Jump to content

Johanes de Silencio

Члан
  • Број садржаја

    130
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Johanes de Silencio

  1. Није само ствар мање причати и ћутати, већ знати о чему ћутати и у томе се непрестано кориговати. Иначе, врло лепа тема ...
  2. Ако постоји игде било ко, неко ко је било када горео од искрене љубави Божије; ако постоји ико ко је задобио слатке ране од онога ко је изабрана стрела, као што пророк каже; ако постоји ико ко је био прободен љубављу, тако да чезне и жуди за њим дању и ноћу, не може да говори ни о чему сем о њему, не може да чује ни о чему сем о њему, не може да мисли ни на шта друго, те нема ни жеље ни чежње нити наде ни за шта осим за њега - ако такав постоји, та душа уистину може рећи: Имам ране љубавне (свети Григорије Ниски, Тумачење Песме над песмама, III, 8.)
  3. Мене је данас ова тема вратила из ћутања: мислим да је форум ЖРУ "изгубио" (мада, шта то уопште и значи?) одласком неких квалитетних и образованих чланова, мада то нису ови чланови који су направили нови форум, са изузетком Моцарта, да будем искрен. Ја баш нисам сигуран да ли је тај форум потребан, пошто и овде једва да активно учествује 50-так људи. Интернет није Црква и никада неће бити, ма колико неки сајт имао или немао благослова. Мислим да смо много позванији да мисионаримо у животу. На срећу, већина православних верника није толико докона да цео дан пискара по нету. Ет
  4. Молитва није толико чин колико стање, није толико нешто што радиш колико нешто што јеси - Евагрије Понтијски
  5. Молитва није толико чин колико стање, није толико нешто што радиш колико нешто што јеси - Евагрије Понтијски

    1. javor

      javor

      možda i ovako

      ''...Kainu daj pokajanje i ne zaboravi na mene...''

      Molitva Fransoa Vijona

      Bulat Okudzava

  6. Пробао сам форумски живот и не иде ми никако. Хвала на пажњи и оволико, али се повлачим надаље, није ово за мене, превише сам несабран и расипам се. Тражим опроштај од свих које сам увредио на било који начин и помените ме некада. С Богом. Видимо се у Царству Очевом врло ускоро!

    1. Show previous comments  8 more
    2. Srdjan Kotur

      Srdjan Kotur

      Da meni napiše neko nešto kao munja, ja bih ostao. ;)

    3. Срђан Шијакињић

      Срђан Шијакињић

      Реално, муњевито бих променио одлуку. :)

    4. zlata

      zlata

      eeeeeeeee....šteta...

  7. Ово је суштина свега, тако непоновљиво речено. Иначе, цео овај део од оца архимандрита је врхунски. Немам шта да додам. +++ Пробао сам форумски живот и не иде ми никако. Хвала на пажњи и оволико, али се повлачим надаље, није ово за мене, превише сам несабран и расипам се. Тражим опроштај од свих које сам увредио на било који начин и помените ме некада. С Богом.
  8. Данас једна дивна молитва, коју вам доносим у преводу: Ти који си невидљив и скривен у мени, откриј ми Твоју прикривену тајну; покажи ми лепоту Твоју унутар мене самог, О Ти који ме створи као храм да у њему станујеш, тако да у светилишту Твоме вапити могу, из љубави према Теби, "свети, свети, свети", као славословље које гори огњем и Духом, у магоновењу које се прожима чуђењем и дивљењем, покренуто као живо узношење снагом Твога бића. Свети Јован Саба (Јован из Далијате, 8. век) Извор: The Syriac Fathers on Prayer and the Spiritual Life, Introduced and Translat
  9. Они који се ослобађају, по моме мишљењу, треба да себе учине савршено чистим и страним за било какве разнообразне примесе; они који се просвећују дужни су да се испуне божанском светлошћу како би се узвисили на најчистијим очима ума били способни за созерцавање; на крају, они који се усавршавају, узвисујући се над несавршенима, потребно је да постану заједничари у усавршавајућем познавању созерцаваних тајни - свети Дионисије Аеропагит, О Небеској јерархији, 3,3.
  10. Надам се да вам је сада лакше, кад сте просули свој бес. Али моји приговори вама и даље стоје, непорекнути. Ово је врло леп начин да скренете тему и не признате свој промашај. Но, то је већ ваша ствар ... ја не бих даље причао, јер ви сте превише осетљиви, те неспособни за дијалог. Стварно ми је жао и заиста вас поздрављам још једном.
  11. Ако ћемо већ причати о овим стварима, ево имајте љубави да чујете: То је ваше лично виђење ствари, наравно сасвим погрешно, на шта свакако имате право. Духовни стаж је врло битан и дубоко не слажем са овим написаним на блогу. Ствари су врло лоше постављене. Недостаје црквеног искуства, иако сте веома интелигентни. Нема опита, без обзира што је нафиловано терминима и теологијом. Бога сте сместили у паметовање и писанија, против чега се (како видим) и сами борите, али упадате себи у уста и врло сте непрецизни. Мени као лаику је 80% оисти ствари овде неразумљиво и запетљано, али не што
  12. Наравно, ово сам написао као што бих рекао некоме у личном разговору. Не мислим да је Kontravoid желео нешто лоше и злонамерно, само мислим да је потпуно промашио: и теолошки и контекстуално. Теолошки је неиправно одвајати личну и саборну молитву и давати предност некој од њих, јер обе су суштински важне и условљавају један другу. Контекстуално, ја данас срећем много више псеудоевхаристијских хришћана, него псеудомолитвених: управо ови први се све више изолују и елитизију, заборављајући на своју обичну браћу и остале. Да подсетим да сам у Цркви од 1991. и да сам се свега нагледао. М
  13. Колико је ово само нетачно, од прве до последње речи. Шта прво да кажем? О. Александар Шмеман је итекако имао личну молитву. Постоје и друга сведочанства осим "Дневника", који ти читаш као свети текст, а то је врло погрешно и неозбиљно. Златоустог знам и као великог заговорника и личне молитве. Оци не праве вештачке поделе које ти уводиш: на личну и саборну молитву. За њих је то синтеза, и немогуће једно без другог. И у Литургији се човек може изоловати, не смета ту молитва, већ ум онога ко се изолује. Колико сам само видео у животу изолованих и самољубивих "литурга", могу о томе
  14. Ето, невероватно! А можда и није, код њега одлази толико много људи, да је то баш чудо. Можда смо се некада и видели
  15. Ових дана пролазим кроз тамну ноћ вере, али тога је било доста и раније. Тако да немам баш речи које су изоштрене и које милују.
  16. За почетнике су "осећања" врло опасна, јер је почетнику врло теко разликовати шта долази од Духа а шта од природе. Међутим, на вишим степенима молитве, кад долази и Дух, осећања могу да буду јако важна. Уосталом, човека чине и осећања, а пустињаци су о томе много писали. Читајте писма старца Јосифа Спилеота, он је много давао значај осећањима. Није то тако једноставно у животу: подела на црно и бело (ово је добро ово није, итд.). Ствари су компликоване и треба много разборитиости да се све види и разуме. Има осећања која су природна, али има - Бога ми не лажем, јер мислим да сам имао - и
×
×
  • Креирај ново...