Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

ИВАН KARINGTON

Члан
  • Број садржаја

    41
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Trifke in Епископ крушевачки Давид: Размишљања, запажања и гноме о неким садашњим и овдашњим црквено-народним темама   
    Само се сад види колико има лицемерја међу безкичмењацима код нас Срба, самопрозваних ревнитеља за Веру, који знају да насрћу на све и сваког ако се острви против дарвинизма! Кад су се неки од нас успротивили овом тренду, поганом и сатанском, дарвинољупства, било је дрвље и камење, а тај тренд се негује  и нашем Богословском факултету. Сад кад је Владика Давид показао исти став, онда шуш, свака част! 
  2. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Nebojš.a in Шта ЈА тренутно слушам...   
    @Nebojš.a браво..за музику
  3. Волим
    ИВАН KARINGTON је реаговао/ла на Nebojš.a у Шта ЈА тренутно слушам...   
    @Zoran Đurović  Što ovaj liči na tebe
     
     
     
  4. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Бездомник in Епископ крушевачки Давид: Размишљања, запажања и гноме о неким садашњим и овдашњим црквено-народним темама   
    Само се сад види колико има лицемерја међу безкичмењацима код нас Срба, самопрозваних ревнитеља за Веру, који знају да насрћу на све и сваког ако се острви против дарвинизма! Кад су се неки од нас успротивили овом тренду, поганом и сатанском, дарвинољупства, било је дрвље и камење, а тај тренд се негује  и нашем Богословском факултету. Сад кад је Владика Давид показао исти став, онда шуш, свака част! 
  5. Волим
    ИВАН KARINGTON је реаговао/ла на Golub у Епископ крушевачки Давид: Размишљања, запажања и гноме о неким садашњим и овдашњим црквено-народним темама   
    Чека се Таса да заталаса... 
    (или има преча посла, дружи се са децом па ''подетињио'': ''ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство ''... :)
  6. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Просечан србенда in Епископ крушевачки Давид: Размишљања, запажања и гноме о неким садашњим и овдашњим црквено-народним темама   
    Само се сад види колико има лицемерја међу безкичмењацима код нас Срба, самопрозваних ревнитеља за Веру, који знају да насрћу на све и сваког ако се острви против дарвинизма! Кад су се неки од нас успротивили овом тренду, поганом и сатанском, дарвинољупства, било је дрвље и камење, а тај тренд се негује  и нашем Богословском факултету. Сад кад је Владика Давид показао исти став, онда шуш, свака част! 
  7. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from arhangeli in Епископ крушевачки Давид: Размишљања, запажања и гноме о неким садашњим и овдашњим црквено-народним темама   
    Само се сад види колико има лицемерја међу безкичмењацима код нас Срба, самопрозваних ревнитеља за Веру, који знају да насрћу на све и сваког ако се острви против дарвинизма! Кад су се неки од нас успротивили овом тренду, поганом и сатанском, дарвинољупства, било је дрвље и камење, а тај тренд се негује  и нашем Богословском факултету. Сад кад је Владика Давид показао исти став, онда шуш, свака част! 
  8. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Епископ крушевачки Давид: Размишљања, запажања и гноме о неким садашњим и овдашњим црквено-народним темама   
    О дарвинизму
     
    Позадина дарвинистичке афере
     
    Дарвинова философско-космолошка теорија еволуције и њена планетарна проповед, које су, обе, његови следбеници претворили у лжеучење и хулу на Бога, временом су постали основа за дилему морала и неморала; правде и неправде и жртве и злочина; протегнули су се од саме еволуције, преко мутације до деградације; слободе и колонијализма; братољубља и братоубиства; империјализма и расизма, нацизма и геноцида, с једне стране, и човекољубља с друге; затим сврхе и бесмисла; Бога Творца, и оца лажи ђавола.
    Односно ескалационизованих, то су сви они, Папом Пиом Дванаестим (Енциклика Humani Generis ~ О људској раси) подстакнути; дакле сви у делу хришћанског света прелашћени атеизмом и богоборством, па погинули у агностицизму и нихилизму.
    Заглибљеност у искушење дарвинизма
    и покушаји самооправдања
     
    Као што смо чули и видели на нашем претпрошлогодишњем Архијерејском Сабору, у перипетију са дарвинизмом уплела се и група професора ПБФ-а у Београду. Сами потписници Апела за улазак у њу, ту перипетију, понудили  су га исти на потписивање и Архијерејима СПЦ-е. Али тај чин није уродио плодом. Претходно пак, истом покушају биле су изложене и све неутралне колеге Православног богословског факултета, али су се и оне одржале, држећи се по страни.
     
    О самоизвиканим
    младоумним свезнадарима
     
    Свим дарвинистима и свима прелашћеним дарвинизмом и болећивим на дарвинизам требало би најпре сугерисати упућивање молитве светом Праоцу Адаму: да им он опрости што су због силне жеље, рецимо за титулом васељенских богослова, остали без тачног и лепог  православног умовања, расуђивања и обазривости. Сугерисати им молитве да им он, Праотац Адам сада помогне да се ману Дарвиновог планетарног племена и ујдурме и јереси! Да се у ту заврзламу поготово богослови, презвитери и епископи не упетљавају, и да не постају  перјанице те пропале и обрукане ствари.
    *
    Теолози и коментатори који су гадљиви на Адама и Еву као на конкретне личности апстрахују библијска казивања о Прародитељима у Рају сладости; они дакле апстрахују саме тамошње личности-протагонисте и саговорнике. Али судећи по томе, зар они не апстрахују и све свете црквене тумаче, химнографе и зографе рајске епопеје, и зар их ипак не сврставају у (Боже опрости!) ... схизофренике! Јер сви ови свети црквени ерминевтичари ~ дало би се закључити по схватањима дарвиниста и нетрезвених заговорника дарвинистичке перипетије ~ да не знају довољно шта говоре, пишу, певају и проповедају; уопште, у шта то они коначно верују?!
     
    Пркосни дарвинофили
    који не маре за библијска казивања
     
    Ако за дарвинофиле праотац Адам није историјска, већ само символичка и фигуративна сподоба, чак живуљка, дакле никако не христолика личност, онда им ни Откривење и Предање, па сви библијски извештаји о свима и свему тамошњем нису довољно исторични, ни есхатолошки убедљиви као адути? И то адути протолошки и онтолошки! Зар им напослетку и сав Домострој Спасења неће бити потпун, и по себи несавршен?!
    Унутрашња сведочанства о Прародитељима и Потомцима, Родослови и Тајне, пансведочанства ~ литургијске Анафоре, ...? Па све и сва у Цркви?! Шта рећи о ономе што је у апсолутној вези са свиме што се догодило у самоме Рају?!
    Дарвинов ђаволак-паклени богослов дакле, данас поново куца на врата свих лакоумних, знајући их као неутврђене у вери! Онако како је својевремено сам применио чешагију за ушеса афтоидолима, неизлеченим зоистима и сотировцима: еротоманима, неокартезијанцима и библистима-православним протестантима. Истом чешагијом је он и код броја православних богослова на меридијанима Православља пронашао подобне за безрезервно следбеништво и епигонство богословствујућима на придумку.
    У праву су они који се бусају у прса слоганом да све што није христолико, није ни православно ни спасоносно! Тако је, и тако јест! ~ Али где је онда у стварима еволуције моментална реакција, непоколебива одбрана прашног Адама (?), створеног Богом по образу и подобију Божјем! Не дакле еволуцијом по моделу примата, нити по развојној еволутивној инерцији и хазардерству!
    Ево крунских исказа против свих двојаца, тројаца или тројанаца, па против епигона,  те измечади и прочих дарвино-маниста:
    Човек, земљанко (1. Кор. 15, 47), животије, није створен најпре као прах па затим као животиња или живуљка, да би временом еволуирао у Адама као лично биће, да би му се Бог рецимо, могао обратити као личности, почаствованој  Божјим обличјем, па у односу и општењу са њим уготовити све оно о чему читамо у Књизи Постања да се догодило, и ушта смо сви ми поверовали (Постања 1, 26-29. 2, 7-8, 15-25. 3, 1-24. 5, 1-2). Адам је добио своје име у дану стварања (Постања 5, 3), и оно је придевска, описна именица, баш као и сва друга библијска имена, почев са Господњим, и опет завршив са оним Исуса Христа. Није дакле било интермеца између чинова стварања од праха и оживотворења по имену (само недоучке и преучењаци умећу чин оживотињења пре Адамова оличноснења), јер се тада збивао сами стваралачки акт човека Адама, те његове другиње Ребре, односно Еве-Живане, која је настала од бића Адамова (од ребра му), а да ни она сама није имала животињску фазу. Фазу коју нам лига дарвиниста и дружина дарвиноманичних подмукло и упорно подмеће на верификацију.
    Бог је дакле општио са Адамом и Евом као са словеснима и личноснима и у Рају, и по изгнању из Раја: као са савесним и одговорним бићима, никако пак са бесловесним; њима су се и очи отвориле да виде да су обнажени од благодати. То јест, да су се огрешили, и огреховљени постали, па да су и покајнички заплакали. То је од кључне важности; сведочанство нераскидиво повезано са Домостројем Спасења и са Христом, а Кога лига дарвиниста ипак несвесно и потмуло не воли, него га ружи, и намере је да против Њега смишља нове тактике на штету библијског богословља.
    Неко нас дакле утерује у сопствену беду: прво библијскога казивача Постања, па самога Христа ~ носиоца Домостроја! Али утеривање бива у схизофренију и сумњу! Да сами они нису знали: Мојсије шта пише, Христос шта говори и ради?!
    Ето како се Пакао продубио и проширио за још један беочуг! Дарвинов беочуг!
    Све и да је постојала еволутивна фаза, и (не)одређени период „животињарења“ Прародитеља, а нису постојали ни таква фаза, нити такав период, Божја благодат нас је конкретно ~ известила о томе да су два словесна прабића била недовољно пријемчива за њу (!) ~ а не хипотетички ~ да су две праживуљке могле имати претпријемчиву фазу (!). Опет се дакле чудимо како чешљарима ушеса ни целокупна домостројитељска црквена мисао није била довољно афирмативна, сажета и чињенична за њихово поимање праве предањске вере о стварању Адама по икони и подобију Христовом и Божјем!
    Ево опет Књиге Постанка као доказа да је Бог створио људе, у дан када је Он створио Адама по лику и обличју своме, односно Христовом, да их је створио мушко и женско и благословио их (Постања 5, 1-2; 9, 6), а да су се деца Адамова рађала по обличју Адамовом за његова живота-живота који је трајао 930 година или преко 9 векова. Тако: „ ... поживе Адам сто и тридесет година, и роди сина по обличју своме, као што је он, и надену му име Сит. А родивши Сита поживе Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери (дакле синове и кћери, не живуљке или еволуциону недоношчад!-н. п.). Тако дакле поживе Адам свега девет стотина и тридесет година, и потом умре.“ (Постaња 5, 3-5).
    Све лепо пише, али се написано не чита, па се зато не тумачи ваљано!!!
    Крунски доказ против дарвиниста
     
    Оваплоћени Логос Исус Христос, Нови Адам, приликом свог оваплоћења није узео тело мајмуноликог примата, који као антрополошки метаморф није тада ни постојао, нити је постојао икада после тога, као што ни у будућности никада неће постојати, него се Он оваплотио у прашњаво тело свога претка и земаљског праоца старог Адама чинећи га нетрулежним; а Адама је сам Он био, и јесте потомак. Потомак му је била и Његова мати Пресвета Богородица, која је такође носила тело од истог праха од којег и њен предак, праотац Адам, односно њен Господ и син, Нови Адам и Емануил, најављиван преко пророка.
     
    Декодирање Христовог лика
     
    Оно што произилази из читања омилије Светог Василија Великог Против савелијанаца и Арија и аномејаца а што се дотиче иконе (4-6), јесте утисак да дарвиноманични људи настоје да у православно библијско богословље учитају врсту декодизације Христовог лика или иконе. Једноставно, они као да настоје да докажу следеће:  Ако је и било стварања Адама по лику, није га било на самом његовом почетку него у потенцији, и са одоцнењем, и то после иживљења примордијалне, животињске фазе његове (Адамове), којој је ето последовала фаза иконичка, када се он коначно и иконизовао као сподоба.
    Све и да је наш предак Земљанко, најпре анонимна и неидентификована особа, односно збирна именица за људски род, постао личност тек када је створен по лику, Бог је опет, са њим/њом разговарао, а не са приматом из друге врсте бића-врсте животињске. Адаму је дакле као личности Бог рекао да даје имена животињама, он да обрађује Рај, он да буде глава жени, ... Због тога треба овде нагласити важење правила име је ознака. Јер, ради се о случају преименовања тафтолошке ознаке земљанка и Адама у лично име Адам; или, поистовећења ознаке и означеног у тафтономасији, односно библијској ономатологији.  
    Географске и климатске, историјске и генетске чињенице утицаја на људски лик при том су само условне, сингуларне и толерантне: дакле и онда, када пред собом имамо зверолику сподобу у чију припадност људском роду при њеном крштењу нисмо сигурни, ми је третирамо као људску личност. То јест, ми њу само условно третирамо као људску личност, и остављамо могућност да је само у том случају дошло до неке врсте оживотињења датог бића, али да оно долази од родитеља људског порекла. То нам пак никако неће служити као хипотеза и аргумент да порекло човека изводимо из животиње која је некада наводно еволуирала у човека. С обзиром на овај редак феномен, некоме би могла пасти на памет инверзна аналогија: да из човека изводи порекло животиње. Али упркос томе, тај опет не би одмакао у унапређењу ове ствари. И то због небивалих ординарних скокова из врсте у врсту.
    Вратимо се у епицентар теме. Библијска историја нам нуди још један крунски доказ о централној улози христоликог човека и његове заједнице са припадницима истог рода, и то на почетку друге епопеје човечанства. Тако нам библијска историја нуди доказ о поновљеном антропосу и људима као о још једном од наших предака, а не о примату-животињи  и чопорима. Реч је најпре о нестанку људи и живих бића у Потопу са лица планете Земље, сем патријарха по имену Ноје, и свег дома његовог (супруга, синови, кћери, снаје; заједно са примерцима свих животиња и живих бића појединачно и по врстама: Од сваке животиње чисте узми себи седам (и) седам, мушко и женско, а од животиња које су нечисте, по двоје, мушко и женско његово. Такође од птица небеских седам (и) седам, мушко и женско, да живи семе по лицу све земље (Књига Постања 7, 1-3; о истом, ст.: 8-9; о истом: 14-16; о истом: гл. 8, 16-20). Затим бива реч о људима из чијег рода ће произаћи ново човечанство (тамо: 9, 1-2). После Потопа дакле човеку и људској врсти ће опет бити дато родоначелништво, а не примату и чопору, колико год ови изгледали хуманоидно (тамо: 9, 2, 7-10).
    Зашто дакле стрепети због божанског промислитељног фаворизовања људског капацитета и потенцијала? Јер, тако стрепе дарвинисти у својој планетарној фарси и јереси. Чак укључивањем неке врсте примата: неандерталца и хомосапиенса у крунску аргументацију дарвиниста, дарвинисти и дарвиноманични ништа неће добити на својим теразијама или на талону! И тада ће неки други фактори бити примарнији: географско и климатско поднебље, генетика, болести, аномалије, инцести, идолопоклонства, магије ... Отуда ће дакле и каквоћа људског изгледа произилазити. Данас, и у овом тренутку доказ за то су разнолики урођеници који се стално откривају по забитима Планете. Но они су по правилу и оригиналу људи, и људског су порекла; чак и тада када су одрасли са животињама, и оне их биле однеговале.
    Дублет:
    приљежно читање Библије,
    ваљано разумевање ове
    Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе жива бића по врстама њиховим, стоку, гмизавце и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све гмизавце на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро. (Постања 1, 24-25).
    (Очевидно да је и примат-мајмун врста живог бића створеног од земаљског праха).
    Потом рече Бог: Да начинимо човека по своме лику, себи слична, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих гмизаваца што гмижу по земљи.
    И створи Бог човека по лику своме, према лику Божјем створи га, мушко и женско створи их.
    И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом. И будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што гмиже по земљи. (Постања 1, 26-29).
    (Човек и жена су створени Божјом силом, и њима је дато да владају и врстама мајмуноликих бића).
    А створи Господ Бог човека од праха земаљскога, и дуну му у лице дух животни, и поста човек душа жива. И засади Господ Бог врт у Едему на истоку, и онде настани човека, кога створи. (Постања 2, 7-8).
    И узевши Господ Бог човека настани га у врту едемском, да га ради и да га чува (Постања 2, 15).
    (Господ Бог је створио човека од праха земаљског и у њега удахнуо свој животворни дах, и утиснуо му Прволиков лик, чиме је он постао душа жива која ће живети у рају, радити у њему и чувати га).
    И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам. Начинићу му друга (помоћника) према њему. Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе их Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име. И Адам надену име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској, али се не нађе Адаму друг (помоћник) према њему (Постања 2, 18-20).
    (Господ Бог је дао Адаму знање да и примату-мајмуну и врсти мајмуна надева имена.
    Господ Бог Адаму ствара другу, Еву! Дакле Господ, а не еволуциони процес у коме би се овде и њено омајмунење од примата временом преокретало у њено очовечење).
    И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је Адаму. А Адам рече: Гле, ето кост од мојих кости, и тело од мога тела. Нека јој буде име Жена (Живана), јер је узета од човека. (Постања 2, 22-23).
    (И жена је дакле створена од човековог ребра и Божјим животним дахом, никако не од примата приматизацијом).
    Библијска антропологија
    спрам асиметрије и скоковитости
     
    Еволуционисти и уједно материјалисти имају засторе па не виде истину у библијском извештају о стварању човека; при свом исповедању јереси о еволуцији примата у човека; при суксцесивном сједињењу душе и тела код човека; при чињеници нееволуирања тела примата и нееволуирања квалитета његове душе у тело и душу човека!
    *
    Сличан изглед зигота и ембриона човека и животиње, рецимо мајмуна, никако није априоран доказ порекла човека од животиње које би се, само то порекло заметало на начин миксовања још у утроби, а да би изван ње следио само готов доказ еволуциониста за њихову тврдњу.
    *
    Сва створена твар претходи Адаму као најава стварања њега ради њеног возглављења и царовања њоме, никако пак не Адама као њезиног еволутивног изданка суи генерис. Стварање Адама је тројични свечан  и посебан чин; то је стварање од праха земаљског и са иконичким и омиотичким потенцијалом, а никако не преобликовање Земљанка од приматовог телесног састава са еволутивном потенцијом. Потрага и потера дарвиниста за еволутивном везом или кариком примата-претка и праоца Адама-антропоса остаће добровољни, уклети или Сизифов посао научника, да они као леви разбојник до конца времена раздиру Христов лик са предње и са средишње стране Адамове главе. Наравно, без успеха! И све тако до конца самога тога неостваривог и неблагочестивог циља. Зато њима само једно треба предочавати. Никада се у будућности неће, све док буде постојао људски род у овом стању, ма и један једини мајмун преобразити у човека, као што се ни до сада није преобразио, нити ће се ма и један човек икада у будућности преобразити у мајмуна, као што се ни до сада, ни потенцијално ни реално, није преобразио. Него ће свако остати на своме месту и у својој врсти, и у односу са оваплоћеним Логосом, Који је Сам осмислио врсте свих живих бића и природа, и Који је све своје односе засновао са њима.
    О самом том нашем човеку вели Псалмопојац: Заметак мој видеше очи Твоје ... (Пс. 39, 16). Ја сам личност у Тебе од мога почетка, и замишљен сам таквим кад још није било ниједнога мога дана.
    А свети пророк Захарија би на то: ,,Говори Господ који је разапео небеса и основао земљу, и створио човеку духa који је у њему“ (12, 1).
    Промена матрице
    Опет и опет читамо из Књиге Постања: Господ Бог начини Адаму и његовој жени кожне хаљине и одену их у њих ... И Господ Бог  одасла  га из раја сладости, да обрађује земљу, од које је узет ... А Адам позна Еву жену своју, и зачевши роди Кајина ... (Постања 3, 21, 23. 4, 1).
    Све до истеривања Адама из Едемског врта однос Адама и Бога био је благодатан, и са повећавањем или променом степена облагодаћености код Праоца. Према томе, никакав међучин између стварања, наводно, безличног човека, како би еволуционисти хтели да је било, и након, наводно, опет по баснословљењу и хтењу истих, еволуције примата у човека, па у наставку дефинисања Адама ликом и подобијем да би он постао душа жива односно духовна, тај међучин не налази себи ни места, ни корена у реалности!
    Промена матрице Адама из стања благодатног тропоса ипарксеос у стање психофизичке травматизованости и плегматичности, неуролошких, хематолошких, хемијских, физиолошких и полних промена, порива, нагона, комплекса и карактера, односно деобе на области логикона, тхимикона и тхимитикона испољиће се, и почети да доминира у ДНК сетовима тек у Адамовом новом свету – ексорији или у изгнанству, што је еквивалент за овај свет.
    Исповедање
    православне онтолошке антропологије
    против дарвиниста
     
    Почетак бића ми је
    по Твојој наредби.
    Јер Ти усхтеде
    да ме од непостојања
    у живо биће приведеш,
    од земље ми тело саздав
    и Својим божанским
    и животворним надахнућем
    да ми душу подариш, и јеси.
    Зато Спаситељу
    у земљи живих,
     и под кровом праведних
    упокој слуге Твоје.
     
    (На Стиховњу, Слава гл. 6, Суботе месопусне на вечерњу Посног Триода).
     
    Човек Адам из Анафоре
     
    У молитви светог Узношења Анафоре светог Василија Великог свештеник приклоњене главе над дискосом вели: (...) створио си човека узевши прах од земље и почаствовавши га ликом твојим, Боже, настанио си га у рају сладости, (...) изагнао си га праведним судом твојим, Боже, из раја у овај свет, и вратио га у земљу од које је био узет, (...). Ми указујемо на чињеницу да  је овде реч о једном и истом човеку, створеном од праха земљиног и настањеног у рају сладости, и изагнаног из раја и враћеног у земљу од које је био узет; и опет, да је тај исти човек био почаствован ликом Божјим, којег он исти никада није изгубио. Зар ови искази, који су заузели своје трајно место у Литургији-најизворнијем богословљу Цркве-, остављају место за псевдонаучни волунтаризам дарвиноваца-еволуциониста и манипулатора епопејом првосазданог човека? И то човека кога је Бог не само створио, него га и личношћу учинио! Чиме је и сваку помисао на примата-човековог наводног претка, који се наводно намерачио, да у наводном неодређеном временском периоду наводно еволуира у човека-земљанка. А ко је тај човеков примат, ми наводно, још не знамо, јер су научници наводно изгубили карику за коју су га држали чврсто везана. И опет, када ће је они наћи, то баш нико на свијету не може да зна?!  
     
    Црквене консеквенце које део хришћана
    и део људи сноси
    за хулу на Бога
    у вези са Божјим стварањем света
    и Домостројем спасења
    У Синодику Православља (Молебану у Недељу Православља за обраћење оних који су заблудели и отпали од Православне Цркве) ми
    први Анатематизам изричемо:
    Онима који поричу Божје постојање, и тврде да је свет самопостојећи, и да су све ствари у њему настале случајем, без Промисла Божјег;
    пети Анатематизам изричемо:
    Онима који одбацују благодат и искупљење проповедано Јеванђељем као јединим средствима нашег оправдања пред Богом;
    девети Анатематизам изричемо:
    Онима који се одричу Сабора Светих Отаца и њиховог Предања, које је у сагласности са Божанским Откривењем, и побожно је чувано од стране Православне Саборне Цркве;
    десети Анатематизам изричемо:
    Онима који вређају и хуле на свете иконе, које Црква прима у спомен дела Божјих и оних који су му угодили да би оне који их гледају надахнуле побожношћу и подстакле их да се угледају на њихове примере, и онима који кажу да су оне идоли.
    До којих резултата нас доводи анализа селектованих  анатематизама, повезаних са страним и домаћим дарвинистима и еволуционистима? За шта су они одговорни, односно виновни?
    Према првом они су нихилисти, периптосиолози или казуисти;
    према петом секташи христоборци;
    према деветом неправославни хришћани, по конфесији протестанти;
    према десетом иконоборци.
    Есхатолошки доказ
    против еволуције и дарвинизма,
    као и против њихових заговорника
    Сходно црквеном Предању и библијској хронологији, једног Марта, пролећног месеца, у будућности, седам тисућа петстоте године од стварања света, Господ ће покренути свеопште васкрсење, сазвати Свеопшти Суд и васпоставити потпуно и неуништиво стање целокупне твари. Пружимо овде хипотетичку могућност и животињама да се и све оне по врстама или приматима и у паровима појаве у постваскршњој стварности; исто то да важи и за мајмуна-примата, на кога иначе еволуционисти, наслоњени на Дарвина, упиру прст као на човековог претка. Шта би се тада могло догодити? То, да Праотац Адам угледа живуљку чију је он тајну као бића већ созерцавао и именовао у Рају; док ми људи да угледамо свога претка Адама, од кога иначе водимо своје људско порекло, а он из Божјег стваралаштва да нам буде познат из чина званог антхропопиисис и адамопиисис. На хипотетичко питање: шта је са међуврстом на релацији мајмун-човек и човек-мајмун – не би било одговора, јер се такав процес еволутивног преласка из врсте у врсту: животиње у човека никада није ни догодио у историји настанка живих бића, него само то да је свако остао у својој врсти неокрњен, мајмун-примат и четвороножац у својој, човек двоножац у својој. Зар све до овога часа није тако?! Да!, и да свако наставља да пребива у својој врсти; мајмуни наводном еволуцијом у човека, не смањујући се бројчано ни за једног свог представника, људи наводном еволуцијом од мајмуна, не повећавајући се бројчано ни за једног свог представника! Ето како би ова ствар стајала у хипотетичкој ситуацији, и како би еволуционисти-дарвинисти у њој опет и опет остали кратких рукава.
    *
    Парафразирајмо младог научника европских размера М. Д., који расуђује да посезање за дарвинизмом није ни из каквог научног мотива. Него, да је социјалдарвинизам и принцип да велика риба прождире малу рибу гесло неолибералног капитализма који еколошки уништава планету.
    *
    Нагласимо да је још један наш научник, редовни професор на Катедри за Православну догматику Православног богословског факултета у Источном Сарајеву, проф. др Здравко Пено, међу првима у нас стручно, и најсавесније деконструисао основне идеје и поставке теорије и дарвинизма и еволуције, показавши да се тамо ради о прелести и јереси! Нашој богословско-патролошкој савременој баштини он прилаже два своја бриљантна сочињенија:
    1.    Критика учења теолога дарвиниста.
    2.    Против теолога – дарвиниста аргументима светог Максима Исповедника (Апел на апел – наставак. Београд, 2017 год.).
    *
    Дарвинизам? Еволуционизам? Ми? Не померати међе и границе Отаца! Ништа не чинити исхитрено! Нипошто заступати полуистину и полулаж, јер су оне материјал за свађу; с обзиром да он изазивача свађе на крају одводи у јерес –  а јерес доводи до распада свега, свих и свуда.
    *
    Док Чарлсу Дарвину, и упорним дарвинистима неко може и трикратно да одбруси: Анатема!!!, свима осталим упалим у антрополошку и христолошку ујдурму, и до којег степена и у јерес дарвинизма?! – баш због њихове незнавености и лаковерности и научног помодарства као недоучених и преучених, требало би, руководећи се братољубљем и бригом за спасењем људи,  упутити позив да дају исповедање вере визави саме дарвинистичке јереси, и још да се неизоставно покају за саблазан коју су произвели у својим срединама, па и шире!!! Уколико би се установило да су они у прелести и да упорно хуле на Духа Светога, требало би им одузети, рецимо црквеним учитељима и наставницима: право на мисио каноника! Право да предају богословске науке и предмете, а онда редом, ... и тако до краја!
    Јер све ово било би предузето, под услом  да буде предузето, ради даљег изграђивања Српске, и уопште, Православне Цркве, а против њеног разарања, које је фанатични дарвинизам и код нас у Српској Православној Цркви већ почео да доприноси!!!
  9. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Августин in Епископ крушевачки Давид: Размишљања, запажања и гноме о неким садашњим и овдашњим црквено-народним темама   
    Само се сад види колико има лицемерја међу безкичмењацима код нас Срба, самопрозваних ревнитеља за Веру, који знају да насрћу на све и сваког ако се острви против дарвинизма! Кад су се неки од нас успротивили овом тренду, поганом и сатанском, дарвинољупства, било је дрвље и камење, а тај тренд се негује  и нашем Богословском факултету. Сад кад је Владика Давид показао исти став, онда шуш, свака част! 
  10. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Талични Том in Епископ крушевачки Давид: Размишљања, запажања и гноме о неким садашњим и овдашњим црквено-народним темама   
    Само се сад види колико има лицемерја међу безкичмењацима код нас Срба, самопрозваних ревнитеља за Веру, који знају да насрћу на све и сваког ако се острви против дарвинизма! Кад су се неки од нас успротивили овом тренду, поганом и сатанском, дарвинољупства, било је дрвље и камење, а тај тренд се негује  и нашем Богословском факултету. Сад кад је Владика Давид показао исти став, онда шуш, свака част! 
  11. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Zoran Đurović in Епископ крушевачки Давид: Размишљања, запажања и гноме о неким садашњим и овдашњим црквено-народним темама   
    Само се сад види колико има лицемерја међу безкичмењацима код нас Срба, самопрозваних ревнитеља за Веру, који знају да насрћу на све и сваког ако се острви против дарвинизма! Кад су се неки од нас успротивили овом тренду, поганом и сатанском, дарвинољупства, било је дрвље и камење, а тај тренд се негује  и нашем Богословском факултету. Сад кад је Владика Давид показао исти став, онда шуш, свака част! 
  12. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from farisejski.bukvojed in Епископ крушевачки Давид: Размишљања, запажања и гноме о неким садашњим и овдашњим црквено-народним темама   
    Само се сад види колико има лицемерја међу безкичмењацима код нас Срба, самопрозваних ревнитеља за Веру, који знају да насрћу на све и сваког ако се острви против дарвинизма! Кад су се неки од нас успротивили овом тренду, поганом и сатанском, дарвинољупства, било је дрвље и камење, а тај тренд се негује  и нашем Богословском факултету. Сад кад је Владика Давид показао исти став, онда шуш, свака част! 
  13. Волим
    ИВАН KARINGTON је реаговао/ла на Ивановић у Raskol se zahuktava   
    Глава цркве је Господ Исус Христос. У православној еклисиологији сваки епископ изображава Христа као првосвештеника на видљив начин, што се нарочито види у православној литургији. Није цариградски патријарх ни по чему већи, нити има већу благодат Светог Духа од епископа у Крушевцу или у Сиднеју. Једнако као што не може патријарх или поглавар у некој помјесној цркви имати неограничену моћ, то не може ни цариградски патријарх на васељенском нивоу.
  14. Волим
    ИВАН KARINGTON је реаговао/ла на goranger у Хришћански Рок-Christian rock   
  15. Волим
    ИВАН KARINGTON је реаговао/ла на Dominika у Хришћански Рок-Christian rock   
  16. Волим
    ИВАН KARINGTON је реаговао/ла на Dominika у Хришћански Рок-Christian rock   
  17. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON је реаговао/ла на Zoran Đurović у Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    лежим у кревету, нога ми одузета, болови несносни, могу само на леђима да лежим. сада куцкам на боку, али за 2 мин. морам да одустанем. син ми дао малу столичицу са точковима, тако да као хоботница се одвезем сам кад ме притера... срећом, имам огроман монитор па могу да гледам из кревета... не могу да коментаришем. само да ме иван урокљиво око не поминје, а помен тражим од свих људи добре воље смејем се, а плако бих.  
  18. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Ведран* in Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    Нема схизофреније у нашој Вери, него има схизофреника верника, на жалост.  Бог је љубав и створио је свет и човека у њему из чисте љубави. Бог није створио смр,т иако је човек, а и универзум створен из небића, односно непостојања. Небиће, односно непостојање, не постоји као онтолошка категорија, него означава да нечега пре није било и да је касније постало. Све је постојало у замисли и намислу Божијем. Господ ствара свет који је био благодаћу бесмртан, али не по суштини, јер је створен из непостојања. Грехом првих људи, односно, непокајањем, због првог греха, смрт постаје друга природа човека и универзума који од тада постоји на "смртан" начин, односно човек се окреће оном "непостојању" одакле је и дошао, али пошто непостојање не постоји, он се распада и трули. Пошто је човек господар универзума и цео универзум је тело Адамово, односно наше тело, цела природа пада кроз Адама , који је био првосвештеник и који је требао природу узнети Богу, у смртност. Кроз Новог Адама Христа долази бесмртност. Христос постаје Нови Адам, а Његово Тело и Крв ново Дрво Живота.  Живећи у Христу литургијски ми побеђујемо смрт  већ сада и обожујемо универзум, чекамо Христов други долазак када ће све и коначно да се обуче у бесмртност. 
  19. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Рапсоди in Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    Нема схизофреније у нашој Вери, него има схизофреника верника, на жалост.  Бог је љубав и створио је свет и човека у њему из чисте љубави. Бог није створио смр,т иако је човек, а и универзум створен из небића, односно непостојања. Небиће, односно непостојање, не постоји као онтолошка категорија, него означава да нечега пре није било и да је касније постало. Све је постојало у замисли и намислу Божијем. Господ ствара свет који је био благодаћу бесмртан, али не по суштини, јер је створен из непостојања. Грехом првих људи, односно, непокајањем, због првог греха, смрт постаје друга природа човека и универзума који од тада постоји на "смртан" начин, односно човек се окреће оном "непостојању" одакле је и дошао, али пошто непостојање не постоји, он се распада и трули. Пошто је човек господар универзума и цео универзум је тело Адамово, односно наше тело, цела природа пада кроз Адама , који је био првосвештеник и који је требао природу узнети Богу, у смртност. Кроз Новог Адама Христа долази бесмртност. Христос постаје Нови Адам, а Његово Тело и Крв ново Дрво Живота.  Живећи у Христу литургијски ми побеђујемо смрт  већ сада и обожујемо универзум, чекамо Христов други долазак када ће све и коначно да се обуче у бесмртност. 
  20. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Рапсоди in Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    То је иронично речено! Писац овог текста "осуђује" постдарвинизам. Наравно да Бог није створио смрт, Бог је љубав! Преступом првих људи је смрт дошла на свет и универзум. Ја мислим да сам био прецизан и разумљив, чуди ме оваква реакција!
  21. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Просечан србенда in Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    Нема схизофреније у нашој Вери, него има схизофреника верника, на жалост.  Бог је љубав и створио је свет и човека у њему из чисте љубави. Бог није створио смр,т иако је човек, а и универзум створен из небића, односно непостојања. Небиће, односно непостојање, не постоји као онтолошка категорија, него означава да нечега пре није било и да је касније постало. Све је постојало у замисли и намислу Божијем. Господ ствара свет који је био благодаћу бесмртан, али не по суштини, јер је створен из непостојања. Грехом првих људи, односно, непокајањем, због првог греха, смрт постаје друга природа човека и универзума који од тада постоји на "смртан" начин, односно човек се окреће оном "непостојању" одакле је и дошао, али пошто непостојање не постоји, он се распада и трули. Пошто је човек господар универзума и цео универзум је тело Адамово, односно наше тело, цела природа пада кроз Адама , који је био првосвештеник и који је требао природу узнети Богу, у смртност. Кроз Новог Адама Христа долази бесмртност. Христос постаје Нови Адам, а Његово Тело и Крв ново Дрво Живота.  Живећи у Христу литургијски ми побеђујемо смрт  већ сада и обожујемо универзум, чекамо Христов други долазак када ће све и коначно да се обуче у бесмртност. 
  22. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Кратос in Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    Нема схизофреније у нашој Вери, него има схизофреника верника, на жалост.  Бог је љубав и створио је свет и човека у њему из чисте љубави. Бог није створио смр,т иако је човек, а и универзум створен из небића, односно непостојања. Небиће, односно непостојање, не постоји као онтолошка категорија, него означава да нечега пре није било и да је касније постало. Све је постојало у замисли и намислу Божијем. Господ ствара свет који је био благодаћу бесмртан, али не по суштини, јер је створен из непостојања. Грехом првих људи, односно, непокајањем, због првог греха, смрт постаје друга природа човека и универзума који од тада постоји на "смртан" начин, односно човек се окреће оном "непостојању" одакле је и дошао, али пошто непостојање не постоји, он се распада и трули. Пошто је човек господар универзума и цео универзум је тело Адамово, односно наше тело, цела природа пада кроз Адама , који је био првосвештеник и који је требао природу узнети Богу, у смртност. Кроз Новог Адама Христа долази бесмртност. Христос постаје Нови Адам, а Његово Тело и Крв ново Дрво Живота.  Живећи у Христу литургијски ми побеђујемо смрт  већ сада и обожујемо универзум, чекамо Христов други долазак када ће све и коначно да се обуче у бесмртност. 
  23. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Bokisd in Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    Нема схизофреније у нашој Вери, него има схизофреника верника, на жалост.  Бог је љубав и створио је свет и човека у њему из чисте љубави. Бог није створио смр,т иако је човек, а и универзум створен из небића, односно непостојања. Небиће, односно непостојање, не постоји као онтолошка категорија, него означава да нечега пре није било и да је касније постало. Све је постојало у замисли и намислу Божијем. Господ ствара свет који је био благодаћу бесмртан, али не по суштини, јер је створен из непостојања. Грехом првих људи, односно, непокајањем, због првог греха, смрт постаје друга природа човека и универзума који од тада постоји на "смртан" начин, односно човек се окреће оном "непостојању" одакле је и дошао, али пошто непостојање не постоји, он се распада и трули. Пошто је човек господар универзума и цео универзум је тело Адамово, односно наше тело, цела природа пада кроз Адама , који је био првосвештеник и који је требао природу узнети Богу, у смртност. Кроз Новог Адама Христа долази бесмртност. Христос постаје Нови Адам, а Његово Тело и Крв ново Дрво Живота.  Живећи у Христу литургијски ми побеђујемо смрт  већ сада и обожујемо универзум, чекамо Христов други долазак када ће све и коначно да се обуче у бесмртност. 
  24. Свиђа ми се
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Просечан србенда in Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    То је иронично речено! Писац овог текста "осуђује" постдарвинизам. Наравно да Бог није створио смрт, Бог је љубав! Преступом првих људи је смрт дошла на свет и универзум. Ја мислим да сам био прецизан и разумљив, чуди ме оваква реакција!
  25. Волим
    ИВАН KARINGTON got a reaction from Кратос in Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    То је иронично речено! Писац овог текста "осуђује" постдарвинизам. Наравно да Бог није створио смрт, Бог је љубав! Преступом првих људи је смрт дошла на свет и универзум. Ја мислим да сам био прецизан и разумљив, чуди ме оваква реакција!
×
×
  • Create New...