters that require the consensus of all the Churches, such as the granting of autocephaly. While the Patriarchs cannot control what happens politically in Ukraine, what is more likely is that they will meet and try to remove Patriarch Bartholomew for having acted contrary to the universal canons. The greatest hope is that the Ecumenical Patriarchate will repent and stop this madness. It may be too late.
    In the meantime, if they go through with the autocephaly, babushki—grandmothers—will be dying in Ukraine trying to defend their beloved churches from the new Ukraino-Nazis.
    The Patriarchate of Constantinople will have relegated itself to schism from the rest of the Orthodox world; it might as well then join the Vatican. In any event it will lose any claim to the primacy, save historical memory, and thus any influence.
    Sooner than later in Ukraine, Poroshenko will be voted out, and Denisenko, 90+ years old, will die. Then the schism will fall apart, regardless of its status. Ukraine will continue to collapse, autocephalous church or no, into political, social, economic and ecclesiastical chaos. No one, not the US and not Russia, is willing or able to step in and save it. It will finally have to emerge from the ashes. So it will join Iraq, Libya, Syria and other places destroyed by US intervention.
    Orthodoxy, however will survive – preferably with the Ecumenical Patriarchate intact, but even without it. The other churches have already rallied around the Patriarch of Moscow as standing for and maintaining canonical order; and around Metropolitan Onuphry of Kiev as a victim of profound injustice, revealing Christ suffering in the midst of persecution. So thanks to US policy, Moscow emerges strongly as the moral leader of the Orthodox world. Poetic justice.
    But you, State Department, will have the blood of the little Ukrainian grandmothers and old men on your hands and your heads. And you will have to answer for your decisions and actions before God. Or do you even care?
    Metropolitan Jonah
    October 12, 2018
    Metropolitan Jonah is a bishop within the Russian Orthodox Church Outside of Russia, the former Primate of the Orthodox Church in America, and a native born American.
     
    HOUSANDS WILL DIE – The Coming Schism in Orthodoxy: “Repent, and Stop This Insan
  11. Свиђа ми се
    o. Miroljub got a reaction from farisejski.bukvojed in MANY THOUSANDS WILL DIE – The Coming Schism in Orthodoxy: “Repent, and Stop This Insanity” By Metropolitan Jonah   
    https://www.fort-russ.com/2018/10/many-thousands-will-die-the-coming-schism-in-orthodoxy-repent-and-stop-this-insanity/
     
     
    Published on: Oct 14, 2018 @ 00:40 – By Metropolitan Jonah – Once again, the United States and its policies are creating chaos, setting up the murder of innocent people, and disrupting an ancient institution. Only this time, it is direct interference in the affairs not just of a nation state, Ukraine, but of a religious institution, the Orthodox Church. And the effect of this is not just on a local, but worldwide level.
    The granting of autocephaly to the schismatic Ukrainian body, the so-called Kiev Patriarchate, is not primarily an ecclesiastical issue, but a political one. Ecclesiastically, the US policy is interfering on a number of different levels. It is not, of course, interfering for the sake of human rights, freedom of religion, of religious institutions governing their own lives without government interference, or the fundamental American principle of the separation of church and state. It is rather operating contrary to these fundamental American principles, and trying to force the faithful people of Ukraine into a unified state church, supporting an unpopular government installed, supported and maintained by the United States, and essentially appointing the clergy and hierarchy, particularly the patriarch, for that body. Undoubtedly it will support the Ukrainian government in its efforts to nationalize the 12,000 churches belonging to the legitimate canonical Ukrainian Churchand its faithful people, confiscating the buildings and property, including the ancient sacred monasteries and national landmarks.
    The Ukrainian people, faithful Orthodox Christians, will fight against the confiscation of their churches, just as they fought the Soviet confiscation of their churches by the Communists in the 1920s. And now as then, they will give their lives for the protection of their holy places from defilement by false brethren. Just as they heroically fought the Nazis in the Second World War, and then the Communists again after the Nazis were expelled, they will reject the false patriarch Denisenko and fight against a government that they know cares nothing for them and their interests, their liberty and religious freedom, just as they rejected the Living Church Renovationists in the 1920’s.
    Thousands will die, protesting against American policy translated into violent action by the Ukrainian government. This is a grave sin, for the Ukrainian leadership and their American masters.
    Moreover, not content to manipulate the ecclesiastical and political mafiosi of Ukraine, a failing state grasping for power and lacking legitimacy from its people, the State Department and other agencies have injected themselves into the Patriarchate of Constantinople. They have manipulated the elderly Ecumenical Patriarch, either directly or through their proxies, through his greatest weakness: the precarious position of the Patriarchate within Turkey, politically and financially. They would expand his jurisdiction, and have ensured his financial stability with bribes of millions of dollars. They are using and abusing an old man who is trying with all his might to preserve an ancient institution. They have compromised him, and the institution of the Ecumenical Patriarchate, and are thereby disrupting not only the Ukraine and its precarious peace, but fostering a schism that will rend the Orthodox world, a community larger than the United States. This is a bitter and cynical move, and profoundly evil.
    Their justification is that they want to curtail the influence of Russia. The neoconservatives and others who control so much US policy are possessed by a paranoid Russophobia, left over from the first Cold War, and a new hatred of the Christian values espoused by the resurgent Russia. Despite Russia’s overtures for greater cooperation and détente, and President Trump’s apparent willingness to make friends with Russia, we remain hostage to the fears of State Department and Pentagon bureaucrats. Should we not to mention that Russia has a GDP less than that of Texas, and a military budget less than one tenth that of the US. So the United States tries to hit the Russians in the place they care about the most: their Faith, their Church, their Christianity.
    The canonical Ukrainian Orthodox Church, under Metropolitan Onuphry, is a maximally autonomous church attached to the Russian Orthodox Church. It is the Mother diocese of the Russian Church, and there is a thousand year connection between the Kievan Metropolitanate and the rest of the Russian Church. For years, the Kievan Metropolitanate has been autonomous, which means that their main connection with Moscow is that they commemorate (pray for) the Patriarch of Moscow at services. Otherwise, they govern their own life. The Russian Patriarch has far less authority over the Church in Ukraine than the Pope does over the Roman Catholics in America. (There is a close parallel to old deep seated American anti-Catholic attitudes, and fears of the Moscow Patriarchate.) Yet there are close personal ties, and huge numbers of Ukrainians serve in parishes and dioceses throughout Russia. The ties are organic, and the canonical Ukrainian Church has no desire, and has not asked, for autocephaly.
    And so the United States State Department and agencies support a disgraced and legitimately defrocked charlatan who is all dressed up, and who is himself manipulating the pathetic Poroshenko, for his own ambition. They have blackmailed the elderly Ecumenical Patriarch, in regards to the disappearance of funds from the American Archdiocese, and then bribed him. To justify himself he asserted an interpretation of his own jurisdiction that is rejected by the rest of the Orthodox Churches.
    The other thirteen Orthodox Churches, with one or two exceptions that have remained silent, condemn this move by the Ecumenical Patriarchate. They do not accept the assertion of virtually universal jurisdiction by the Patriarch of Constantinople, nor the authority to act unilaterally, especially on matters that require the consensus of all the Churches, such as the granting of autocephaly. While the Patriarchs cannot control what happens politically in Ukraine, what is more likely is that they will meet and try to remove Patriarch Bartholomew for having acted contrary to the universal canons. The greatest hope is that the Ecumenical Patriarchate will repent and stop this madness. It may be too late.
    In the meantime, if they go through with the autocephaly, babushki—grandmothers—will be dying in Ukraine trying to defend their beloved churches from the new Ukraino-Nazis.
    The Patriarchate of Constantinople will have relegated itself to schism from the rest of the Orthodox world; it might as well then join the Vatican. In any event it will lose any claim to the primacy, save historical memory, and thus any influence.
    Sooner than later in Ukraine, Poroshenko will be voted out, and Denisenko, 90+ years old, will die. Then the schism will fall apart, regardless of its status. Ukraine will continue to collapse, autocephalous church or no, into political, social, economic and ecclesiastical chaos. No one, not the US and not Russia, is willing or able to step in and save it. It will finally have to emerge from the ashes. So it will join Iraq, Libya, Syria and other places destroyed by US intervention.
    Orthodoxy, however will survive – preferably with the Ecumenical Patriarchate intact, but even without it. The other churches have already rallied around the Patriarch of Moscow as standing for and maintaining canonical order; and around Metropolitan Onuphry of Kiev as a victim of profound injustice, revealing Christ suffering in the midst of persecution. So thanks to US policy, Moscow emerges strongly as the moral leader of the Orthodox world. Poetic justice.
    But you, State Department, will have the blood of the little Ukrainian grandmothers and old men on your hands and your heads. And you will have to answer for your decisions and actions before God. Or do you even care?
    Metropolitan Jonah
    October 12, 2018
    Metropolitan Jonah is a bishop within the Russian Orthodox Church Outside of Russia, the former Primate of the Orthodox Church in America, and a native born American.
     
    HOUSANDS WILL DIE – The Coming Schism in Orthodoxy: “Repent, and Stop This Insan
  12. Волим
    o. Miroljub got a reaction from "Tamo daleko" in Raskol se zahuktava   
    Тако сте и ви од Јужне Србије и вардарске бановине, уз помоћ комуњара, избабичили "републику Македонију" и "македонску цркву".
  13. Свиђа ми се
    o. Miroljub got a reaction from MKD13 in Raskol se zahuktava   
    Тако сте и ви од Јужне Србије и вардарске бановине, уз помоћ комуњара, избабичили "републику Македонију" и "македонску цркву".
  14. Оплаках :))
    o. Miroljub got a reaction from Orthophill in Raskol se zahuktava   
    Тако сте и ви од Јужне Србије и вардарске бановине, уз помоћ комуњара, избабичили "републику Македонију" и "македонску цркву".
  15. Свиђа ми се
    o. Miroljub got a reaction from Жика in NISAM KARLEUŠA, VEĆ "SAMO" DOKTOR: "Vaš sin je mrtav. Umro je od bolesti koja je iskorenjena pre 100 godina"   
    Христос Воскресе!
    Овај човек очигледно не зна да је још у 18. веку Свети Синод Православне Цркве у руској Империји дао сагласност за вакцинацију од великих богиња. У то време је од ове стравичне болести умирало око 400.000 људи, а током 18. века ова опака зараза однела је 60 милиона живота.
    Сверуска Императорка, Катарина Велика и њен син, царевић Павле са дворјанима, су својим личним примером инокулације/вариолације, коју је извршио шкотски лекар Томас Димздејл 1762. године, допринели унапређењу медицине у Царској Русији и тако спасили од ове болештине свеколике народе и народности велике руске Империје.
    о. Мирољуб
     
  16. Волим
    o. Miroljub got a reaction from Konjanik in NISAM KARLEUŠA, VEĆ "SAMO" DOKTOR: "Vaš sin je mrtav. Umro je od bolesti koja je iskorenjena pre 100 godina"   
    Христос Воскресе!
    Овај човек очигледно не зна да је још у 18. веку Свети Синод Православне Цркве у руској Империји дао сагласност за вакцинацију од великих богиња. У то време је од ове стравичне болести умирало око 400.000 људи, а током 18. века ова опака зараза однела је 60 милиона живота.
    Сверуска Императорка, Катарина Велика и њен син, царевић Павле са дворјанима, су својим личним примером инокулације/вариолације, коју је извршио шкотски лекар Томас Димздејл 1762. године, допринели унапређењу медицине у Царској Русији и тако спасили од ове болештине свеколике народе и народности велике руске Империје.
    о. Мирољуб
     
  17. Волим
    o. Miroljub је реаговао/ла на Августин у Јеромонах Петар и монах Теофило из туманске обитељи по благослову игумана редовно свирају гитаре   
    Благо нама са оваквим калуђерима и верницима којима су црквене песме баналне а воле бјесове.
  18. Оплаках :))
    o. Miroljub је реаговао/ла на Ведран* у (ВИДЕО) Владика источноамеричи Иринеј произнео молитву на отварању Представничког дома у Конгресу САД   
    А кад је СрбИАН (како је изговорио) одакле ће бити него из Африке  кад он никад није чуо за ту земљу. Јао срамоте од овога спикера. 
  19. Хахаха
  20. Оплаках :))
  21. Волим
    o. Miroljub је реаговао/ла на Лубеница у Пожар у Грчкој - Божја казна???   
    Е мој ти да ме породица није научила овако да гледам на Бога и живот, тешко да би се изборили са страдањима које смо имали...
  22. Свиђа ми се
  23. Тужан
  24. Тужан
  25. Тужан
    o. Miroljub је реаговао/ла на Вукашин Ковачевић у Истраживање: Три четвртине грађана за увођење редовног војног рока   
    Код мене двојица копају контењере, живе у једној руини и продају циганима секундарне сировине. Двапут недељно покупујем све што остане у пекари после радног времена, потрпам у џак и оставим им иза контењера.  А зато азиланти имају смештај, храну и 10е дневно.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...