Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Putnik Namernik

Члан
  • Број садржаја

    67
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Putnik Namernik

  • Ранг
    Ту је, мало гледа-мало пише

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  1. Putnik Namernik

    Увод у Православље

    Да, заборавих за Хопкове књиге...тако нешто тражим. Да ли има још којих са сличних? Заиста сам захвалан на помоћи.
  2. Putnik Namernik

    Увод у Православље

    Хвала на предлозима...али мислио сам више на књиге попут Orthodox Church од владике Калистоса...дакле историја Православља уз објашњење светих тајни и осталих освновних појмова Православља.
  3. Putnik Namernik

    Увод у Православље

    Мислио сам на књиге које ће објаснити основе Православља, попут светих Тајни и слично. Већ имам Катахизис од св. Николаја...дакле интересују ме књиге таквог садржаја уз одређену по могућности краћу верзију историје.
  4. Putnik Namernik

    Увод у Православље

    Помаже Бог! Желим да купим пар књига за пријатеље који желе да се боље упознају са Православљем. Да ли ми можете предложити неколико најбољих књига о Православљу за почетнике на српском језику. Хвала! 8086.gif
  5. Putnik Namernik

    Православни ДВД-еви

    Може и на српском и на енглеском...Ове на енглеском могу купити и овде у иностранству, него не интересује шта се може наћи у продавницама у Србији...
  6. Putnik Namernik

    Православни ДВД-еви

    Имам жељу да купим неколико ДВД-ева са православном тематиком. На интернету сам наишао на ДВД зван ИКОН www.ikona.eparhijaniska.rs Па бих волео да упитам да ли има још оваквих ДВД-ева да се купи у Србији и где. Посебно би ме интересовали ДВД-еви са преводом на енглески. Благодарим на помоћи! пс. Извињавам се администрацији ако сам поставио тему на погрешном делу форума.
  7. Hristos Voskrese! Interesuje me dakle misionarska delatnost nase SPC. Da li postoji neki plan-program ili se to radi na osnovu potreba kao recimo u tom i tom gradu ima dosta Pravoslavnih Srba pa ajde da napravimo Crkvu...Predstavite primere i vasa misljenja o tome kao sta je alternativa trenutnoj situaciji...ovde se odnosi kako na maticu tako i na inostranstvo. Da li znate nekoga ko je misionario i da li je iko od vas ikada nameravao tako nesta kao recimo da se odvazi da ode. Ar u ekonomsko razvijenije drzave ako vec ne zeli u Afriku. Sta mirjani mogu raditi po ovom pitanju?
  8. Putnik Namernik

    Ауторско право (copyright)

    По тој логици ни дела владике Николаја, аве Јустина и патријарха Павла не бих могао да преводим без предходнох одобрења власника ауторских права? А ко је тренутни власник тих права, да ли СПЦ, један од њихових потомака или неко трећи? пс. Питање за све: Да ли на интернету где постоје дела наших богослова (свештеника, монаха, владика, мирјана...) а да су аутори тих дела преминули пре 1943 године. Хвала. Сматрам да дела наших богослова нису довољно заступљена у енглеском говорном подручју, па бих ја желео да мало помогне на том пољу као и да можда управо да дела пострекну неког у духовном сазревању....не бих преводио целе књиге него само чланке или делове књига...
  9. Putnik Namernik

    Ауторско право (copyright)

    Шта се карактерише као сопствена употреба? Ако ја рецимо желим та дела да преведем ради мисионарског (тј духовног и образовног разлога) да ли делење ток текста више не претставља сопствену употребу? Свестан сам да да бих ја имао ауторско право на превод као што је учинио владика Калистос са преводом Добротољубља на енглески, али у његовом случају текст који је преводио није имао ауторско право јер је у питању дело које је написао давно...
  10. Putnik Namernik

    Ауторско право (copyright)

    Постоји ово што је Авокадо рекао, тј 70 година након смрти. Само не знам како се то односи на људе које немају биолошке потомке. Да ли се у Случају рецимо Св. Николаја ауторска права преносе на СПЦ?
  11. Putnik Namernik

    Ауторско право (copyright)

    Имам намеру да направим блог на ком ћу углавном преводити православна дела са српског на енглески. Пошто не желим да нарушавам ауторска права (нити нешта слично), интересује ме која су правила у мом примеру. Да ли је довољно само поставити линк односно извор (ако је у питању део из књиге или часописа) на српском језику или је ствар мало компликованија? Углавном бих преводио дел људи коју су преминули: св. Николаја, Јустина, патријарха Павла...и то би били исечци из књига, краћи чланци, изреке и слично...Дакле, нећу штампати нити ћу уопште зарађивати на томе...два главна разлога су мисионарење као и промоција дела писаца који иначе нису толико познати, тешко је до њих доћи или уопте нису преведена...па ме интересује какви су критеријуми. Хвала
  12. грешком сам наслов написао великим слвима, паако уредништво жели може то да промени...
  13. ВЕСТИ И ДЕШАВАЊА - понедељак, 4. март 2013 године Свештеник др Василије Вранић РАЗВОЈ БОГОСЛОВСКОГ ОБРАЗОВАЊА КАО СТРАТЕГИЈА ОПСТАНКА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА АМЕРИЧКОМ КОНТИНЕНТУ Пре неколико недеља у весницима наше Цркве осванула је изузетно интересантна и охрабрујућа вест да је Православни Богословски факултет из Београда потписао споразум о научној сарадњи са Академијом Светог Владимира у Њујорку. Свакако да ће ова сарадња и размена искустава допринети развоју академског дијалога у Србији, а исто тако, српска теологија ће заузврат освежити и научна настојања Академије Светог Владимира. Наравно, Срби који се баве богословљем на северноамеричком континенту са великим одушевљењем и надом гледају на ширење академског деловања Српске Цркве и са ове стране Атлантика. Несумњиво је да ће ”Српска кућа” при световладимирској Академији бити достојан додатак образовним настојањима Срба на северноамеричком континенту, која су започета пре 27 година оснивањем Богословског факултета при манастиру Светог Саве у Либертивилу. Оснивање Факултета је имало како краткотрајан циљ, тако и далекосежну визију. Најпре, требало је обезбедити опстанак и нормално функционисање Српске Цркве, те је основни задатак Факултета био образовање и припрема кандидата за свештеничку службу за прилике парохијског живота у Америци, а ради попуне упражњених парохија у САД. Овај задатак Факултет је достојно испунио изнедривши следећу генерацију свештенства на Америчком континенту. Тиме је продужено несметано деловање наше Цркве за следећих неколико деценија. Поред тога, Факултет је подарио нашој Цркви и одређени број дипломираних богослова који данас заузимају веома истакнута места у животу Цркве и са великим успехом обављају најодговорније послове како у Матици, тако и у Дијаспори. Визија, пак, оснивања Факултета Светог Саве била је унапређење богословске науке кроз дијалог са другим академским институцијама. У овоме Факултет је остварио скроман резултат, али није био у потпуности неуспешан. Иако је током 27 година постојања Факултет изнедрио релативно мали број дипломаца (просечно се сваке године упише око 7 студената), многи су наставили школовање на магистарским студијама, а чак четворица су и успешно одбранили докторате на чувеним универзитетима у Америци и Европи. Број постдипломаца у односу на укупан број студената је веома импресиван. Неопходно је, ипак, стремити ка напретку и већим успесима. Места за унапређење садашњег квалитета наставе има доста. Такође, требало би значајно унапредити приступ научним материјалима (било штампаним или дигиталним). Потребно је уложити новог труда и ентузијазма да би се првобитна визија оснивања Факултета у потпуности испунила. Побољшање је неопходно у многим аспектима рада Факултета, али уложени напор свакако да ће се вратити многоструким добром целокупној Српској Цркви. Најпре, треба имати на уму стратешки значај постојања Богословског факултета Српске Православне Цркве у Америци. На овом континенту, где нашем народу на сваком кораку прети опасност од асимилације и разводњавања етничке самосвести, Богословски факултет шаље јасну поруку свету да Срби имају чврсту намеру да опстану. Веома је похвално и охрабрујуће што и Срби у Аустралији имају визију о својој будућности, те граде Колеџ Светог Саве са намером да учврсте своје образовне напоре. Срећом, за Србе у Америци то је урадила претходна генерација. На нама је одговорност да као достојни наследници одржимо и унапредимо оно што су нас ради наши претходници са визијом упоставили. Познаваоци прилика у Америци зацело примећују потребу за потпунијим православним богословским школством на Средњем Западу (где се налази и Факултет Св. Саве). Наиме, на истоку САД налази се неколико богословских школа (Академија Св. Владимира и Семинарија Св. Тихона Америчке Православне Цркве, Академија Св. Крста Грчке Архиепископије, као и Семинарија Св. Тројице Руске Заграничне цркве). На Западу Америке такође постоје две православне високошколске установе (Атинагорин Институт и Колеџ Св. Катарине Грчке Архиепископије). На Средњем Западу, осим Факултета Св. Саве, не постоји ни једна православна богословска школа. Ово је прилика да се наш Факултет прикаже као озбиљна академска институција. Од тога би Српска Православна Црква имала вишеструку корист: 1. показала би се као једна од водећих црквених јурисдикција у Америци, а 2. истовремено би претекла неку другу јурисдикцију да попуни ову празнину на Средњем Западу и послала јасну поруку да је Српска Православна Црква озбиљна у својим намерама да опстане као аутокефална јединица на северноамеричком континенту, као и да има шта да понуди Православљу у Америци. Српска Православна Црква већ има своју богословску школу коју уз мало добре воље може да преобрази у озбиљну богословско-академску установу. У том случају не би постојала потреба да се у будућности наши свештенички кандидати шаљу на образовање у богословске школе других јурисдикција у Америци. Овако унапређена школа имала би потенцијал да привуче кандидате других јурисдикција, као и да неметне Православље у контексту српске литургичке праксе и српског духовног и културног наслеђа. Баш као што Академија Св. Владимира инсистира на поштовању литургичке и културне традиције Православља израженог кроз америчку културу, тако би се на Факултету Св. Саве у Либертивилу практиковало богословље коме је српско наслеђе дало израз. Сада када су директне потребе за попуњавањем парохија у Северној Америци махом задовољене, Факултет би коначно могао да се посвети унапређењу науке. Извесно је да је потребан озбиљан рад на том пољу, што би требало започети већ у наредним месецима. Несумњиво је, пак, да би озбиљна сарадња и научна размена са нашим Факултетом у Београду била од непроцењиве користи у овом процесу. Можда је управо сада време да се договор о сарадњи, сличан ономе са Академијом Св. Владимира, коначно склопи и између Факултета у Београду и Факултета у Либертивилу, где би искуство и висока стручност колега из Београда помогли нашој Цркви на овом континенту да изнедри озбиљну научну установу која би свима служила на част. Наша Црква би од овакве високошколске установе имала многоструку корист, како у смислу унапређења квалитета пастирске службе и мисије, тако и у смислу чвршћег повезивања Дијаспоре са Матицом и опстанка српског имена у далеком свету. Извор: http://serborth.org/03042013.html
  14. Putnik Namernik

    Филмови који се не пропуштају

    Пре неки дан га одгледах...заиста квалитетан филм.
  15. Putnik Namernik

    Црквене Библиотеке

    На жалост си потпуно у праву. Многи нису свесни значаја парохијских библиотека, које не морају само да се састоје од књига него и образовних двд-ева и цд-ева. Био би прави потез када би врх СПЦ-а покренуо ту иницијативу да рецимо свака парохија мора да има малу библиотеку која би користила онима који похађају веронауку као и знатижељнима, јер ипак није баш свугде лако нађи православне књиге изузев рецимо већих градова. Сами тим би требало успоставити уску сарадњу ПБФ библиотеке са ти парохијским библиотекама. Мени је просто необично да ни дан данас поред силног броја парохијских библиотека (а на нету се то може потврдити) не постоји Савез Православних Библиотека из целог света...Но, као што и сам видиш никога то не интересује...још време није сазрело, а да ли ће кад - питање је. Хвала на одговору.
×