Дуго сам се двоумио, да ли да одговорим на вашу изјаву о преиспитивању ефекта веронауке у Српским школама и смањивањем броја часова и евентуалним укидањем исте. Наиме, мислио сам да после писма Преосвештеног Епископа бачког господина Иринеја не треба ништа рећи, јер су у њему изнети сви аргументи, али савест и одговорност свештеничке службе ми нису дозволиле да не проговорим. Не желим се освртати на то како је веронаука у дугом периоду пре комунизма била заступљена и равноправна са осталим предметима, нити да је у земљама ЕУ, са чијим нормама се по сваку цену желите ускладити, веронаука обавезан предмет.
Желим да вас обавестим о последицама педесетогодишњег одсуства веронауке из српских школа и то не из личног угла, него из живог искуства суживота са народом у нашим парохијама. Нисам упућен колико времена проводите и дружите се са обичним народом, радницима , сељацима, онима који су изгубили посао и причате са њима о смислу живота и проблемима? Међу нашим народом, има и мањи број оних који не морају да брину како ће преживети до следећег месеца и немају наизглед већих проблема,али им ипак фали још „нешто“, што би дало смисао њиховом животу. Ми Свештеници свакога дана проводимо сате разговарајући са њима и слушамо и гледамо мноштво безвољних,депресивних и безнадежних људи, који не виде смисао овог живота, људе који су као живи умрли. Када им споменемо да је као лек за људску муку,безизлаз и смрт Сам Бог дошао у свет и постао Човек, како би нас препородио,спасао и Васкрсао, гледају нас бледо, пошто о томе никада нису чули, нити у школи учили. Кажу,било је друго време. Прошло је око педесет година од када је веронаука избачена из школа, а ефекти о којима ви причате(само у супротном смеру), постају итекако видљиви у наше време.
Погледајте омладину, без ауторитета, без воље, проводе сате усамљени на компјутерима, бежећи од бесмисла и суочавања са реалним животом у још дубљи мрак и празнину. Имате ли представу, колико деце користи дрогу и колико времена проводе по кладионицама, покушавајући да „ убију време“, а у ствари убијају себе? Као последица бесмисла све је већи број самоубистава,мада је ово горе наведено припрема за завршни ударац и сам чин. Када говоримо о данашњој омладини, можда ће ово сурово звучати-и није им замерити на избору, пошто други нису имали, односно, није им био ни понуђен! Млади истражују сваки угао и сегмент живота, надајући се да ће пронаћи суштину, смисао, утеху и мир својим душама. А пошто их не налазе, тону још дубље у бесмисао и деструкцију! А како да и не буду такви, када погледају у своје родитеље који су депресивни, љути на живот и неправду због изневерених обећања, у браковима који су на ивици пуцања, уплашени, у годинама када њихова генерација полако одлази пут гробља, пошто су укидањем веронауке у своје време били лишени учења о правом смислу и радости живота, као и најважнијем- победи над смрћу! Управо су ово опште последице, које су веома потресне а у њима није поменута ни једна појединачна личност именом и презименом. Замислите када би почели да наводимо имена свих оних, почев од јавних личности из света музике,филма,спорта који су завршили животе на трагичан начин, разочарани ,усамљени и заборављени! А колико је тек „малих“ обичних људи који су умрли са иглом у вени, конопцем око врата или пиштољем на слепочници?! Они нису само број или иницијали у новинском тексту,они су живи људи, нечија деца, која су услед не проналажења смисла-Бога Живога, желела да побегну из ћорсокака и од лажних вредности, које им се нуде као замене за истински живот и упропастили како свој, тако и животе оних који су остали за њима да заувек тугују. А плашим се онога што следи, ако наставимо да идемо путем лажно названог знања и науке, која не може ослободити, нити научити ни оне који их промовишу, а камоли оне који их слушају.
Када је Једини Спаситељ човека и света Васкрсао, прве речи простим рибарима биле су радујте се! Радујте се зато што је ваш највећи непријатељ-СМРТ побеђена и то проповедајте свим народима, да се и они радују. Због чега су Господ Исус Христос и ВЕРА у Њега и НАУКА о Њему једини пут и смисао живота? Зато, ако све ово што човек ради и ствара у овом свету, не превазиђе смрт, бесмислено је, а управо нас веронаука томе учи. У време када је српска држава била најмоћнија,када су владали Богољубиви краљеви и цареви, а народ следио њихов пример, у Србији није било самоубистава. Вера да је жив Бог и да ће бити жива душа, наша носила је наш народ кроз време и невоље, који су били много тежи од данашњег.
Са радошћу због наде и вере у Живот Вечни,срдачно Ваш, Свештеник Никола Вукобрат,парох у Чачку
У Чачку 16. 1. 2016.
Дуго сам се двоумио, да ли да одговорим на вашу изјаву о преиспитивању ефекта веронауке у Српским школама и смањивањем броја часова и евентуалним укидањем исте. Наиме, мислио сам да после писма Преосвештеног Епископа бачког господина Иринеја не треба ништа рећи, јер су у њему изнети сви аргументи, али савест и одговорност свештеничке службе ми нису дозволиле да не проговорим. Не желим се освртати на то како је веронаука у дугом периоду пре комунизма била заступљена и равноправна са осталим предметима, нити да је у земљама ЕУ, са чијим нормама се по сваку цену желите ускладити, веронаука обавезан предмет. Желим да вас обавестим о последицама педесетогодишњег одсуства веронауке из српских школа и то не из личног угла, него из живог искуства суживота са народом у нашим парохијама. Нисам упућен колико времена проводите и дружите се са обичним народом, радницима , сељацима, онима који су изгубили посао и причате са њима о смислу живота и проблемима? Међу нашим народом, има и мањи број оних који не морају да брину како ће преживети до следећег месеца и немају наизглед већих проблема,али им ипак фали још „нешто“, што би дало смисао њиховом животу. Ми Свештеници свакога дана проводимо сате разговарајући са њима и слушамо и гледамо мноштво безвољних,депресивних и безнадежних људи, који не виде смисао овог живота, људе који су као живи умрли. Када им споменемо да је као лек за људску муку,безизлаз и смрт Сам Бог дошао у свет и постао Човек, како би нас препородио,спасао и Васкрсао, гледају нас бледо, пошто о томе никада нису чули, нити у школи учили. Кажу,било је друго време. Прошло је око педесет година од када је веронаука избачена из школа, а ефекти о којима ви причате(само у супротном смеру), постају итекако видљиви у наше време. Погледајте омладину, без ауторитета, без воље, проводе сате усамљени на компјутерима, бежећи од бесмисла и суочавања са реалним животом у још дубљи мрак и празнину. Имате ли представу, колико деце користи дрогу и колико времена проводе по кладионицама, покушавајући да „ убију време“, а у ствари убијају себе? Као последица бесмисла све је већи број самоубистава,мада је ово горе наведено припрема за завршни ударац и сам чин. Када говоримо о данашњој омладини, можда ће ово сурово звучати-и није им замерити на избору, пошто други нису имали, односно, није им био ни понуђен! Млади истражују сваки угао и сегмент живота, надајући се да ће пронаћи суштину, смисао, утеху и мир својим душама. А пошто их не налазе, тону још дубље у бесмисао и деструкцију! А како да и не буду такви, када погледају у своје родитеље који су депресивни, љути на живот и неправду због изневерених обећања, у браковима који су на ивици пуцања, уплашени, у годинама када њихова генерација полако одлази пут гробља, пошто су укидањем веронауке у своје време били лишени учења о правом смислу и радости живота, као и најважнијем- победи над смрћу! Управо су ово опште последице, које су веома потресне а у њима није поменута ни једна појединачна личност именом и презименом. Замислите када би почели да наводимо имена свих оних, почев од јавних личности из света музике,филма,спорта који су завршили животе на трагичан начин, разочарани ,усамљени и заборављени! А колико је тек „малих“ обичних људи који су умрли са иглом у вени, конопцем око врата или пиштољем на слепочници?! Они нису само број или иницијали у новинском тексту,они су живи људи, нечија деца, која су услед не проналажења смисла-Бога Живога, желела да побегну из ћорсокака и од лажних вредности, које им се нуде као замене за истински живот и упропастили како свој, тако и животе оних који су остали за њима да заувек тугују. А плашим се онога што следи, ако наставимо да идемо путем лажно названог знања и науке, која не може ослободити, нити научити ни оне који их промовишу, а камоли оне који их слушају. Када је Једини Спаситељ човека и света Васкрсао, прве речи простим рибарима биле су радујте се! Радујте се зато што је ваш највећи непријатељ-СМРТ побеђена и то проповедајте свим народима, да се и они радују. Због чега су Господ Исус Христос и ВЕРА у Њега и НАУКА о Њему једини пут и смисао живота? Зато, ако све ово што човек ради и ствара у овом свету, не превазиђе смрт, бесмислено је, а управо нас веронаука томе учи. У време када је српска држава била најмоћнија,када су владали Богољубиви краљеви и цареви, а народ следио њихов пример, у Србији није било самоубистава. Вера да је жив Бог и да ће бити жива душа, наша носила је наш народ кроз време и невоље, који су били много тежи од данашњег. Са радошћу због наде и вере у Живот Вечни,срдачно Ваш, Свештеник Никола Вукобрат,парох у Чачку У Чачку 16. 1. 2016.
