Jump to content

zvezdica

Члан
  • Број садржаја

    2
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Срђан Ранђеловић у Свештеник и лопов   
    Један крадљивац је дошао на исповест код свештеника. Свештеник је почео да га исповеда. Крадљивац се дуго кајао због својих крађа. Свештеник га је прекрио епитрахиљем и почео да
    чита молитву. У том трену крадљивац је приметио свештеников сат. Познато је да крадљивац увек остаје крадљивац! Рука је сама кренула ка сату, и он се нашао у његовом џепу. Само што
    је украо сат - сетио се свештеникових речи о страшном суду, загробном животу. Решио је да се покаје и за тај грех.
     
    - Оче, нисам се покајао за један грех. Могу ли?- Може, може, - обрадовао се свештеник, размишљајући о искреном раскајању грешника.
     
    - Украо сам сат од једног свештеника, - рекао је крадљивац.
    - Врати му га, - посаветовао га је свештеник.
    - Изволите оче! - Пружајући му сат.
    - Не, мени није потребан, дај ономе од кога си украо! - Рекао је свештеник.
    - Томе сам давао, али тај није узео, - одговорио је крадљивац.
    - Он ти је вероватно опростио и самим тим ти поклонио сат. Иди с миром, сине мој! - Отпустио је свештеник крадљивца.
    После службе свештеник је желео да види колико има сати и да види да ли је готов колач који је спремала попадија. Ухватио се за џеп - сата није било...
    Свештеник је пошао кући и почео да прича попадији:
    - Данас ми је на исповести био један крадљивац. Дуго се кајао. После исповести је замолио да се покаје за још један грех. Дозволио сам му. Рекао је да је украо сат од једног свештеника. Посаветовао сам га да му га врати. Он га је мени давао. Рекао сам: дај ономе, од кога си украо. Одговорио је да је давао али да тај није узимао. Сад схватам: то је био мој сат, такав црн!
    - Блесан, блесан! - Одговорила је попадија. - Ти сад немаш сат, а крадљивац грех. А још си поп!
    http://manastirglogovac.blogspot.com/search?updated-max=2013-02-15T10:35:00%2B01:00&max-results=2
  2. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Justin Waters у Gugl Srbima čestitao Dan državnosti   
    Ја мислим да у гуглу већ поодавно, више него националне обавјештајне службе, знају за многе карактеристике наших личности, какви смо, шта волимо, шта нас занима, наравно ако смо корисник њихових услуга, гмаил, претраживач и остало, а тек да не знају кад је празник државе у којој су локализовали свој сервис. 
  3. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Владо М у Gugl Srbima čestitao Dan državnosti   
    Popularni pretraživač je svoje ime obojio bojama srpske zastave, uz "zaštitni znak" Srbije - šljivovicu i opanke
     
     
     
    BEOGRAD - Na početnoj stranici srpskog "Gugla" pojavila se čestitka povodom Dana državnosti Srbije.
    Na stranici popularnog pretraživača www.google.rs, "Gugl" je svoje ime obojio bojama srpske zastave, uz "zaštitni znak" Srbije - šljivovicu i opanke.
    Klikom na čestitku pokazuju se sajtovi na kojima se govori o Danu državnosti - stranice medijskih kuća i "Vikipedije".
     
  4. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Оливера Г. у Вести из Руске Православне Цркве   
    Помен Достојевском

            
    Објављено од стране Славко и Марија Живковић на 11. фебруар 2013.
            
    САНКТ ПЕТЕРБУРГ, 11. ФЕБРУАРА  (Светигора прес) –
    Великог писца Фјодора Достојевског (1821-1881) поменули су у суботу, 9.
    фебруара у Санкт-Петербургу, саопштава Итар-Тас. Фјодор Михаилович
    упокојио се прије 132 године, на дан преподобног Исака Сирина – једног
    од светитеља који су утицали на пишчеве духовне погледе. У роману „Браћа
    Карамазови“ важну улогу игра рад тога богослова „О подвижништву“. О
    томе су говорили монаси Александро-Невске лавре, који су служили помен
    крај гроба Достојевског на Тихвинском гробљу манастира.

    Раба Божјег поменули су и на богослужењу у саборном храму Владимирске
    иконе Мајке Божје, чији парохијан је био писац потоњих година свога
    живота, када је изнајмљивао стан на углу Јамске улице. Сада се на том
    мјесту налази спомен музеј. Кроз прозор свога кабинета писац је могао да
    види своју омиљену цркву.

    У бесједи након богослужења, научни сарадник музеја, протојереј
    Генадиј Беловолов зауставио се на томе како човјек мора да умре, и како
    као примјер за тај неизбјежни прелазак у живот вјечни, служи
    Достојевски. „Кад би светогорски монаси чули за некога да је лош, они су
    говорили: погледајмо, како ће умријети тај човјек. Смрт је истина о
    човјеку, коју је немогуће програмирати, изрежирати. Смрт је оно што
    Господ даје. Кончина Достојевског је уистину била тиха, мирна,
    хришћанска кончина међу блиским људима, послије причешћа Светим
    Христовим тајнама. Он се упокојио са Јеванђељем у рукама“, казао  је
    отац Генадије.

    У музеју-стану писца тога дана је одржано предавање о Достојевском.
    Затим су представљена нова научна издања и приказан филм „Љубите једни
    друге. Фјодор Достојевски“, који је снимљен за канал „Култура“ , на
    основу биљежака аутора бесмртних руских романа.

    http://www.pravoslavie.ru/news/59374.htm
  5. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Срђан Ранђеловић у Љубав и мржња   
    Смислила мржња да уништи свет. Претворила се у огањ и почела да пали све наоколо! Увидела је то љубав и стаде јој је на пут - водом. Мржња  тада направи рушилачки ураган. Али ни љубав не спава: стала је пред њу као неразрушива стена. Даље - више. Мржња - мором. Љубав - исцељењем. Мржња - ратом. Љубав - миром. И тако, колико год је мржња покушавала да уништи свет, увек би пред њом преградом наде стајала љубав. Она и сада стоји. Иначе света већ одавно не би било ...
     Аутор приче: Монах Варнава (Санин)
    http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/02/blog-post_10.html
  6. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Дејан у Љубав и мржња   
    Ljubavi ima više vrsta
  7. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Срђан Ранђеловић у Љубав и мржња   
    Ја не знам да ли сам у животу некада мрзео?
     
    Мржња према некоме највише погађа нас саме и уништава нас саме. Разболи нас, даје нам немир, а тај кога мрзимо, он је најчешће равнодушан према томе.
     
    Добро, и љубав нам даје немир, али другачији. Мада, и од тог немира можемо да се разболимо  .mislise.  .smesko. 
  8. Волим
    zvezdica је реаговао/ла у Писмо које морам да поделим са вама (од посетиоца портала Поуке.орг)   
    Драга браћо и сестре,
    желим да са Вама поделим ово писмо (претходно се консултујући са човеком који ми је послао јер ми је послао и свој број телефона), које је мене дубоко гануло и потресло где сам некако коначно схатио колико све ово што радимо, са свим манама којих има безброј, значи људима. Неке делове ћу да цензуришем да не би човек који је писмо послао имао невоља, те ће индетитет бити сакривен као и неки детаљи које само ја знам.
    писмо је написано латиницом те ћу у част и захвалност нашем брату да га објавим и на латиници
    ___________________________________
    Oče Blagoslovi,
    Mnogopoštovani oče Ivane, pratim Vaš sajt od samih početaka na koji sam naišao po Božijem promislu i koji mi je veoma pomogao i pomaže na mom putu. Kroz sve to vreme sam se vezao za Vas i poneke forumaše, tako da osećam bliskost i ako me Vi i ne poznajete. Nisam se nikada prijavio, jer nisam toliko vičan radu na kompjuteru, a i zbog drugih razloga.
    Sada, kada je sajt u finansijskim problemima, osjećam dužnost da makar malo i sam pomognem, kada ste Vi meni toliko mnogo pomogli u upoznavanju i produbljivanju vere pravoslavne. Znam da ovo nije siguran način da pošaljem nešto novca, ali se nadam da će ipak dođi na odredište.
    Htio bih Vam napisati nešto o složenosti moje situacije. Živim u Hrvatskoj u kojoj sam i rođen, oženjen sam, imam djecu. Hrvat sam koji je primio Svetu Tajnu krštenja u Srpskoj pravoslavnoj Crkvi prije nekoliko godina. Sve te godine trudim se uz Božoiju pomoć odlaziti na sveta Bogosluženja u druge gradove. Trudim se u postu, molitvi i pričešćuzjem se Svetim Hristovim Tajnama u našoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Naša uža obitelj ne zna da smo pravoslavnii zbog delikatnosti situacije mi smo TAJNI HRIŠĆANI (podvlačenje moje), moja supruga i moja djeca.... (nastavak je cenzurisan sa moje strane zbog ličnih imena)
    .....................
    Zaista mi mnogo značite i zato sam htio napisati ove retke, a nije mi lako jer se bojim. Prvo sam htio samo ubaciti leptu u kovertu i poslati, ali svo vrijeme ja Vas poznam kroz Vaš rad i trud, stoga i imam povjerenje u Vas kao čestitog i časnog čovjeka i sveštenika.
    Nadam se da će uz priloge sajt živjeti i dalje i vjerujem da postoje mnogi ljudi koji će pomoći, a kojima Vi mnogo više pomažete!
    Ukoliko budete htjeli, molim Vas da mi pošaljete poruku na mobitel ....... da li ste dobili pismo i prilog, da bih i ubuduće mogao tako i koji put na taj način poslati simboličan prilog.
    Tražim oproštaj ako sam Vas uznemirio ovim pismom i molim Vaše svete molitve!
    Neka Vas čuva Presveta Bogorodica, Molitvama Njenim, molitvama sv, ap. Jakova i Svih Svetih neka Gospod bude uz Vas!
    U Hristu,
    grešni brat .......
    Na svetog sv.velikomuč. Teodora 2012 spasenja
    _____________________________
    Људи, ја лепше писмо, лепши благослов у животу нисам добио! Ово ме је заиста дубоко потресло јер ни сам (као и ми сви у админ тиму и ви који пишете и трудите се да дајете Живе Речи Утехе) нисам свестан колико значимо људима. Ово ми је највећа потврда да смо на добром путу, као и вечерашњи благослов Владике крушевачког Г. Давида на предавању на нашем видео каналу.
    Мени ово даје снагу и вољу за нове креације, за нове видове комуникације са свима који то желе а све у циљу да се остваримо као личности у Светој Евхаристији, у својим црквама, код својих свештеника поштујући и волећи своју Свету Цркву као зеницу ока и чувајући је и бранећи је једнино Светом Литургијом јер то и јесте једина истинска одбрана Цркве.
  9. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на nishizawa у Црнац, баба и трудница (истинита прича)   
    Преносим са профила једне пријатељице (ако она лаже мене, и ја лажем вас):

    "Београд, ту скоро, догађај из јавног превоза...

    Аутобус број 16, шест сати поподне, шпиц, сви се враћају кући, лудница.

    Један од путника који удобно седе је црнац, неодређених година.

    Аутобус стаје на стајалишту, улази жена, трудна је, што се лако види,
    носи пуне торбе, једна баба и још неколико људи.

    Црнац, видевши трудну жену:
    - Изволите, седите - љубазно јој, на солидном српском, нуди место и устаје.

    У том тренутку аутобус креће, а она баба, видевши у магновењу
    слободно место, јурну на исто, одгурну трудну жену и брзо
    ускочи у столицу. И седи тако она, сва срећна што је "освојила" празно
    место, кад јој црнац љубазно рече:

    - Опростите, али ја сам уступио место овој госпођи јер је трудна и
    изгледала је уморно. Мислим да се вама ништа лоше неће догодити ако још мало будете стајали, а њу пустите да седне.

    На то баба одговара:

    - Не знам из којег сте племена младићу, али овде, у овој цивилизованој земљи уступа се место старим и болесним женама, а не младим и здравим!"

    Црнца је очигледно наљутила ова расистичка примедба па је лепо и
    изразито "љубазно" одговорио старој госпођи:

    - Не знам из којег сте села ви госпођо, али у мом се селу такве старе и заједљиве бабе једу за вечеру!

    Кажу да је реакција у аутобусу била неописива..." ))
  10. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на w.a.mozart у U zatvor zbog šamaranja sina?   
    iz komentara LOL
    Jedna baka je na kasi velike samousluge na redu da plati.

    Iza nje u redu stoji jedna mladja zena sa nestašnim sinom od 9 ili 10 godina.

    Sin stalno gura majčina kolica koja već 5-6 puta udaraju baku po nogama.

    Baka se okrene malom i zamoli ga da prestane da je udara.

    Pošto mali nastavlja da je udara, baka se okreće njegovoj majci i kaže :

    - Zar ne možete da kažete vašem sinu da me ne udara?

    Mlada gospodja, bez uzbuđenja - hladno odgovara :

    - Ne! Moja metoda vaspitanja mu dozvoljava slobodu da radi šta god želi, sve dok do njegove svesti ne dodje da to što radi drugima ne valja. Naučno je dokazano da je ta metoda daleko efikasnija!

    U redu iza dame sa detetom stoji jedan momak od nekih 19-20 godina, koji sve to pažljivo sluša, a u ruci drži teglu sa pekmezom od crvenih ribizli.

    Kad je dama završila svoje objašnjenje metode vaspitanja, on otvori poklopac od tegle i mirno istrese celu teglu pekmeza mladoj dami na glavu.

    Sva besna, van sebe, dama se okrene mladiću, a on hladnokrvno odgovara:

    - Znate, gospodjo, ja sam vaspitavan slobodno, baš na isti način kao i vaš sin. I - evo vidite rezultat!


    Starica se veselo okrene blagajnici i kaže :

    - Molim vas, stavite ovu teglu pekmeza na moj račun…
  11. Волим
    zvezdica је реаговао/ла у Срећан Бадњи дан и Божић   
    Драги пријатељи,
     
    Имам велику част и радост да вам у име Епископа крушевачког Господина др Давида, Администрације портала Поуке.орг, моје породице, као и у моје лично име честитам Празник Рођења Господа нашега Исуса Христа уз најрадоснији хришћански поздрав
     
     
    Мир Божији- Христос се роди!
     

  12. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Бјелопавлић у „ Оче МЕНИ БОГ НИКАД НЕЋЕ ОПРОСТИТИ“   
    Благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита Амфилохија обављам пастирску дужност у „Заводу за извршење кривичних санкција“ у Спужу и то од 2005 године.Ово је једна од прича:

    Био је Васкрс 2005 године,мој први одлазак у затвор ради причешћа.Лагао бих када би рекао да нисам имао трему,али телефонски разговор са митрополитом неколико дана пре ми је ипак разбијао трему.Чим сам завршио Васкршњу литургију у мојој парохијској цркви упутио сам се са монахињама из манастира Ждребаоника у КПД.На улазу ме је сачекао начелник и накратко ме упознао са правилима установе и планом где ћемо све ићи.Али један догађај те године заувек ће променити неке моје ставове којима сам „слепо“ робовао.
    Ушли смо у полуотворено оделење.Ту бораве затвореници који су полуслободњаци.После кратке беседе приступио сам причешћу,водећи рачуна ко је крштен.Монахиње су делиле васкршња јаја уз поздрав –Христос Воскресе- док су две певале тихо тропар васкрса.Иза мене су стајали чувари.Међутим ,док сам причешћивао чуо сам тихи глас који је рекао „-Мени,Бог никад неће опростити“.Нисам реаговао одмах јер сам мислио да је то рекао неко од стражар.Опет се зачуло,али овај пут мало гласније-„оче,мени Бог никад неће опростити“.Пажњу ми је привукло оно „оче“.Окренуо сам се и видео између два стражара човека који је био висок два метра.Вратио сам се причешћу и кад сам завршио са причешћивањем,окренуо сам се ка том човеку и рекао-„Брате уколико се покајеш,Бог не само што ће ти опростити,већ имаш шансу да постанеш нови Свети Василије (Острошки).Још увек ми је пред очима његов поглед кад сам поменуо светог Василија.

    Прошло је неколико дана после Васкрса,мислим да је био Источни петак.Звали су ме из затвора да дођем,пошто један затвореник је тражио „верски обред“.Спаковао сам се и отишао.Чим сам стигао одвели су ме у полуотворено оделење.Ушао сам у неку просторију која је имала шанк.Било је неколико затвореника који су одмах устали.Један од њих ме је повео у једну собу.Ушавши приметио сам да је у соби било мрачно,Познате зелене завесе су биле на прозорима и неко је седио за столом.Тај неко је проговорио-„значи,ипак Бог ће ми опростити“.Препознао сам тај глас.То је био онај брат што је два пута за Васкрс шапутао иза мене.Спуштајући торбу да седнем одговорио сам му –„То зависи од тебе“.Да скратим почео је брат М. да прича своју причу.У свет криминала је ушао сам 20 година,касније када је „пао“ због убиства,оптужница му је спојена и са разбојништвом,насилничким понашањем тако да је био осуђен на 20 година.Све је причао и то је трајало сигурно два сата.Рекао ми је како је већ 12 година у затвору.А имао је 21 годину кад је дошао.После ми је и признао да све што је стекао криминалом да је све продао и да од новца који му шаљу браћа из иностранства да тај новац већ 12 година шаље мајци од човека којег је убио.Значи покајање је имао и пре мене.Потом сам разговарао са њим и после разговора сам му прочитао разрешну молитву.Сутрадан сам отишао рано ујутро да га причестим.Брат М је заплакао после причешћа.После годину дана брат М је изашао из затвора.Биле су две амнестије (једна од преседника Вујановића).Оженио се (ја сам га венчао) и добио је сина (ја сам му крстио сина)


    Сада је 2012,брат М долази на сваку литургију,исповеда се једном месечно.Понекад ме и посрами каква му је исповест и шта све исповеда.Пости све постове.Питам се шта би било са њим да сам тог Источног петка 2005 године почео причу о канонима и епитимијама.Где би сада био брат М.
  13. Волим
    zvezdica је реаговао/ла у Дядо Добри в България (сигурно сте видели његову фотку на ФБ)   
    Вероватно сте , драги форумаши , негде већ видели ову фотографију а можда и знате ко је овај декица?!
    Ако нисте ево сада је прилика да се мало боље упознате са декицом !

    Овај декица се зове Добри - Добре и на изглед изгледа ( за неке ) веома чудан али у питању је једна интересантна личност коју познаје цела Бугарска.

    Вероватно вам изгледа да је просјак или Јуродив?!
    Сигурно је и једно и друго али поред свега краси га нешто што ретко ко има данас на овоме свету - племенита личност!

    Наиме, ради се о једном старцу из Бугарске, који је пуки сиромах, а даривао је Бугарској Православној Цркви преко 20 000 еура. Сваки дан стоји у храму и проси, али не за себе, већ све скупља и даје Цркви. Највећи је дародавац Цркви у последњих неколико деценија, као појединац. И то, пешачи неколико километара до цркве, а онда и назад. Зову га Праведник из Бајлова.

    Веровали или не овај декица је ушао у 99.год.свога живота а изгледа доста млађи!

    Благодат Божија дише свуда па и код деке Добре!

    Ево и једног врло поучног снимка као пример како све можемо чистим срцем угодити Господу не грабећи све за себе.

    Снимак је направљен 2010.г.када је Дека имао 96.године!
  14. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Макрина у Сабор у Ћелијама,14.јун2012   
    Сретан празник,драги моји!
    Данас нас је Свети отац Јустин сабрао на прекрасној Светој Мистагогији,како је рекао Митрополит Амфилохије.Било је лепо и молитвено.
    Пренећу вам само један,по мени најважнији део.По сечењу колача,беседио је Владика Атанасије а после њега и Митрополит Амфилохије.
    На почетку беседе,Митрополит је почео да плаче,да плаче над гробом оца Јустина за његовим братом Артемијем.Сви су почели да плачу,монаси,свештеници,Владике,веран народ.
    Митрополит нас је све позвао да се помолимо за Артемија,за његово спасење.
    "Дођи брате,што бежиш,дођи да се измиримо над гробом нашег оца!"
    Верујте,сви су плакали и по први пут,од када је све ово почело,осетила сам право хришћанско сабрање,да се молимо једни за друге а не да се вређамо и осуђујемо.


  15. Волим
    zvezdica је реаговао/ла у И тако... видимо се у КШ   
    Драги пријатељи,
    Ово је једна интимнија тема, али свакако да заслужује да се нађе на Поукама због свих вас који сте овде и којима ово место значи, који сте много времена и труда уложили да будемо ово што јесмо. Било је много искушења али и много радосних момената који су учинили да заједно створимо највећу online православну интернет заједницу. То наравно мени и читавом тиму даје снаге и воље да радимо још боље, да се стари чланови који не пишу опет ангажују, да дођу нови...
    Ускоро ћемо вам представити пројекат Осмогласник. Нешто невиђено код нас, а бави се православном музиком али где сте ви главни актери Дакле, нешто сасвим иновативно и веома корисно за све који воле и који се баве равославном духовном музиком.
    Други пројекат се зове Црква.нет, али о њему касније...
    Оно због чега сам отворио тему јесте и то да се ја сутра селим за Крушевац. Прешао сам у Епархију крушевачку благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Г. Давида. Бићу свештеник у саборној цркви Светог Георгија.
    То значи да ће и сајт прећи под духовном управом Владике Давида који ће нам се на различите начине придружити раду, што је за све нас неописива радост. Наравно, најпре се захваљујем Епископу шумадијском Г. Јовану под чијом управом и духовним руковођењем је и основан сајт Поуке.орг. без њега овога не би ни било.
    За сада толико.
    Хвала свима који су веровали у мене и подржавали и када су били најтежи моменти. Број људи који су ту је подугачак. Да не бих свакога посебно набрајао од срца се СВИМА захваљујем!
    Видимо се у Крушевцу.
    ПС
    Нећу имати нет неко време, па ћу пратити када стигнем повремено док све не средим око интернета. Одмах потом крећемо са новим пројектима.
  16. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Jelena76 у Зашто данас нема исцељења као у време Христово?   
    Pomaze Bog!
    Nisam do sad imala prilike da komentarisem razne teme, sad mi je data tema koju bih rado komentarilsala.
    Licnim primerom mogu da posvedocim da isceljenja postoje.
    1995 godine sam operislala karcinom grlica materice. I sve je bilo kako treba lekari tvrde da cu moci roditi jer sam na vreme dosla itd,,...
    2000 godine otkriju mi tumor na levom jajniku koji je zalepljen za matericu. Posto sam vec imala sta sam imala 5 god ranije, direkto zakazana operacija u Sr.Kamenici. Tumor markeri uradjeni, skener i sve sto treba. Izbezumljena i suocena sa uzasom da majka nikad necu biti, i da hoce sve da mi vade napolje,... Odem kod mog svestenika ( duhovnog oca) koji mi je u istinu zamenio zemaljskog oca.To je bas bilo ovo vreme ( vreme velikog posta ). Pitam ga da li nasi svestenici rade jeloosvecenje. On kaze da nisu praktikovali do sad , i da potrazim u nekom od manastira najblizih koji to rade. U tom trenutku se pojavljuje moj brat u Hristu, i pita sta se dogadja , ja mu iznesem moj problem. Rece da njegov duhovnik na Veliki cetvrtak vrsi jeloosvecenje u njegovom manastiru, i da ce da porazgovara sa njim u vezi mene. I tako me put nanese u muski manastir Bavaniste kod Panceva i kod oca Rafaila. 10 dana pred Vaskrs. Otac je dao blagoslov da dodjem tamo i da boravim. Nasao mi je smestaj u selu . Tako da sam svako jutro od 4 ujutru bila u manastiru do 22h. svaki dan jutrenje, liturgija, vecernje,... poslusanje, ispovest,... Na Veliki cetvrtak je otac izvrsio jeloosvecenje, ostala sam tamo do vaskrsa i vratila se kuci. Gde me je cekao bes majke i moje doktorice kako sam neodgovorna prema svom zdravlju. Ustanovi u kojoj sam trebala da se operisem,.... NA pobusani ponedeljak sam otisla na liturgiju, jer kod nas se subotom na gradskom groblju u kapeli sluze liturgije za upokojene, takodje i na pobusani ponedeljak. Otac je odluzio liturgiju i sacekao da se malo narod razidje i uvek sa bratijom ostajao da poprica. Pitao me je kako se osecam i sta ima novo povodom mog zdravlja. Rekoh mu da se osecam lakom kao pero i da sam zdrava. Verujem ti, ali moras sad da se ispregledas i da budes nacisto sa sobom. Takodje mi je izvadio 10 evra ( bice ti dosta nadam se ) i rekao idi kod najbilzeg ginekologa uradi ultrazvuk, svi cemo te cekati dok se ne vratis sa rezultatima. Podslusam oca i uputim se kod doktorice koja mi je uradila jedan ultrazvuk tri nedelje pre toga. Legla sam na sto, ona je trazila , trazila i trazila,... Ostavila je sondu okrenula se prema meni i rece : NEMOGUCE OVDE NEMA NISTA ! KOJU SI TERAPIJU KORISTILA ? U tom trenutku sam briznula u plac i rekla : JEdnu terapiju koju vi ne mozete razumeti. Do kapele sam isla, ne znam kako sam videla od suza.Zahvaljivala Gospodu na prevelikoj Milosti njegovoj. Otac i bratija su me cekali kad sam stigla. Svi su zacutali kad su me ugledali, otac me cekao na vratima kapele. Prisla sam i pokazala nalaz. Otac je pao na kolena ispred olatara placuci rece : VELIKI SI GOSPODE I VELIKA JE MILOST TVOJA!
    Dragi moji, eto podelih ovu radost sa vama. Isceljenja postoje ! Evo vam jedan licni primer Milosti Bozije.
  17. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Жељко у Јереј Угрин Поповић,штићеник центра Земља живих   
    Dobro je kazo ono kad je reko u tom video prilogu da je mislio kad postane sveštenik da će to avtomatski rešiti njegove probleme zavisnosti... ovo je istina koja se retko čuje ,mnogi sadašnji sveštenici su ušli u sveštenstvo sa nekim strastima i računaju da će te strasti čarobna mantija sama po sebi razvejati bez truda i napora njihovog. To je jedna suptilna prelest , koja se podvuče i provuče šlepajući se na ovaj sveštenički poziv... neko padne pre neko kasnije ali ko god se ne leči pada.
     
    Nije to samo problem bolesti zavisnosti, droga je tu tako da kažem nešto najočitije, no šta ćemo s onim mnoštvom sveštenika koji su alkoholičari , samo njihove porodice znaju ko se krije iza takve mantije. A opet i druge su strasti tu, nisu kao što rekoh samo bolesti zavisnosti ...
    Dakle bratijo , hristijani, budući popovi i popadije, i ostali ljudi koji ovo čitate znajte da su popovi samo ljudi, nisu mašine , nisu pali s nebesa, nisu izašli iz neke fabrike za popove.
     
    Jedino što je izvesno za svakoga Hrišćanina ma šta da on pričao ili verovao jeste borba do smrti.
  18. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Михајло у Слике форумаша   
    Нови форумаш вас све поздравља...

  19. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Radovanka у Položaj Srba u Bosni.   
    Imam potrebu da vam opišem situaciju u kojoj se nalazim, položaj mog naroda, a najtačnije moje porodice. Nadam se da me nećete pogrešno shvatiti i da mi nećete ovo izbrisati.
     
     
    Kao što vidite zovem se Radovanka, imam 17 godina i živim u Bosni. U malom gradu za koji vas bar 90% nikada nije ni čulo, a to je Zavidovići, nekada vrlo poznat po fabrici "Krivaja" koja se bavila preradom drveta i gradnjom kuća. Prije rata ovdje su živjeli narodi sve tri vjere, nikada se nije pravila neka razlika zbog imena i naravno nije dolazilo do sukoba.
    Kada se zaratilo moja mama sa mojom sestrom(tada 2godine) i bratom(2mjeseca)  odlazi u Republiku Srpsku, a tata na liniju. Ne moram vam pričati kako im je bilo, život u tuđoj kući bez ikakvih primanja ni pomoći, dvoje male djece, jednostavno borba za puko preživljavanje.  Na kraju rata i ja sam se rodila, tu smo ostali do moje 4 godine kada su roditelji odlučili da se vratimo u Zavidoviće, grad koji je tada bio bez ijedne srpske kuće.... Nakon samog povratka stizale su nam prijetnje da ćemo svi biti zaklani, da se vratimo u RS i da više nemamo šta tražiti u "muslimanskom" gradu. Moji brat i sestra su već krenuli i u školu, takođe stalno su ih odbacivali, nazivali pogrdnim imenima, a moj brat se zove Radovan pa tek zamislite tu situaciju... Ja sam ipak imala više sreće ali sam takođe imala neprijatnih situacija kada su mi govorili da je moj tata ubio njihovog oca i slično.
    Dolazi vrijeme i mog polaska u školu, naravno jedina sam bila druge vjere, pomalo sam se stidila toga jer su me svi odbacivali i izbjegavali. Kako je prolazilo vrijeme situacija se poboljšavala ali sam bila uskraćena za neke vrlo bitne stvari poput časa vjeronauke. Moj tata je nakon 2 godine odlučio da traži od škole ali i popa da nam priušte bar čas vjeronauke, a to je pop odbio jer nije htio održavati čas zbog samo troje djece. Opet poraz, osjećala sam se manje vrijednom, nisam znala ništa o svojoj vjeri osim nekih bukvalno najosnovnijih činjenica. Sama sam odlazila u crkvu i na liturgije iako skoro pa ništa nisam shvatala osim to da meni i mojoj porodice Bog daje neizmernu snagu i sigurnost.
    Odrasla sam okružena džamijama, ezan mi je postao uobičajan zvuk ali zato crkvena zvona su se vrlo rijetko čula, a i crkva je bila "odvojena" od grada.
    Uvijek ću se sjećati situacije kada smo  na Božić išli u crkvu, a grupa policajaca je stajala ispred ulaza. Pokušavam sama sebe uvjeriti da su nas samo čuvali ali i dalje me to strašno pogađa.
    Na službi bude samo 5-6 ljudi.. inače sve bake i ja jedina mlađa osoba.
     
    Nakon 2-3 godine vratilo se par srpskih porodica ali u obližnja sela, naravno niko od njih nije imao djecu... postepeno sam sklapala neka prijateljstva, ostvarila kontakte sa drugim ljudima ali i odnos muslimana i srba se poboljšao. Ne mogu reći da je i sada na zavidnom nivou ali je ipak bolje..
    Pomirila sam se sa činjenicom da sam jedina Srpkinja u školi, da ne idem na vjeronauku, da sa drugaricama ne mogu otići na pričešće ...
    Da napomenem naš pop je zadužen za još 3 grada i sva obližnja sela, nemamo liturgiju svake nedelje, u crkvu ne možemo ući kada hoćemo tj otvorena je samo jednom u 2-3 sedmice.
    I ovaj pop nas je htio napustiti i otići u RS ali mu njegovi nadležni ne daju.
    Dokle god je pop u ovom gradu biće i mene u crkvi pa makar i jedina bila na bogosluženju ( i to se dešavalo).
     
    Sada već za Božić i Vaskrs dođu na liturgiju i oni koji su davno napustili ovaj grad, a crkva bar 2 puta godišnje bude puna.
     
    Sada moja sestra živi u Beogradu ima svoju porodicu i često dolazi u Zavidoviće, moj brat je postao vrlo uspješan kuhar iako ima samo 20 godina, a ja sam učenica Gimnazije.
    Nakon svega i dalje ne znam puno o mojoj vjeri i mom narodu ali se trudim, molim Boga da me usmjeri ka pravom putu vjere i da mi jednostavno pomogne. Također, nakon svega ponosno nosim krst i brojanicu bez imalo stida.
     
    I hvala vam ako ste ovo bar pročitali.
  20. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на obi-wan у Jeste post, al` malo da castim ipak... :)   
    Danas sam, fala Bogu, odbranio diplomski rad iz kanonskog prava sa ocenom 10.
    Tema je bila "Pitanje drugog braka svestenika i laika - uporedni prikaz i savremeni problemi"...
     
    ...
     
    Za drustvo gringrin
     

  21. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Andre Williams у Слике форумаша   
    Сава и тата
    Saturday, ‎July ‎21, ‎2012
  22. Волим
    zvezdica је реаговао/ла у Слике форумаша   
    Ponosna tetka na krštenju svoje dušice

    I još jedan zanimljiv momenat sa malim švrćom

  23. Волим
    zvezdica је реаговао/ла на Биљана у Слике форумаша   
    my precious.......
  24. Волим
    zvezdica је реаговао/ла у Ово је прича о светом човеку, деда Живану из села Александровца   
    Добих ово писмо са молбом да га објавим у потпуности на форуму и поделим са нашим драгим члановима и гостима сајта. Верујем да ће Вам много значити ово што ћете прочитати.



     
    Пречасном оцу Ивану
    уреднику православног сајта
    „Живе Речи Утехе“
     

     
     
     
    Најпобожнији саслужитељу, оче и брате, радост ми је што могу да ти се обратим овим писанијем. Редован сам посетилац сајта ЖРУ, још увек немам храброст да се улогујем и активно учествујем на форуму, али даће Бог, има времена. Сајт је веома лепо литургијски осмишљен, пун је ствари које живот значе. Човек пратећи сајт и форум може да добије пуно корисних информација, да размени своја искуства са другим црквеним људима и да узраста у правим вредностима. Сајт упућује на Христа, што је основни смисао његовог постојања.

    Овим писмом бих хтео да скренем пажњу форумаша на једног дивног старчића који је до пре неколико година обитавао у икони царства Божијег – Литургији, а имао сам велики благослов да га познајем.

    Упознао сам га на једној Литургији у Александровцу где сам на парохији. Док сам служио, чуо сам његов звонак глас како одјекује са певнице. Низак, пуначак и очију пуних суза док је Литургија трајала. Литургија је текла мирно, молитве сам читао гласно. Пришао је да се причести.Мој први сусрет са њим.Лицем у лице. Христос посреди нас.“Тело и Крв Христова.“Одговорио је „Амин“ кроз сузе и примио Христа.

    После Литургије је пришао и рекао „Благослови,оче. Ја сам Живан, родом сам из Александровца а живим у Божевцу. Хвала за дивну Литургију. “Сузе су му текле низ образе.“Нарочито хвала за молитве које си читао гласно. Сада ми је потпуно јасно зашто треба да се стално причешћујемо. Данас ми је Литургија била некако пуна.“

    Деда Живан је из побожне породице. Брат му је редовно певао за певницом, сестра му редовно долази у цркву, други брат пева за певницом у једној београдској цркви. И њихова потомци су побожни и редовно долазе на Литургију. Деда и отац су му били монаси у манастиру Витовници. Сахрањени су са северне стране цркве, гробови поред оца Тадеја.

    Сваки сусрет са њим ми је био непоновљив. Волео је Бога. Приметио сам када год би причао о величини Божјој,плакао би. Тако би Богу захваљивао.
    „Мој оче, када сам био у војсци,било је тешко време. После рата, комунисти ти не дају у цркву .Одвраћају. Ја се не дам. Мојој сестри на Велики Петак учитељ угурао у уста комад сланине. Да је омрси. Бог да му опрости што се подао ђаволу.Тешка времена.

    У војсци сам служио у морнарици.Три године на броду.Када год сам долазио кући на одсуство,носио сам униформу.Белу,са златним дугметима. Где год кренем сви гледају у мене.Дођем кући и право у цркву.После службе пред портом ме чека полиција да ме приведе у кућу-станицу полиције у којој сада живиш.Узели су је комунисти од Цркве да би могли из куће да прате ко долази у цркву.Одвраћали су ме да не долазим у цркву,да ћу у војсци имати проблема.Кажем ја,нека.И већи од мене су страдали па ко сам ја да не страдам.Нису ми могли ништа.Јуначки сам се држао.И тако три године.Сваки долазак у униформи,правац-полиција.Хвала Богу.“
    „Знаш ли ти оче, када сам требао да се оперишем,шта се десило?Молим ја Бога да води лекареву руку да ме добро оперише.Сетим се ја,па добро наоштрим нож.Када сам стигао у болницу,ставим га под јастук.Када је лекар дошао да ме упозна са током операције ја извадим онај нож и кажем: ево ти докторе овај нож,добро сам га наоштрио,па кад сечеш да мање боли.Доктор се насмејао и рекао ми:Живане,не брини Бог је и с тобом и са мном.Операција је добро прошла.“

    Када год бих разговарао са њим,а волео сам дуге разговоре са њим на крају би увек рекао:“Оче,опрости,грешан сам човек и незгодан,ако те нисам сада увредио,други пут ћу сигурно.“

    „Оче,много волим Литургију.Много волим да се причешћујем.Некако после причешћа будем лакши.Знам да Христос узима моје грехе.Како сам почео да се често причешћујем,трудим се да га пуно не оптерећујем собом.

    Једанпут одем ја на Литургију у манастир Рукумију,код оца Симеона.Знамо се одавно.Служи отац Симеон полако,певница лепо одговара,складно,црква пуна народа.Као у рају.Изиђе отац на двери са путиро и каже:“са страхом Божјим и вером приступите!“Срце ми се угреја да приђем.Видим нико не прилази,а чаша покривена.Ја приђем.Позвао је.Станем пред њим а он ће:“ Живане,зашто си пришао?“Позвао си оче.“Како сам позвао?“Рекао си приступите,и ја сам послушао.“Не можеш да се причестиш,није пост.“ Оче, због тебе сам пришао,да не би лагао.“Како да не бих лагао?“Тако оче што ћеш после да кажеш,ми који смо примили Божанске дарове заблагодаримо Господу,а сам си их примио,што не кажеш:ја који сам примио...Поћута отац Симеон и причести ме.Добар је то човек.Велики молитвеник.“

    Када год бих га питао како живи одговарао би да живи много добро.Да му је Бог све дао.Да нема нечега на свету што му није дао.Живот и породицу, њиве и виноград,ваздух и цркву и све.

    „Мој зет је био комуниста.Ћерка га заволела.Стид је било да ми каже да је некрштен.Ја јој кажем:нека ћерко,нека је он добар човек,а за друго ћемо лако.Бог ће све да уреди.

    Родише ми се унучићи.Ћерка и ја их тајно крстимо.Да зет нема проблема на послу.Ни он није знао.Једно вече седимо зет и ја и разговарамо.Он каже: “Тасте,хтео бих да се крстим.“Сада?питам ја.“Сада.“Зовем ја мог доброг свештеника божевачког.Било око 9 сати увече.Мој зет хоће да се крсти. “Сада?“Сада.“Бре Живане да оставимо за сутра?“Не оче,сада сам га упецао.Можда ми сутра побегне.И крстисмо га.

    После неког времена зет ће“Тасте,хтео бих да се венчам у цркви.“Опет ја зовем мог свештеника и венчасмо их.“Тасте,децу да крстимо?“ Е зете,деца су ти крштена и причешћена без твог знања.“Тасте,хвала Богу и теби.“ Зет ми сада не пропушта Литургију,пости и причешћује се.Велики је Бог!“

    Најтежи сусрет са деда Живаном је био када му је син умро.Био је електричар.Умро је радећи на бандери.Добио је инфаркт и висио на жицама пар сати док се нису изређале све службе:хитна помоћ, полиција, ватрогасци, електричари.Све је то деда Живан преживео.

    На дан сахране ишао сам ка његовој кући.Приметан је био велики ред људи са свећама и цвећем у рукама.Било је и више свештеника и монаха.Још издалека дотрчао је до мене деда Живан и узео благослов.Изјавио сам му саучешће и он је рекао:“Слава Богу оче.Када сам видео свог сина како виси на бандери,помислио сам како је било Светој Богомајци када је гледала свог Сина како невин виси на крсту ради свих нас.Па рекох ,о Господе да ти и ја нешто принесем.“Како су ме његове речи потресле!

    Молио је да опело служимо на српском.Каже,хоће сваку реч да разуме. Послушали смо га.Стајао је прав као свећа и молио се.Видело му се то у очима.
    Када је умро нисам могао да одем на опело.Сахрана је била на Светог Максима Исповедника 3.фебруара.Служио сам Литургију у Костолцу,а после тога сам имао обавеза у својој парохији.Стигао сам да његовој сестри,која је пошла на опело, дам дрвени крст да му стави у руку.“За крст се борио целог свог века“рекао сам.Крст је био умотан у целофан.

    Целога дана сам мислио и молио се за њега.Увече сам свратио до његове сестре да питам како је све протекло.
    „Оче,ставили смо му крст у руку како си рекао.Када сам се одмакла од њега,помислим зашто нисам крст извадила из целофана,да га извадим па да му поново вратим крст у руку.Када сам хтела да га извадим из руке,нисам могла.Мој брат је склопио прсте и стегао крст тако да није могао да се извади.Тако смо га и сахранили.Божје чудо оче.“



    Ово је оче Иване оно што сам хтео да поделим са твојом љубави о једном дивном побожном човеку од кога сам пуно научио.Молим те помињи га у својим молитвама.Он ће нас сигурно пред Господом.






    На св.Луку апостола
    свештеник Бобан Ристић
    31.октобра 2011.г.
     
     
     
  25. Волим
    zvezdica је реаговао/ла у Проблеми савременог доба- Владика Давид крушевачки (аудио & видео)   
    Извор аудио снимка и слике:
    Епархија крушевачка





    http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-08-05_1-3.mp3
    Драги пријатељи,
    још једна тврда беседа Владика крушевачког Господина Давида. Беседа је одржао му манастиру Лепенац. Како ствари стоје, овде је смењен игуман, а неко је џипом развалио врата манастира! Чак је тај ауто уперио у Владику! О Боже!
    Један део беседе:
    "Нико неће моћи да спроводи неко своје, наводно православље, да проповеда, које је искључиво, које је намргођено, које је нељубазно, неваспитано, које је сурово, гордо... то Православље није! Ко своје неко еванђеље проповеда, то није православно Еванђеље! Према томе, ово је све наше и имамо обавезу да чувамо од вукова, од грабљиваца, од оних који се пресвлаче у овчије коже а вуци су, од неваспитаних, од недоказаних...нико не сме да дирне манастир.
    Ја ћу да останем овде колико год буде требало ноћи, свима да буде јасно и речено гласно: нико више у ово манастиру не може да спроводи своју самовољу која разбија заједницу, која разгони овај народ, понижава овај народ, која га доводи на муке страдања као да је мало страдања..."
    Заиста послушајте беседу и видећете како духовно чедо Патријарха Павла сређује ствари.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...